Natrag

Po mom mišljenju

A, gde su džakovi?

Živan Haravan

Ovo je potpuno apolitična priča, ako je to, danas, uopšte moguće. Nastojaću da ukažem na neke tehnološko-inovatorske vrednosti od kojih smo mi u Srbiji, još uvek (a, dokle?), veoma daleko, u odnosu na savremeni Svet. Nedavno su bili predsednički izbori u Francuskoj. U očekivanju rezultata izbora, negde oko 20 časova, nabasam na CNN. Direktno uključenje u Francusku. U gornjem, desnom uglu ekrana ugledam sat koji otkucava zadnji minut do 20 h. Nakon zadnje sekunde, na ekranu se pojavi slika pobednika sa procentom osvojenih glasova!?

Prvo što mi pade na pamet bilo je ono pitanje jednog našeg radnika, u nekom štrajku, kada je pogledao napisano saopštenje štrajkačkog odbora: " A, gde je pečat?"- upitao je. Moje pitanje, nakon završenih izbora u Francuskoj i munjevito saopštenih rezultata je glasilo: "Čekaj, bre! A, gde su džakovi? Gde je RIK? CESID? Birački odbori?"

Kako je moguće da iz neke francuske "Murtenice" džakovi sa glasačkim listićima na vreme stignu, prvo, do obližnjeg grada, pa, do većeg grada, a odatle u francuski RIK u Parizu? Ko ih je brojao i u čijoj pratnji su stigli do Pariza? Zar je moguće da protivkandidat čestita pobedniku i pokaže toliku količinu naivnosti? Da li je, uopšte, video džakove sa glasačkim listićima? Gde su tate i mame kandidata kod nekog njihovog hrabrog Milomira Marića u noći pred izbornu tišinu? Gde je njihov slobodoumni jebivetar, neotesani D.J.V.?(skraćenica od: Deja vu-već viđeno). Gde su im, bar, dva foliranta među predsedničkim kandidatima? Gde su im 20 godina stari birački spiskovi? Gde je njihov Alen Delon da protivničke kandidate nazove mrsomudima? Gde su njihovi Toma i Aca sa džakovima, punim pokradenih glasova, kako ih bacaju u kontejner? Gde su im televizije sa iracionalnom frekvencijom? Gde im je naša razjebinjena opozicija? Zašto Francuska nema PUPS da podrži favorita? Pa, ko će da brine o francuskim penzionerima?

Kako je moguće da francuski tunjavi kandidat bude pobednik, a naš tunjavi kandidat gubitnik? Gde su Zapisnici sa biračkih mesta?

Sva ova pitanja, sa gledišta naše učestale izborne prakse, belodano pokazuju da su predsednički izbori u Francuskoj bili, blago rečeno, - neregularni. To pokazuju i dokazuju mnoge značajne face iz Evrope koje su našem pobedniku čestitale pobedu. Ali zbunjuje, zašto su tako zdušno čestitale pobedu i francuskom pobedniku kada su naša merila regularnosti izbora dijametralno u suprotnosti sa francuskim? Naš glavni adut su - džakovi! Ni jedan džak ne videsmo u Francuskom izbornom procesu?! Tamo su izbori obavljeni, a svetska javnost je mogla samo da vidi providne glasačke kutije i glasačke listiće u njima prilikom glasanja. O džakovima i svemu sto rekoh - ni reč!

Dobro, šala na stranu. Evropa će pozdraviti kod nas pobedu svakog onog ko joj je po volji i dok joj je po volji, pa, makar pobedio i sa mačkom u džaku. Ali stoji činjenica da naš izborni proces i izborni procesi u tehnološki daleko uređenijim državama stoje, u narodu poznatom poređenju, kao Kraljević Marko i televizija. Nekom to, baš, tako i odgovara, ali kad-tad doći će vreme kada ćemo i mi u zadnjoj sekundi isteka glasanja videti stvarnog, pošteno izabranog, Predsednika.

Dotle, evo jednog starog vica koji odslikava stanje našeg izbornog procesa: u vreme kada je Amerika bila u procvatu životnog standarda građana, a u SSSR-u na čelu bio Leonid Brežnjev, sretnu se Rus i Amerikanac. Kaže Amerikanac: "Čuo sam da vi jako teško dolazite do kupovine automobila." "Ma, neee! To je ta vaša politička propaganda izmislila."- odgovori mu Rus. "Pa, šta je onda istina?" - dalje, pita Amerikanac. Rus poče da mu objašnjava: "Kod nas je sve uređeno i po propisima. Kada čovek uštedi nakon, oko, 30 godina radnog staža, uredno se prijavi za kupovinu 'Moskviča'. Potom, sačeka se godinu dana da dobije odobrenje za kupovinu. Istom prilikom bude obavešten na kom se rednom mestu nalazi za čekanje. Za, ne duže od jedne godine, kupac bude obavešten da je došao na red. Uplati se novac i za godinu dana dobija poziv da dođe po svog 'Moskviča'. Eto, to je istina! Nego, kako vi u Americi kupujete auto?"- pita Rus.

"Pa, evo kako. Šetam ulicom i vidim novi model auta koji mi se dopada. Uđem, pogledam, napišem ček, sednem u svoj novi auto i vozim ga kući." - objasni Amerikanac. "Auuuu, kako je to kod vas neorganizovano?!" - bi zaprepašćen Rus.

Danas, svaki imućni Rus kupuje auto isto kao i, nekad, Amerikanac. To bi trebalo da bude za nauk svim našim političarima. Zaigraće vrhunska tehnologija i pred našom kućom! Tada, ko god da pobedi, bio po našoj volji ili ne bio, biće poštovan kao čisto izabran Predsednik po volji većine. Džakovi će završiti kao turistička atrakcija. Na njima će biti slike onih kojima je, svojevremeno, doneo pobedu džak, a oni državu vodili u budžak. Ulični prodavci džakova će biti Milomir Marić i Dragan J. Vučićević, a za izvoz će se angažovati starica Ćićolina.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane