Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (107)

Ubice u togama

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome, u ovom broju, piše novinar Magazina Tabloid Milica Grabež

Milica Grabež

Agencijska vest da je policijska istraga u vezi sa ubistvom novinara Milana Pantića "najzad okončana", a imena osumnjičenih nalogodavaca i izvršilaca koji su "sa teritorije Beograda i Jagodine" dostavljena su tužiocu, osvanula je 6. juna ove godine.

Ubrzo, oglasio se i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavom u kojoj kaže: "...Imamo tužilačku istragu i očekivao sam da dobijemo konkretno učešće i vođenje celog procesa od strane nadležnog tužioca. Predlagali smo da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme ovaj slučaj jer postoji dovoljan niz indicija ( a ne dokaza) koje govore o tome da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi. Umesto toga, radna grupa je dobila načelna uputstva, što vodi u nova prolongiranja i neefikasan rad. Nakon sednice Komisije, poslali pismo Republičkom javnom tužilaštvu u kojem izražavamo zabrinutost da na ovakav način neće biti moguće stvoriti kredibilnu optužnicu.

Istovremeno, Viši tužilac u Jagodini Radoslav Vučković izjavio je da su Matićeve izjave o slučaju ubistva novinara Milana Pantića preuranjenje i dodao: "...Tužilaštvo je primilo izveštaj o slučaju ubistva novinara Milana Pantića od Komisije za istragu ubistva novinara i preduzelo dalje radnje u tom postupku..."

Komisija istražuje i smrt novinarke revije Duga Radoslave Dade Vujasinović.Ovaj zločin prvo je proglašen samoubistvom, balističar je zatim potvrdio da je u pitanju ubistvo, a republički javni tužilac Zagorka Dolovac je još 2011. godine rekla da čeka završetak istrage. Međutim, predistražni postupak i dalje je u toku. Pune 23 godine. Opet je na potezu Zagorka Dolovac.

Da podsetimo da je Komisija pomenutog Verana Matića, direktora TV B 92, svojim ''istraživanjem'' uspela da uz podršku Aleksandra Vučića podigne pred Višim sudom u Beogradu, odeljenjem za organizovani kriminal, optužnicu za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog Telegrafa.

Već 30 meseci pred većem ovog suda traje očigledno lažni proces, u kojem se saslušava više od 300 svedoka, koji, osim Slavkove tadašnje supruge, Branke Prpe, nisu videli ubice. Sudijama se ne žuri. Optuženi su u pritvoru, sudije dobijaju visoke plate, na kraju će osloboditi optužene, ako dožive kraj suđenja, država će morati iz budžeta da plati ogromnu odštetu. A, Komisija Verana Matića i Ljiljane Smajlović, doskorašnje urednice Politike i predsednice UNS-a je nešto radila, a sve sa ciljem da glavnoosumnjičenog za ubistvo Ćuruvije, Aleksandra Vučića, oslobodi od odgovornosti. Samo je u Srbiji moguće da istragu vode komisije, umesto tužilaštva ili skupštinskog anketnog odbora.

Naravno, radovalo bi nas da se pravdi privedu stvarni nalogodavci i ubice novinara, ali je mrka kapa kada tu istragu vode neovlašćena i nestručna lica. Možda će im u tome pomoći javni tužilac u drugom mandatu, Zagorka Dolovac, tako što će nezakonito ovlastiti specijalnog tužioca da on podigne optužnicu. A, specijalni tužilac Mladen Nenadić je kao i Zagorka Dolovac, iz gey populacije. Njima, ''kada se kaže'', oni odmah kreću u akciju. Srpski sudovi, njihovi predsednici i većina sudija su pijace i trgovci pravdom.

Magazin Tabloid je pratio sudbinu Zorana Lalovića, bivšeg košarkaša i službenika Prekršajnog suda u Beogradu. Njegovu sudbinu je 19. aprila zapečatilo i uništilo mu život, zloglasno veće Apelacionog suda u Beogradu.

Tanjug je 26. maja 2017. godine preneo saopštenje: Apelacioni sud u Beogradu smanjio je za 10 godina kaznu Zoranu Laloviću i pravosnažno ga osudio na 20 godina zatvora, jer je u novembru 2013. godine do smrti pretukao nepokretnu majku Danicu (79). Mediji su ranije preneli da je Lalović bivši radnik Prekršajnog suda u Beogradu, te da je uhapšen dva meseca nakon zločina pošto je obdukcijom utvrđeno da je žrtva mučki ubijena. Ovom odlukom, koja je danas objavljena na sajtu, Apelacioni sud je preinačio presudu kojom je Lalović bio osuđen na 30 godina zatvora zbog teškog ubistva. Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno odmerio olakšavajuće okolnosti za Lalovića, njegov dosadašnji život i loše zdravstveno stanje, kao i otežavajuće okolnosti - dug vremenski period majku koja je usled bolesti bila zavisna od njegove nege, fizički zlostavljao i upornost koju je u tom periodu ispoljio nanevši joj veliki broj fizičkih povreda.

Sud, međutim, smatra da se osnovano žalbom branioca ukazuje da je činjenica zlostavljanja predstavlja biće krivičnog dela teško ubistvo, te da ove okolnosti ne mogu u isto vreme predstavljati i otežavajuću okolnost, koja bi opravdavala izricanje kazne od 30 godina zatvora, pa mu je smanjio kaznu. Dakle, 2013. godine se desila smrt Lalovićeve majke. Njegov ujak prijavljuje ga da je tukao svoju majku godinama i da je ona umrla od posledica maltretiranja. I Zoranu je izrečena smrtna presuda.

Lalovićev ujak je, nakon ostavinske rasprave, shvatio da ne može naslediti sestrin u imovinu - stan u Beogradu, garažu, pokretnu imovinu, imanje. Prijavljuje sestrića da je on dva meseca ranije pretukao na smrt svoju majku, da ju je često i ranije tukao i od nje uzimao novac od penzije. Ujak ima jake veze i sudija za prethodni postupak prihvata predlog zamenice Višeg javnog tužioca da se Lalović stavi u pritvor i izvrši ekshumacija leša, koji je, inače, ranije pregledan.

Osim ujaka, za Zoranovom imovinom, oko baca i advokat Marina M. Stefanović, advokat iz Beograda, koju sudija Bojan Mišić, koji je dobio predmet u rad, angažuje kao Zoranovog branioca po službenoj dužnosti. Ona pravi pakleni plan kako da mu sve otme. Savetuje Zorana da se brani ćutanjem, jer kako je kazala, nema nikakvih dokaza da je ubio majku. I zašto bi ubio majku, ako je uzimao novac od njene penzije, jer je imao malu platu sudskog kurira u prekršajnom sudu?

Vanraspravno krivično veće Višeg suda u Beogradu, nakon što je primilo optužnicu, 7. marta 2014. godine vraća Višem javnom tužilaštvu optužnicu radi dopune istrage, koja je traljavo sprovedena, u nedostatku dokaza. Skoro 30 meseci je sudija Bojan Mišić vodio ovaj slučaj, koji je okončao 30. novembra 2016. godine, osuđujućom presudom, kojom je Lalović osuđen na 30 godina zatvora.

Advokat Marina M. Stefanović otkazuje punomoćje i podnosi troškovnik, kojim od Lalovića traži nekoliko desetina hiljada evra za zastupanje. Zatim traži od Trećeg osnovnog suda u Beogradu da usvoji njen platni nalog, a potom od privatnog izvršitelja da Lalovićev stan prenese u njeno vlasništvo. Stan je u centru grada, površine 70 kvadrata. Ali to nije dovoljno, pa ona traži još para. Uzima mu i garažu. Za to vreme Lalović ne može da se brani. U zatvoru je, narušenog je zdravlja, a sudija Bojan Mišić mu kontroliše poštu, ne šalje je po nekoliko dana, jer je Lalović molio prijatelje da mu angažuju advokata, u sporu sa svojim bivšim braniocem.

Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Zoran Lalović podnosi krivičnu prijavu protiv advokata Marine M. Stefanović zbog prevare, zloupotrebe poverenja i drugih krivičnih dela. Viši javni tužilac Nataša Krivokapić prijavu prosleđuje Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, koje odbija prijavu, uz obrazloženje da je reč o obligacionom odnosu. Kada je slučaj obelodanjen, sudija Mišić iznenada zaključuje pretres i osuđuje Lalovića na 30 godina zatvora.

Presuda sudije Bojana Mišića je zlonamerna. Nestručna, lažna, pravno neutemljena i zasniva se na iskazu Zoranovog ujaka da je on tukao majku u dužem periodu i da je ona (79 godina) umrla od posledica čestih udaraca! I takvu radnju sudija kvalifikuje kao ubistvo iz niskih pobuda, na podmukao i svirep način!

Redakcija Magazina Tabloid je angažovala advokata iz Beograda Milorada Konstantinovića da izjavi žalbu, što je on i učinio. Žalba je napisana stručno. Barem prema kopiji koju nam je gospodin Konstantinović dostavio. Žalio se na presudu i Lalovićev branilac po službenoj dužnosti Zoran Gilić, čija žalba je ličila na optužnicu.

Apelacioni sud u Beogradu primio je spise predmeta okrivljenog Zorana Lalovića 13. marta. Dodeljen je u rad sudiji Vesni Petrović, koja je član veća kojim predsedava sudija Zoran Savić, a drugi član veća je sudija Vučko Mirčić. U prošlom broju smo opisali ko su ovo troje ljudi. Od zla oca i gore majke.

Advokat Konstantinović je prevario svoje vlastodavce, odnosno redakciju Magazina Tabloid, koja ga je angažovala. Izbegao je da ode na sednicu veća koja je održana 19. maja, a nije obavestio ni redakciju, jer bi se urednici pojavili na toj sednici. Upitan nakon što smo saznali njegovu prevaru, što nije obavestio urednika o sednici veća, Konstantinović nam je, posle dužeg traganja za njim, odgovorio da je on posetio Lalovića u zatvoru i ''naučio ga kako da se brani'', jer je u vreme održavanja sednice bio ''na putu u inostranstvo'', a, koliko se seća, obavestio je i urednika o datumu održavanja sednice! Očigledno je da je bio u kontaktu sa advokatom Marinom M. Stefanović, koja se organizovano bavi pljačkanjem klijenata uz pomoć sudija i tužilaca.

Gospodin Konstantinović je kum advokata Zorana Jakovljevića, koji je advokat Andreja Vučića, mada on ističe da nisu više u kontaktu.

Pozivamo klijente advokata Konstantinovića da dobro razmisle, ako im je on branilac ili pravni zastupnik.

Da bi bila sigurna da su stan i garaže zauvek njene, gospođa Marina M. Stefanović ubrzava postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu. Sudija Vesna Petrović požuruje apelaciono tužilaštvo da joj što pre vrati predmet, a potom, neviđenom brzinom, zakazuje i sednicu veća! Sve to po nalogu predsednika veća sudije Zorana Savića, koji već 30 godina delu pravdu naplaćujući svoje usluge. Od dolaska DOS-a na vlast bio je pod zaštitom Demokratske stranke, jer je njegov pašenog Đorđe Zečević bio jedan od osnivača i finansijera ove partije.

Lalović više nema kome da se žali. Gotov je. Star, bolestan, bez rodbine, bez imovine, bez penzije. Umreće u bedi u zatvoru. Možda će se gospođa Marina M. Stefanović i njena banda potruditi da umre što pre, da zatru tragove.

Odgovorni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić napisao je pismo predsedniku Apelacionog suda u Beogradu, sudiji Dušku Milenkoviću, koga poznaje četvrt veka. Pitao ga je da li je i on još član tog zloglasnog veća koje rasprodaje pravdu. Priupitao ga je, da li se plaši, makar Boga, zbog zlodela koja se vrše u njegovom sudu. Neočekivano, Milenković mu je odgovorio! Naveo je da već dve godine nije član tog veća, da su sudije samostalne u odlučivanju i da Lalović može i treba da koristi vanredna pravna sredstva. Osećala se nelagoda u njegovim rečima, čim je lično potpisao pismo.

Kome može da se žali čovek koga je Apelacioni sud osudio na 20 godina zatvora, zbog navodnog ubistva majke koje nisu otkrili lekari koji su je pregledali, na poziv njenog sina. Imala je 79 godina, bila je nepokretna, a sin je svo vreme vodio računa o njoj? Očigledno je sudija Milenković uveren da Milovan Brkić, koji ne poznaje lično Lalovića, zna šta se događa u njegovom sudu. Na žalost, ne možemo pomoći Laloviću, pored govana koja drmaju srpskim pravosuđem. Pored advokata Juda, kakvi su Milorad Konstantinović i Zoran Gilić, Marina M. Stefanović.

Nadamo se da će, kada padne ovaj zločinački režim, pred sudska veća biti izvedeni i oni koji su uništili život Zorana Lalovića. Nije on jedini koji je zgažen od pravosudne mafije.

Svakog jutro penzionisani policijski službenik Ivan Kovačević odlazi na ''novu dužnost''. Ide na groblje. Ne kao čuvar groblja, nego da obiđe večnu kuću svog sina Vukašina.

Nesreća ovog čoveka i njegove porodice počela je 10. maja 2011. godine, kada je Vukašin Kovačević sa svojim do tadašnjim nerazdvojnim drugovima ušao u objekat u izgradnji u Kozjačkoj ulici, koji je bio neobezbeđen i deca su ga koristila za igranje. Kako je Vukašin smrtno stradao, njegov otac i majka i danas traže odgovor.

''...Dana 10. maja 2011 godine u 20 časova u kapeli Urgentnog centra u Beogradu u Pasterovoj broj 2a, zatečeno je mrtvo dete Kovačević Vukašin od oca Ivana, rođen 15. 5. 1997. godine u Beogradu, ulica Ruska, a koji je istog dana u 17,55 časova prevežen sa objekta u izgradnji u Kozjačkoj ulici broj 11b, jer je pre toga oko 17,10 časova dok se nalazio kod pomenutog objekta sa svojim drugovima Ožegović Petrom, rođen 1997. godine iz Beograda.... i Jelić Milošem, rođen 1997. godine iz Beograda, u jednom momentu se sa ulice kroz otvoren prilaz objektu (deo objekta prema ulici Kablarskoj) popeo preko zida na terasu (ploču), pa kada je pokušao da siđe nazad na ulicu stao je na deo horizontalne armaturne mreže koja je visila kod pomenutog prilaza, kojom prilikom je došlo do nalaganja mreže pod težinom usled čega je Vukašin najverovatnije izgubio ravnotežu i sa visine oko dva metra počeo da pada u podrumski deo objekta, gde je zadnjim delom tela udario i zakačio se na deo metalne armature, vertikalno izvučene iz zida, naspram prilaza u objekat i na rastojanju od oko 170 centimentara od opisanog prilaza. Nakon ukazane reanimacije Kovačević Vukašin je preminuo, a smrt je konstantovana u 18,34 časa...''

Ovo je deo Izveštaja koji je sačinio policijski službenik Boris Mitrović iz Policijske stanice Savski Venac.

U navedenom izveštaju se navodi da je o događaju obavešten i dežurni sudija Višeg suda u Beogradu Dušan Milenković, koji nije izašao na lice mesta, već je odobrio da uviđaj izvrši policija. A, na lice mesta nije izašla ni ekipa Odlejenja za operativno uviđajne poslove, Policijske uprave nego patrola PS Savski Venac.

Smrt dečaka Vukašina je bila surova i teška. Umro je u mukama, naboden na armaturu. Otac i majka pokojnog Vukašina pokušali su da nađu odgovor na pitanje pod kojim oklonostima su izgubili sina, jer im je izveštaj policijskih službenika PS Savski Venac ostavljao sumnju. Roditelji su tražili da sud, ili tužilaštvo, ispita detaljno Vukašinove drugove o tragičnoj smrti njihovog sina. Policija je zaključila da je smrt Vukašinova zadesna!

''Ostalo nam je da posle šest godina borbe za istinom o uzrocima smrti našeg deteta Vukašina Kovačevića, uz vređanja i omalovažavanja, uz kršenje svih ljudskih prava, donošenja protivzakonitih presuda, odluka i rešenja, a sve u cilju zaštite investitora i izvođača radova na pomenutoj zgradi, kao i Petra Ožegovića i Miloša Jelića, koji su odgovorni za smrt našeg deteta, podnesemo javno krivičnu prijavu protiv onih koji su ih štitili.

Naime, Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je zahtev za sprovođenjem istražnih radnji, tako što je vanraspravno veće ukinulo rešenje istražnog sudije Jovice Ignjatovića, kojim je odredio da se istraga sprovede protiv investitora objekta u Kozjačkoj ulici i izvođača radova Nataše Milićević i Veljka Mitrovića, koji nisu obezbedili objekta na kojem je stalo izvođenje radova, i koji je predstavljao opasnost za decu. Treći osnovni sud je ovo dvoje oslobodio u parnici za naknadu nematerijalne štete, jer su Kovačevići pokušali da u parnici nađu odgovor za krivicu o smrti svog sina.

Krivične prijave koje je Ivan Kovačević podnosio protiv Petra Ožegovića i Miloša Jelića - odbijene su od zamenika Višeg javnog tužioca u Beogradu Mirjane Jovanović, Gordane Jovanović, Gordane Mihajilović, Brankice Marić. Ivan je tražio da se saslušaju dvojica drugova njegovog sina, jer su mu davali različite izjave o Vukašinovoj smrti. Tužilaštvo to nije učinilo, jer otac Miloša Jelića (19) to, navodno, nije dozvolio, a Ožegović Petar je bio na moru!

Odgovor na njegove sumnje dala mu je Nataša Krivokapić, prvi tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu. Tvrdi da su policjaci PS Savski Venac ''loše odradili posao, kod uviđaja'' i da tužilaštvo tu nema više šta da radi. Rekla mu je da se njegov sin ubio! Nesvesno mu je rekla da je Petra Ožegovića odgajio njegov očuh advokat Stanko Boras. Ivan te činjenice nije znao, a shvatio je odakle vetar duva. Dakle tužilac je prijateljica pomenutog advokata, te je učinila sve da zaštiti njegovog pastorka, za koga je on mislio da mu je Boras otac. Zato je bio i primljen kod tužiteljke.

- Odakle njoj saznanje da se moj sin ubio - pita se Kovačević. Zar bi se ubio na taj način što bi se nabo na armaturu, umirući u najtežim mukama? Da li ga je Petar Ožegović gurnuo da padne na šipke? Zašto modrice po telu moga sina nisu ispitane od strane obducenata i veštaka? Gde je nestala patika njegovog sina, snimljena na uviđaju, kao i drugi premeti?

Možda će jednog dana i Kovačević dobiti potvrdu svojih sumnji o smrti sina Vukašina.

A hiljade ljudi su svakodnevno izloženi teroru srpskih delilaca (ne)pravde.

A 1. Nataša, žena koje nema

Viši javni tužilac u Beogradu, Nataša Krivokapić, 20. juna 2017. godine, je izjavila da smatra da je prevelik značaj dat slučaju Savamala i navela da je vršen pritisak na Tužilaštvo od strane medija jer su određene informacije date još u septembru prošle godine, ali da mediji, po svemu sudeći, "nisu čuli taj odgovor".

U vezi (ne)dostavljanja dokumentacije iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), na koji se čeka više od godinu dana, tužilac Krivokapić je rekla da "...to jeste uobičajeno i da ima postupaka koji se vode još od devedesetih godina prošlog veka..."! (Bravo Nataša!)

Prema njenim rečima, Više javno tužilaštvo bi moglo da svoj sud ( a ne odluku) o dostavljenom izveštaju MUP-a o Savamali da za desetak dana.

"Obrađivač u ovom slučaju počeo je da radi pre dva dana i to najverovatnije neće potrajati duže od deset dana. Mada može da bude i duže jer nemamo dovoljno zamenika tužilaca".

Cinizam ove suvopičaste žene ostaće nekažnjen. Ona je bila konkubina doskorašnjeg direktora BIA Aleksandra Đorđevića, i uvek na usluzi advokatima iz njegove kancelarije. Deo je organizovane kriminalne grupe koja rasprodaje pravdu.

Gospođa Krivokapić je za višeg tužioca izabrana i po preporuci Vučićevog kuma Nikole Petrovića. Da podsetimo da je njeno tužilaštvo odlagalo da sasluša suprugu gradonačelnika Siniše Malog, gospođu Mariju Mali, koja je svedočila o saznanjima o poslovan ju svoga muža. Nije teško pretpostaviti da će akteri slučaja u Savamali, a ubistvo noćnog čuvara koji je umro na VMA, na koju je prinudno odveden da bi umro, i ne spominje se, biti amnestirani od gospođe Krivokapić, jer po nalogu Andreja Vučića, Siniša je trebalo da postane premijer, ali će se zadovoljiti mestom potpredsednika Vlade za investicije.

Evropski parlament doneo je rezoluciju o Srbiji, kojom se zahteva hitno rešenje slučaja Savamala. Prošle godine je Aleksandar Vučić najavio da će vrlo brzo biti uhapšeni oni koji su akteri ovog događaja, posebno ističući odgovornost Siniše Malog, najavljujući njegovu smenu. Kao da je Vučić prvi put slagao. On je pataloški lažov. Laže svaki dan. Svaka mu je izgovorena rečenica laž.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane