Natrag

Ko je sve postao državljanin Srbije, i zašto prognani Srbi i dalje traže svoju domovinu

Strancima majka, svojima maćeha

Dok masa srpske sirotinje traži posao i hleb, a izbeglice koje su došle još devedesetih godina iz Hrvatske, BiH i sa Kosova i Metohije, krov nad glavom i državljanstvo, vlastodržac je strancima, pa čak i nekim proverenim srpskim neprijateljima, podelio počasti i priznanja, pasoše i državljanstva. Deca migranata iz Azije kreću ovog septembra u srpske škole o trošku države. Dobiće sve besplatno, a njihovi roditelji neće morati da dižu kredite kako bi im kupili obuću, odeću i knjige. Pita se naš veliki poeta Dobrica Erić u svojoj "Prkosnoj pesmi": "...Šta će ovde džihadlije, krstaši, farmeri, koji ti čereče sinove i kćeri". Zaista, šta će oni ovde? Možda im je neko obećao novu državu na tlu tuđe? Ali, ako je tako, šta će onda milioni opljačkanih Srba u državi koja više nije njihova?

Milica Grabež

Punih 17 godina, Branko Kovrlija, prognanik iz Hrvatske, ne može da dobije srpsko državljanstvo. Običan čovek, nikome nije bitan. Ali, iz čistog hira, pomodarstva ili ko zna čega još, ova država je dodelila pasoš i državljanstvo Srbije američkom glumcu Ralfu Fajnsu i mnogim drugim strancima kojima to državljanstvo nikada neće značiti koliko nesrećnom Kovrliji koji je tamo (u Hrvatskoj) izgubio sve, a u Srbiji ga je dočekalo jedno veliko ništa i dugogodišnji očaj.

Vučić je lično uručio srpski pasoš američkom glumcu Stivenu Sigalu, a srpske državljanke postale su i takozvane starlete, devojke za zabavu, uvezene iz susednih zemalja, koje opslužuju gospodu iz Vlade i Skupštine, diplomatije, javnih preduzeća...Srpske pasoše dobili su i desetine rođaka palestinskog obaveštajca Muhameda Dahlana, kojima je ovaj režim dao 50 hektara zemljšta duž autoputa Beograd - Zagreb. Kako tvrde dobro upućeni u slučaj nekadašnjeg crnogorskog predsednika Svetozara Marovića, srpsko državljanstvo dobiće i Miloš Marović, njegov sin, uz prećutnu saglasnost crnogorskih vlasti. Vučićeva vlast je otvorila sva vrata za belosvetske protuve koje ne znaju gde da sklone prljavi novac i još prljavije biografije.

Izvori Magazina Tabloid govore da ima najmanje 200 ljudi iz regiona koji su pripadnici kriminalnih "gangova", a koji su dobili i srpsko državljanstvo i srpske pasoše. Prištinski list "Koha Ditore", objavio je podatak da Albanci sa Kosova i dalje plaćaju srpskim vlastima "preko veze" i do 5.000 evra za dobijanje srpskog biometrijskog pasoša, da bi bez vize putovali u zemlje Evropske unije.

Devedesetih godina u ovoj državi je harao režim današnjih zlotvora (koalicija socijalista i radikala, sada naprednjaka). Isto društvo druga retorika. Nisu ništa promenili u svom zločinačkom poslu i odnosu prema Srbima koji žive u drugim, novonastalim državama nekadašnje velike jugoslovenske zajednice. Samo što su ih devedesetih godina gurali u mržnji i ratove, a sada ih brutalno podvode režimima bivši neprijatelja. Da ih "štuju" i da im se klanjaju. Da zaborave na svoja ljudska prava i svoj nacionalni i kulturni identitet.

Ovih septembarskih dana, u srpskim školama biće upisano blizu 600 đaka iz porodica arapsko-azijskih migranata koji su se zadesili u Srbiji. Ne zna se ni plan ni program po kome će učiti.

Predstavnik Komesarijata za izbeglice Ivan Mišković tvrdi da je "sve isplanirano" i da će do kraja septembra deca migranata krenuti u škole na teritoriji 16 lokalnih samouprava u Srbiji, u kojima postoje prihvatni centri i centri za azil. Sve će platiti Srbija, tačnije njeni građani koje niko ništa nije ni pitao. Od javnosti su vešto sakriveni protesti đačkih roditelja u Šidu, koji se nisu pomirili sa tim da njihova deca idu u školu sa decom arapskih migranata. Razlozi su višestruki. Ali, u pitanju su već stečena loša (i najgora) iskustva sa migrantima koji su smešteni na periferiji ove pogranične opštine. Svađe, napadi, sukobi, sitne i krupne pljačke, loša atmosfera, stalna tenzija i nepremostive kulturološke razlike, ostavile su dubok trag među građanima Šida koji su podržani od svoje lokalne samouprave, nekako uspeli da se izbore da "dišu" u sopstvenom gradu.

Ali, tako ne misli Vučićeva vlast. Već pomenuti predstavnik Komesarijata za izbeglice tvrdi da "do sada nije bilo problema sa školovanjem migranata", a roditeljima u Šidu koji protestuju zato što ne žele da migranti idu u školu sa njihovom decom poručio da je to dobra prilika za đake u Srbiji da se upoznaju sa različitostima! I to govori u tradicionalno višenacionalnoj Vojvodini, u kojoj u svakoj opštini živi barem pet različitih nacija.

Drskost i nasilje Vučićevih skakavaca, prešla je svaku granicu. Pre godinu dana (20. juna 2016. godine), objavljena je vest o zatvaranju takozvanih kolektivnih centara gde su smeštene izbeglice došle iz BiH i Hrvatske tokom i nakon ratova devedesetih godina prošlog veka. Blizu 13 miliona evra dato je bespovratno iz fondova Evropske unije za njihovo stambeno zbrinjavanje, ali do današnjeg dana još uvek u Srbiji pate brojne izbeglice (i "interno raseljena lica", kako se na ciničniji način zovu proterani Srbi sa Kosova i Metohije).

Nije samo nesrećni Branko Kovrlija, čovek bez domovine, sanjao da ga u Srbiji čeka spas, nego je barem milion njih poverovalo u zaštitničku ulogu lažljivih i kriminalizovanih "patriota", raznih Vučića, Vulina, Dačića i njima sličnih. I svi su platili skupu cenu zbog naivne vere da će ih vlasti u Srbiji spasiti od svih zala. Umesto dobrodošlice, već dvadeset godina tumaraju po Srbiji u nadi da će jednom videti bolji život. U međuvremenu je vlast u koju su verovali, podelila pasoše i državljanstva raznim međunarodnim špijunima, beguncima od zakonskog progona u svojim zemljama, pa čak i prostitutkama i narko dilerima. Glavni borac protiv davanja državljanstva prognanim Srbima je izvesna Zorica Kasalica Lončar, inače Crnogorka, načelnica Uprave za upravne poslove u MUP-u Srbije, koja je svojim zemljacima dala, po skraćenom postupku, nekoliko stotina državljanstava. Za novac. Jedan od onih koji nisu mogli "da prođu" kod Zorice Kasalice Lončar je i pokojni engleski režiser, srpski zet, legendarni Timoti Džon Bajford, koji je zadužio srpsku kulturu ekranizacijom dela Jovana Jovanovića Zmaja. On je punih sedamnaest godina uzalud čekao srpsko državljanstvo i pasoš. Godinama je na ta dokumenta čekala i pokojna Jovanka Broz, sve dok se, pred kraj njenog života, nisu dosetili Rasim Ljajić i Ivica Dačić da je "počaste" srpskim pasošom, više zbog svoga marketinga nego zbog njenih potreba.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane