Natrag

Stav

POVERENJE

Branko Dragaš

Pokušaću u ovom tekstu da iznesem svoje viđenje današnje, aktuelne političke situacije u zemlji i da iznesem moguća suštinska rešenja naše nacionalne agonije. To da izdajnik i konvertit ekonomski uništava Srbiju, prema nalozima svojih gazda spolja, to je danas većini građana potpuno jasno i on se neće zaustaviti dok ne završi sve što je obećao mentorima da će da uradi dok su ga dovodili na vlast. Njegova vladavina je obeležena demagogijom, krađama, ucenama, pretnjama, kriminalom otimačinom, cenzurom i neprekidnom atmosferom vanrednog stanja u državi. Njegov strah da ne izgubi vlast i da sve mora da bude pod njegovom kontrolom najbolje se vidi u tome što se plaši beznačajnog Tvitera jednog glumca ili što naređuje da se u Kruševcu uhapse dve žene samo zbog toga što su ga psovale.

Davanje ovlašćenja Bati Keramičaru da privatizuje BIA, da je pretvori u stranačku vojsku poslušnika i da sam bira pretorijansku gardu, bez konkursa i kontrole javnosti, dokaz su da se Aca Dramoser sprema da vlast brani svim sredstvima. Mada je u javnosti sve veće nezadovoljstvo njegovim ličnim režimom, strah od represije suludog i narcisoidnog Konvertita je toliko veliki da se građani još ne odlučuju da se otvoreno, javno i slobodno suprotstave izdajničkom režimu.

Razlog što nema pobune je u tome što je izgubljeno poverenje građana. Izdajnički režim to odlično eksploatiše šireći neprestano medijske laži da mi nemamo stručne i poštene ljude, da niko ništa ne zna i da je Dramoser nezamenljiv, što građane dovodi u još dublju apatiju, povlače se, gledaju svoja posla i bore se za održavanje gole egzistenciju ili, pak, izgubivši svaku nadu u boljitak, donose odluku da se isele iz zemlje u kojoj više ne vide nikakvu perspektivu. Koliko je opasno ludilo režima najbolje se vidi u izjavi predsednika države da niko njega ne može da pobedi, da će se on povući kada bude sam odlučio i da će sam da izabere svog naslednika. Tako smo dobili demokratsku monarhiju u kojoj vladar sve sam odlučuje, koja se održava nasiljem, represijom, lažima i falsifikatima.

Parlamentarna opozicija je dekor ovog ličnog režima demokratskog monarha. Ona je izgubila svako poverenje građana i uporno čeka, nesposobna, posvađana, sujetna i pohlepna, da Dramoser bude pušten niz vodu,da bude zamenjen od strane njegovih nalogodavaca, koji su izgubili poverenje u njega, koji traže nova lica za stare prevare, pa opozicionari strpljivo grade svoju priliku da ih, isti oni koji su doveli ovaj režim na vlast, sada ponovo dovedu njih, da bi konačno ispunili sve ono što bude preostalo u planu uništavanja Srbije. Znači, suština totalitarnog režima se ne menja, sve ostaje po starom, samo se glumci u ovoj tragediji smenjuju.

Građani Srbije takvu opoziciju neće da podrže. Problem političkih parazita na našoj političkoj sceni, bez obzira da li su oni na vlasti ili u plaćenoj opoziciji, je u tome da oni čekaju, kao svaki paraziti i mekušci, da ih velike sile ustoliče i da oni samo izvršavaju dobijena naređenja. Takva politika je pogubna za Srbiju. Potpuno je nevažno ko će nas porobiti, da li ćemo ostati u sferi interesa Zapada ili ćemo, zbog međunarodne, geostrateške preraspodele snaga, pripasti Istoku, naš ropski položaj se neće promeniti, jer imperije prirodno brane svoje interese, dok političari na vlasti samo sprovode okupacionu politiku, grabeći za sebe materijalna bogatstva kao nadoknadu za taj prljavi posao.

Problem političara u Srbiji je taj što oni ne veruju u izvornu snagu demokratije naših građana, što ne veruju u naš narod, što o našem narodu imaju isto mišljenje kao i naši neprijatelji, pa stoga svoju političku aktivnost usmeravaju isključivo na dodvoravanje moćnicim i sprovođenje stranih interesa u našoj državi. Ako hoćemo da spasimo Srbiji dalje propasti, onda moramo suštinski da promenimo dosadašnji politički sistem, moramo da srušimo totalitarni politički sistem koji se dodvorava moćnim međunarodnim silama, moramo da se okrenemo sebi i našim državotvornim i nacionalnim interesima i moramo da vodimo državnu politiku koja će biti u interesu svih građana. Da li je to moguće? Jeste, moguće je ako se sami izborimo, bez ičije pomoći, da državom upravljaju državnici, umesto pohlepnih političkih neznalica. Šta je naša komparativna prednost u vođenju nove državne politike? Komparativan prednost je to što smo - mala država i što mi ništa ne odlučujemo u svetskoj politici. To je ključno saznanje koje moraju da imaju na pameti naši državnici, jer samo sa tim saznanjem, da smo mali, oni mogu napraviti novu državni strategiju opstanka Srbije i Srba. Naveo sam u ranijim tekstovima da će, ukoliko svake godine 38.000 ljudi bude više umrlo nego što se rodilo i ukoliko 40.000 ljudi bude bežalo iz Srbije, Srbi nestati za 88 godina i jedini način da se to spreči je da Srbijom počnu da upravljaju istorijski odgovorni državnici, koji će napraviti viziju spasa države i nacije. To ne mogu da urade mali štreberi, secikese, palanačke jajare, probisveti i šibicari, nego ljudi od integriteta kojih imamo kako u zemlji, tako i u rasejanju. Bilo je neophodno da sve ovo napišem pred burnim događajima koji nas očekuju, pa moramo politička dešavanja da sagledavamo iz ciljeva koje smo postavili. Nije, dakle, da ponovim još jednom, politički cilj promena da Kurta zameni Murtu, jer je već ranije Murta zamenio Kurtu, nego je politički cilj da izbacimo iz igre i Kurtu i Murtu. Kako? Jedini način je da iz temelja porušimo sadašnji totalitarni politički sistem. Kako to da postignemo?

Građani to mogu sami da postignu. Imaju najjače oružjje u svojim rukama. Nije potrebna nikakva revolucija, prolivanje krvi, obračuni političkih neprijatelja i građanski rat, koga prizivaju naši vekovni neprijatelji, nego je dovoljno da građani otkažu poslušnost svim političarima i da bojkotuju sve njihove izbore.Izbori koji budu održani po dosadašnjim političkim principima i izbornim uslovima ništa neće suštinski da promene. Nastaviće se naša tragedija.

Šta nam ide u prilog da vodimo svoju politiku i da gledamo svoje državne i nacionalne interese? Ide nam u prilog krah neoliberalnog korporativnog fašizma, raspad EU, krah evra i dolara, socijalni nemiri u SAD, jačanje Rusije, Kine i Indije, jačanje Istoka i vraćanje moći u civilizacije Istoka, što mi možemo dobro da iskoristimo, ukoliko budemo imali umne državnike koji će znati da budu most između Zapada i Istoka. Tačno nad nama se, po ko zna koji put u našoj povesti, sukobljavaju imperije i mi možemo, ako smo, napokon, nešto naučili iz istorije, da budemo mesto gde će oni da pregovaraju, da se dogovaraju i mire, umesto da budemo topovsko meso u ostvarivanju njihovih imperijalnih ciljeva. Šta to znači operativno? To znači da iz dubine našeg naroda mora da ponikne jedan opštenarodni, moderan, efikasan i racionalan politički i ekonomski pokret, koga će predvoditi naši najbolji ljudi sa referencma, elita našeg naroda, koja će primiti na svoja pleća istorijsku odgovornost da se žrtvuje za spas Srbije.

Žrtva, odmah to da naglasim, nije suludo ginjenje i pogibija radi osvajanja vlasti, nego odricanje od ispraznosti i banalnosti prostog materijalnog sveta i uzdizanje u moralnu i duhovnu vertikalu, koja jedina može da nas spasi nestanka. Kako je Evropa potpuno upala u dekadenciju i kako se ruši briselska vavilonska kula kanona i poglavlja, kako nema nijedne nove evropske ideje koja nudi spas umorne i istrošene evropske civilizacije od nestanka, evo ponovo velike istorijske prilike da naš drevni narod pokaže da smo zaista dostojni naših dalekih predaka koji su Evropi podarili prvu civilizaciju, umetnost, pismenost i kulturu. Ma koliko to danas jeretički zvučalo, duboko verujem, poznavajući naš narod i poznavajući prilike u Evropi, da možemo da napravimo taj jedan veliki duhovni i moralni zaokret, da imamo u sebi tu iskonsku snagu, koja se trenutno samo uspavala, da posedujemo još uvek životne sokove za uzdizanje jedne nove evropske ideje i da možemo danas da budemo lučonoše rađanja jednog novog sveta. Sve priče su, gospodo drugovi, ispričane.

Političari su nam u elektronskom dobu potpuno nepotrebni. Zakoračili smo u doba veštačke inteligencije. To je naša nova velika prednost koju možemo da iskoristimo da se nametnemo i postanemo pobednici u trci koja tek počinje. Ako naš srpski kalendar broji 7526 godina, onda je to veliki kapital koga drugi narodi nemaju i naša istorijska odgovornost je da pokažemo da mi znamo da trčimo velike i dugačke trke. Šta treba da radimo? Prvo moramo da znamo šta će raditi Vlada nacionalnog spasa, koja će biti sastavljena od naših najboljih stručnjaka.

Okupili smo se danas stručnjaci da napravimo konkretan i operativan Program za spas Srbije. Taj državotvorni, nacionalni i građanski program mora da odgovori na pitanja kako će Srbija izgledati 2057. i 2107. Bez takvog programa nije moguće napraviti suštinski zaokret da bi se Srbija zaista spasila propasti.Kada pogledate retrospektivno kroz istoriju vidite da je u našoj hiljadugodišnjoj istoriji ostalo jedino večno naše ime, tradicija, kultura i pismenost, dok je sve ostalo nestalo u zaboravu vremena. Ako to spoznamo, onda je jedino smisleno danas ustati u odbranu onoga što već imamo, jer sve drugo, oko čega se danas borimo i jedni od drugih otimamo, nije vredno nikakve naše pažnje. Moramo se vratiti našim korenima, jer tamo se nalazi izgubljena zajednica koju uporno tražimo.

Potpuno sam uveren da je moguće izgraditi novo društvo,koje će biti elektronski superiorno primenom veštačke inteligencije, koje će nas osloboditi teških okova fizičkog rada, da bi nastala humana zajednica slobodnih i ravnopravnih, različitih ljudi, čija će različitost predstavljati bogatstvo zajednice i njenu garanciju za siguran opstanak. Ako takve ciljeve postavimo i ako stvorimo duhovnu elitu, jer samo takva elita postoji, koja je spremna da izgradi novo društvo - humanizam, onda smo obezbedili svoje mesto u budućnosti. Radimo danas kao da ćemo da doživimo tu budućnost, jer samo taj rad ima smisao. Menjamo sebe i društvo oko sebe u skladu sa ciljem koga smo postavili.

Nije čovek središte sveta, kako su nas pogrešno učili, nego Svevišnje Dobro, koje se ovaploćuje u zajednici slobodnih ljudi. Okupljamo se danas i javno delamo ne zbog toga da bismo mi došli na vlast i prigrabili materijalna dobra za sebe i svoju bandu političkih razbojnika, nego da bismo se izborili za principe delovanja društvene zajednice. Nazvao sam to političkom platformom za rušenje totalitarnog političkog sistema.

Predstavnička parlamentarna demokratija je zastareo oblik političkog delovanja. Potrebno je da uvedemo direktnu ili neposrednu demokratiju, koja će čitavu Srbiju pretvoriti u Skupštinu punoletnih građana koji će da odlučuju o sudbini države. Vlada nacionalnog spasa će biti sastavljena od vrhunskih, iskusnih profesionalaca čiji će zadatak biti da Srbiju izvuku, na osnovu svih kapaciteta koje imamo, iz sadašnjeg stanja siromaštva i bede. Kao ekonomski cilj, namera nam je da podignemo BDP sa sadašnjih 16 milijardi evra na austrijski nivo od 387 milijardi evra! Ko to može da uradi? Ne može jedan čovek, koji se proglasio za demokratskog monarha. To može samo tim stručnih, iskusnih i profesionalnih ljudi. Nama ne treba jedan zamlata koji svakoga dana lupeta gluposti, nego 10.000 menadžera koji neće ništa da govore, a koji će svojim radom da stvaraju nove vrednosti u zajednici.

Veliki izazov je pred našom generacijom. Verujem u pamet i snagu ljudi koji ne mogu da podnesu tiraniju, glupost, zlostavljanje, laž i krađe. Nije važno gde živite u globalnom selu. Važno je da zajednicu nosite u sebi. Kada se to probudi u vama, onda je sve lako. Svako od prosvetljenih će ustati u odbranu zajednice.

Novi izborni zakon će se dobiti na mirnim uličnim protestima. Izborni zakon kojim će se poraziti totalitarizam. Ali, prvo mora da se vrati poverenje građana. To se može ostvariti jedino kroz zajednicu. Nema drugog načina. Neće građani da krenu za politikantima koji špekulišu pozivajući ih na ulične proteste. Mora da postoji nova, uzvišena ideja koja će građane osloboditi straha, koja će im vratiti poverenje u smisao zajedničke borbe i koja će izgraditi humanije društvo. Počinjemo od poverenja. Sve posle toga je mnogo lakše.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane