Natrag

Do koske

Baldisani Vođa pokrenuo novu ofanzivu i protiv saradnika i opozicije

Vučićev poslednji rat

Aleksandar Vučić je krenuo u konačni obračun protiv Srbije. Pet godina je vladao lažima i prevarama, ali više nijedan medijski trik ili politička manipulacija ne mogu da ga spasu od suočavanja s besom žrtava njegove diktature. Opstanak na vlasti braniće svim sredstvima, kao i dosad - po cenu tuđih života. On, ustvari, uvek preti praznim puškama, a sada je pročitan

Predrag Popović

U strahu od poraza na predstojećim izborima, Vučić se upustio u svoju poslednju ratnu avanturu. S urođenim fatalizmom, rešen je da se bori sam protiv svih. Na udaru su se našli visoki funkcioneri Srpske napredne stranke, njihovi koalicioni partneri, državni službenici, tajkuni i normalni građani.

Ko mu je bliži, taj više strada. U to su se ovih dana uverili Siniša Mali i Goran Vesić. U nemilosti diktatora su se našli zbog problema koje su izazvali raskopavajući gradske ulice i stvaranjem haosa u saobraćaju. To je poremetilo Vučićevu predizbornu strategiju, koja se zasnivala na tome da se beogradski i vanredni parlamentarni izbori održe pre Nove godine. Da je uspeo u tome, izbori bi mu poslužili kao alibi za odlaganje referenduma o promeni Ustava, na čemu insistiraju njegove gazde iz Vašingtona i Brisela. Međutim, radovi na Brankovom mostu, na Slaviji, u Ruzveltovoj i mnogim drugim prometnim ulicama, izazvali su kolaps saobraćaja i ogorčenje Beograđana. Kad je video rezultate istraživanja, koji pokazuju dramatičan pad rejtinga SNS-a, Vučić je morao da promeni planove. U velikoj nuždi, odlučio je da sve izbore i referendum održi istog dana, da sva jaja stavi u istu korpu, pa šta bude. Pošto na taj način povećava rizik, nezadovoljstvo je iskalio na Malom i Vesiću.

Bez uvijanja, Siniši Malom je poželeo da nestane, da ga nikad više ne vidi. Vesiću je rekao da zaboravi na funkciju gradonačelnika. Ipak, za utehu, ponudio mu je ministarsko mesto u budućoj vladi. A, u toj vladi neće biti mesta za mnoge aktuelne ministre. Pored Aleksandra Vulina, Vladana Vukosavljevića, Zorana Đorđevića i još nekih beznačajnih likova, pod velikim znakom pitanja nalazi se politička budućnost Ane Brnabić i Dušana Vujovića.

Trenutno, vodeće mesto na crnoj listi zauzima Milan Krkobabić, koga Vučić smatra najodgovornijim za haos u „Poštama Srbije". Krkobabić i Mira Petrović, njegova naslednica na čelu tog preduzeća, stvorili su probleme zbog kojih poštari već mesec dana protestuju i pripremaju se za potpunu obustavu rada. Preko sindikalnih vođa koje kontroliše, lider Partije ujedinjenih penzionera nekako uspeva da odloži generalni štrajk, ali samo je pitanje dana kada će prekipeti radnicima „Pošte", a to je poslednje što Vučiću treba.

U istom paketu, vođa pokušava da se reši Maje Gojković, koju namerava da pošalje u neku ambasadu, da daleko od Srbije provodi penzionerske dane. Mnogo teži posao predstavlja politička eliminacija Zlatibora Lončara. Ministra zdravlja podržava jak lobi, predvođen kumom Nikolom Petrovićem.

Na vrhu tog spiska nalazi se Nebojša Stefanović. Šef policije je porastao, povećao je uticaj u stranci, naročito nad beogradskim odborom. Vučić nije na vreme suzbio njegove ambicije, pa sad mora da ga oprezno opkoljava i priprema za demontiranje.

Dok raščišćava svoje dvorište, Vučić juriša na ostatke Socijalističke partije Srbije. Pritiscima i podmićivanjem preuzeo je kontrolu nad svim SPS-ovim opštinskim odborima u Beogradu. Svi SPS-ovi ministri više i ne kriju da im vođa nije Ivica Dačić, nego Aleksandar Vučić. Još samo Dušan Bajatović iskazuje lojalnost zvaničnom partijskom lider, ali nema dileme na koju stranu će se okrenuti kad bude prinuđen da bira između Dačića i plate od 14.000 evra u „Srbijagasu". Taj izbor je već napravio Vladimir Zagrađanin, dugogodišnji direktor SPS-a i glavni akter afere „Kofer". Svestan koliko je Vučić opasan i osvetoljubiv, umesto da sedne na optuženičku klupu, Zagrađanin je seo u diktatorovo krilo i ocinkario sve što zna o Dačićevim spornim aktivnostima. Da ne bi u neprijatnu situaciju doveo sebe i svog dragog tasta Ljubišu Đurovića, isto je uradio i Branko Ružić, potpredsednik SPS-a. Ko odbije poslušnost proći će kao Milutin Mrkonjić, biće medijski satanizovan i krivično gonjen.

U želji da zauvek uništi SPS, Vučić priprema i napad na sve Dačićeve poslovne partnere. Kao što je već najavio, na udaru će se naći Dragutin Zagorac, Dragan Tomić, Ljubisav Šljivić i ostali biznismeni koji sarađuju s Dačićem. Na meti je i Milija Milosavljević, vlasnik kompanije „Ktitor", koji se odavno zamerio vrhuški naprednjačkog klana.

Šta im se sprema mogu da vide na primeru Nenada Popovića. Optužbe za sumnjive poslove u Rusiji i sa of-šor kompanijama, lider Srpske narodne partije je izložen žestokoj medijskoj kompromitujućoj kampanji. Popović je optužen da je bogat, njegova poslovna imperija vredi više od sto miliona dolara. U napadima se ne pominje da je to stekao ozbiljnim biznisom, a ne kao kalfa u indijskoj gvožđari u Londonu ili kao konobar u Bugojnu.

Popović je još u Beogradu, u Vladi, za razliku od Bogoljuba Karića. Pošto se već nekoliko puta opekao u saradnji s Vučićem, Karić izbegava Srbiju. Svrati kad baš mora, ali većinu vremena provodi na bezbednoj udaljenosti, malo u Crnoj Gori, malo više u Belorusiji. Prilikom poslednjeg susreta s Vučićem, kad je pokušao da svede račune, Karić je doživeo totalni fijasko. Shvatio je da diktator nema nameru da ispuni ni deo onoga što je obećao, a za šta je pošteno plaćen. Umesto toga, Vučić ga je optužio da hoće da opljačka Poljoprivredni kombinat Beograd i da otme 800 hektara građevinskog zemljišta na Makišu. Po svom starom običaju, čim se nađe na udaru, Bogoljub pobegne.

Tomislav Nikolić nema gde da beži, zato će morati da se ovde suoči sa svojim nevernim političkim sinom. Vučić ga je optužio da osniva novu stranku, kojom će pokušati da, u interesu ruskog lobija, razbije SNS. Nikolića će, prema tim tvrdnjama, podržati Dačić, Popović, Karić i Dragan Marković Palma. U toj atmosferi, funkcioneri SNS-a, od Predsedništva do mesnih odbora, prinuđeni su da se odriču Nikolića i da dokazuju lojalnost Vučiću.

Posle petooktobarskog puča, građani su očekivali da DOS sprovede lustraciju i uništi radikale i socijaliste. Što su propustili Đinđić i Koštunica, realizovao je Vučić. Demolirao je Srpsku radikalnu stranku i Vojislava Šešelja pretvorio u pajaca koji na Pinku razgovara s drvetom, Lepim Mićom i Macom Diskrecijom. Šešelja treba razumeti, bolje mu je da bude Vučićeva smešna marioneta, nego da se vrati u zatvor. Dačićeva sudbina ide u suprotnom smeru. Pet godina izigrava raspevanog klovna, ali džabe, neće izbeći sukob s vladarom.

Još žešće, Vučić će napasti omražene političke neprijatelje Sašu Radulovića, Boška Obradovića i Vuka Jeremića. Na sve načine pokušaće da ih spreči da pređu cenzus i osvoje poslaničke mandate.

Petogodišnja diktatura Aleksandra Vučića već je zavila Srbiju u crno. Opljačkao je penzionere, omladinu oterao u inostranstvo, nekoliko sledećih generacija osudio je na vraćanje kredita, kojima finansira svoje potemkinovske prevare... Kroz to vreme, zgrnuo je ogromnu imovinu. Svim sredstvima braniće što je oteo, svejedno da li je to 700 miliona evra ili, kao što se pretpostavlja, nekoliko milijardi.

U tom ratu, naravno, nema šanse da pobedi. Istorija je pokazala da svaki diktator mora da propadne, tako će i Vučić. Stranci mu već stežu omču, zdravlje mu je urušeno, ali građani nemaju pravo da čekaju da neko drugi obavi njihov posao, na izborima moraju da ga oteraju u prošlost, gde mu je i mesto.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane