Natrag

Po mom mišljenju

Košmarni snovi

Živan Haravan

Snove, kao što je poznato, čovek ne može da planira, da ih kanališe, jer, oni su nepredvidivi i neobjašnjivi ma koliko se nauka upinjala da ih objasni i racionalizuje. Da li šta predskazuju, otkud da vam se, baš, taj i taj san pojavi pred vašim zatvorenim očima, ostaće zauvek tajna. Šta je čovek sanjao, najčešće zadrži u sebi ili svoj sinoćni san ispriča svojoj najbližoj okolini. Ja sam odlučio da moje sinoćne, košmarne snove predočim javnosti iz čistog egzibicionizma. Zato, počinjem redom, kako su se jadan za drugim ređali...Kao, nađem se u Jagodini, a čitavim gradom viore se sa bandera i zgrada zastave LGBT populacije, posebno dve, najveće, pred zgradom Skupštine Grada Jagodine. Na glavnom trgu hiljade i hiljade pedera, lezbejki, transvestita...

Svi razdragano mašu svojim zastavama i skandiraju: "Palma, Palma, Palma...!" Na centru trga velika bina, a na njoj najviši državni zvaničnici. Priđoh jednoj zgodnoj (avaj!) lezbejki i pitah je šta se ovo dešava. Kaže: "Zar ne znate? Pa, danas se u Palminom Muzeju voštanih figura svečano otkriva voštana figura Ane Brnabić!" Vratih pogled na binu. Za mikrofonom, kao voditelj, Predrag Azdejković, a pored njega, sa harmonikom-dugmetarom na grudima, LIČNO Ludvig van Betoven! Dačić, najavljen, priđe mikrofonu i uz muzičku pratnju Betovena započe "Miljacku". Odjednom, Betoven prekinu svirku! Nasta grobna tišina. Ludvig se obrati šefu fešte Palmi: "...Pa, gospodine Palma ovaj blage veze nema sa pevanjem! Muka mi je, i ovako nagluvom, od njegovog falširanja!"

Palma mu priđe i oštro mu se obrati: "Slušaj, ti, Ludvig! Sad si to rek'o i nikad više! Plaćen si debelo i tvoje je da sviraš, a ne da mi brukaš prijatelje!" Fešta bi nastavljena uz povike pedera, lezbejki, tranvestita...: "Uaaaa Betoven! Živeo Palma! Pevaj Dačicu, bucko naš slatki!"

Potom, san me odvede u Beograd i to u blizini Narodne Banke Srbije. Ponoć, tačnije, nekako pred samo svitanje. Nigde žive duše osim desetak nabildovanih i tetoviranih momaka, ravnomerno raspoređenih pred ulazom u Banku. Bili su bez fantomki. Jedan od njih mi ljubazno reče: "Molim vas, pređite na drugu stranu ulice i nastavite svoj put." "Mogu li da znam šta se dešava? Da, možda, Narodna banka nije obijena, opljačkana?"- znatiželjno i zabrinut za platu Jorgovanke Tabaković, upitah mladog gospodina. "Ma, daj, bre, matori, gubi se odavde!" - naglo promeni svoj odnos prema meni ovaj grmalj. Delimično postupih po naređenju, ali sada siguran da sam svedok pljačke Narodne Banke. Iza obližnjeg ćoška sam virio i...? Pade mi kamen sa srca! Iz Narodne banke je, na čelu ekipe, izašao naš poznati Đuka Moler. Setio sam se da je taj isti velemajstor moleraja za jednu noć uspešno okrečio Narodnu lutriju Srbije, pa, zašto ne bi i Narodnu Banku Srbije. Ugasi se i ovaj san, a bi novi. Čujem iz pravca ulice Srpskog vladara, tako je pisalo na tabli, povike mase, reklo bi se, mladih ljudi: "Dole neoliberalni kapitalizam!" "Nećemo da budemo humanoidni roboti!"

Konačno, pomislih u snu, evo i mojih političkih istomišljenika. Još uvek, ne videvši masu, upitah jednog prolaznika ko to uzvikuje, čiji je to protest. "Protestuju mladi iz SNS-a."- reče mi čovek. Znači, pomislih, konačno je i njima došlo iz debelog mesa u glavu. Potrčah u pravcu ulice Srpskog vladara. Čim sam ugledao čelo kolone rasprši se, u trenu, moj san u snu. Na čelu kolone bio je ogroman transparent na kome je velikim slovima pisalo: "Bolje bot, nego, robot". Pokušah da u toj opštoj euforiji i galami, onima na čelu kolone, objasnim da je to jedno te isto dok mi nečija ruka pade na rame. "Daj ličnu kartu i dođi sutra u BIA-u na informativni razgovor." Srećom, na kratko se, sav u znoju, probudih, a potom, opet, zaspah.

Sanjam kako se nađoh pred zgradom Narodne Skupštine RS. Na trotoaru, kola Hitne pomoći, jedna dizalica, jedan bager i mnoštvo radnika Gradskog zelenila. Neki mladi lekar odgovara na pitanja velike grupe novinara. Ugledah i grupu poznatih i nepoznatih članova Demokratske stranke. Svi su bili, očito, veoma zabrinuti.

"Šta se ovde dešava?"- upitah jednog od njih. "Našeg Dragoljuba Mićunovića pokušavaju da pažljivo i bezbolno iščupaju iz poslaničke sale. Kažu da je toliko pustio korenje da više ne može da ustane iz poslaničke fotelje. Strepimo i nadamo se da će se sve dobro završiti..." - objasni mi čovek. Prolomi se aplauz! Evo, Mićun pobednički, sa platoa, maše okupljenima, ali iz poslaničke fotelje. Kažu, oni koji su radili na čupanju korenja pod Mićunom, da je on izrazio želju da ga samo sa foteljom mogu izneti iz Narodne Skupštine te su mu želju i ispunili. I, kao što je red, Mićun dade izjavu: "Zahvaljujem se na trudu svim mladim radnicima koji su mi pomogli da se rešim ove neugodne situacije. Na mladima Svet ostaje!"- poruči on, a potom ga, sa sve foteljom ubaciše u veliki crni "Audi".

Negde pred zoru, pred samo buđenje, dođe mi u snu: "Izbori za gradonačelnika Beograda!" "Ujedinjena srpska opozicija, konačno, istakla svog, zajedničkog, kandidata!" To su bili naslovi svih novina, a na bilbordima, širom grada, ogromne slike Žike Obretkovića u šarenoj košulji, zelenim pantalonama i, naravno, frulom ili na usnama ili u ruci. Konačno su se dogovorili, prikaza mi se u snu, oko zajedničkog kandidata! Pomislih, pa, ako je Beli Preletačević na nivou Srbije mogao da zauzme treće mesto, Žiki je prvo mesto u Beogradu - zagarantovano!

Pokojni Minimaks ga je lansirao u naš društveno-politički ambijent i od njega stvorio urbanu, živu legendu, maskotu Beograda i Skadarlije. Žika, za razliku od nekih političara, ne krije svoje, male, mentalne probleme, ali tu su Janković, Živkovic, Obradović, Sandra, Tadić, Šutanovac..., da tu manjkavost njihovog kandidata nadomeste svojom mudrošću, svojim iskustvom... Iskreno sam se obradovao izborom zajedničkog kandidata ujedinjene srpske opozicije. Žika neće da krade na vlasti, jer, ne ume, držaće narodu govore koje ni sam ne razume. Pravi čovek, na pravom mestu! Za krađu i isprazne govore, naći će se, već, neko iz Žikinog iskunsnog, rukovodećeg tima. Oni, koji za razliku od budućeg gradonačelnika Žike, znaju da od krađe, ništa slađe. To je, naprosto, stil vladanja iz senke i van nje. Žika bi bio i ostao maskota Beograda koja bi privukla veliki broj turista i tako punio gradski budžet. Žika - ujedinitelj srpske opozicije!

Konačno smo na pragu istorijske pobede! - bih ushićen u snu!

Šteta!! Probudih se, a da ne odsanjah ubedljivu pobedu ujedinjene srpske opozicije i njenog kandidata Žike Obretkovića!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane