Natrag

EKSKLUZIVNO: Poslovi braće Vučić

(Tekst koji sledi stigao je nakon slanja ovog broja štampariji u Podgorici. Povodom Vučićevog gostovanja u Njujorku važno je napomenuti da je 19. septembra imao pregled u klinici Mayo. Boluje od sarkoma pelvis (sarkom karlice). Inače, lečio se u Royal hospital u Londonu, imao je metastazu na debelom i tankom crevu, ali je injekcije dobijao od izraelske firme Tadiran, a da zauzvrat reši ''kosovski gordijev čvor''. On i brat Andrej su sarađivali i sa Reza Zarrabom. Andrej oko šverca zlata, pasoša, droge, oružja i drugih poslova. Reza Zarrab je sada uhapšen i postao je svedok saradnik, a braća ne znaju šta je sve o njima otkrio. Vučićev savetnik je i Jevrejin, Asaf Eisen, koga je kod AV doveo Dejan Mihajlov, a on podržava muslimane sunite kao i ISIL...Vučićeva bolest je pri kraju, tako da je on poslao obaveštajca Jovana Ivanovića u Moskvu, da izmoli da Rusi prime Andreja Vučića i sačuvaju ga od hapšenja, ali je odbijen. Energoprojekt je preko Bojovića prodao za malo para Bedžetu Pacoliju. O tome u sledećem broju. I vest koja je potvrđena - 19. septembra Vučiću su blokirani svi računi gde god su nađeni.)

Zamena diktatora u eksperiment državi

Portal "Veterans Today" na engleskom jeziku, koji prenosi vesti u vezi vojske i veterana iz različitih regiona, objavio je 27. avgusta 2017. članak svog dopisnika iz sirijske oblasti Latakija Fjodora Aleksejeviča Karaeva, bivšeg analitičara Glavnog obaveštajnog direktorata ruskog generalštaba (GRU) u kome se detaljno objašnjava način kako iz Srbije vojna oprema stiže do boraca ISIS-a u Siriji, a istovremeno se oprobani borci preko naše zemlje prebacuju u Evropu. Iza svega stoje Aleksandar i Andrej Vučić sa svojom ekipom kriminalaca na vlasti koju Zapad, kao iskorišćene, namerava da odbaci i na njihovo mesto dovede nove marionete koje će raditi isti posao.

Fjodor Aleksejevič Karaev

Ono što je ostalo od bivše jugoslovenske republike, trenutno poznate kao Republika Srbija, nije ništa više od eksperimenta, odnosno igrališta za strane faktore koji su je takvom stvorili i za njihove domaće marionete.

Posle puno nekorektnih poteza (koji su razumljivi, ali su povučeni od trenutne vlasti ovih nedelja, posle onih povučenih od vlade pre nje, ali i onih pre te), upotreba ili zloupotreba ove teritorije i njeno zombiranje u neku vrstu Trojanskog konja za „zapadne" džokeje, poslednja serija događaja je, moguće, prešla sve linije izloživši, nadajmo se, dnevnom svetlu njihove navodne tajne operacije.

Dvosmerna ulica "Balkanske rute" uzela je svoj danak na već nestabilnom i krtom odnosu među pretpostavljenim saveznicima, otkrivajući lica iza maski i ko su i šta su, koji su njihovi pretpostavljeni ciljevi i, najviše, pitanje svih pitanja koje nalikuje ovom: Na čijoj si strani?

Postoje različite strane svake ovakve priče, ali i interesi koji kažu da niko nema granice kakve su nacrtane na papiru. To je samo interes, ali koji određuje jedna prava namera, volja, snaga i ideja. Od početka severno-afričkog cirkusa, osmišljenog da se širi kao šumski požar, ali je u konačnici bio samo vatromet čije su iskre dosegle Levant (od nekih pozdravljen, od drugih prezren), ova drevna država Srbija se suočila sa nebrojeno mnogo izbeglica i među njih ubačenih grupa koje kao da su padale sa neba, ali primetno su sve išle ka njoj. Zvanično, njih 800.000, nezvanično dvostruko više i to su svi bili bez imena, bez dokumenata, istorije ili informacija. Zvanično, na svakih 60 muškaraca starosti od 17 do 37 godina (bez podataka koji bi otkrili njihov stvarni uzrast), a svi su bili zreli za regrutaciju, bila je jedna jedina žena, a na svakih 60 muškaraca jedno dete...

Svi oni su dobili izbeglička dokumenta od srpskih vlasti, svi su oni bili transportovani do granica Zapada, svima je bio dat „slobodni prolaz", da ne pominjemo otvorenu podršku, kako zvaničnika, tako isto i nevladinog sektora da dobiju malokalibarsko oružje i municiju. Srpsko malokalibarsko oružje je korišćeno u napadu u Parizu, a municija proizvedena u Srbiji korišćena je i u mnogim drugim napadima koji su pripremani ili izvedeni. Nijedna srpska obaveštajna služba, a pre nje one iz Grčke ili Makedonije, posle nje iz Mađarske, Austrije i Nemačke ili, čak, Francuske, nisu se posebno interesovale za obaveštenja u vezi ovoga, niti je bilo ko, zvanično ili ne, istraživao pristigle izveštaje.

Sve ovo je samo mali uvod, ako je uopšte. U stvarnosti je zlo, koje je bilo i još uvek je u narastanju, direktni isporučilac širokog spektra oružja koje koristi Daeš (ISIS ili ISIL) prebačenog zvaničnim kanalima, iako prikriveno, pomoću zvaničnika Srbije uhvaćenih u žurki koju, geografski rečeno, leva strana podržava da bi zaštitila interese leve ruke.

Šta više, zvaničnici Srbije su u saradnji sa susedima, koji su svi članovi NATO-a, organizovali i usmeravali u više navrata skoro pa direktnu dostavu pomenutog tovara i to brodovima.

Trasa je bila: Rijeka - Split - Bar - pomorska baza Gelčuk u Turskoj. U luci Bar, mestu gde se pruga Beograd - Bar sreće sa Jadranom, ukrcavan je ostatak tovara. Sve ove zemlje, kojima komanduju NATO režiseri, predavale su svoje armijsko oružje iz rezervi, u rasponu od sitnog oružja do raketnih lansera, od ručnih bombi do sistema „Praga", mitraljeskih redenika, revolverske municije, neobeleženih uniformi, šlemova - ova lista beščašća se nastavlja u nedogled. Brodovi idu pravo u Tursku, gde se istovaruju tako da može da počne transport kopnenim putem pod nadzorom turske obaveštajne službe.

Trenutni predsednik, a raniji premijer Srbije, Aleksandar Vučić, poverio je sprovođenje ovih poslova nikom drugom, do svom bratu, Andreju Vučiću, koji je u saradnji sa Slavišom Kokezom na Kipru osnovao preduzeće čiji je vlasnik kiparski Grk Dimitri Galatas.

Prljavi posao (u ovom slučaju prljavu papirologiju) sprovelo je preduzeće Slobodana Tešića, svetski poznatog dilera oružjem.(Muslimani su mu u rodnom Kiseljaku zaklali na kućnom pragu i oca i majku, napomena redakcije). Jedan od najnovijih događaja, u koji je direktno umešan Tešić, desio se u Ukrajini gde su ga Rusi optužili da naoružava Azov, a te su optužbe dobile jasne dokaze kada je oružjem iz Srbije oboren malezijski avion i to projektilom ispaljenim sa teritorije koju je tada kontrolisao Azov, u pokušaju da se za ovo optuže snage Donjecke Republike. (Avion iznad Dombasa pogođen je u Ukrajini raketom R 73, modifikovanom ("vazduh-vazduh" u "zemlja-vazduh") u Vojno tehničkom institutu u Beogradu. Rakete su iz srpskih vojnih magacina skinuti sa MIG 21, prepravljene i poslate Azov bataljonu, neonacistima u Ukrajini da se bore protiv Rusa. Tom raketom su gađali i Putinov avion koji je pola sata ranije proleteo tuda, pa su pogodili malezijski aviona i one Holanđane koji su bili njemu. Pre dve godine kad je Vučić bio kod Bajdena, ispred Bele kuće su se skupili Holanđani i skandirali "Ubico, ubico, Vučiću!" To niko nije preneo. Čitav ovaj posao je pokrio Andrej Vučić preko Slobodana Tešića koji je organizovao transport. Kontejneri koji su bili nedavno zaplenjeni u luci Rijeka, bili su puni tih raketa.

Sertifikat o konačnom primaocu ovog oružja obezbeđivala je ili Turska ili, najčešće, Saudijska Arabija. Da, upravo ta Arabija koja je u sirijsku oblast Hame poslala tone otrova Sarin zamaskiranog u vreće brašna i koja je poslala tone nepotrebne humanitarne pomoći koja se sastojala od Paracetamola, koji u kombinaciji sa pomenutim otrovom čini ono što je poznato kao „Q-flow" i služi da se zatruje vodovod!

Neka natovarena plovila, koja su zvanično presreli grčki brodovi (nezvanično su ih spasili, jer su, takođe, u sastavu NATO snaga) kada je pokušao da ih zaustavi ruski razarač, blokirana su i posada je zadržana, ali se rezultat istrage još očekuje.

U pokušaju da ovo razumemo, moramo da prihvatimo da su i Aleksandar Vučić i ekipa oko njega pušteni niz vodu samo zato da bi na njihovo mesto došli neki drugi. Dakle, grupe u okviru veće grupe ne postoje samo među migrantima. Takve grupe postoje i u vrhu NATO-a. Moguće da je nastupilo vreme da neka druga "grupa" zauzme svoje mesto pod suncem.

Šta god da je slučaj, mi još uvek strpljivo čekamo da naša vlast na čelu sa predsednikom Putinom preuzme inicijativu i pokrene šahovsku figuru sa naizgled pasivne pozicije, ali je moguće da je "naizgled" upravo odgovarajući izraz. Ne, nije čak ni tako. Neprimetna akcija, prikrivena, ali na vidiku jeste sečivo koje preseca karotidu u sred noći.

Jedno je sigurno: sve ove činjenične informacije ukazaće nam se jednom. Ukazaće nam se.

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane