Natrag

Policija

Sindikati u policiji - interesne organizacije pojedinaca

Janičari ministra Neše

Ogorčeni članovi sindikata u policiji uputili su pismo Magazinu Tabloid, očekujući da bude objavljeno, da se javnosti stavi na uvid kako ministri policije i direktori policije koriste sindikalne lidere za izdaju interesa zaposlenih, a njih nagrađuju boljim radnim mestima, tolerisanjem njihovih ''nestašluka'', rasipanje sindikalnih para. Podsećamo da je glavni urednik Magazina Tabloid bio portparol prvog sinidikata u policiji, zbog čijeg delovanja je sindikalni tribun Milosav Vasić tri puta dobio otkaz, vraćen je na posao i prebačen u PS Obrenovac. Zbog teksta koji je objavljen u elektronskom izdanju u broju 392, dobili smo tužbe šestorice sindikalnih aktivista. Evo im i nove šanse.

......

Odavno, još sa smenom Vasića i preotimanjem Nezavisnog sidndikata policije, postalo je svima jasno da su sindikati prešli u ruke poslodavca i da služe poslodavcu kao produžena ruka u ugnjetavanju radnika, a pojedinim policajcima sa debelim kriminalnim dosijeima, kriminalcima, neradnicima i hoštaplerima lepa i jedina šansa da se zaštite od kriminala i nerada, a da pritom i debelo ušićare sa sebe.

Sa smenom Vasića u NSP redom su se smenjivali u rukovodstvu stotine takozvanih sindikalaca. Tada nastaju i takozvani sindikati koji su formirani samo zarad ličnih interesa, jer osim Policijskog sindikata Srbije, kao jedine ozbiljne sindikalne organizacije, otpadom od NSP formirani su razni kvazi sindikati koji služe samo za ispunjenje ličnih interesa i finansijsku dobit pojedinaca.

Tako su prvi formirani Sindikat policije Dragana Arizanovića, Sindikat srpske policije-SSP u Užicu, Nezavisni policijski sindikat Srbije-NPSS u Novom Pazaru, Sindikat ujedinjene policije u Vranju, potom Jedinstveni sindikalni pokret koji je formirao Đukić Dejan u Kraljevu, zatim Sindikat policije i policijskih starešina koji formira Blažo Marković i tako redom, do broja 26, koliko trenutno sindikata deluje u MUP-u.

O tome ko je prodao sindikat i interese zaposlenih za radno mesto, pisaćemo u nekoliko narednih brojeva.

Svima njima je jedno zajedničko, a to je lični interes uskog kruga ljudi koji formiraju taj sindikat, ili lični interes policajaca sa kriminalnim dosijeima, koji se kasnije priključe nekoj sindikalnoj organizaciji kako bi se zaštitili da ne bi bili uhapšeni, a koji obično rade isključivo po nalogu poslodavca uz ispunjenje uslova koje poslodavac postavi pred njih, a to je obično kao prvo glava onih koji se istinski bore za prava radnika. Takav slučaj preotimanja sindikata i prodaje glave jakih sindikalaca videli smo prvo sa Milosavom Vasićem a potom sa Glišom Vidovićem i zadnji primer je Momčilo Vidojević. Sa izdajom od strane njihovih saradnika, inače ličnih šićardžija, sindikati u policiji su izgubili svrhu svog rada i delovanja. Osim ličnih interesa pojedinaca.

Kada su krenuli da se bave sindikalnim radom, mnogi policajci su stidljivo ulazili u sindikat sve do trenutka kada su videli da je sindikat u policiji zgodna, a možda i jedina prilika da se na nikada lakši i bezbedniji način ne dođe do toliko željenog radnog mesta, funkcije u policiji i pozamašne sume novca, kako od članarine, tako i procenta od takozvane sindikalne članarine ili procenta od paketića koje sindikati daju deci članova sindikata. Kada priđu finansijama, tada im radno mesto postaje i „sitno" zarad novca koji se vrti u sindikatima a koji sami sebi izglasavaju kroz razne nadoknade, dnevnice i slično. A o besplatnom vozikanju službenih kola, plaćanje ručkova i večera, bančenju po splavovima, ispijanju skupocenih pića, pušenju tompusa, ponekad i neka „povučena" crta belog, uživanje sa švalerkama u etno restoranima, banjama ili spa centrima....to je već druga priča.

Ako pogledamo zvanične internet prezentacije četiri brojčano najjača sindikata u policiji, pa sve to prenesemo na papir i izračunamo, dolazimo do jedne pozamašne sume novca, za koju ni nije čudo da se pojedinci grabe da dođu do sindikalne kase. Samim tim se može i „opravdati" njihovo veliko trošenje novca na skupu garderobu, račukove po splavovima, sindikalne dnevnice i slično. I dok policajci od svoje osnovne plate od koje jedva preživljavaju plaćaju članarinu uglavnom 1%, neretko i u dva, tri ili više sindikata, ti isti njihovi predstavnici kroz takozvanu borbu za njihova prava, pune džepove pozamašnom sumom novca.

Kako nam je preneo pouzdan izvor iz jednog od četiri jaka sindikata u policiji, u svakoj sindikalnoj organizaciji bar oko 20% članova su zaposleni u žandarmeriji, gde je plata duplo veća od policajca koji obavlja redovne aktivnosti.

Krenimo redom. U policiji gravitiraju četiri jaka sindikata i to Nezavisni sindikat policije-NSP, Policijski sindikat Srbije-PSS, Sindikat srpske policije-SSP i Nezavisni policijski sindikat Srbije-NPSS. Svima osim PSS je zajedničko da su „prodali" svoje lidere.

Kako predstavljaju javnosti broj svojih članova dolazimo do impozantne cifre novca koja se vrti kroz ove sindikalne organizacije, a koja se sliva u džepove pojedinaca koji vode ove sindikate kao što su Lukić, Barbulov, Zlatanović, Ranitović, Lazarević, Radovanović, Jelenković. Mnogi od takozvanih vođa sindikata, ili onih koji su u samom vrhu rukovodstva sindikata, pored toga što su se dokazali kao teški neradnici u službi, dok ih plaćaju građani, mogu da se „pohvale" i svojim kriminalnim dosijeima, da se protiv njih vode krivični postupci koji se obustavljaju dolaskom u sindikat po nalogu svojih mentora-poslodavca ili da su čak i ležali u zatvoru.

NSP predstavlja da ima 22.000 članova. Ako je oko 3.000 žandara sa prosečnom članarinom od 8 eura a 19.000 ostalih zaposlenih sa prosečno 5 eura, dolazimo do mesečne članarine od oko 119.000 eura, što bi na godišnjem nivou bilo oko 1.428.000 evra, odnosno nešto manje od milion ipo evra. E sad, a gde je silna sindikalna prodaja i procenti koji se kreću od 6% pa sve do 20%.

PSS predstavlja da ima 17.000 članova što je oko 1.100.000 evra, SSP oko 600.000 evra dok NPSS sa svojih, kako kažu više od 7.000 članova, ubira ne manje od nešto manje od pola miliona eura odnosno oko 455.000 eura.

Kada vidimo samo cifre koje se vrte nije ni čudo što se članarina nekontrolisano troši po splavovima ili na dnevnice koje se naplaćuju i u dane vikenda ili dane kada se ama baš ništa ne radi u interesu članova.

I dok policajci jedva kraj sa krajem sastavljaju, a na teren u izuzetno lošim uslovima odlaze za dnevnicu od 150 dinara, a da pritom sami moraju da plaćaju hranu, sindikalci od tih njihovih para naplaćuju dnevnice od najmanje 1.500 dinara i više, a da pritom plaćaju hranu u skupim restoranima od para tih istih policajaca. Evo vam jedan od primera kako to funkcioniše u NPSS.

Kroz troškovnik i izvode iz banke do kojih smo došli, vidi se da se najviše novca troši na dan kada je plata policiji a to je 10 i 25 u mesecu. Pored već spomenutih dnevnica, očigledno je da se novac „pere, kroz razne račune, jer je nemoguće da se plaća gorivo i to na istim pumpama kada svi znamo da sindikalci koriste vozila koja su vlasništvo MUP-a, i da za ta ista vozila MUP plaća gorivo. Takođe, vidimo da se u isti dan na jednoj te istoj benzinskoj stanici po više puta plaća gorivo. A koliko vajni sindikalci uživaju možete videti i ogromne račune koji se plaćaju restoranima, splavovima, etno restoranima ili hotelima. Takođe računi za usluge mobilne telefonije u VIP i MTS mreži iznose enormnih 30.000 dinara mesečno, dok se navodna refundacija troškova i isplata „solidarne pomoći" vrši samo članovima rukovodstva sindikata. Nigde nema ni jedna uplata pomći ostalim zaposlenima ili članovima njihovih porodica.

Čemu onda služi sindikat?!

Sve to plaćaju policajci od usta svoje dece.

Kroz jednu prostu računicu, samo uplatom članarine u ova 4 sindikata, dolazimo do godišnje cifre obrta novca od oko 3.600.000 evra. Znajući da je stambena politika zaposlenih izuzetno loša, gde mnogi policajci sa porodicama plaćaju kirije, ili su u kreditima zbog rešavanja stambenog pitanja, prosečnom cenom kvadrata stana u Beogradu, samo od te iste članarine može da se kupi oko 4.000 kvadrata stambenog prostora ili oko 80 stanova prosečne veličine 50 kvadrata.

Bavljenje sindikalnim aktivnostima u policiji je mnogo unosan biznis. A i dobra zaštita od kriminalnih aktivnosti za bližu, dalju rodbinu, sebe lično, kumove, rođake... A i dobar mamac za druženje sa propalim političarima, damama sumnjivog morala, troškarenje po splavovima i na muziku, a ostane i za dobar, ali skupocen viski i naravno za po neku crtu belog...bez toga se ne može, naljutio bi se kum Čeda. U zanosu beline padne i po neki ljubavni zagrljaj, da se uklopimo u pedersku bratiju, da nam se ne naljute gazde.

Čitajte Tabloid, saznajte istinu o kvazi sindikalcima u policiji, o tome ko je koga udomio, ko je dobio radno mesto, ko je koga prodao, kupio...kako je doktor Neša (ministar policije Stefanović) iz Beograda, sa svojom bratijom „stavio" sindikate u funkciju svoje reklame, laži i prevara, a ne u interesu zaposlenih.

(Ogorčeni članovi sindikata u policiji)

podeli ovaj članak:

Natrag