Natrag

Duperica

Buđenje pacova

Milovan Brkić

Velika propaganda laži, koja melje istinu već pet godina, zamorila se. Onemoćala je. Nije lako lagati svaki dan. I sebe i druge. A ko laže, mora da ima dobro pamćenje, kažu. Velika propaganda laži ne pamti ni svoje, ni tuđe reči. Ni obećanja. Svakim danom pričaju druge priče, sve više obećavaju. Masno lažu.

Ko su ti ljudi koji pet godina danonoćno lažu za svog Vođu, lažnog proroka i pravog ludaka, Aleksandra Vučića? I oni su ljudi. Od krvi i mesa. Umori se duša, zaplaši se. Zasiti novca, ali napuni i strahom.

Milomir Marić je omiljeni Vođin novinar. Dok je Vođa sa njim na Vi, Marić mu se obraća sa Ti. Dvorske lude su mogle da se tako obraćaju gospodaru. Ali samo one.

Marić i ja smo generacija. Počeli smo iste godine da pišemo i bili vrlo zapaženi. Vrlo brzo su se o nas otimale i redakcije i službe. Mi nismo znali o čemu je reč. Ja sam brže shvatao suštinu života. Marić danas tvrdi da me ne poznaje. Dovodi u emisije neke advokate koji tvrde da su me branili pred sudom pre 25 godina i da sam imao potvrdu da sam lud, da sam se tako oslobađao od progona!

A, taj dobri, tihi čovek, Mare, čest je gost u našoj redakciji. Evo, slike govore. Na proslavama je, uvek srećan što je u društvu obaveštenih ljudi.

Umorio se Mare. Jebeš 10 soma mesečno, šta će mu pare, kad nema života? Meri svaku reč, da mu se ne omakne. On je pročitao više knjiga nego svo Vođino okruženje. Žena mu Vesna prima mesečno 250 hiljada dinara u Srbijagasu. Sabere se lepa parica. Ali...Vesna je u bolnici Laza K. Lazarević. Molimo se Bogu da joj pomogne, da joj vrati razum. Pastorak Vedran sve te proklete pare pošmrče, potroši sa društvom.

Zna Mare šta ga čeka. On zna i da niko neće posvedočiti koliki je njegov doprinos što je njegovo svedočenje o Vučićevom ludilu i tiraniji, dato na pravom mestu, doprinelo njegovom padu. Mare je, iz prve ruke potvrđivao u inostranstvu da je šizofreni Vučić opelješio sa bratom i svojim kartelom Srbiju, da nam je skinuo gaće. Evo, ja znam kako se on osećao kao najamnik kod Peconija, umirovljenog krimosa, kako je morao da sedi sa Vučićem na ručku, da mu priča bajke, jer je on sav u magli, pun sebe. Marić je doprineo što kvalitetne informacije, iz prve ruke, Magazin Tabloid saopštava stotini hiljada čitalaca.

Buđenje pacova iz Velike propagande laži, i onih koji su pet godina ćutali, aplaudirali, sabirali novce, automobile, ljubavnike ili ljubavnice, užasava me. Oni će reći da je Mare kriv, da su oni glasno ćutali i u sebi negodovali protiv Vučića.

Nesrećni Željko Mitrović nema kome da kaže da je dužan i ružan, da čim smaknu Vučića on ide na vešala, da mu kompanija duguje, hipotekarno, preko 140 miliona evra, da je on fiktivni vlasnik, da se oglašava samo po Vođinom nalogu, da je zaposlio njegovu odbačenu ženu Kseniju za direktora programa, sa platom koliko ona hoće (a ona hoće), da je 37 saradnika i saradnica TV Pink na odvikavanju od narkotika, sa lošom prognozom da se spasu, da se dnevno u zgradi na Dedinju troši oko 50 grama belog praha. Pominje mi izvesnu Sofiju Kažić, koja se spasila od smrti, u Makedoniji, da je sada direktor Lutrije Srbije.

Kada dođu po Željka, on će da vikne, braćo, jedva sam čekao da dođete i oslobodite me. Počeće da plače, da kuka, da moli. Niko mu neće verovati. On je ljubio ruku Slobi i Miri, pa onda Dinkiću, Đinđiću, Čumetu...Jebo ga je ko je stigao. Od Vesića, do narkosa iz Vučićevog okruženja. Ponekad mi se tajno javi Željko. Brat moj, kaže, izvini što lajemo na tebe, znaš da to nije moja ideja. Ni sam ne znam da li ću, ako zanoćim, da se probudim. Saginjem se pred Ksenijom, pred svakim gadom iz SNS-a. Pa kaže...Da ga, ipak, ne ofiram.

Bežanje pacova od Vučićeve velike propagande laži počelo je još pre pet meseci. Sve po hladu, da ih ne poznadu. Ali i ja pravim spisak. Da im sve po spisku...Kada im Vođu smaknu. Nema praštanja. Da smo 5. oktobra izveli na sud skotove koji su veličali Miloševića i Miru Marković, danas ne bismo imali Veliku propagandu laži, koja mora u krvi da bude ugušena.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane