Natrag

Iz mog ugla

Javno mnjenje traži otcepljenje

Živan Haravan

Ona sintagma "zajedno smo jači", odavno, već, nema svoje uporište u ljudskom rodu. Njena zamena mogla bi da glasi: "...Što smo sitniji, to smo bitniji". Prisustvujemo planetarnoj fisiji. Sve se raspada! Počev od ogromnih glečera na Grenlandu, pa preko klimave Evropske Unije, država, do porodice, kumstva, morala, ljubavi, prijateljstva...Ovaj osvrt će zanemaritii ko je koga i kada ratom ili, već, kako osvojio, orobio, pripojio...Ne, na usitnjavanje država i naroda koje je, poput epidemije, zahvatilo Svet, možemo da gledamo i kao na istorijski, sociološki, sociopatološki fenomen ili kao na pogrešnu politiku elita različitih provinijencija.

Došlo je vreme kada Čovek, kao "najmudrije biće" na našoj Planeti može i treba da se uči od životinja. Uzmimo primer bilo kog termitnjaka u prašumi Amazonije. Termitnjak, visine i do četiri metara, a u prečniku tri, izgradila je bezbrojna kolonija termita, u savršenoj organizaciji rada, sa statikom, hodnicima i prostorijama čije savršenstvo nisu u stanju da objasne najveći svetski stručnjaci. Ta građevina je produkt, trijumf i simbol - zajedništva vrste! Ili: jedno zrno pirinča ne predstavlja, baš, nikakvu upotrebnu vrednost, ali ogromne plantaže pirinča mogu da prehrane Kinu.

Bog -Tvorac - Savršenstvo Vaseljene, od Zemlje je napravio Raj i poklonio ga svemu živom na njoj da uživa u njemu. A, Čovek je, od datog mu Raja, napravio Pakao na Zemlji deleći se jedan od drugog državama, granicama koje mu nikad nisu bile dovoljno velike i široke, a širio ih je ratovima, pokoljima...! Čovek protiv Čoveka!

Da li je Njegova volja da sve to nestane ili je Čovek kopač sopstvenog groba, druga je tema, ali kako god da je, ovaj, naš, Svet zasigurno krupnim korakom ide ka svom samouništenju usitnjen i razdrobljen do nivoa atoma. Može li iko da zamisli do kojih neslućenih razmera bi danas i sutra čovečanstvo moglo da dosegne u svim oblastima od nauke do umetnosti, da nije bilo podela na drzave, nacije, rase.....? Naravno, ne može. Ne može, zato što je svako u svojoj samozaljubljenosti umišljen da je dovoljan sam sebi. Jedan termit NIKADA ne bi bio u stanju da napravi termitnjak! Jedan glečer, veličine deset Londona, koji se odvojio od svoje celine, nije stvorio nove glečere nego će se, vremenom, istopiti i utopiti u okean i - nestati. Za njim su krenuli i drugi glečeri koje čeka isti sudbina, a na kraju će nestati i Grenland.

Grenland nestaje tiho i suludo, a čovečanstvo nestaje i nestaće samo - suludo. Podeljenost, netrpeljivost jednih prema drugim, osećaj potčinjenosti jednih u odnosu na druge, bogatstvo kojim raspolažu jedni, a glad i beznađe u kojima žive drugi...Rađaju mržnju koja će, na kraju, dovesti do suludog rata u kome, prvi put, neće biti pobednika.

Nepravedni društveni sistemi, kojima dominira neoliberalni kapitalizam, neminovno menjaju čoveka gaseći u njemu empatiju prema bilo kom drugom, počev od bližnjih, pa, sve do naroda sa kojim deli sudbinu u istoj državi. U tom bezizlazu i tako oblikovanom strukturom individue, lako je manipulisati. Biće nam svima boje ako se odvojimo! Naše pare u naše džepove! To su parole kojima se, poput mišolovke, hvataju svi koji će poprimati pendreke po glavi, okrvavljeni, polomljenih ruku, nogu..., ali izvojevati samostalnost. Biće svoj na svome! A, šta će se, zapravo, promeniti u njihovim životima?

Hoće li prosjak imati stan i hleb? Bogataš će se odreći navike za zgrtanje još i još kapitala? Ili, proliću krv, daću život ako treba, ali neka nas, bar, tlače pripadnici mog naroda?

Kažu stari, živi Eskimi, da se nešto strašno događa sa našom Planetom: pomerila se, iskočila iz svoje ose! To svoje zapažanje potkrepljuju neoborivim dokazom - promenjenim "ponašanjem" Sunca u odnosu na Zemlju. Ako im je verovati, a treba im verovati, to zasigurno mora da ima posledice i na Čoveka. Ako je Zemlja "iščašena" onda mora da je iščašeno i čovekovo mentalno zdravlje.

Dakle, jedinstvo čovečanstva je pusta utopija nad utopijama. Da je, kojim čudom, to jedinstvo postojalo od samog početka ljudskog razvoja, do danas, Čovek bi bio u stanju, čak, da vrati Zemlju u svoju osu! Ovako...?!

A, to da li je korisnije, ukusnije, lepše da smo razdvojeni na parče i parčiće ili da smo svi jedna celina, najbolji odgovor se nalazi u onoj dosetki mudre staramajke u jednom srpskom, seoskom domaćinstvu. Kada je bilo vreme za večeru, ukućani upitaše staramajku: "Baba, 'oćeš li šolju mleka ili parče proje?" "Ja bi' - udrobljeno!" - odgovori im dovitljiva starica.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane