Natrag

Zadnja

Nikola Tesla, elektrotehničar

"Da svetslost budućnosti, bude svetlost sadašnjosti!"

(Govor g. Đoke Stanojevića prof. Akademije, na banketu davanom 21. maja 1892. u kafani “Smutikovac” na Senjaku, u čast Srbina elektrotehničara, g. Nikole Tesle)

......

Gospodo i braćo,

Iako je Beograd do sad u više prilika dočekivao ljude velikoga glasa, ipak je ovo prvi slučaj, da u svojoj sredini vidi ne samo naučnika, kome ceo svet odaje poštu, nego naučnjaka Srbina. I mada znam, da su nam svima u pameti naučni radovi g. Tesle, opet smatram da neće biti na odmet, da vas u najkraćim potezima opomenem pa najglavnije momente njegovog, istina mučnog i teškog, ali u isti mah i veoma značajnoga rada.

Neću da idem daleko u prošlost, kad su oni pojmovi, koje je izučavala Fizika, bili svaki za se odvojeni i bez ikakve veze, kad su toplota, svetlost, elektricitet i magnetizam stajali sasvim odvojeni jedan od drugoga. Neću da se zadržim ni na početku ovoga veka, kad među svima tim pojavama nije imalo nikakvog većeg srodstva, nego u prošlim vekovima. Zaustaviću se odmah na polovini našega veka, kad su toplota i svetlost činila jednu grupu pojava kad je svetlost bila vidljiva toplota a toplota nevidljiva svetlost, nekad su elektricitet i magnetizam bila dva razna obliva jedne iste pojave.

U to doba, kad su pomenute četiri grupe fizičkih pojava svedene bile, pa dve potpuno različne među sobom, pokušavao je engleski fizičar Maksvel da ih na neki način stoji. On je, izučavajući odnos između elektrostatičkih i elektromagnetskih pojava, našao, da je taj odnos neka brzina i da je ta brzina, brzina svetlosti. I držeći da nije nikakva slučajnost što je između raznih električnih pojava našao umešanu i svetlost, on je, pa osnovu još nekih podataka, postavio osnovu za elektromagnetsku teoriju svetlosti.

Ako mi dozvolite da se izrazim jednom slikom, Maksvel je preko provale, koja rastavlja svetlost i toplotu s jedne, i magnetizam i elektricitet s druge strane, prebacio jednu tanku žicu, koja je istina, spajala obe obale, ali je ta veza bila veoma slaba i neznatna. Danas je g. Tesla preko provale, a između obeju obala, sazidao most, kojim se bez ikakve opasnosti a s najvećom sigurnošću može preći iz toplote i svetlosti u elektricitet i magnetizam i obratno.

Davši vam, u glavnome, teoriski značaj eksperimenata g. Tesle, hoću malo da se zadržim kod načina kojim je on taj veoma važan resultat postigao.

Poznato je, da kad se jedna sprovodna žica samo približi ili udalji od magneta, da se u ovoj žici pojavi trenutna elek- trična struja. Isto će to biti i kad je žica u miru a prema njoj se kreće magnet. I imajući tako lak i zgodan način za iza- zivanje struja, danas se više elektricitet ne dobija za industrijske ciljeve ni trenjem ni hemiskom reakcijom, već se vodenom parom jedna gužva žica okreće oko magneta (ili magnet oko žice) u takozvanim dinamo-električnim maši- nama, i u tim se žicama izaziva struja koju mi možemo upotrebiti bilo za osvetljenje, bilo ma za kakve druge ciljeve.

Struje, koje se na taj način pomoću magneta mogu izazvati, dvojake su prirode; ili sve idu jednim istim smislom i onda se zovu jednosmislene, ili idu čas jednim i čas drugim smislom, i onda se zovu naizmenične struje. G. Tesla se zadržavao kod ovih poslednjih.

Brzina kojom naizmenične struje mogu menjati svoj smisao, može biti ili mala ili veoma velika. U običnim dosadašnjim mašinama, struja promeni svoj pravac samo nekoliko stotina puta u sekundi. G. Tesla je konstruisao mašine u kojima struja promeni svoj smisao više desetina hiljada puta u jednoj sekundi. I struje, koje tako brzo menjaju svoj smisao, imaju osobiti karakter, kao što ćemo maločas videti.

Tok elektriciteta u jednoj žici može se vrlo zgodno uporediti, tokom vode. Kao god što voda može teći u vrlo velikoj količini a sa slabim padom (kao kod velikih reka) ili u maloj količini ali s velikim padom (kod vodopada), isto tako može kroz jednu žicu proticati elektriciteg u velikoj količini ali sa slabim naponom, ili u maloj količini ali s visokom naponom. Iako se pomoću običnih mašina mogu dobiti struje dosta visokog napona, g. Tesla je obratio svu svoju pažnju na to, da proizvodi struje izvanredno visokog napona. I dok obilne mašine daju struju od 5, 10 ili 20.000 volata, dotle mašine koje je konstruisao g. Tesla, daju struju od 100, 200 i više hiljada volata. Te struje s tako visokim naponom i menjajući svoj smisao više desetina hiljada puta u sekundi, dale su izvanredne i sasvim neočekivane resultate.

Kad se struja pomenutih osobina sprovede kroz golu bakarnu žicu, žica se odmah zasvetli ali ostane hladna. Ako takvu struju sprovedemo kroz dve žice, jednu od druge rastavljenu, ceo prostor između tih žica svetli, iako nikakve veze među njima nema. Kad se žica, koja takvu struju pronosi, ma na kom mestu prekine, onda na tom mestu izbija jak električan plamen, kao kad gori svetleći gas pod visokim pritiskom. Ali ovde ne sagoreva žica, kao što sagoreva gas, nego se samo elektricitet prosipa u svetlim varnicama.

Kad se dva nasprana duvara u sobi oblože cinkanim pločama, pa se struja sprovede u te ploče, onda je ceo prostor između njih tako naelektrisan, da što se god u nj unese odmah počne svetliti. Komad gvožđa, staklena cev, ili što drugo, blista se u rukama g. Tesle, kad ih unese u tu električnu atmosferu.

Ali što je najveću senzaciju učinilo u celom učenom svetu, to je ova pojava:

Kad se naizmenična struja od nekoliko samo volata napona pronese kroz čovečje telo onda se po celom putu, kuda struja prolazi osećaju nesnosni bolovi. Kad je struja jača, bolovi postaju opasni, da tako kad struja dostigne napon od 1000 ili 2000 volata, ova postaje smrtonosna. Tako je jaka struja za ubijanje zlikovaca.

Ali sad se kroz čovečje telo propusti od 100 ili 200.000 volata, ona je sasvim bezopasna.

Da bih vam što bolje predstavio kontrast između dejstva slabih i veoma jakih struja. dozvolite mi jedno upoređenje. Poznata je stvar, da se čovek iz puške može ubiti. Još će sigurnija smrt biti kad se na čoveka izbaci 5, 10 ili 50 pušaka. Ali pomislite, kakvo bi iznenađenje bilo kad bi na čoveka izbacili 10 ili 20.000 pušaka i on bi ostao živ. Isto je to i s električnom strujom. Dok čovek umire pod udarcima struje od 200 volata, dotle g. Tesla pred skupom najvećih naučara engleskih i francuskih propušta kroza se struju od 200.000 volata i ništa ne oseća.

Pogrešio sam kad sam kazao da ništa ne oseća. U tom trenutku prožima ga neko osobito osećanje, on je u nekoj vrsti ekstaze, u kojoj mu pred oči izlazi slika svoga zavičaja on se seća da gaje srpsko mleko odojilo, pa ispoveda celom svetu da je Srbin (burno odobravanje).

Braćo, juče mi je g. Tesla u razgovoru rekao, da će nauka, a naročito elektrohnika, preobraziti ceo naš društveni život. Svaki, ko malo poznaje napretke naučne za ovo nekoliko poslednjih godina, taj će njegovu zamisao potpuno odobriti. Ali u što sam tvrdo uveren, i u čemu ćete se svi skupa sa mnom složiti, to je, da taj preobražaj neće i ne može niko drugi izvršiti, do jedino naš brat Nikola Tesla. G.E. Hospitalier, čuveni Francuski elektrotehnički inžinjer prikazao je predavanja g. Tesle u „Natureu-u'' br. 979 od 5 marta ov. godine, vrlo opširno iz koga vadimo samo neke kraće pasuse razumljive za naši čitaoce. Ostalo razumeju samo ljudi koji su specijalno odani toj nauci.

„...G. Nikola Tesla, koga francuska i engleska naučna publika primi najoduševljenije jeste pioner električne nauke, jeste onaj, koji će jednim svojim osnovnim preobražajem starih uspeha i preduzeća, prokrčiti put novim uspesima.

Imaćemo prilike, da opišemo motore, prostih alternativnih struja i iodifaznih struja, koje je izmislio i usavršio 1888 god. g. Tesla; za sada ćemo se zadovoljiti, da se ponovo vratimo na njegove veličanstvene pronalaske vod viših potencijala i alternativnih struja velike brzine o kojima smo već dosta potpuno dali sliku, rezimišući autorovo predavanje od 20 maja 1891 g. pred American Justitute of Electrical Enginners".

Posle ovog predavanja čiji odjek beše veliki u naučnom svetu g. Tesla, da bi odgovorio neodoljivoj želji svojih pri- jatelja i onih koji mu se dive, dođe u Evropu i prestavi u Londonu 17. Februara a u Parizu 2. marta ispred Societe francaise phiysiqe i La Societe intarnationale des electrici iz koja se ovom prilikom behu sastala u Hotel-y de la Socite d' Encouragment, čuvene svoje opite kojima smo prisustvovali i koje ćemo pokušati da prestavimo, pored suhoparnosti predmeta, njegova specijalna karaktera i naše slabe sposobnosti da izložimo jasno. G. Tesla nije se zadovoljio prostim ponavljanjem opita pokazanih u Americi. Razvio ih je potpuno i ono što je pokazao u Jevropi može se smatrati kao drugi deo dugog i čuvenog izučavanja, čiji je prvi deo pre stavio Novom Svetu prošle godine...

Mladi naučenjak pravi je preteča po pronalascima i ponašanju. Njegova iskrenost i objašnjavanje privlače vas, a njegovi eksperimenti uvode vas u neku zoru bliske revolucije. Po lepom prijemu, u Engleskoj i Francuskoj od dvorova do kabina najvećih naučenjaka i društava, kazuju mu veličinu i važnost njegova dela.

Mi želimo svaki uspeh, velikom znalcu i veštom eksperimentatoru, na novom putu, kojim hodi. Nadajmo se da pri prvom njegovom povratku u Jevropu svetlost budućnosti bude svetlost sadašanjosti.

Neka da Bog, da g. Tesla pored mnogih tuđih radnika na ovom poslu ima i braće svoje!

podeli ovaj članak:

Natrag