Natrag

Kosovo i Metohija

Za račun stranih okupatora i albanskih separatista, Srbe na Kosovu danas teroriše Vučićeva "Srpska lista"

Program novog pogroma

Vlast u Srbiji nikada nije uživala veću podršku Zapada nego što je to danas slučaj. Ali to nije zato što je „Srbiji porastao ugled u svetu", kako je to izjavio Vođa posle govora održanog u sali UN-a punoj mesta na kojima niko nije sedeo, već zato što su vlast u Beogradu uzurpirali ljudi skloni izdaji, kriminalu i političkom nemoralu. Sa njima je nastalo vreme u kome se „patriotizam kažnjava a izdaja nagrađuje" o čemu će najbolje posvedočiti Srbi sa Kosova i Metohije koji trpe zulume Vučićeve "Srpske liste". Nekad su to radili primitivni i podivljali albanski separatisti a danas Srbe za njihov račun terorišu najgori među Srbima

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Od one jeseni 2013. godine, kada je slamanjem otpora Srba na severu KiM omogućeno prvo održavanje kvazi-izbora kosovskih separatista, država Srbija koja je do tada u južnoj pokrajini opstajala na nepobedivim nosiocima svojih atributa, danas umire naočigled svih. Samo je jedno ostalo isto - političko bezumlje i intenzitet brutalne izdaje. Svaki javni prostor koji vam se nađe pred očima, preplavljen je plakatima Vučićeve „Srpske liste" u cilju promovisanja još jednih separatističkih izbora. Ulice, zidovi, ograde, kante za smeće i kontejneri, stabla i bankine kraj puta, bez ikakvog reda i smisla pretvaraju se u odvratno iritirajuće šarenilo naporno očima i mislima. Srpski kandidati za separatističke izbore samoživo se smeškaju sa papira na kojima je uz njihova imena i likove odštampan i broj koji „treba" zaokružiti uz naglasak „jedino". Pojava je naročito masovna u naseljima na severu KiM gde je još uvek izraženo opšte neslaganje sa stapanjem Srba u lažnu državu albanskih terorista. Za razliku od ranijih godina, javnog i organizovanog otpora više nema. No, uprkos tome, isticanje ovih plakata, kao i aktivnosti onih na njima, u dubokom su neslaganju sa srpskim Krivičnim zakonom pred kojim ništa ne može da ih opravda.

„Sve je više ljudi uvučeno u ove lažne izbore. Što pod pritiscima i ucenama, što inatom u želji da probaju da skinu izdajnike i kriminalce s vrata" čućete od ovdašnjih Srba. „...Ovi koji se kompromituju učešćem na izborima u želji da sruše mafiju izgleda da nisu svesni da ne mogu da ih pobede u njihovoj igri, sa njihovim sudijama, već svojim angažovanjem daju još veći kredibilitet 'nezavisnosti' Kosova. Kao da ne razmišljaju o tome da i oni postaju isti" kaže za Magazin Tabloid jedan od mlađih ljudi koji sve ovo posmatra „sa strane", van njihovih tokova. Bez nekoga ko bi ih poveo Srbi ne žele da se pojedinačno eksponiraju jer su svesni da predstavlja opasnost čak i reč uperena protiv separatističkih struja u srpskim redovima, sa centrom u Beogradu na čijem vrhu se nalazi sam predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

„...I ja sam razmišljao o tome (učešću na kvazi-izborima) kao o nekoj šansi da mafiji vidimo leđa ali kad' se setim ko raspisuje izbore, šta smo sve radili da sačuvamo Srbiju na KiM, koliko ljudi je izgubilo živote zbog toga...jednostavno, nemam pravo na tako nešto" kaže naš sagovornik posmatrajući srpstvo koje se topi pred njegovim očima.

Uopšte, očigledno je da ovakva politika vodi u propast. „Moral nije pao već se izgubio, nema ga" kaže za Magazin Tabloid Srbin sa KiM koji pokušava da se distancira i skrene misli sa mučne teme baveći se hobijem i nekim drugim svetom, u kome nema ljudi. On takođe naglašava da: „...Vlada Srbije podržava 'Srpsku listu' za koju zna da je predstavljaju oni koji su svoja imanja već prodali Šiptarima, ili su poznati do švercu razne robe pa i narkotika ili po nekom drugom kriminalu, pa čak i pokušajima ili pljački humanitarne pomoći namenjenoj najugroženijim Srbima. Oni ne da ne mogu da predstavljaju Srbe sa Kosova i Metohije, njih ti Srbi ne zanimaju ili ih preziru kao zaostale i glupe jer nisu poput njih. Takvi su u svim institucijama zaposlili svoje ljude pa će za njih i glasati oni i njihove porodice, i mnogi drugi kojima kao kerovima daju mrvice otetih para od države Srbije ali i od ove nakaradne kosovske tvorevine. Dakle, to je ta klapa koja ovde vedri i oblači i uništava zajedno sa Šiptarima svaku budućnost Srbima..."

Nije ugrožena samo budućnost, ugrožen je svaki aspekt ljudskosti i dostojanstva.

Jedan od najsramnijih incidenata odigrao se u Kosovskoj Mitrovici tokom potpisivanja Deklaracije o odbrani AP Kosova i Metohije prema kojoj je ona „sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije, i trenutno se nalazi pod okupacijom, o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost". Osim toga njome se opominju javni službenici Republike Srbije da ne smeju da potpišu bilo kakav dokument kojim bi se KiM otuđili i poziva se na prekid pregovora u Briselu i povratak pod okrilje UN koji Rezolucijom 1244 potvrđuju suverenitet države Srbije nad svojom pokrajinom, što srpsku stranu dovodi u dominantnu poziciju. Takođe se zahteva od Vlade Srbije da odmah naloži svim zaposlenim u ilegalnim institucijama albanskih separatista da iste odmah napuste i da se pri srpskoj Vladi oformi ministarstvo koje bi u pokrajinu vratilo institucije, narod i pripadnike vojske i policije po dogovoru iz Kumanova 1999. godine.

Deklaraciju su 3. oktobra potpisali u ime Narodnog pokreta Srba sa KiM „Otadžbina" dr Marko Jakšić i narodni poslanik Slaviša Ristić, u ime „Zdrave Srbije" Milan Stamatović, predsednički kandidat na poslednjim izborima u Srbiji, i ispred pokreta „Dveri" narodni poslanik Boško Obradović. Potpisivanju su prisustvovali još i narodni poslanici Dveri Marija Janjušević i Zoran Radojičić kao i još neki članovi ove stranke. Potpisnici su se simbolično okupili ispred spaljenih prostorija udruženja „Otadžbina", za šta se veruje da je naložio sam Aleksandar Vučić a izvršeno preko kriminalnih struktura koje je instalirao na severu KiM zbog patriotskog delovanja ovog pokreta.

U početku su okupljene nadzirali „Vučićevi ljudi sa lokala", tvrde očevici koji u ovom malom gradu odlično poznaju jedni druge, a neposredno po njihovom povlačenju potpisnike Deklaracije napala je kamenjem i navijačkim bakljama grupa maskiranih dečaka uzrasta od 14 i 15 godina, kako se kasnije pouzdano saznalo. Takođe se saznalo da su dečake zloupotrebili i na ovaj napad, u kome samo srećom niko nije teže povređen, članovi SNS-a i „Srpske liste" koji jedini uživaju „podršku Vlade Srbije".

Za taj zaključak nije ni bila neophodna prevelika mudrost jer su mediji istog dana preneli i izjavu predsednika Vučićeve „Srpske liste", Gorana Rakića „gradonačelnika" opštine po sistemu tzv „republike Kosovo" koji je opširno osudio Deklaraciju o odbrani Kosova i Metohije i očuvanja u sastavu Srbije iznoseći gomilu uvreda i laži stvarajući atmosferu linča prema potpisnicima. Mediji su tu izjavu preneli ne osuđujući je, već kao osudu.

Teško je rečima opisati osećanje onih koji su kamenovani od strane pripadnika svog naroda i to u mestu u kome su potpisali deklaraciju o njegovom očuvanju. Objašnjenje za ovo se može naći u novčanicima, dvorištima, garažama ali i kućama u izgradnji bezmalo svih članova „privremenih organa" pri sistemu R. Srbije redom pripadnika SNS-a i „Srpske liste". No, da je političko ludilo zapravo kontrolisano, sa jasno definisanim centrom na čijem čelu se nalazi lično predsednik Srbije, kao prvi među izvršiteljima veleizdaje po nalogu sa Zapada, potvrdile su okolnosti koje su usledile.

Iako su kamenice poletele tokom predstavljanja Deklaracije novinarima koji su na ovaj događaj zvanično i uredno pozvani a u kome su učestvovala čak četiri poslanika Narodne Skupštine, ni jedno medijsko udruženje u Srbiji nije osudilo napad koji se odigrao tokom konferencije za medije! Pored toga napadu su takođe bili izloženi pripadnici te profesije, čak izloženiji od potpisnika jer su se našli između jednih i drugih. Ni jedne jedine reči osude nije bilo a vodeći državni mediji su, preuzimajući zvanično saopštenje izdato tim povodom, taj deo čak i izbacili iz svojih izveštaja!

Očigledno je da sve informacije sa Kosova i Metohije, pre nego što budu objavljene, prođu kroz rigorozne „filtere" i drastičnu cenzuru. Objavljene budu samo one koje podržavaju ideju otcepljenja Kosova i Metohije, ili relativizuju pa čak i skrivaju zločine.

Možda će se učiniti neveovatnim što čak ni redakcije čiji su novinari bili učesnici ovog događaja nisu reagovale niti tražile makar od Društva novinara KiM da se oglasi tim povodom. Napad na svoju struku odobrili su svi! No, manje čudno izgledaće kada pogledamo dokle i u kom pravcu su spremni da odu ovi novinari sa budžeta zapadnih vlada i organizacija.

Poznati albanski „analitičar" sa KiM, Nedžmedin Spahiu, inače jako zastupljen u srpskim medijima pre svega „Politici" i „Blicu" gde plasira svoje ideje o „nezavisnosti" separatista, maja meseca promovisao je svoju knjigu „Uspon nacije Kosovara". Naslov više nego neozbiljan, smešan ali i skandalozan i neutemeljen - podržan je ne samo od ove izmišljene „nacije" već upravo i od srpskih novinara.

"U vremenu kada je društvena slika, kritika i javni angažman opasno izbledeo pojavili su se u Politici zapaženi tekstovi Nedžmedina Spahiua. Ovaj profesor i novinar popravio je tu anemičnu sliku naših odnosa, a iskorak su napravili i on i Politika" rekao je upravo Budimir Ničić, predsednik Društva novinara KiM i novinar Glasa Amerike.

Iskorak valjda treba da predstavlja promocija kršenja zakona i Ustava i ismevanje naciji kojoj se to čini putem najstarijeg lista koji ima...

O besmislenosti promocije ove knjige govori rečenica KIM radija koji je sa punim uvažavanjem preneo vest. „Iako je knjiga "Uspon nacije Kosovara", štampana samo na albanskom jeziku, promociji su prisustvovali mnogi koji ne govore i ne razumeju taj jezik što ih nije sprečilo da o knjizi govore"(!?!). Pokušajte da prokomentarišete knjigu sa zdravog srpskog stanovništva makar i da ste je pročitali, pa da vidimo kako ćete se provesti u tim istim medijima...

Promociji je, pored ostalih, prisustvovao i Ramuš Haradinaj koji je u to vreme javno zapretio Vučiću (izgleda da je ovo zapravo bio blef kojim je trebalo prikriti zaslugu Vučića za oslobađanje Haradinaja iz francuskog zatvora) a koji mu je odgovorio: „Ako je pretnja tipa 'ne znaš ko sam ja', onda na to mogu samo da kažem da veoma dobro znam s kim imam posla" i podsećajući kako su završili svedoci Haradinajevih zločina dodao: „Nisam se igrao sa Albancima, naprotiv, pružao sam im ruku, ali nikad neću zločincima i silovateljima i onima koji misle da će njihovi zločini ostati sakriveni" poručio je tadašnji premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić Ramušu Haradinaju. Videli smo nedavno da je Vučić, narodski rečeno, polizao to što je pljunuo i pružio ruku baš Haradinaju kroz „Srpsku listu" koja je „glas i lice Vučićevo na Kosovu".

A da niko osim Vučića ne sme ni da pljuje ni da liže videli smo na primeru kamenovanih srpskih poslanika na šta ni jedan drugi poslanik, stranka, politički klub niti zvaničnik države Srbije, kao ni jedna druga organizacija nisu smeli da se oglase povodom napada!

Poražavajuća je činjenica da je sav raspoloživi kapacitet za odbranu državnosti i integriteta Srbije, danas na raspolaganju separatistima i neprijateljima srpske države. Ovdašnji Srbe navode da „koliko god znali da ste na strani pravde i istine ubije vas osećaj bespomoćnosti koji je preovladao, i to je najviše ljudi nateralo da urade baš suprotno od onoga što žele i da izađu na šiptarske izbore kako bi smenili kriminalce".

Narod se dodatno obmanjuje idejom kako je izlazak na separatističke kvazi-izbore demokratska volja i pravo pojedinca. To je samo još jedna besmislena laž jer ne postoji pravni sistem koji priznaje separatizam i svaka takva radnja smatra se činom izdaje i podleže Krivičnom zakonu koji na više mesta za to propisuje prilično visoke kazne.

„Situacija u tom smislu je gora od one devedesetih kada su socijalisti isto tako terorisali birače pre svega zloupotrebom službenih položaja i stavljanjem u službu svih državnih institucija a pre svih policije. Mnogi od tih socijalista, sa iskustvom u zastrašivanju i primoravanju naroda, danas su aktivisti i ujedno neformalni savetnici naprednjaka" navodi sagovornik Magazina Tabloid, inače odličan poznavalac kako ondašnjih tako i aktuelnih dešavanja na Kosovu i Metohiji.

Pritisci i metode su ustaljene i neizmenjene jer strašnijih i efikasnijih nema. Udara se na najteže socijalne slučajeve koje je najlakše uceniti dovođenjem same egzistencije u pitanje. Zaposleni u Centru za socijalni rad su ti koji obilaze korisnike socijalne pomoći i od njih traže da glasaju određenu opciju i pojedinca, uz pretnju ukidanja novčane pomoći koja ne prelazi 10.000 dinara mesečno, što je ionako isuviše malo za život, ali neko od toga kupuje osnovne životne namirnice.

Ucenjeni su i svi direktori javnih preduzeća i ustanova. Svako ko se na bilo koji način suprotstavi on biva smenjen bez obzira na rezultate koje ima a na njegovo mesto se dovodi poslušan kadar od koga se i ne očekuju bilo kakvi rezultati sem uoči izbora.

Pojedini čelni ljudi srpskih institucija se i sami nalaze na listi kandidata čime direktno ponižavaju instituciju na čije su čelo a uz to direktno ugrožavaju njen opstanak ali lakše ucenjuju zaposlene i imaju svoje ljude koji su njihove „uši" u narodu.

Uz to ima i primera kupovine ljudskih duša uz pomoć novca, građevinskog materijala, poljoprivredne mehanizacije i drugih potrepština. Za ovu namenu koriste sredstva iz Beograda čija se uplata vrši preko lokalnih samouprava ali i parama koje stižu iz Prištine jer "Vlada Kosova" želi da dobije nove i zadrži stare poslušne kadrove iz redova Srba" otkriva naš sagovornik koji kaže da „ima nesreću da se sve to odvija pred njegovim očima" ali je nemoćan da na to utiče a niko o tome ne želi ni da sluša ni da govori. Jedino što može ako bi javno progovorio, kako kaže, da naudi sebi i tako posluži kao primer za zastrašivanje drugih jer se danas i za mnogo manje od toga strada.

„...Malo je onih koji negoduju i ako to rade onda je u najužem krugu prijatelja" opisuje teskobu u koju su Srbi sa Kosova i Metohije saterani. Ne pamti ni iz priča stairjih da je tako ikada bilo...U komunizmu su ljudi bili materijalno bolje stojeći i imali su jedan sistem protiv sebe. Danas je to drugačije. Besparica, besposlica, pravna nesigurnost i naravno dva sistema, beogradski i separatistički, protiv sebe. Patriotizam se kažnjava a izdaja nagrađuje" zaključuje naš sagovornik.

Generalno, Srbi ne veruju da će ostaci nadležnosti državnih institucija Srbije biti ugašeni nakon ovih tzv „lokalnih" kvazi-izbora, ali se sve čini u tom pravcu i to užurbano kako bi baš Aleksandar Vučić potpisao predaju Kosova i Metohije, jer „ne može ni on još dugo da vlada".

Ipak, vrlo malo ali ima i optimizma u ovom trenutku. Naš sagovornik koji opisuje kako izgledaju pritisci nad lokalnim Srbima navodi da je pozitivno to što i Albanci svakodnevno odlaze i to „u velikom broju".

„...Znam pouzdano da 'Vlada' u Prištini pokušava da ih spreči uz pomoć policije tako što je ukinula sve autobuske linije za Beograd ali oni ipak odlaze kombijima i kolima u pravcu Subotice a onda odatle put zapadne Evrope. Duboko su razočarani i u Tačija i u Haradinaja" tvrdi on.

Koliko je realno očekivati pozitivan ishod od emigriranja Albanaca sa KiM kada i srpsko vreme radi u korist njihovih interesa, videćemo. Pretnja da i preostale srpske institucije budu ugašene svakako bi bio najgori ishod. Srbe više ne bi moglo ništa da zadrži na Kosovu i Metohiji na kome im Albanci nisu prijatelji a posla ni za njih nema pa bi odlazak vrlo lako pravdali ekonomskim razlozima. Separatističkim težnjama bi to pogodovalo jer se takvi odlasci ne bi svrstavali pod pritisak i ti Srbi bi trajno gubili pravo na povratak za razliku od prognanih. Uz njih bi pošli i oni koji su se, kako se to na Kosovu i Metohiji kaže „nafatirali", odnosno zgrnuli bogatstvo izdajom i prodajom države i državne imovine koje bi tako na miru i opušteno trošili. Roditelji ne bi želeli da im decu u školama uče po programu kosovskih Albanaca u kome je mržnja prema Srbima standard a otimanje i krađa istorije već običaj. Studenti ni sami ne bi želeli obrazovanje po takvom programu a sa njihovim odlaskom mnogo toga bi prestalo da postoji. O svemu tome, naročito pred kvazi-izbore, Srbi ne smeju da govore niti da glasno razmišljaju kako ne bi poremetili nevidljivi „napredak" koji se pripisuje „Srpskoj listi".

„...Mene je nedavno zaustavio Albanac, inspektor, i skrenuo mi pažnju da ne napadam ove kriminalce jer je mutno vreme. Kao da se ja plašim mutnog vremena. Kad je ovde bilo bistro?" pita se jedan od naših sagovornika.

Bistro nije ali ni mutnije od ovoga nije bilo. Srbi su ostavljeni bez pomoći i oslonca, gurnuti u ruke umrljane njihovom krvlju, pritisnuti da ni glasa ni suze ne smeju da puste. Lako je zaključiti da sloboda nije u krvavim već u sopstvenim rukama. Od propasti koja je izvesna jedini spas je u borbi i to onoj u kojoj možda ne bi sva sredstva bila legalna ali bi svakako bila legitimna, baš sva.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane