Natrag

Tabloid je pozvan

Ko je Obrad Sikimić, ugledni privrednik

Iz Kluba lopova

Otvorena pitanja koja se postavljaju povodom afere Diners Club International Belgrade ukazuju i na i odgovornost guvernera Narodne banke Srbije, na saučesništvo grčke banke EFG banke koja je kupila privredno društvo koje je bilo već opljačkano do kraja, da bi poznati privrednik Obrad Sikimić ostao čistih ruku i punih džepova.

M. Glamočanin

U broju od 23. februara ove godine, u tekstu Kako je opljačkan i Diners Club, opisali smo poslovanje privrednog društva Diners Club Internacional koje su osnivači opelješili, ostavljajući iza sebe dug od 26 miliona evra i oko 10.000 članova koji su imali depozit po 500 evra.

Diners Club International d.o.o. iz Beograda, osnovan je 20. maja 1992. godine. Osnivač je SKB Capital S.A. Luksemburg, a uplaćen kapital je 310.738.282,41 dinara. U periodu od 2001. do 2005. unet je kapital u stvarima 10.808.249,31 u dva navrata 2001. i 2004. godine. Dakle, ukupan uplaćen i unet kapital je 321.546.631,72 dinara, a otvorili su tekući račun u 32 banke, dakle u svim bankama. Zakonski zastupnik društva je Enes Zajmović, a zastupnici su još i Obrad Sikimić i Nebojša Stanivuković. Gubitak u ovih šest godina je tri puta veći od iskazanog dobitka u ovom periodu...

Grčka banka EFG početkom marta, i pored saznanja i informacija o propasti Diners Club Interntional, ''kupuje'' ovo privredno društvo, kojem su računi blokirani krajem aprila, a nekoliko dana kasnije ono odlazi u stečaj. Mada smo opsiali smo kojim prevarnim radnjama su trojica osnivača uzimali kredite i prebacivali ih na svoje privatne račune.

I slučaj Diners Club Interntional otvara mnogo šire i odgovornije sistem nastanka, formiranja i model matrice otimanja, krađe kriminogenih likova koji su omogućili sistem ovakvog funkcionisanja i zato počnimo redom:

Ko je Obrad Sikimić i kako je omogućeno da se fabrikuje i modelira njegova stručna i profesionalna karijera.Nije problem što mu je omogućeno da se bavi kriminalnim radnjama, to jest da bude kriminalac. Problem je što je izgrađen takav sistem vrednosti da se potcenjuje i struka i moral. Čovek je ni manje ni više predsednik Kluba Privrednika, koji sebe predstavlja kao elitni klub privrednika, ali što je najgore on je partner Vladi i njegova uloga odnosno uticaj je itekako veliki u zakonodavnoj, izvršnoj vlasti, a Bogami i kod nazovi „nezavisnih institucija" (NBS). Dalje, zar ne slovi, za jednog od najvećih stručnjaka u kartičarsvu!!!

Nažalost, ovo je matrica, po kojoj se fabrikuju i to je profil („moral i struka") koja je prihvatljiva na svim pozicijama.Da toga nema zar bi Obrad Sikimić bio to što jeste.

Niko se ne pita šta je i kako i koliko je stekao privatno bogatstvo i kakav je stil života imao on i njegova porodica. Da li imaju organi koji se bave ovim poslom u zemlji i što je najvažnije kako to staviti u funkciju zaštite interesa poverilaca.

S druge strane, toliko ima vrednih, stručnih, profesionalnih kadrova u oblasti finansija, bankarstva i subspecijalista u kartičarstvu, ali oni takvi ne trebaju da se bave strukom. Njima trebaju poslušni i da se ne mešaju u svoj posao.

Odgovornost NBS. Samo da podsetimo, da je na velika zvona donet Zakon o platnim uslugama koji se primenjuje od 1.09. 2015. godine, kojim se proširuje nadležnost NBS na sve aktere platnih usluga. Naime, novina je ovim zakonom da se poslovima platnih usluga mogu pored banaka baviti i platne institucije kojima NBS da dozvolu. Prema sajtu NBS Rešenje o davanju dozvola za pružanje platnih usluga od ukupno 18 datih rešenja dato je i Diners Club Interntional Belgrade d.o.o.

Pitanje kako je i na osnovu čega dala rešenje da se ovim dodatnim poslovima bavi Diners club, kad su i vrapci na grani znali kako ova firma, koja je imala franšizu za Diners karticu je radila. Na žalost, to vređa profesiju, a tome je doprinela NBS, koja je degradirala struku, znanje oko osnovnih bankarskih poslova. Da je htela NBS, koja ima nadzor nad ovom platnom institucijom mogla je proveriti veoma jednostavno kako i na koji način funkcioniše ova kartica. Posebno što ovo nije bankarska kartica, kao i uslove odobravanja(naknada mesečna, godišnja) i kamata za odloženo plačanje ovom karticom. Takođe, i proviziju trgovaca koji su plaćali Diners-u za plaćanje ovom karticom. NBS bi rekla da su to tržišni uslovi koji dogovore dva partnera, odnosno da je to ugovor na bazi saglasnosti dveju volja. Međutim, kad se pogledaju ti ugovori, potpuno su protivpravni, a s druge strane, kako NBS daje sebi za pravo da daje preporuku za pasivnu kamatu (kamatu na deviznu štednju fizičkih lica).

I na kraju šta je uzrok svemu ovome i posledicama koje su nastale u ovom slučaju, a i u celom finansijskom sistemu ove zemlje...

Posebno su diskutabilni pored znanja i stručnosti zaposleni koji se zapošljavaju i ostaju u NBS koji moralno ne bi smeli ni prošetati pored NBS. Jedan od primera je Vera Medić, koja je iz Banke (PBB) kada je otišla u stečaj odmah se zaposlila u NBS i to u Pravni sektor. (afera poznata s Farmakomom i odobravnjem kredita ovom koncernu gde je dotična bila i član KO PBB i direktor pravnog sektora.) Kada je kao zaposlena u NBS dotična bila u pritvoru, ne biste verovali, vratila se ponovo da radi u NBS. Samo je promenila sektor i to više nije u Pravnom sektoru, već u sektoru za restruktuiranje banaka.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane