Natrag

Do koske

Kako je režim Aleksandra Vučića stvorio od nas najamnike i robove

Skakavci koji su pojeli Srbiju

U savremenoj Evropi ne postoji država i režim koji teroriše svoj narod na radost stranih izrabljivača. Izuzetak čini Srbija pod diktaturom Aleksandra Vučića. Robovski rad i besplatni resursi, to je poslednji put viđeno za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu. Ali, ko se na zapadu odluči da krene u jedan pravi safari po Vučićevoj kriminalnpj džungli, može odlično da profitira. Dobiće besplatno sve, uključujući i radnike. Njegovo je samo da izvozi, profitira i "na ulazu" plati proviziju malom tiraninu koji je odlučio da sa svojim lihvarima i rojevima skakavaca iz inostranstva brzopotezno izbriše Srbiju i njen narod sa mape. Za sad mu odlično ide. Porobio je preko 60 hiljada mahom mladih ljudi, podveo ih je nepoznatim gazdama, da rade džabe. Jesmo li, zaista, postali prvi evropski radni konc-logor?

Nikola Vlahović

Za nepunih šest godina od kako je uveo ličnu diktaturu, Aleksandar Vučić je sproveo svojevrsni pogrom nad radnicima u Srbiji, pretvarajući ih u robove i najamnike stranih kompanija. Da bi izveo ovaj zločinački poduhvat, upregao je svu svoju propagandu sa ciljem da promeni svest, pre svega mladih i školovanih ljudi, kako bi bili zahvalni za svaku mrvicu koju im neko baci i pristanu da rade za 25.000 dinara mesečno, u fabrikama sa četiri smene, osam sati stojeći na nogama, često bez prava na odlazak u toalet, bez plaćenih putnih troškova, i, kao što se pokazalo u mnogim slučajevima, bez prava na bolovanja ili, ne daj Bože, bolničke troškove u slučaju bolesti.

Pred stranim diplomatama, predstavnicima stranih kompanija, pa čak i birokratama iz Evropske unije, Vučić je više puta javno ponižavao radnike govoreći: "...Srbi nisu naučili da rade. Naučite ih kako se radi!" Učinio je to i pred kineskim ambasadorom više puta, pozivajući čak i direktore kineskih kompanija da "upregnu naše radnike". Nedavno se i javno pohvalio kako je tokom 2016. godine lično učestvovao u otvaranju 32 fabrike sa 13.767 novih radnih mesta i da je zahvaljujući državnim subvencijama u stranim fabrikama ukupno zaposleno oko 16.000 radnika. U potpunoj euforiji zbog širenje robovlasništva, od Subotice do Sjenice, uzviknuo je Vučić sa jedne visoke tribine: "Ne odustajemo, još jače ćemo se boriti u 2017. godini!"

Sprdnja i ponižavanje sa zdravim razumom kulminirali su 9. maja ove godine, kad je 9. maja 2017. godine) kad je "najavio" da će prosečna plata u Srbiji do kraja 2018. godine biti 500 evra. Istina je gorka: onih 16.000 mučenika koji rade u smenama za stranog izrabljivača, sa prosečnom platom 200 evra, mogu samo da sanjaju takav prosek. Vučić, jednostavno, laže i krade! Krade iz budžeta i daje stranim kompanijama subvencije kakve niko i nigde na svetu ne daje.

Nudi na sve strane, poljoprivredno zemljište, rude, šume, pitku vodu, koncesiju na puteve, besplatno gradsko građevinsko zemljište, besplatnu infrastrukturu u industrijskim zonama, masu belog roblja za mizernu dnevnicu...Sve nudi, kao da je Sultan od Bruneja, kao da je Srbija najbogatija zemlja "na oba sveta".

Prilikom posete Kazahstanu, 8 i 9 juna ove godine, na veliko oduševljenje kazahstanskih rukovodilaca, ponudio je sve srpske rudnike, da ih kroz "strateški ugovor preuzmu", sa svim subvenbcijama iz srpskog budžeta, a da u njima radi domaća sirotinja za plate koje oni odrede. Ponudio je Kazahstanu i sve srpske banje, da rade sa njima šta god hoće. Istovremeno je, u kamere RTS-a i Pinka najavio izgradnju "...Bazena, hamama, fontana, parkova sa cvećem" i drugih čudesa u većim srpskim gradovima, da liče na one azijske postkomunističke gradove u kojima i dalje "cveta hiljadu cvetova", gde ima grandioznih zdanja, ali gde je lični standard mali i gde su ljudska prava još manja.

Voli Vučić da priča "o poslovnoj klimi" pa se skoro pohvalio kako će i kompanija Johnson Electric uskoro imati 3.000 zaposlenih, Aster Textile 1.500 zaposlenih, Leoni više od 2.200 zaposlenih...Niko ne pita šta piše u ugovorima sa tim kompanijama. Kakve su njihove obaveze prema ovoj državi i njenim radnicima i da li ih imaju uopšte? To je tabu tema!

Diktator radi kako on hoće. Napravio je lični dogovor sa filipinskom kompanijom Mini i ponudio je ulaganja u Nišu i Novom Sadu, pod uslovima koji oni odrede! Istina, ponudio je i 1.600 robova i "preporučio ih" jer su, kako se on pohvalio, "...najlojalniji i najjeftiniji radnici u Evropi".

Da ne bi ispalo kako baš direktno daje tuđe pare iz budžeta u ruke stranih kompanija, nedavno je lokalnoj samoupravi iz Šapca isplaćeno više od deset miliona evra kako bi taj novac prebacili japanskoj kompaniji Yazaki. Dok je 300 radnika iz Šapca čekalo na obuku, Vođa je obećavao kako će čak 1.700 radnika da bude zaposleno u kompaniji Yazaki, te da će početi sa radom u septembru. Istina je samo to da je Japancima obećana subvencija za onih 300 najamnika koji su uzeti na obuku.

Vođa se, takođe, hvali kako je Srbija ove godine napredovala za 12 pozicija na takozvanoj Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja, kao i da je Srbija za dve godine napravila najveći pomak u celom svetu, od 44 mesta, na toj listi. Naravno da "bumbare" iz Svetske banke ne zanima kakvi su uslovi za radnike, imaju li plate da prežive mesec, imaju li bilo kakva prava ili slučajno sindikat! Njihovu statistiku zanimaju samo uslovi lakšeg ostvarivanje profita!

Iako je pre dolaska na vlast nekoliko puta obećavao da Srbija više neće subvencionisati strane investitore, Aleksandru Vučiću se jako dopalo da svakog meseca (a naročito tokom izbornih kampanja) otvara nove fabrike i pogone.

Sva ova njegova divljanja su platili građani Srbije, a stvarna i fiktivna zapošljavanje srpske sirotinje koja radi za najnižu nadnicu u Evropi i troši svoje najbolje godine života, smišljena su kako bi banda lihvara ostvarila svoje ekstraprofite. To je smisao i suština Vučićeve kriminalne misije: uništavanje najvitalnijeg sloja stanovništva i pljačka resursa. Ubijanje Srbije.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva privrede za tri godine, od 1. januara 2014. do kraja 2016. potpisan je 41 ugovor sa stranim investitorima koji su subvencioni u iznosu od preko 200 miliona evra. Nezvanično, takvih kompanija trostruko više, a subvencije prelaze dve milijarde evra!

Neverovatno zvuče ovi podaci, ali samo za firmu Hutchinson (Ruma), iz budžeta je dato više od dva miliona evra, za kompaniju Mei Ta Europe Obrenovac, preko 20 miliona evra, Kromberg & Schubert (Kruševac), preko 10 miliona evra, Delphi (Novi Sad), preko osam miliona evra, Teklas Automative (Vladičin Han), preko pet miliona evra...A, šta od tog silnog novca iz budžeta Republike Srbije imaju nesrećni najamnici koji rade za plate koje su najniže na Balkanu, u Evropi i među najnižim na svetu? Ništa osim golog preživljavanja, a ni ono nije sigurno, jer za 200 evra mesečno u proseku, ne mogu ni osnovne biološke potrebe da podmire.

Za nešto više od pet godina Vučićeve diktature, skupio se u Srbiji čitav roj opasnih skakavaca iz inostranstva. Dobro im je ovde. Sišu krv srpskoj radničkoj klasi i Vođa im u tome pomaže. Njegova mržnja prema Srbiji je nesaglediva.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane