Natrag

O tome se ćuti

Ko su Rotšildovi? (2)

Vladari iz tame

O porodici Rothschild malo se zna u svetu, osim da su najmoćniji klan na planeti i da vladaju svetskom ekonomijom i državama, da postavljaju i obaraju vlade, da menjaju društvena uređenja, diktiraju uslove poslovanja i utiču na ratove... Čitalac Magazina Tabloid, Vladimir Petrović iz Niša, poslao nam je prevod teksta koji baca svetlo na poreklo i status ove porodice, koji ćemo objaviti u elektronskom izdanju, u dva nastavka

priredio: Vladimir Petrović

1844: Salomon Mayer Rothschild kupuje „Ujedinjene rudnike uglja" iz Vitkovica (današnja Čepka) i austrougarsku „Kompaniju visokih peći", a koje će biti među top deset globalnih industrijskih koncerna. Benjamin Disraeli, Aškenazi Jevrej (koji je dvaput bio britanski Premijer, i jedini javno priznati Aškenazi Jevrej) objavljuje političku novelu „Coningsby" u kojoj opisuje Nathana Mayera Rothschilda kao „Gospodina i gospodara svetskih novčanih tržišta, i naravno, virtuelnog gospodina i gospodara svega ostalog. Doslovno je držao Južnu Italiju u kandžama, a monarsi i ministri svih država udvarali su mu se za savet i vodili se za njegovim predlozima." 1845: Veliki američki patriota, predsednik Andrew Jackson umire. Pre smrti bio je upitan šta smatra svojim najvećim dostignućem, na što odgovara bez oklevanja: „Ubio sam banku." To se odnosi na zabranu Rothschildove „Second Bank of the United States 1836." Jacob (James) Mayer Rothschild (koji je do sada oženio svoju bratanicu Betty, kćer Salomona Mayera Rothschilda), takođe poznat kao baron James de Rothschild, dobija ugovor za izgradnju prve železnice kroz zemlju, a zvala se „Chemin De Fer Du Nord", i išla je od Pariza u Francuskoj do Valencije u Italiji, te se se pridruživala austrijskoj železničkoj mreži, izgrađenoj od strane njegovog brata Salomona Mayera Rothschilda (ujedno i ženinog oca). Sve zvuči malo prljavo, zar ne? 1847: Lionel de Rothschild (koji je bio oženjen kćerkom svog strica Kalmanna Carla Mayera Rothschilda) je bio izabran za parlamentarnu fotelju grada Londona, ali uslov za potpuni ulazak u parlament je bila zakletva o Hrišćanstvu kao pravoj veri, na što je Lionel De Rothschildd reagovao tako što je odbio tu zakletvu s obzirom da je bio hazarski Jevrej, pa je njegovo mesto ostalo prazno punih 11 godina, sve dok nisu dopuštene nove zakletve… Mora da je bio neprocenjiv predstavnik svoje izborne jedinice, pritom imajući na umu da nikad nije mogao glasati za bilo koji zakon pošto nikada nije ni ušao u sam parlament! Pitamo se kako je zadržao ovo mesto tih 11 godina…

1848: Rađanje nacizma, komunizma, fašizma i socijalizma; Karl Marx, još jedan Aškenazi Jevrej, objavljuje „Komunistički manifest", dok u isto vreme Karl Ritter s frankfurtskog Univerziteta je pisao antitezu komunizma koja se bazirala na „Ničeizmu" samog Freidricha Wilhelma Nietzschea. Ničeizam je kasnije razvijen u fašizam i nacizam koji su prouzrokovali svetske ratove, dok su komunizam i socijalizam takođe iskorišćeni protiv naroda, prava čoveka i dotadašnjih državnih institucija. Marx, Ritter i Nietzsche su bili finansirani i upućivani od strane Rotschilda, a celokupna ideja je bila takva da svi koji upravljaju ovom zaverom mogu koristiti razlike u tim dvema takozvanim ideologijama (komunizam s jedne strane, te Ničeizam s druge) da bi se omogućilo povezivanje sve većih i većih frakcija ljudskog društva u suprotne kampove koji su ujedno i naoružani, te ispranih mozgova uvedeni u sveopšte borbe radi međusobnog uništenja nejevreja u kojima bi se uništile i sve političke i religijske institucije. Isti plan je izneo i Weishaupt 1776. godine.

Umire Eva Hanau, žena Amschela Mayera Rothschilda.

1849: Gutle Schnaper, žena Mayera Amschela Rothschilda umire. Pre smrti nonšalantno izjavljuje: „Da moji sinovi ne žele ratove, ne bi ih ni bilo."

1850: U ovoj deceniji počinje gradnja rotšildskih plemićkih kuća (mansiona) u Mentmoru u Engleskoj, kao i u Ferieresu u Francuskoj. Zatim se grade njihove kuće širom sveta, sve ispunjene umetničkim delima. Jacob (James) Rothschild u Francuskoj navodno vredi 600 miliona franaka, što je bilo 150 miliona više nego svi ostali francuski bankari zajedno.

1852: „N.M. Rothschild & Sons" počinju da rafiniraju srebro i zlato za „Royal Mint" i „Bank of England", kao i druge internacionalne mušterije.

1853: Nathaniel de Rothschild, zet Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda, kupuje dvorac „Brane Mouton" i bordoški vinograd u Moutonu, i menja ime dvorca u „Dvorac Mouton Rothschild".

1854: Umire Caroline Stern, žena Salomona Mayera Rothschilda.

1855: Umiru Amschel Mayer Rothschild, Salomon Mayer Rothschild i Kalmann (Carl) Mayer Rothschild.

1858: Lionel De Rothschild konačno zaseda na mesto u britanskom Parlamentu, gde se uz zakletvu o Hrišćanstvu kao pravoj veri dozvoljavaju i druge vere, i postaje prvi Jevrej (točnije, hazarski Jevrej) u britanskom Parlamentu.

1861: Predsednik Abraham Lincoln (16. predsednik SAD-a, od 1860. do ubistva 1865.) pristupa bankama u Njujorku u pokušaju da dobije zajmove za finansiranje američkog Građanskog rata. Kako su banke bile pod teškim uticajem Rothschilda, banke su mu ponudile odgovor za kojeg su znale da ga Lincoln ne može prihvatiti, a to je kamata od 24-36% na sve zajmove. Lincoln je jako ljut zbog visine kamate, te štampa vlastiti novac oslobođen od duga pritom informišući javnost da je to odsad zakonsko sredstvo javnog i privatnog duga, odnosno, plaćanja.

1862: Do aprila, Lincolnov novac je štampan i distribuiran u vrednosti od 449. 338. 902 dolara. Lincoln izjavljuje: „Dali smo ljudima ove republike najveći blagoslov koji su ikada dobili, a to je vlastiti papirnati novac za plaćanje svojih dugova."

Kao reakciju na nastalu situaciju, londonski „Times" (pod uticajem Rothschilda) objavljuje priču sa sledećom izjavom: „Ako ta štetna finansijska politika, poreklom iz Severno-američke republike, bude otvrdela do učvršćenja, tada će se ta Vlada snabdevati novcem bez troška. Platiće dugove i biti bez dugova, imaće sav potrebni novac za unutrašnju trgovinu. Bez presedana će postati najprosperitetnija zemlja u istoriji civilizovanih vlada. Mozgovi i bogatstvo svih zemalja sliće se u Severnu Ameriku. Ta Vlada mora biti uništena ili će uništiti svaku monarhiju na planeti."

1863: Predsednik Lincoln otkriva da je ruski car Aleksandar II (1855 - 1881) imao probleme s Rothschildima zato što je odbijao njihove konstantne pokušaje da osnuju centralnu banku u Rusiji. Car tada daje predsedniku Lincolnu neočekivanu pomoć izdavši naredbu da ako Engleska ili Francuska aktivno intervenišu u američkom Građanskom ratu te pomognu Jugu, tada će i Rusija ući u rat na strani predsednika Lincolna. Da pokaže da misli ozbiljno, poslao je deo svoje Pacifičke flote u luke San Franciska i Njujorka.

Bankarska kuća Rothschilda u Napulju, u Italiji, „C. M. de Rothschild e figli" se zatvara nakon ujedinjenja Italije. Rothschildi koriste jednog od svojih, Johna D. Rockefellera, da formira biznis s naftom „Standard Oil" koji vremenom preuzima svu konkurenciju.

1864: August Belmont Rothschild, koji je sada šef Demokratske stranke, podupire generala Georgea McClellana kao demokratskog kandidata protiv predsednika Abrahama Lincolna u novim izborima, ali uprkos tome Lincoln pobeđuje, što jako razbešnjuje Belmonta.

1865: U obraćanju Kongresu Abraham Lincoln govori: „Imam dva velika neprijatelja, Južnu vojsku ispred mene i finansijske institucije u pozadini. Jedno od to dvoje, i to ono u pozadini, je moj najveći protivnik."

Kasnije te godine, tačnije 14. aprila, manje od dva meseca pre završetka Građanskog rata, predsednik Lincoln je ubijen. Nakon kraće obuke u banci Rothschilda u Londonu, Jacob Schiff (rođen u kući Rothschilda u Frankfurtu), stiže u Ameriku u uzrastu od 18 godina sa instrukcijama i finansijama potrebnim da kupi bankarsku kuću, što je i učinio. Svrha je bila da izvrši sledeće zadatke:

1. Steći kontrolu nad američkim novčanim sistemom i osnivanje centralne banke.

2. Pronaći poželjne ljude koji će za novac biti voljni služiti kao marionete Iluminatima i postaviti ih na visoka mesta u federalnoj vlasti, Kongresu, Vrhovnom sudu i svim federalnim agencijama.

3. Stvoriti grupne svađe među narodima, ciljajući posebno na crnce i belce.

4. Kreirati pokrete za uništenje religije u SAD-u, posebno Hrišćanstva.

Nathaniel de Rothschild postaje član parlamenta za Aylesbury u Bukinghamširu.

1868: Umire Jacob (James) Mayer Rothschild, kratko nakon kupovine dvorca Lafite, jedne od četiri ekskluzivne građevine u Francuskoj. To je poslednji sin Mayera Amschela Rothschilda.

1870: Umire Nathaniel de Rothschild. 1871: Američki general Albert Pike (koji je predstavljen Iluminatima od strane Giuseppea Mazzinija, 33. stepen masonerije) dovršava svoj vojni nacrt za tri svetska rata i druge revolucije širem sveta, i kulminaciju ove velike zavere u svojoj poslednjoj fazi:

1) Prvi svetski rat započet je s namerom za uništavanje ruskog cara, kao što je obećao Nathan Mayer Rothschild 1815. Car će biti zamenjen komunizmom kojem je cilj napadanje religija, a posebno Hrišćanstva. Razlike između Britanskog i Francuskog carstva iskoristiće se za početak rata.

2) Drugi svetski rat je iskorišćen za započinjanje kontroverzi između fašizma i političkog cionizma s ubistvom Jevreja u Nemačkoj i podsticanjem nemačkog naroda na mržnju. To je napravljeno da se uništi fašizam (takođe kreacija Rothschilda), te ojača moć političkog cionizma. Rat je takođe napravljen da poveća moć komunizma do nivoa jednakog ujedinjenom Hrišćanstvu.

3) Treći svetski rat treba biti odigran podsticanjem mržnje u muslimanskom svetu u svrhu okretanja islamskog sveta protiv političkih cionista. Dok to traje, preostali narodi će biti prisiljeni boriti se između sebe do mentalne, fizičke, duhovne i ekonomske iscrpljenosti.

15. avgusta Albert Pike piše pismo (a koje se i dan-danas čuva u Britanskom muzeju) Giuseppeu Mazziniju, koje kaže: „Mi ćemo osloboditi i nihiliste i ateiste, i uzrokovati veliku socijalnu kataklizmu koja će u svom svojem užasu pokazati svim narodima sveta posledicu apsolutnog ateizma; koren divljaštva u većini krvavih nemira. Tada će širom sveta građani, prinuđeni braniti se od revolucionarnih svetskih manjina, istrebiti te uništavače civilizacije i gomile razočarane Hrišćanstvom, čiji će deistički duh od tog trenutka biti bez smera i cilja, žudeći za idealom, ali ne znajući na što bi usmerili svoje obožavanje, primiće istinsko svetlo kroz univerzalnu objavu čistog Luciferovog nauka koji će napokon biti iznesen pred javnost. Ta će objava biti rezultat opšteg reakcionarnog pokreta koji će uslediti nakon uništenja i Hrišćanstva i ateizma, oba istovremeno pobeđena i iskorenjena." Pike, koji je 1859. izabran za „Suverenog velikog zapovednika Škotskog obreda slobodnih zidara južne jurisdikcije" je bio najmoćniji slobodni zidar u Americi. Zadržao je to mesto 32 godine do svoje smrti 1891. Takođe je 1891. objavio knjigu „Morali i dogma drevnog i prihvaćenog Škotskog obreda slobodnih zidara", u kojoj otvoreno piše: „Lucifer, nositelj svetla! Čudno i tajanstveno ime za Duha Tame! Lucifer, Sin Jutra! Da li je on taj koji nosi Svetlo, i sa svojim čarima zaslepljuje nežne, senzualne ili sebične duše? Ne sumnjajte!"

1872: Pre smrti te godine, Giuseppe Mazzini imenuje Adriana Lemmya za svog naslednika. Lemmya će naknadno naslediti Lenin i Trocki, pa Staljin. Revolucionarne aktivnosti svih ovih ljudi su finansirane od strane Rothschilda.

1873: Porazna odluka za rudnike uglja u Riu Tintu u Španiji; rudnici su prodani grupi stranih finansijera, uključujući i Rothschilde. Predstavljali su najveći evropski izvor uglja.

1875: 1. januara Jacob Schiff (sada zet Solomona Loeba nakon ženidbe njegove kćeri Therese), preuzima kontrolu nad bankarskom kućom „Kuhn, Loeb & Co..", te finansira kompaniju Johna D. Rockefellera „Standard Oil", železnicu Edwarda R. Harrimana „Railroad Empire" i čeličanu Andrewa Carnegieja „Steel Empire". Sve to s novcem Rothschilda. Tada prepoznaje druge velike američke bankare poput J. P. Morgana koji kontroliše Wall Street, kao i Drexele i Biddlese iz Filadelfije. Ostali finansijeri i bankari su plesali na muziku ove tri banke. Schiff dogovara s Rothschildima iz Evrope da uspostave svoje branše od ove tri banke, s razumevanjem da Schiff (odnosno Rothschild), bude šef bankarstva u Njujorku, u Americi. „N. M. Rothschild & Sons" preuzimaju i dele pitanje podizanja kapitala za prvi tunel između Francuske i Engleske, te s pola kapitala iz Rothschildove kompanije „Compagnie du Chemin de Fer du Nord".

Iste godine Lionel De Rothschild pozajmljuje novac britanskom premijeru Benjaminu Disraeliju za kupovinu deonica Sueckog kanala od Kediva Saida iz Egipta. To je urađeno na način da Rothschildi imaju pristupnu rutu koja se nadzirala od strane egipatske Vlade, a koja je zapravo kontrolisana od strane Rothschilda da bi se mogla koristiti britanska vojska radi zaštite velikog biznisa Rothschilda na Bliskom Istoku.

1876: Otto von Bismarck izjavljuje: „Podela SAD-a u dve federacije je bila dogovorena mnogo pre Građanskog rata od strane finansijskih moćnika Evrope. Bankari su se bojali da će SAD, ako ostane u komadu kao jedan narod, postići ekonomsku i finansijsku nezavisnost koja će poremetiti finansijsku dominaciju u svetu. Glas Rothschilda je prevladao. Predvideli su ogroman plen ako uspostave dve jadne demokratije u dugovima prema finansijerima, za razliku od rigorozne republike, samouverene i samosnabdevane. Zato su poslali svoje poslanike da naglase problem ropstva i ubace seme razdora između Severa i Juga."

1879: Umire Lionel de Rothschild.

1880: Rothschildovi agenti započinju niz nereda, uglavnom u Rusiji, ali i Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Neredi su rezultirali pokoljem hiljada nevinih Jevreja prouzrokujući selidbu oko 2 miliona, uglavnom u Njujork, ali i u Čikago, Filadelfiju, Boston i Los Anđeles. Razlog nereda je bio uspostava velike baze Jevreja u Americi, koji će kad stignu biti demokratski glasači. Dvadesetak godina kasnije rezultat takve politike je ogromna demokratska moć u SAD-u koja će izabrati rotšildskog predstavnika Woodrowa Wilsona da sprovede interese Rothschilda.

1881: Predsednik James A. Garfield (20. predsednik SAD-a koji je izdržao 100 dana na vlasti) izjavljuje dve nedelje pre nego što biva ubijen: „Ko god kontroliše novac u zemlji apsolutni je gospodar sve industrije i trgovine… I kada shvatite da je celi sistem lako kontrolisati na ovaj ili onaj način, od strane nekoliko moćnih ljudi na vrhu, ne mora vam biti rečeno kako nastaju depresije i inflacije."

Edmondu Jamesu de Rothschildu se rađa sin Maurice de Rothschild.

1883: Nakon prokopavanja 6000 stopa tunela britanska Vlada obustavlja radove sa obrazloženjem da je tunel pretnja državnoj bezbednosti.

1885: Nathaniel Rothschild, sin Lionela De Rothschilda, postaje prvi jevrejski plemić i uzima titulu Lord Rothschild.

1886: Banka Rothschilda u Francuskoj „de Rothschild Frires" dobija znatne količine ruskih naftnih polja, i formira kompaniju „Caspian and Black Sea Petroleum Company", koja ubrzo postaje drugi najveći svetski proizvođač nafte.

1887: Trgovac opijuma u Kini Edward Albert Sassoon ženi Aline Caroline de Rothschild, unuku Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda. Njen otac Gustave, zajedno s bratom Alphonseom, preuzima vođstvo u Francuskoj nakon smrti oca Jacoba.

Rothschildi finansiraju amalgaciju rudnika dijamanata „Kimberley" u Južnoj Africi, te sistemski postaju najveći deoničari kompanije „De Beers" i rudnika dragog kamenja u Africi i Indiji.

1888: Rođena Noémie Halphen, buduća žena Mauricea de Rothschilda.

1891: Britanski laburistički vođa daje sledeću izjavu o Rothschildima: „Ova grupa krvopija je bila uzrok nereda i jada u Evropi tokom prošlog veka, i zaradila je svoje neprocenjivo bogatstvo počinjući ratove između država koje se inače nikada ne bi svađale. Kad god je nemir u Evropi, gde god su glasine o ratu i gde su ljudski umovi zastrašeni prestankom mira, možete biti sigurni da su negde u blizini kukasti nosevi Rothschilda sa svojim igrama remećenja reda i mira."

Komentari poput ovakvog zabrinjavali su Rothschildi, te su do kraja 19. veka osnovali vlastitu agenciju za medije „Reuters" da bi nekako kontrolisali medije.

1895: Edmond James de Rothschild kao najmlađi sin Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda posećuje Palestinu i sistemski je finansira sredstvima za osnivanje Prve jevrejske kolonije, s ciljem osnivanja države u vlasništvu Rothschilda.

1897: Rothschildi putem Cionističkog kongresa promovišu cionizam (politički pokret s ciljem ujedinjenja svih Jevreja u jednu državu) i organiziraju prvi sastanak u Minhenu. Ali zbog jakog protivljenja lokalnih Jevreja, koji su srećni tamo gde jesu, sastanak se seli u Bazel u Švajcarsku, i organizuje se 29. avgusta. Sastanak predvodi Aškenazi Jevrej Theodor Herzl koji u svojim dnevnicima beleži sledeće: „Bitno je da se patnje Jevreja pogoršaju za realizaciju naših planova. Potaknuću antisemite da likvidiraju njihovo bogatstvo. Antisemiti će nam pomoći i to će pojačati progon i pritisak Jevreja. Antisemiti će nam biti najbolji prijatelji." Herzl je sistemski biran za predsednika cionističke organizacije koja prisvaja rotšildski znak crvenog heksagrama kao svoju zastavu, a koja će 51 godinu kasnije postati izraelska zastava.

Edward Henry Harriman postaje direktor železnice „Union Pacific Railroad" i takođe preuzima kontrolu nad „Southern Pacific Railroad". Sve finansiraju Rothschildi.

1898: Umire Ferdinand de Rothschild.

1901: Jevreji u Palestini ujedinjuju se, te šalju delegaciju Edmondu Jamesu de Rothschildu s porukom: „Ako želiš spasiti Yishuv (jevrejsko naselje), makni ruke od njega, i dopusti već jednom da kolonisti imaju mogućnost samostalno ispravljati ono što treba ispraviti." Edmond je veoma ljut radi toga, pa odgovara: „Ja sam stvorio Yishuv! Samo ja! Tako da se ni jedan čovek, kolonist i organizacija, nemaju prava mešati u moje planove!" Bankarska kuća Rothschilda u Frankfurtu „M. A. von Rothschild und Schne" se zatvara, jer nema nijednog muškog naslednika da je preuzme.

1902: Rođen Philippe de Rothschild.

1905: Grupa cionističkih Jevreja vođenih od strane Georgi Apollonovicha Gapona (a podržanih od strane Rothschilda) pokušavaju zbaciti ruskog cara na komunističkom skupu, ali ne uspevaju, zato beže u Nemačku, gde dobijaju azil.

Jevrejska enciklopedija (2. deo, str. 497): „Nekako je neobičan nastavak pokušaja stvaranja katoličkog konkurenta Rothschildima u današnje vreme (1905.) koji su zapravo čuvari papinske riznice."

1906: Rothschildi tvrde da zbog rastuće nestabilnosti regije i rasta konkurencije Rockefellerovog „Standard Oila" moraju prodati svoju kompaniju „Caspian and Black Sea Petroleum Company" kompanijama „Royal Dutch-u" i „Shellu". To je još jedan primer pokušaja skrivanja njihovog bogatstva. Usput - Rockefelleri su potomci Rothschilda kroz žensku liniju.

1907: Jacob Schiff, šef „Kuhn, Loeb and Co.", u govoru njujorškoj trgovačkoj komori saopštava: „Ova zemlja će upasti u veliku i najozbiljniju novčanu paniku u istoriji, osim ako ne osnujemo centralnu banku sa adekvatnom kontrolom kreditnih resursa." Odjednom se Amerika nalazi u središtu veštački izazvane rotšildske finansijske krize koja uništava, kao i obično, milione života nevinih ljudi, te stvara milijarde Rothschildima.

1909: Jacob Schiff osniva Nacionalni napredak za udruženje obojenih ljudi (NAACP) radi iniciranja crnaca u uništavanje, pljačkanje i druge oblike nereda radi podsticanja razdora između crnaca i belaca. Jevrejski istoričar Howard Sachar piše u svojoj knjizi „Istorija Jevreja u Americi": „1914. profesor Emeritus Joel Spingarn sa univerziteta Kolumbija postaje predsednik NAACP-a i regrutuje u svoj odbor jevrejske vođe poput Jacoba Schiffa, Jacoba Billikopfa i rabina Stephena Wisea." Drugi suosnivači među Aškenazi Jevrejima bili su Julius Rosenthal, Lillian Wald i rabin Emil G. Hirsch. Tek je 1920. godine NAACP dobila crnog predsednika Jamesa Weldona Johnsona.

Maurice de Rothschild ženi Aškenazi Jevrejku Noémie Halphen.

1911: Werner Sombart izjavljuje u svojoj knjizi „Jevreji i moderni kapitalizam" da je „Doba Rothschilda" počelo od 1820. godine, te zaključio da je samo jedna moć u Evropi, i to upravo Rothschildi.

1912: U decembru u časopisu „Istina", George R. Conroy piše o Jacobu Schiffu: „Gospodin Schiff je glava velike privatne bankarske kuće „Kuhn, Loeb, and Co.", koja predstavlja interese Rothschilda na Atlantiku." Opisan je kao finansijski strateg i dugogodišnji finansijski ministar velike personalne moći poznate kao „Standard Oil". On je bio ruka u rukavici Harrimana, Gouldovih i Rockefellera u svim njihovim železničkim preduzećima i postao je dominantni moćnik u železnici i finansijama Amerike.

1913: 4. matra Woodrow Wilson je odabran za 28. predsednika SAD-a. Kratko nakon inauguracije, posećuje ga Aškenazi Jevrej Samuel Untermyer iz advokatske kompanije „Guggenheim, Untermyer i Marshall", koja ga pokušava uceniti za 40.000$ radi afere koju je imao kao profesor na univerzitetu „Princeton" s koleginom ženom. Wilson nema novac, pa mu Untermyer nudi da plati to (umesto njega) ženi s kojom je Wilson imao aferu, u zamenu da mu ovaj obeća imenovanje i preporuku na prvom konkursu za Vrhovni sud. Wilson na to pristaje.

Jacob Schiff osniva „Ligu protiv klevete" („Anti Defamation League") u SAD-u s ciljem da ućutka svakog ko prozove globalnu zaveru antisemitskom. Iste godine se uspostavlja poslednja i aktuelna centralna banka Amerike zvane „Federalne rezerve". Kongresmen Charles Lindbergh izjavljuje na temu prolaska zakona o Federalnim rezervama 23. decembra: „Akt uspostavlja najveći Nadzor na Zemlji. Kada predsednik potpiše zakon, nevidljiva Vlada monetarnog sistema će biti legalizovana… Najveći zločin svih vremena je počinjen ovim bankarskim i valutnim računom."

Važno je napomenuti da „Federalne rezerve" nisu niti federalna institucija, niti ima rezerve, nego je privatna kompanija. Konzervativno se pretpostavlja da joj je godišnji prihod preko 150 milijardi, ali nikada nije javno objavila račune.

1914: Počinje 1. svetski rat. Nemački Rothschildi pozajmljuju novac Nemcima, britanski Britancima, a francuski Francuzima. Nadalje, imaju kontrolu nad 3 evropske novinske agencije „Wolff" u Nemačkoj (osnovane 1849. godine), „Reuters" u Engleskoj (osnovane 1851. godine), te „Havas" u Francuskoj (osnovane 1835. godine). Rothschildi koriste „Wolff" da izmanipulšu želju za ratom kod Nemaca. Otad pa nadalje Rothschildi se retko spominju u medijima, jer ih poseduju.

1916: 4. juna Aškenazi Jevrej Louis Dembitz Brandeis je imenovan u Vrhovni sud, prema dogovoru s Untermyerom 3 godine ranije. Sudija Brandeis je imenovan za predsednika „Izvršnog odbora za cionističke afere", pozicijom koju je držao od 1914. godine.

Sredina je svetskog rata. Nemačka pobeđuje, jer je finansirana u većoj meri nego Francuska, Italija ili Engleska, pošto Rothschildi nisu hteli podupreti cara u Rusiji, a Rusija je naravno bila na strani Francuske, Italije i Engleske. Tada su se zbili značajni događaji. Naime, Nemačka je, s obzirom da je dobijala rat i da njena teritorija nije ni taknuta, ponudila primirje Britaniji bez zahteva za reparacijom. Rothschildi su bili nestrpljivi u tome da budu sigurni da se to nije desilo, jer su očekivali puno veću zaradu od rata, pa su izvukli drugog asa iz rukava: rotšildski agent Luis Brandeis poslao je cionističku delegaciju da obeća Britancima pomoć Amerikanaca u ratu. Britanci su pristali i zauzvrat dali Rothschildima zemlju u Palestini. Rothschildi su želeli Palestinu, jer su imali velike poslovne interese na Dalekom istoku, a ujedno su priželjkivali i vlastitu državu s vlastitom vojskom koju bi koristili kao agresora protiv svakog ko bi ugrožavao njihove interese. Cionisti iz Londona kontaktirali su kolege iz Amerike i informisali ih o ovom dogovoru. Odjednom su sve veće novine koje su pisale u korist Nemačke preokrenule stranu i počele pisati protiv nje u stilu: „Nemački vojnici ubijaju medicinske sestre iz Crvenog Krsta", pa „Nemački vojnici režu deci ruke" i sl., s ciljem da okrenu Amerikance protiv Nemaca. Iste godine je predsednik Woodrow Wilson krenuo u novu kampanju sa sloganom „Ponovo odaberite čoveka koji će čuvati vaše sinove od rata." 12. decembra Nemačka i njene strane nude mirovne pregovore za završetak rata.

1917: Kao rezultat nemačke mirovne ponude, ratna mašina Rothschilda kreće u puni pogon u Americi. Wilson širi propagandu prema instrukcijama američkog cionističkog vođe i vrhovnog sudije Louisa Dembitza Brandeisa, kršeći obećanje biračima, pa 6. aprila uvodi Ameriku u prvi svetski rat. Rothschildi traže pismeni ugovor s Britancima kako bi se osigurali da će dobiti palestinsku zemlju. Britanski ministar spoljnih poslova Arthur James Balfour sastavlja pismo poznato kao „Balfourova deklaracija":

„Odeljenje Spoljnih poslova, 2. novembar 1917.

Dragi Lord Rothschilde,

Sa zadovoljstvom vas obaveštavam u ime Njegovog Veličanstva i Vlade, da je sledeća deklaracija saosećanja s očekivanjima Jevrejskih cionista odobrena od strane kabineta.

Njegovo Veličanstvo i Vlada s radošću gledaju na uspostavu naselja u Palestini, kao nacionalnog doma Jevreja i potrudiće se najbolje što mogu da im osigura to dostignuće, te jasno podrazumeva da ništa neće biti učinjeno da se dovede u pitanje civilna i religijska prava postojećih nejevrejskih zajednica u Palestini, ili prava i politički statut Jevreja u drugim državama. Biću zahvalan ako obznanite ovu deklaraciju Cionističkoj federaciji.

Iskreno Vaš

Arthur James Balfour"

Rotschildi naređuju boljševicima koji kontrolišu smaknuće cara Nikolaja II i čitave njegove porodice u Rusiji, iako je car već abdicirao 2. marta 1917. godine. Razlog tome je uspostava kontrole nad zemljom i osveta caru Aleksandru I, jer je blokirao uspostavu svetske vlade 1815. godine na Bečkom kongresu, te caru Aleksandru II zbog ujedinjenja s predsednikom Abrahamom Lincolnom 1864. Veoma im je važno da poubijaju sve članove ove ruske porodice upravo zbog obećanja Nathana Mayera Rothschilda 1815. godine da se pokaže svetu šta se događa kada se neko suprotstavlja Rothschildima.

Kongresman Oscar Call

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane