Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (106)

Nema nevinih, ako oni odluče

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Dokaz je ključna reč na ispitu pravde na kome često padaju srpsko pravosuđe, istražni organi, ali i mediji.

Dokumentarni TV serijal "Dokaz" - „Pritvor - pretpostavka nevinosti ili krivice" - pažnju posvećuje činjenici da se u Srbiji godišnje izriče oko 20.000 dana ili 54 godine neosnovanog pritvora, a država odnosno njeni građani, po tom osnovu plaćaju 1,5 miliona evra svake godine. Pretpostavka nevinosti se, pri tom, i u pravosudnom sistemu, medijima, pa i društvu u celini prečesto „avansno" zamenjuje pretpostavkom krivice. Ovaj fenomen bio je naročito izražen u periodu neuspele reforme pravosuđa iz 2008. godine, ali još uvek nije rešen.

Istraživački tim Bojane Lekić je za Prvu televiziju snimio serijal pod nazivom ''Dokaz''. U prvoj epizodi daje sveobuhvatnu analizu problema i mišljenja brojnih pravnih, medijskih i stručnjaka za ljudska prava, podseća na afere čiji deo su bili i neosnovani pritvori, mnoge slučajeve nepoznatih, ali i poznatih ličnosti čije pravo je kršeno pre, za vreme i posle hapšenja. Ekskluzivne ispovesti o vremenu provedenom u pritvoru za koji se kasnije ispostavio neosnovanim iznose i Svetlana Vukajlović, nekadašnja direktora RFZO, Borislav Novaković, bivši gradonačelnik Novog Sada i Jasna Matić, nekadašnja ministarka telekomunikacija.

Pravosudni sistem Srbije, ali i društvo u celini ne uspevaju da nađu adekvatan odgovor na zaštitu osnovnog ljudskog prava - prava na slobodu, koje podrazumeva i pretpostavku nevinosti, ali ni da upotrebi sve zakonske mehanizme kojima će istražiti i pribaviti dokaze u slučajevima koje bi tužilaštvo sa razlogom trebalo da pokrene. U svemu ovome, veliki uticaj ima politika, pa i tajne službe, a značajnu ulogu i odgovornost imaju i mediji, ali i stručna javnost.

Većina građana Srbije ne poznaje svoja prava i ne zna šta je pretpostavka nevinosti, a godišnje se izriče više od 20.000 dana neosnovanog pritvora, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja koje je rađeno uz trodelni dokumentarni serijal "Dokaz" posvećen nepoštovanju pretpostavke nevinosti.

Autorka serijala "Dokaz" Bojana Lekić je na predstavljanju istraživanja o poštovanju pretpostavke nevinosti i prve epizode serijala "Dokaz" rekla da bez obzira na vlast u Srbiji se godinama ne poštuje pretpostavka nevinosti, koja nalaže da je svako nevin dok se pravosnažnom sudskom presudom ne utvrdi krivica.

"...U Srbiji se krši pretpostavka nevinosti, koja je zaštićena mnogim zakonima i kodeksima. Kako je moguće da se krši pravo koje je toliko zaštićeno? To je pitanje na koje nisam dobila odgovor ni posle serijala. Serijal oslikava stanje i notifikuje uzroke, ali mi nije odgovorio kako je to moguće", kazala je Bojana Lekić i dodala da se mnogo novca iz budžeta izdvaja za isplatu nadoknada za neosnovano pritvaranje ljudi.

Prema istraživanju, koje je rađeno na uzorku od 1048 ispitanika, 30,7 odsto građana Srbije je reklo da poznaje pretpostavku nevinosti, 50,2 odsto je kazalo da ne zna, dok 19,1 odsto građana misli da zna, ali potom daje pogrešan odgovor.

Bojana Lekić je rekla da većina ispitanika smatra da je krivica za izricanje neosnovanog pritvora podeljena između tužilaštva (31,2), policije (30,9) i suda (30,4), kao i da dve trećine građana smatra da mediji osuđuju optuženog pre suda i da većina građana smatra da je krivac tome nedovoljno poznavanje zakona.

Ocenjujući nezavisnost u radu sudstva, tužilaštva i medija ocenama od jedan do pet, građani su najvišu prosečnu ocenu dali sudstvu 2,69, potom tužilaštvu 2,66 i medijima 2,44,

Bojana Lekić je rekla da je istraživanje pokazalo da građani pretpostavku nevinosti ni ne prepoznaju u dovoljnoj meri, jer je samo 44 odsto ispitanika prepoznalo tačan odgovor među nekoliko ponuđenih. "Većina ljudi misli da na sudu treba da dokaže nevinost, a ne obrnuto", rekla je ona.

Ona je navela da je istraživanje pokazalo da su podeljena mišljenja oko pitanja zašto dolazi do oslobađajuće presude donete usled nedostatka dokaza i da 25,7 ispitanika misli da je razlog tome da tužilaštvo nije vodilo dobro istragu, 25,6 odsto smatra da policija nije dobro radila posao, dok 24,9 odsto smatra da je došlo do zloupotreba usled "rupa u zakonu", a 14 odsto da se slučaj našao na sudu iz nepravnih razloga, dok 3,4 odsto smatra da su mediji vršili pritisak.

Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković rekao je da rezultati istraživanja pokazuju da je društvo u Srbiji - "društvo ćorsokaka" i da su svi krivi zbog te situacije.

"...Mi smo svi krivi, jer u ovom društvu ima malo dijaloga i društvo nije spremno da se suoči sa time. Mi smo kao društvo u ćorskokaku, veliki broj ljudi je pristao da ovo što se dešava", kazao je Janković.

On je istakao da u slučaju prošlogodišnjeg rušenja objekata u beogradskoj četvrti Savamala nije bilo nikakve efektivnosti, da ništa nije rađeno, navodeći da će zbog tog i svih drugih slučajeva rušenja rezultati budućih istraživanja javnog mnjenja biti loši.

Janković je naveo da se veliki broj građana obraća zaštitniku građana pritužbama koje počinju rečima "znam da niste nadležni, ali vi ste jedina institucija kojoj se mogu obratiti i od koje eventualno mogu da očekujem pomoć", što pokazuje da građani nemaju poverenje u institucije sistema.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je u Srbiji ima puno neosnovanog pritvora. "Država velike pare daje za to, što je ogromna greška sistema", kazala je ona i dodala da policija i tužilaštvo nisu suštinski zainteresovani da vide presudu koju izriče sud.

Serijal je proizveden uz podršku EU i Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Istraživanje javnog mnjenja na temu "Koliko građani poznaju pretpostavku nevinosti" sprovedeno je pre emitovanja serijala.

Srpski sudovi, njihovi predsednici i većina sudija su pijace i trgovci pravdom. O tome svedoči i ''slučaj Taton'', u kojem su navijači Partizana dobili 120 godina zatvora, uz optužbu da su, navodno, ubili francuskog navijača Brisa Tatona, pre osam godina. Iako je dokazano da je policija sakrila izjave očevidaca, koji su, ne znajući ništa o događaju i akterima, prijavili Hitnoj pomoć da je neko lice skočilo na Obilićevom Vencu sa trotoara, pa do svedočenja čuvara garaže, bivšeg policijskog službenika, koji je video događaj, a da nijedan svedok nije potvrdio da je video da navijači, navodno, bacaju Tatona, sud je odbio da ponovi postupak. Najteže kazne zatvora porodici Brisa Tataona obećao je tadašnji predsednik Srbije Boris tadić i gradonačelnik Dragan Đilas, a onda je i Vučićeva kamarila odlučila da bude na usluzi.

Pre nekoliko dana u ponovljenom postupku prvoosumnjičenom Đorđu Preliću sudsko veće je glasovima tri prema dva odlučilo da ga oslobodi, jer je dokazano da nije nikog ubio, niti je Taton ubijen, jer je umro 19 dana nakon tog događaja, zbog loše operacije, ali je nepodobnim porotnicima prećeno smrću od strane ''pretpostavljenih'' (reko' je Vučić), te je preglasavanjem Prelić osuđen za nešto što ni on, ni ostalih 11 optuženih nisu izvršili.

Zato i ne čudi što je vlastima najvažnije da nekog strpaju u pritvor, znajući za neljudski tretman i uslove u kojem pritvorenici borave, jer na taj način slamaju njegovu volju,m otpor i potrebu da se brani. Jednostavno, ko prođe pritvorske uslove taj je zauvek zgažen.

Da riba smrdi od glave, potvrđuju i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Svaka presuda se u ovom sudu može kupiti! U parničnom odeljenju su gramzive sudije Branislava Apostolović, Predrag Trifunović...Objavljujemo spisak sudija ovog suda. Podvučena su imena sudija koja su sklona korupciji i nasilju, a boldovana imena sudija od kojih se može presuda naslutiti, ili se zna da će oni osluškivati pri odlučivanju da li će njihova odluka vlastima biti ugodna.

1. Milojević Dragomir, predsednik Suda

2. Ajnšpiler-Popović Gordana

3. Andrejević Snežana

4. Apostolović Branislava

5. Aćimović Dragan

6. Borovac Jelena

7. Bosiljković Branislav (sudija Apelacionog suda u Beogradu upućen u Vrhovni kasacioni sud)

8. Važić Nevenka

9. Vujičić Božidar

10. Dragičević-Dičić Radmila

11. Dragojević Biljana

12. Govedarica Marina

13. Đukić Lidija

14. Živanović Biserka

15. Zarić Spomenka

16. Ivić Mirjana

17. Jocić Dragan (predsednik Apelacionog suda u Nišu)

18. Kovačević-Tomić Maja

19. Krstajić Vesko

20. Lazarević Janko

21. Lutovac Zvezdana

22. Manojlović-Andrić Katarina

23. Milutinović Ljubica

24. Nakić-Momirović Slađana

25. Nikolić Milomir

26. Pavlović Sonja

27. Peković Novica (predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu)

28. Petrović Radoslav

29. Popović Vesna

30. Sinanović Biljana

31. Skoko Dragan

32. Slijepčević Dragiša

33. Stanić Branko

34. Stanojević Jasminka

35. Tatalović Zoran

36. Trifunović Predrag

37. Cvetković Bata

38. Cvetković Milunka

Zato i ne čudi što stručni i sposobni sudijski i tužilački pomoćnici, koji pišu presude koje donesu sudije, ili optužnice koje potpisuju tužioci i njihovi zamenici, shvativši da mogu napredovati samo ako su članovi vladajuće partije, što podrazumeva da služe kao prostitutke stranačkim funkcionerima, napuštaju pravosuđe, u kojem za težak rad imaju mizerne plate.

Prema zvaničnom podacima, u srpskom pravosuđu je početkom ove godine radilo oko 1.300 sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Pre samo tri godine (2014.) bilo ih je oko 1.800., što govori da je u toku veliko bekstvo kadrova iz pravosuđa. To potvrđuje i podatak da je iz Privrednog suda u Beogradu, za samo šest meseci, otišlo je 20 saradnika, od ukupno 40 koliko ih je bilo u tom sudu.

Ovo su samo neki od brojnih pokazatelja da traje veliko bekstvo iz pravosuđa, jer kadrovi koji nemaju vladajuću stranku iza sebe, nemaju čemu da se nadaju. U ovakvom korumpiranom i kriminalizovanom pravosuđu, ne vide nikakvu perspektivu niti nade da će jednog dana napredovati do sudije, ili, nekim čudom, do tužilačke profesije. Te pozicije su, kao što činjenice govore, rezervisane za partijske miljenike (i miljenice!).

Većina sudijskih i tužilačkih pomoćnika, radi na određeno vreme, a plate su im skoro tri puta manje od sudijskih i tužilačkih plata, mada imaju položen pravosudni ispit, a iza sebe rad, iskustvo i stručnost. I dok srpsko pravosuđe zapošljava samo podobne sudije i tužioce, banke, nevladin sektor i advokatske kancelarije, nude dvostruko i trostruko bolje uslove rada i mogućnost za zaradu i napredovanje.

Mnogi od sudijskih i tužilačkih pomoćnika rade taj posao i po 15 godina na osnovu ugovora na određeno vreme, koji stalno produžavaju. Međutim, događa se da se ugovor ne produži pa da sudijski saradnik, sa puno iskustva i sa položenim pravosudnim ispitom, ostane bez posla kad već dobro uđe u petu deceniju života.

Takozvane reforme pravosuđa, reizbori sudija i tužilaca, promene mreže sudova i tužilaštava i Vučićeva zabrana zapošljavanja u javnom sektoru (osim za mangupe iz njegove stranke!).

Sudovi i tužilaštva ne mogu direktno da zapošljavaju saradnike, prema svojim potrebama. U mnogim malim mestima često ne postoji nijedan saradnik! Sudijski i tužilački saradnici ne mogu se nazvati administracijom, iako su njihove plate i njihov status u nadležnosti Ministarstva pravde. Saradnik je pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i samo je jedan stepen ispod sudija i tužilaca. Sledeći korak u njegovoj karijeri je izbor za sudiju ili zamenika tužioca. A, tak korak zna da traje, kao što je već rečeno, i duže od 15. godina.većina onih koji čekaju pred "velikim vratima" i nadaju se perspektivi i napredovanju, rade kao "šegrti" sa statusom pripravnik-volonter ili volonter-saradnik, bez ikakve zarade. Mnogi se vode kao pripravnici, a položili su pravosudni ispit i mogli bi da budu saradnici. Mada srpsko pravosuđe pati i od nedostatka kvalitetnih kadrova, i to u svim sudskim instancama, Srbija ima 1.300 saradnika na 2.700 sudija. A, propisani standard je da na jednog sudiju dolazi jedan saradnik.

Britanci i dalje "reformišu" srpsko pravosuđe

Javnost u Srbiji ni do današnjeg dana nije upoznata sa razlozima zbog kojih je Ministarstvo pravde Velike Britanije bilo zainteresovano da preko beogradske filijale Britanskog saveta (British Council) finansira projekat pod nazivom „Unapređenje efikasnosti pravosuđa" koji će trajati sve do kraja 2018. godine.

Nezvanično, reč je o ideji unapređenja rada pravosudnih organa u Srbiji "i njihove sposobnosti za merenje učinka kroz standardizaciju radnih procesa i procedura, uvođenje novih i poboljšanih metodologija rada". Kraće rečeno, pomenuti projekat se bavi efikasnošću pravosuđa i mrežom sudova opšte nadležnosti i javnih tužilaštava.

Zašto Vlada Velike Britanije, čiji premijer nije dolazio u Srbiju duže 30 godina, želi poboljšanje srpskog pravosuđa?

Malo dublje kopanje ispod površine, pokazaće da je Velika Britanije, daleko pre "Bregzita" (izlaska iz EU), tačnije, 2015. godine, uzela dobar novac iz Brisela za ovakve i slične "reforme" pravosuđa u tužnim zemljama poput Srbije. Nešto od tog novca je ovde upotrebljeno za "edukaciju", a ustvari, za potrebe formiranja lobističkih grupa i raznih režimskih "lojalista", koji deluju u okrilju Visokog saveta sudstva, Ministarstva pravde Republike Srbije, Državnog veća tužilaca , Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, pa čak i Pravosudne akademije.

Britanska vlada je čak postavila i srpsku nacionalnu strategiju reforme pravosuđa i Akcioni plan za Poglavlje 23!

I danas, kad je Britanija otišla iz EU, njihovi "prosvetitelji" bave se uređenjem najgoreg pravosuđa u Evropi. Sve sa ciljem da ono bude pokorno vladajućim režimima u Srbiji. Podrazumeva se da su i ti režimi odani svakom zlu koje dolazi sa zapadne strane.

Čovekova sudbina

Milovan Brkić

Magazin Tabloid je pratio sudbinu Zorana Lalovića, bivšeg košarkaša i službenika Prekršajnog suda u Beogradu. Njegovu sudbinu je 19. aprila zapečatilo i uništilo mu život, zloglasno veće Apelacionog suda u Beogradu.

Tanjug je 26. maja 2017. godine preneo saopštenje: Apelacioni sud u Beogradu smanjio je za 10 godina kaznu Zoranu Laloviću i pravosnažno ga osudio na 20 godina zatvora, jer je u novembru 2013. godine do smrti pretukao nepokretnu majku Danicu (79).

Mediji su ranije preneli da je Lalović bivši radnik Prekršajnog suda u Beogradu, te da je uhapšen dva meseca nakon zločina pošto je obdukcijom utvrđeno da je žrtva mučki ubijena.

Ovom odlukom, koja je danas objavljena na sajtu, Apelacioni sud je preinačio presudu kojom je Lalović bio osuđen na 30 godina zatvora zbog teškog ubistva.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno odmerio olakšavajuće okolnosti za Lalovića, njegov dosadašnji život i loše zdravstveno stanje, kao i otežavajuće okolnosti - dug vremenski period majku koja je usled bolesti bila zavisna od njegove nege, fizički zlostavljao i upornost koju je u tom periodu ispoljio nanevši joj veliki broj fizičkih povreda.

Sud međutim smatra da se osnovano žalbom branioca ukazuje da je činjenica zlostavljanja predstava biće krivičnog dela teško ubistvo, te da ove okolnosti ne mogu u isto vreme predstavljati i otežavajuću okolnost, koja bi opravdavala izricanje kazne od 30 godina zatvora, pa mi je smanjio kaznu.

Dakle, 2013. se desila smrt Lalovićeve majke. Njegov ujak prijavljuje ga da je tukao svoju majku godinama i da je ona umrla od posledica maltretiranja. I Zoranu je izrečena smrtna presuda.

Sud mu određuje advokata po službenoj dužnosti, tog posla se prihvata advokat Marina Stefanović iz Beograda, ona ga savetuje da se brani ćutanjem da je optužnica lažna. Optužnicu vanraspravno veće vraća tužilaštvu na dopunu. Posle godinu dana, advokat Marina M. Stefanović, koja izvrsno sarađuje sa sudijom Bojanom Mišićem, podnosi tužbu protiv Lalovića, kojem otkazuje punomoćje, na ime honorara za odbranu, u kojoj nije progovorila ni reč, preko suda njegov stan knjiži na svoje ime, (preko 70 kvadrata)! To joj nije malo, pa traži i garažu, a ostalu imovinu uzima njegov ujaka, koji je bio lažni svedok!

Kada je Magazin Tabloid počeo da piše o ovom slučaju, sudija Mišić posle tri godine suđenja presuđuje i osuđuje Lalovića na 30 godina zatvora. Dakle, sigurno će umreti u zatvoru, stan mu više nije potreban. Pravosudna hobotnica ne miruje.

Po žalbi odlučuje Apelacioni sud u Beogradu. Predmet dobija najkorumpiranije sudsko veće. Sudija izvestilac je Vesna Petrović, član veća je Vučko Mirčić, većem predsedava Zoran Savić, a peti član veća je i predsednik, suda Duško Milenković.

Predmet u sud stiže 13. marta, a već 18. marta je održana sednica veća. Imajući u vidu da se predmet daje tužilaštvu na odgovor, rok je osam dana, te da se najmanje 15 dana mora ostaviti strankama za pripremu za sednicu, sudija Petrović je bila u šprintu. Da na vreme ubiju Lalovića.

Gospođa Petrović je bila konkubina u kabinetu ministra pravde, zatim je protrčala kroz okružni sud, a ministarka Malović je svoju koleginicu postavila za v.d. predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu. Zoran Savić je bio takođe kadar DS-a, a Vučko Mirčić je bio specijalni istražni sudija u slučaju ubistva Đinđića.

Potpisani novinar je pokazao presudu trojici sudija Vrhovnog kasacionog suda, koji su čvrsto tvrdili da će presuda biti ukinuta, jer je sastavljena tako da je potpuno nerazumljiva i protivurečna. I sudijski pripravnik bi bolje napisao izreku presude, a od dokaza nije bio nijedan u spisima. Ali, banda iz Apelacionog suda je za samo 35 dana rešila predmet! Zoranu Laloviću više nema spasa. Umreće u zatvoru. Taj osećaj nemoći da se spasite kada vam zločinci iz pravosuđa uzimaju imovinu i život, pred očima javnosti, teško je opisati. Posvetićemo ovom slučaju dužnu pažnju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane