Natrag

Do koske

Hoće li Vojvodinu da uništi smrad nemačkog svinjara Tenisa

Samo će svinje nadživeti Vučićev teror

Što više stranih "investitora" dolazi u Srbiju, to se više stanovnika Srbije seli u inostranstvo, jer se navodne "investicije" svode samo na besomučno pljačkanje poslednjih resursa koji su nam ostali i na izrabljivanje jeftine radne snage kojom se državno rukovodstvo hvali po svetu.

Igor Milanović

Poslednji "investitor", čiji je dolazak je najavljivan i zvanično je nemačka mesna industrija "Tenis" koja će u katastarskoj opštini Zrenjanin dobiti 2.420 hektara najkvalitetnije banatske zemlje i to u najam na 30 godina po ceni od samo 207 evra po hektaru za godinu dana.

Iako je "Tenis" tek skoro podneo kompletan biznis plan na osnovu koga je lokalna samouprava odobrila projekat, pripreme su na lokalu počele još pre godinu dana, kada se još nije znalo hoće li "Tenis" uopšte doći i pod kojim uslovima. Očigledno je neko u Zrenjaninu još tada znao šta Nemcima treba i napravio plan detaljne regulacije kompleksa-farme "Banatski Despotovac" u istoimenom selu kod Zrenjanina, upravo po željama "Tenisa". Sada preostaje samo još samo da republička Vlada izda saglasnost (što je sigurno, jer je upravo ona na čelu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem "Tenis" vukla za rukav i nagovarala da dođe u Srbiju), a na kraju i skupština grada Zrenjanina mora sa planom da se složi.

Ova farma je samo početak poslovanja "Tenisa" u Srbiji, koji planira da po istom scenariju skoro besplatno na korišćenje dobije nekoliko desetina hiljada hektara.

"Tenis" je veoma kontroverzni "investitor" koji je morao da odustane od nekoliko već pripremljenih investicija u zemljama Evropske Unije, zato što niko nije hteo da pristane na uslove koje je prihvatila srpska Vlada. Prvo, radni uslovi u njegovim pogonima u Nemačkoj su na nezamislivo niskom nivou, a plate izuzetno niske. Osim toga, "Tenis" raspolaže kompletnim, zaokruženim sistemom koji počinje sa uzgojem, ide preko nabavke hrane, zatim klanja i prerade mesa, pa sve do njegove prodaje. Ništa ne ostaje lokalnim privrednicima i poljoprivrednicima kako bi i oni mogli da zarade koji evro. "Tenis" uzima sve, bez milosti ili obzira.

Umesto da pomaže sopstvene poljoprivrednike, Vlada zemljište bukvalno poklanja strancu koji je samo obećao da će da uloži nekoliko stotina miliona evra, ali je prećutao da će te pare dati samome sebi, odnosno nekoj od kompanija koje postoje u njegovom poslovnom carstvu. Srpskoj privredi, ali i državi neće otići ni jedan jedini cent.

U isto vreme kada je objavljena vest o dolasku "Tenisa", ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić je izneo podatak, kako u Srbiji od 4.700 sela u 1.200 nema ni jednog žitelja, a da u čak 150.000 kuća nema ni jednog stanara. Koliko bi seoskih poljoprivrednih gazdinstava bilo spašeno, da je Vlada njima dala zemlju na 30 godina za najam od po 200 evra godišnje?

Za razliku od stranih "investitora" srpski poljoprivrednici bi sav novac koji bi zaradili od poljoprivrede ostavili u ovoj zemlji. "Tenis" i njemu slični u Srbiju ne dolaze da bi ovde uložili svoj novac, već da bi izvukli pare odavde.

"Tenis" će u Srbiju uvesti 2.500 priplodnih svinja za farmu u Zrenjaninu, umesto da ih kupi od ovdašnjih farmera. Hranu za njih će takođe kupovati od samog sebe, jer ima višak proizvodnih kapaciteta u inostranstvu. Konačno, ova kompanija će umesto srpskih proizvođača izvoziti svinjsko meso u Rusiju na osnovu bilateralnog sporazuma između Beograda i Moskve. Tako će srpska privreda imati dodatni gubitak.

Pored svega toga, ova kompanija veoma vešto koristi subvencije koje Evropska Unija daje poljoprivrednim proizvođačima, zbog čega će hranu za svinje uvoziti iz sopstvenih subvencionisanih pogona u EU. Sa druge strane, subvencije koje, eventualno, dobija srpski seljak od ovdašnje države nisu ni približno onima iz Evrope, tako da je "Tenis" u suštini nelojalna konkurencija srpskom agraru. Braća Tenis su u Nemačkoj na lošem glasu, naročito Klemens Tenis, koji se hvali da je lični prijatelj Vladimira Putina, uz čiju pomoć želi da siromašnoj Srbiji otme zemlju, iznajmi radnu snagu, kao roblje i profit podeli sa Vladimirom Putinom, koji na isti način kao i Klemens Tenis, tretira Ruse kao roblje u svojoj zemlji.

Koliko god da ova kompanija zaposli ljudi u Srbiji, istovremeno će bar dvostruko više njih ostati bez posla upravo zbog ovog raskoraka u subvencijama u Evropskoj Uniji i u Srbiji. Svaki od tih radnika koji budu izgubili posao hrani najmanje dva člana domaćinstva, tako da će se broj siromašnih i gladnih u Srbiji dramatično povećati.

Govoreći o napuštenim selima i zaparloženoj zemlji, ministar Krkobabić je morao da prizna kako će ovim tempom, ako se nešto hitno ne preduzme Srbija za tri decenije ostati bez sela i individualnog poljoprivrednog proizvođača. odnosno da će sve ono što se, eventualno, bude proizvodilo u srpskom agraru poticati od belosvetskih "investitora" koji samo gledaju kako da što više para izvuku iz Srbije.

Zanimljivo je da se niko od zvaničnika nije javno zapitao, zbog čega je "Tenis" tražio zakup od 30 godina, a ne neki duži ili kraći rok.

Po sadašnjem tehnološkom razvoju, kao i sa očekivanim napretkom u narednim godinama, svaka parcela koja se koristi intenzivnim metodama koje upotrebljava "Tenis" posle 30 godina postaje ne samo potpuno neplodna, već i zatrovana. Na njoj, posle toga, bez izuzetno visokih investicija za detoksikaciju decenijama nije moguće ništa proizvoditi!

Menadžment nemačke kompanije je zato izračunao da je optimalni rok za izlazak iz Srbije trideset godina, a podmićeni vlastodršci u Zrenjaninu i republičkoj Vladi su taj zahtev momentalno uslišili. Posle "Tenisa" u Banatskom Despotovcu ništa više neće moći da raste.

Osim toga, i ministar Krkobabić je pominjao 30 godina kao krajnji rok do kada će nestati i poslednji srpski seljak, pa su nemački "investitori" ovaj vremenski period označili kao jedini mogući u kome će uopšte biti u stanju da nađu radnu snagu za svoje farme.

Srpske vlasti ne ulažu uopšte u poljoprivredu i nemaju nikakav strateški plan za budućnost srpskog agrara i, uopšte, srpske privrede.

Egzodus stanovništva poprima već biblijske razmere. Najviše odlaze mladi i stručni ljudi, jer ne vide nikakvu perspektivu u zemlji u kojoj vladaju mediokriteti i partijski kadrovi.

Lekari i, uopšte, medicinsko osoblje iz Srbije je veoma traženo u svetu, a ovde, u svojoj rodnoj zemlji oni primaju plate od kojih ne mogu ni da prežive. Svi koji su mogli napustili su Srbiju. ili nameravaju da to učine u najskorijoj budućnosti, tako da će naše bolnice i domovi zdravlja ostati bez kvalifikovanog kadra.

Direktor doma zdravlja "Kraljevo" u Kraljevu, dr Mirjana Krčevinac je zbog nedostatka lekara morala da uvede radnu obavezu primerenu ratnom stanju: svi lekari su, po potrebi, dužni u svako doba dana ili noći da rade. Ovu svoju odluku od 24. marta 2017. ona je obrazložila činjenicom da u službi Hitne medicine više nema dovoljno medicinskih radnika ni za najnužnije i najhitnije intervencije, zbog čega i lekari iz dugih službi, po potrebi moraju da prihvate da se odazovu pozivu za ispomoć.

Uskoro, međutim, ni to neće biti dovoljno, jer će lekari i medicinske sestre biti deficitarni ne samo na pojedinim odeljenjima pojedinih medicinskih ustanova, već u celoj Srbiji.

Milijarde evra su na osnovu plana koji je izmislio sadašnji specijalni savetnik Aleksandra Vučića, Mlađan Dinkić, date strancima koji su obećali da će otvoriti nova radna mesta i zaposliti lokalnu radnu snagu. Ukoliko su i ispunili dato obećanje i zaposlili obećani broj radnika, takvi "investitori" daju mizerne plate, često ispod proseka koji važi ne samo u Republici, već i u regionu gde je "investirano".

Ne treba očekivati ni da će kod "Tenisa" biti bilo šta drugačije, budući da je on i u jednoj visoko uređenoj zemlji, kao što je Nemačka, nalazio rupe u zakonu kako bi maltretirao zaposlene i smanjivao im plate mimo potpisanog kolektivnog ugovora.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane