Natrag

Vojska

Kako je Vojska Srbije dovedena do prosjačkog štapa, zahvaljujući Vučićevom "reformama"

Šuplje čizme i prazni džepovi

Zbog čega Vojsku Srbije (VS) godišnje napusti blizu 1.000 profesionalnih vojnika, zašto iz vojske odlaze inženjeri, ekonomisti, piloti i drugi stručnjaci i sa lakoćom nalaze odlično plaćene poslove? Kakvo je stvarno socijalno stanje kod pripadnika Vojske Srbije, zašto Vučićev režim otvoreno iznosi neistine o "velikim uspesima" naše namenske industrije i i "velikom poboljšanju" životnog standarda vojnika i oficira? Gde, ustvari, najviše odlazi novac iz budžeta namenjen Vojsci Srbije?

Nikola Vlahović

Zbog siledžijske, brutalne propagande, prepune laži i izvrtanja, najšira javnost u Srbiji ne zna da plata profesionalnog vojnika Vojske Srbije iznosi 31.000 dinara, sa kojom ne može ni sebe da izdržava, a o izdržavanju porodice, nema ni govora. Vojnik po ugovoru koji je na službi u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, dakle u "delikatnoj zoni" na jugu Srbije, ima tek tri do četiri hiljade dinara više. To važi i za one koji su na službi u Vranju i Kuršumliji.

A, šta o vojsci i njenim potrebama misli Aleksandar Vučić, onaj koji se pita za sve u ovoj državi, govori i sledeća činjenica: kao odlazeći premijer, svojim zaključkom od 11. maja 2017. godine, dao je saglasnost ministru odbrane Zoranu Đorđeviću da izmeni pravilnik kojim se uređuju plate pripadnika Vojske, i to tako što se u platu vojnika uračunavaju topli obrok i regres! A, kao što je poznato svima osim Vučiću, regres i topli obrok su neoporezivi deo i ne mogu biti sastavni deo plate!

Tako su vojnicima sada dodatno umanjene plate za iznos toplog obroka i regresa, koji će se odbijati od inače prosjačkih primanja. To je samo jedan od bezbroj razloga zbog kojih Vojsku Srbije godišnje napusti skoro hiljadu uniformisanih pripadnika koji rade po ugovoru. Sa druge strane, ni vojni vrh i Ministarstvo odbrane, ne odstupaju, nego stalno primaju nove profesionalne vojnike koji dolaze, uglavnom, iz najsiromašnijih slojeva stanovništva. Taj stalni odliv i stalno popunjavanje, a i kratko vreme boravka pod uniformom, doveli su do toga da Vojska Srbije nama stabilan sastav, dobro obučen i spreman na sve izazove. Stručnjaci u oblasti vojne obuke tvrde da je VS, u poređenju sa nekadašnjom JNA, nalik seoskom lovačkom društvu. To važi i za naoružanje i opremu, uprkos tome što Vođa svom snagom trubi o raznim oruđima pod epskim imenima "Lazar", "Miloš" i slično.

Najčešći razlog zbog koga profesionalni vojnici raskidaju ugovor sa VS, jeste loš materijalni status zaposlenih u sistemu odbrane. Ali, nije to jedini razlog. Naime, svi koji su napustili vojsku tvrde da su uslovi za rad nepodnošljivi, da je niži komandni kadar problematičan u svakom pogledu (od moralnog i etičkog, do profesionalnog). Viši kadar se bavi isključivo sobom, svojom karijerom i privilegijama.

Činjenica je da Vojsku Srbije masovno napustaju i školovani oficiri, obično po činu kapetani i majori koji su osposobljeni za dobro plaćene poslove u civilstvu, gde mogu da rade kao inženjeri, ekonomisti, piloti...Niko od njih u vojsci ne ostaje dugo, uglavnom koliko je potrebno da rade da bi otplatili školovanje na Vojnoj akademiji i ostala usavršavanja koje je finansirala država.

Profesionalni vojnici su najugroženija kategorija zaposlenih u sistemu odbrane, posebno oni koji su iz velikih gradova poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca...Skandalozno male plate, a takođe i slabo plaćeni prekovremeni rad, česti boravci na terenu, odvojenost od porodice, loši uslovi rada, to sve doprinosi masovnom odlasku. Činjenice govore da posle svake veće vojne vežbe, dolazi do toga da jedna trećina učesnika napusti vojnu karijeru. Bilo je u skorijoj prošlosti mnogo takvih komandno-taktičkih vežbi posle kojih sledi talas raskidanja vojničkih ugovora. Manjak ljudstva popunjava se na konkursima, ali novac uložen u obuku i sredstva, bez obzira na to, odlazi u nepovrat.

Plate pripadnika Vojske Srbije nisu povećavane još od 2010. godine. Vojne zarade danas su za više od 40 odsto manje od osnovice koju predviđa Zakon o vojsci! Naime, prema tom zakonu, osnovica za obračun zarade ne sme biti manja od 75 odsto prosečne mesečne zarade u Republici. Naravno, u praksi nije ni blizu tome.

Vučićeva propaganda se poslužila jednim podlim podmetanjem, kako bi "objasnila" zašto je plata profesionalnog vojnika u Srbiji za više od 30 odsto niža od republičkog proseka, pa je javnosti rečeno da je to "karakteristično i za oružane snage Hrvatske, Velike Britanije, SAD, Rusije..."

Naravno, u pitanju je laž, jer je standard pripadnika vojske u nabrojanim zemljama daleko iznad standarda vojnika u Srbiji. Podoficiri i oficiri većine savremenih i dobro organizovanih vojski u svetu sa usponom na lestvici činova stiču i neuporedivo bolji materijalni položaj. Zarade pukovnika i generala, pa čak i potpukovnika i majora, u rangu su najbolje plaćenih civilnih zanimanja.

Poređenja radi, u Srbiji je prosečna plata civila zaposlenih u sistemu odbrane oko 35.000 dinara. Obični radnici, zaposleni u vojnim ustanovama, primaju 22. 812 dinara. Vučić je 2014. godine, u svojstvu predsednika vlade, smanjio plate u vojsci za deset odsto, i od tada, sa pozicije neprikosnovenog Vođe, tri godine obećavao "povećanje" (tačnije, povratak uskraćenog dela plate), šaleći se surovo sa zaposlenima u Vojsci Srbije.

Upadljiva je i ogromna razlika u zaradama visokostručnog kadra zaposlenog u vojsci i civilnim preduzećima. U Vojsci Srbije ne postoji nikakav stimulans koji bi pomogao da oni ostanu da rade u Vojsci Srbije.

Sasvim u senci ovih socijalnih potresa i ponižavajućeg statusa vojnika i oficira, ali i civilnih lica na službi u VS, i dalje stoji otvoreno pitanje nezbrinutih pripadnika nekadašnje Vojske Jugoslavije, invalida rata, onih koji su ostali osakaćeni na svim frontovima koje je otvorio Miloševićev režim iz devedesetih, čiji "pioniri" danas haraju Srbijom. Mladići koji su u to vreme, sa tek napunjenih dvadeset godina ostali teški invalidi, u borbama na granici sa Albanijom, i junački se borili do kraja, danas su, u Vučićevom režimu, bez ikakvih beneficija i svako od njih se snalazi da preživi, kako zna i ume.

Vojska je ostala ponižena i ignorisana pred drskom voljom poludelog Vođe.

Vojnici koji u ovom trenutku kao profesionalci služe u Vojsci Srbije, izgledaju kao poslednja sirotinja: većina njih nose pohabane uniforme, stare pantalone i košulje su različitog dezena, a čizme (o kojima Vučić priča) i dalje su one stare, još iz JNA i služe nameni! Ćebad u Vojsci Srbije po preostalim zapuštenim kasarnama su prastara, marke "Vukets". Odlazak na bojevo gađanje je posebna avantura. Naime, vojnici VS uglavnom zadužuju puške sa oštećenjima i do 40 odsto! Trideset godina raznih diktatura, završno sa ovom najgorom, Vučićevom, ostavilo je dubokog traga u vojsci.

Na poligone uglavnom izlazi par prototipa i naoružanje staro preko trideset godina, dobro prefarbano i podmazano, da se bruka ne vidi. Podoficir, intedant, N.S, koji je za Magazin Tabloid progovorio o grozoti koja se dešava "iza zavese" u Vojsci Srbije, tvrdi da je Vučićeva priča o snazi oružanih snaga VS, najobičnija prevara, da Vučić "laže kad zine" te da uniforme vojnika, podoficira i oficira nisu promenjene godina, da samo pojedinci nose nove uniforme, i to isključivo van kasarne, "...A, kad uđeš u kasarnu pomisliš da si došao među lovočuvare i šumare...Svi šareni, i otrcani...Svake godine nam dolazi rezerva, mi nemamo čime da ih obučeno...Pantalone šalju na krpljenje (stare naravno), pa ih kasnije daju ljudima da nose...Nemamo nove šlemove već nosimo još one stare metalne šerpe, borbeni rančevi su takođe pohabani još iz vremena dok je moj otac služio JNA, borbeni prsluci, zaštitne rukavice, štitnici za kolena i zaštitne naočare su za nas još uvek pojam, iako je to u drugim vojskama standardna oprema svakog vojnika..."

Sa oružjem su stvari slične...

Nakon što su rakete za MiG-29 kupljene u decembru 2016. godine stigle, a avioni sleteli u martu 2017., odmah su ti aparati morali o našem trošku da idu na remont u remontni zavod "Moma Stanojlović". Vučićev "dogovor sa Putinom", oko sistema S-300, nikakvog smisla nema niti ga VS može upotrebiti mimo volje glavnih sila oko nas. Tragikomično zvuči da ministar odbrane nema nikakvih predstava ni o ovom ruskom odbrambenom sistemu, a posebno da li će on biti isporučen ili je to samo još jedna Vučićeva laž (kao što je lagao da nam iz Belorusije stiži MiG-29, S-300 I BUK sistemi...). Jedna od najvećih sprdnji koje je Vučić priredio Srbiji, svakako je i slučaj ALAS sistema, "domaće proizvodnje", za koje je on "lično ugovorio isporuku" i to Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a poznato je da ih za serijsku proizvodnju nema! Još gore od toga, Vučić je u Abu Dabiju odlučio da prikaže nekakvu "raketu kratkog dometa od 300 kilometara", za koju se ispostavilo da je bila maketa! Na insistiranje Arapa, palo je tužno priznanje da mi ne posedujemo takvu raketu!

Ozbiljni vojni stručnjaci koji rade u određenim vojnim odsecima za nova naoružanja, šokirani su kad saznaju kao i ostali građani, preko Vučićevih televizija, da je "...domaća tehnologija proizvela sistem...", o kome oni, kao vrhunski inženjeri, pojma nemaju! Vođa zna bolje od njih!

Vučić prikazuje na svakoj vojnoj vežbi primerak starog ali modernizovanog tenka, čisto da utisak o opremanju vojske bude potpun. Niko i ne priča o eventualnoj modernizaciji postojećih 280 komada...Čudno, ali se Vučić strogo drži broja šest. U svim javnim manifestacijama Vojska Srbije nastupa sa šest Migova i isto toliko "Nora", "Lazara", "Miloša", "Alasa"...

Iz Vojske Srbije doslovno je proterano mnogo iskusnih ljudi, koji i dalje odlaze a primljeno je pet puta manje novih, iako je konkurs stalno otvoren. Noćni rad i praznični rad nisu plaćeni, putni troškovi ne pokrivaju stvarne troškove putovanja, vojnici su od godinu dana 10 meseci na terenu u jako lošim uslovima. Mlađi vojnici po ugovoru masovno odlaze, a stariji strpljivo čekaju penziju kad su već skoro do nje dogurali.

Po svemu sudeći, finansiranje Vojske Srbije ni u 2017. godini iz budžetskih sredstava neće biti sasvim dovoljno i kakvo bi trebalo da bude, pre svega kada je reč o procentu bruto nacionalnog dohotka koji se izdvaja za odbranu.

Budžet je nešto veći, to povećanje se odnosi uglavnom na plate koje će biti veće za pet procenata ali će se manje novca izdvojiti za nabavljanje naoružanja i vojne opreme (NVO). Međutim, Vučić se i ovde ružno našalio pa je najavio da će NVO nabaviti sredstvima nastalim "od suficita" koji se očekuje u sledećoj godini!

U nacrtu vojnog budžeta za 2017. moglo se videti da će on iznositi oko 478,5 miliona evra. Većina novca, naravno, ide na plate pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, socijalne doprinose, davanja i naknade raznih drugih tekućih troškova.

Istovremeno, višestruko je smanjen fond za NVO (naoružanje i vojna oprema) koji iznosi svega 1,75 miliona evra što je drastično smanjenje u odnosu na 2016. kada je planirano oko 15,7 miliona.

Ponovo postoji i neraspoređeni višak iz ranijih godina koji sada iznosi oko 3,6 miliona evra. I tu se Vučić pita. On može, kad mu se hoće, da ta sredstva preusmeri gde on lično hoće! Oko Vojske Srbije i u njoj, nalazi se dovoljan broj njegovih ulizica i slepih izvršitelja svih naloga, pa i onih najprljavijih. Strojevi korak kojim je ocvali načelnik generalšataba marširao pred Vučićem, na dan njegovog ulaska u zgradu Predsedništva, slika je jadne i ponižene vojske. Nije mu čak ni "predao raport" nego ga je "izvestio da je u Vojsci Srbije stanje redovno"). Da uredno propada, zajedno sa njegovom oficirskim moralom.

U intervjuu za magazin ''Odbrana'' ministar odbrane Zoran Đorđević izjavio je da će ukupan budžet sa sopstvenim prihodima iznositi oko 61 milijardu dinara što je 1,39 odsto bruto nacionalnog dohotka. U boljim evropskim državama, toliko novca odvoje za kulturno uzdizanje stanovništva! Pričao je Đorđević i o nabavci lovačkih aviona, helikoptera, radarskih sredstava, optoelektronskih uređaja, telekomunikacione opreme, artiljerijskih oruđa, vojno-policijske opreme, sredstava zaštite, municije, kompleta i delova vojničke uniforme...Ali, između njegove jadne priče i još jadnije realnosti, nema nikakve razlike.

U skupštinskim raspravama oko budžeta, sada već bivši premijer, a novi predsednik Srbije, kliktao je od sreće i balavio (brišući usta nekakvom krpom koju je više puta vadio iz džepa), da će za nabavku naoružanja biti potrošen "novac iz suficita", pa je tada spomenuo i lovačke avione iz Rusije te da mu je Putin lično obećao šest (opet šest!) aviona MiG-29, 30 tenkova T-72 B3 i 30 oklopnih vozila BRDM-2...Pomenuo je i domaće samohodne haubice Nora B52 M15, oklopna vozila Lazar-3, zatim helikoptere H145M (najavljeni kao helikopteri iz Nemačke), kao i remonte postojeće vazduhoplovne i druge vojne tehnike. Detalje o donaciji aviona, tenkova i oklopnjaka iz Rusije i dalje su nejasni javnosti. A, izgleda i Vučiću. Ili tog razgovora nije bilo, ili ne može da se seti o čemu su pričali. Vrteo se neki snimak na njegovim televizijama gde se vidi kako on stoji pored jednog starog MIG-a, u kome je bio ruski trenažni pilot. Ili možda avio-mehaničar. Stiglo je i par helihoptera koje Srbija mora da remontuje (iako ih je platila 25 miliona evra). A, Mađarska, koja je članica Evropske unije i NATO pakta, kupila je od Rusije remontovane borbene helihoptere, dakle, bez dodatnih ulaganja!

Uzgred, važno je znati da su remontni kapaciteti Vojske Srbije svedeni na nivo zanatske radionice. Naime, Srbija trenutno ne može da izvrši remont ni za sopstvenu vojsku, a ne za uvozni krš iz Rusije. Srbija je imala ali više nema fabriku turbo motora, elisu više nema ko da napravi, IKL koji je proizvodio ležajeve za Boing je uništen (upravo sa ciljem da se između ostalog uništi i odbrambena moć države).

Vučićev režim je pokušavao od fabrike kamiona FAP da napravi običnu radionica za remont, a od fabrike "14. Oktobar" u Kruševcu je i zaista napravljena radionica za remont...Ukratko, takozvana vojna industrija Srbije danas ne može ni gusenicu za tenk da proizvede...

O toj nemoći svedoči i slučaj modernizacije školsko-borbenog aviona G-4 ''Super Galeb''. Plan je bio da se u 2016. godini izdvoji oko 4,5 miliona evra a da u 2017. godini počne modernizacija prototipa i ispitivanja u Tehničko opitnom Centru. Završetak procesa ispitivanja je planiran da bude gotov 2019-2020. Ali, para više nema. Tačnije, ima ih, ali ne za modernizaciju Vojske Srbije. U ovom slučaju, neko jednostavno ne želi da ulaže u razvoj domaćeg "Super Galeba".

Jasno je svakome da Srbija nema para ni za ozbiljnije kupovine ozbiljnih vojnih letilica i sve se svodi na čekanje da Rusija nešto donira (što takođe košta, ali na drugi način) ili proda "po povoljnoj ceni". Sa druge strane, SAD imaju najveću vojnu bazu u Evropi, i to na otetom delu Srbije, na Kosovu i Metohiji. Dakle, vlastodržac u Srbiji ne sme (a ni Putinova Rusija se ne trudi), da na to odgovori adekvatnom ruskom vojnom bazom. Čemu onda ovoliki budžetski trošak za oružje koje Srbija nikako da dobije, a i ako ga dobije, neće smeti sama da ga upotrebi dok joj to neka viša sila ne odobri?

Dalje propadanje Vojske Srbije garantovano je ukoliko ne dođe do političkog prevrata u skorijem roku. Neko će morati da ispita kompletno materijalno finansijsko poslovanje Vojske Srbije, Ministarstva odbrane i odbrambene industrije Srbije najmanje za poslednjih pet godina, da ispita šta se desilo sa pokretnom i nepokretnom imovinom koja je rasprodata ili je prepuštena propadanju...Da da bi to uspelo, neizbežno je i detaljno preispitivanje svih zakonskih odredbi o sistemu odbrane i Vojsci Srbije (Zakon o Vojsci, raznorazne Pravilnike, Doktrine, Uredbe, Odluke...) donete još za vreme prethodnih vlada, pa sve do Vučićeve diktature. Naravno, ako do tada nešto ostane od odbrambenog sistema Srbije.

A 1. Ljubitelj "dramatične promene kursa"

U ataru sremskog sela Nikinci, 9. maja ove godine, prilikom vojne vežbe "Čelik 2017", a u nameri da pokaže "sva raspoloživa moćna sredstva", Vučić je posebno pažnju obratio na vojničke čizme, rekavši tom prilikom: "...Ljudi kažu da se ne dešava ništa u vojsci, a dešava se to da više nema onih groznih čizmi koje smo u JNA nosili 1988-1989, već svi imaju po dva ili tri para, više uniformi, plate, primamo nove vojnike..." Ovo je izazvalo bes svih koji sa nostalgijom pamte čizme JNA (koje su bile pojam solidnosti u svakom smislu, a mnogi ih i dan-danas čuvaju i koriste).

Vođa se tom prilikom dotakao i "sofisticiranog oružja" rekavši da je Vojska Srbije uspela i da radi na "Alas raketama": "...To su rakete koje dramatično menjaju kurs i idu ka cilju kojem vi upravljate, videćete na gađanju od deset do 12 kilometara, ali mi to spremamo za gađanje od 50 kilometara. Onda možete da mislite koliko snažniji i moćniji postajemo"

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane