In memoriam

Srbija

Prošle nedelje u nebesa se preselio pesnik Petar Pajić. Zbirka pesama "Mašta svih Gavrilovića" učinila ga je večnim, bez obzira što nam ološ iz Vučićevog kartela reciklira istoriju, kulturu, veru...Pesmom ''Srbija" odajemo mu poštu.

Petar Pajić

Ja sam bio u Srbiji,

Srbija je na robiji!

Srbi sede u kafani

Što pijani, što poklani,

Srbi leže pokraj druma,

Iz glava im niče šuma,

A iz svake srpske glave

Teku mutne tri Morave.

Srpskog vođu Karađorđa

Ubio je drugi vođa,

Mesto gde je bilo klanje

Srbi zovu Radovanje.

Ubijenom i ubici

Dignuti su spomenici,

Sad se svaki Srbin bije

Sa dve svoje istorije.

Srbin samo iz inata

Sekirčetom mlatne brata,

Dok na groblje brat se seli

Srbin se sav sneveseli,

Prazno mu u rodnoj kući,

Ne može se ni s kim tući!

Žao mu je brata, svega,

A dosada izjede ga.

Mučni Srbin doseti se,

Uzme štranjku - obesi se!

Sve su srpske oranice

Same kao udovice.

Nit se ore, nit se žanje,

Srbije je stalno manje!

Leti jato crnih ptica

Preko srpskih oranica.

I grobovi nebom lete,

Pošli Srbi da se svete!

Iz detinjstva vidim sliku:

Lisica na drvljaniku.

Prelaz, zabran i brvine,

Srbija od hrastovine.

Duvar puko sa svih strana,

A unutra sama Nana.

Nano moja ti nas spasi,

Ne daj vatri da se gasi.

Pod zemljom sam ti video lice

Srbijo, zemljo nebesnice,

Pod zemljom teku tvoje Bistrice,

Pod zemljom zvone Gračanice.

Pod zemljom mač tvoj i štit se sija,

Pod zemljom - cela zemlja Srbija.