Natrag

Stav

UTAKMICA

Branko Dragaš

Političko stanje u našem društvu je bolesno. Nikada nismo bili u goroj istorijskoj poziciji, jer smo okupirani iznutra političkim ološem, koji radi za interese naših vekovnih neprijatelja,koji su izdajnici i konvertiti i spremni su da unište i državu i narod zbog svojih, ličnih, sebičnih,materijalnih interesa. Mediji su potpuno cenzurisani i kritika nas, koji se decenija suprotstavljamo totalitarnom režimu, teško dopire do preplašenog, zavedenog, apatičnog i sluđenog naroda.

Zabranjivanje tribina u Beloj Crkvi i Vrnjačkoj Banji stručnjaka

Programa za spas Srbiji, pokazuje kakav se strah širi u narodu od represije režima. Da nema interneta,društvenih mreža i ovoga lista, niko ne bi znao da mi uopšte postojimo i da imamo konkretna rešenja za spas države i naroda. Morali bismo kao rani hrišćani da se krijemo po katakombama i da širimo naše ideje za ozdravljenje bolesnog društva.

Režim namerno širi defetizam u narodu koji sve više umire i koji se sve više iseljava, koga medijski spinuju da borba za bolje društvo nema nikakvog smisla, da je sve unapred određeno, da se građani ništa ne pitaju, da je demokratija prevara, da je sve beznadežno izgubljeno, da niko ništa ne zna, osim Vučića, da su svi isti prevaranti, da politikom mogu da se bave samo politički ološ, pa tako ispada da su

Srbi najgori narod na svetu, da smo lenjivci, tupaje, debili, zatucani primitivci i varvari, da smo genocidni, remetilački faktor u Evropi, da smo raja, stoka i da nismo zaslužili ništa drugo nego da budemo robovi političkog ološa i njihovih tajkuna. Većina naroda,ipak, shvata da Srbija propada i da mora nešto da se hitno menja u obolelom društvu, ali zbog izdaje malograđanskih i prevrtljivih intelektualaca i zbog nepostojanja ozbiljne opozicije, na ove parlamentarne ikebane ne treba da računamo, narod je ostavljen sam da se izbori sa ovom nesrećom koja nam se dogodila. To je velika prilika da iz naroda izraste nova društvena elita, duhovna i politička, koja će imati istorijske mudrosti i znanja, odvažnosti i energije, želje i volje da spasi Srbiju dalje propasti.Sve priče i dijagnoze su postavljene.

Ne vredi više gubiti vreme na prežvakavanje istih ispričanih priča. Ostala nam je samo -borba! Neprekidna i nemilosrdna. Borba za oslobođenje naroda od političkih okupatora. Sveta borba za spas države i naroda. Pred našu današnju generaciju se postavljaju tri ključna istorijska pitanja: ŠTA moramo da uradimo, KAKO to da uradimo i KO će to da uradi.Na pitanje ŠTA ćete da uradite kada dođete na vlast, lažna opozicija nema nikakav konkretan i operativan odgovor, osim dosadnih, balavih, besmislenih i praznih frazetina o demokratiji i evropskim vrednostima. Uopšte nije važno da li je opozicija malograđansko autošovinistička ili je estradno-agresivno patriotska, karakteriše ih da bi oni, kada bi dobili priliku da vladaju, nastavili sadašnju politiku izdajničke i kriminalne vlasti.

Naravno, njihova politička demagogija bi bila dizajnirana za tu novu politiku. Suština totalitarnog političkog ustrojstva se ne bi uopšte promenila. Otuda toliko nepoverenje našeg pametnog naroda prema sadašnjoj opoziciji i zato se čini da se u društvu ništa ne dešava.Međutim, duboko u utrobi poniženog i opljačkanog naroda došlo je do otrežnjenja i buđenja, pa je naš zadatak da raspalimo, razgorimo i raširimo te upaljene prometejske vatre. To možemo da uradimo doslednim insistiranjem na rušenju dosadašnjeg političkog totalitarnog i parazitskog sistema predstavničke špekulativne demokratije i odbacivanjem dalje primene nametnutog neoliberalnog ekonomskog modela,te izgradnjom potpuno novog političkog i ekonomskog sistema.Taj novi političko-ekonomski sistem bi bio mešavina direktne,neposredne, elektronske demokratije bez potrebe angažovanja profesionalnih političara parazita i elitne, stručne, iskusne, referentne, menadžerske Vlade nacionalnog spasa,angažovane po ugovoru na određeno vreme, koja će profesionalno da izvrši demontažu zastarelog, neefikasnog, trulog, korumpiranog, totalitarnog političkog i ekonomskog sistema koji nas je doveo do propasti.

Zadatak Vlade nacionalnog spasa je izgradnja novih političkih institucija u državi i pokretanje proizvodnje,na bazi svih resursa koje posedujemo, uz dvocifrene stope privrednog rasta, zapošljavanje ljudi i socijalna briga za sve ugrožene građane u društvu. Stvaranjem Vlade nacionalnog spasa je jedini način da zaustavimo sadašnje propadanje, jedini način da opstanemo i da se brzo izvučemo iz bede, siromaštva, svađa, apatije, prepucavanja,umiranja, iseljavanja i konačnog nestajanja.

Moramo da podvučemo crtu, napravimo presek stanja,odredimo granicu koja ne sme da se pređe, da podignemo poslednju liniju odbrane Republike i da, svim zajedničkim snagama, počnemo da gradimo novo društvo. Tu granicu odbrane određuju samo - moralna načela.

Uspostavljanjem moralnih principa spašavamo društvo od dalje propasti, državu od raspada i narod od nestanka.Otuda moje neprekidno insistiranje na povratku izgubljenog morala i ličnog primera u politiku. Nema spasa društva bez duhovne i moralne obnove.To je najteži naš zadatak, jer ekonomski preporod će Vlada nacionalnog spasa da sprovede mnogo brže, primenjujući usvojeni Program za spas Srbije, koji će napraviti detaljan, stručan plan i odrediti ŠTA mora da se radi u državi.Zakon o lustraciji političara i tajkuna i Zakon o poreklu kapitala 1990-2017 i Zakon o konfiskaciji imovine stečene na privilegijama i političkim špekulacijama je nužnost.

Ako je ovo što sam napisao jasno, onda iznosim KAKO da izvršimo neophodne društvene promene u korist većine građana Srbije.Postoje samo dva načina da se to izvrši : nasiljem ili pobedom na izborima.Nasilje zagovaraju sve više botovi izdajničkog režima, koji ima velike probleme da se dalje održi.Oprez, građani! To je velika zamka za sve one koji su nezadovoljni, koji traže ozbiljne političke promene, jer režim namerno širi priču o nasilju, jer žele da pripreme teren za svoje nasilje, za uvođenje Diktature i likvidaciju svih javnih ličnosti koji ruše kult ličnosti psihopate na vlasti. Nasilje zagovaraju naši vekovni neprijatelji, jer žele da vide Srbiju u krvi građanskog rata, raskomadanu, poraženu, okupiranu stranom čizmom, jer samo čvrstom rukom treba nas, Srbe,pokoriti,kazniti, zauzdati, taj remetilački i opasni narod u Evropi, nepokoran, kurčevit, nepredvidiv, koga krstaši i inkvizitori nameravaju da izoluju u rezervat Beogradskog pašaluka da bi nas onda, kada pokore i robotizuju čovečanstvo, lobotomiranim, zombi turistima pokazivali kao poslednje primerke izumrlog ljudskog roda.

Gospodo drugovi, građani Srbije, molim vas, ne nasedajte na provokacije o nasilnoj smeni vlasti. Pa, kako onda da izvršimo promenu sadašnjeg režima? Ako smo razumeli da moramo u politiku vratiti moralna načela, onda to znači da moramo da uradimo sledeće :

1.Zahtev režimu da se donese novi Izborni zakon, koji sadrži sve predloge o kojima sam već pisao;

2.Kada režim odbije donošenje novog Izbornog zakona,j er zna da će po tom novom zakonu izgubiti vlast, onda moramo da pozovemo sve građane da otkažu poslušnost i da BOJKOTUJU nameštene i izrežirane izbore. Izlazak na takve izbore nema nikakvog smisla i svi koji vas pozivaju na takve izbore su plaćeni od režima da mu obezbede legitimitet;

3.Bojkot izbora znači da ne dajemo legitimitet totalitarnom režimu i njegovoj plaćenoj opoziciji,

4.Kada masovni bojkot izbora dovede do toga da režim izgubi legitimitet, onda smo stvorili DEMOKRATSKI POTENCIJAL ZA PROMENE i moramo pozvati građane na ulice da se mirnim protestima izborimo za novi Izborni zakon i poštenu izbornu utakmicu;

5.Na izborima po novom Izbornom zakonu pobeđuje novi politički pokret, nastao na novoj političkoj platformi, koga predvode novi ljudi u politici, koji su prepoznali ovaj istorijski trenutak i koji građanima nude konkretan Program za spas Srbije.Taj pokret nema lidere i vođe, nego neguje TIMSKI rad. Radi sticanja poverenja građana, ljudi koji budu organizaciono izneli ovu političku ideju, ne smeju da postanu izvršna vlast. Ako je i ovo jasno i prihvatljivo za većinu građana,ako udružimo znanje, rad,snagu, volju i poštenje, ako pobedimo vlastitu sujetu i ego, ako se oslonimo na sopstvene snage u narodu, use i u svoje kljuse, ako postanemo jedan tim, onda nam ostaje da odgovorimo i na poslednje pitanje - KO će da sprovede društvene promene?

To ne mogu da budu političari, profesionalni prevaranti, propalice, egomanijaci, nitkovi i protuve, koji ulaze u politiku da se okoriste.Politika više ne sme da bude unosan biznis za političare.

Kada neki nepismeni i nestručni partijski aktivista lepi plakate po gradu, jer ništa u svojoj struci nije postigao, onda on očekuje da, pobedom njegove stranke na izborima, dobije državne privilegije. Koji je smisao njegovog partijskog angažmana ako to materijalno nema koristi za njega? Partije su stvorile tu nakaradnu stranačku logiku da se deli osvojeni politički plen. Tako su propale sve izvorne političke ideje.

Na ovom mestu otvaram tu važnu društvenu raspravu, o kojoj se danas uopšte ne govori, da oni politički aktivisti, koji učestvuju u rušenju jednog totalitarnog režima, ne mogu da budu nosioci nikakve vlasti u političkom sistemu direktne i neposredne demokratije. Jedan je posao rušenja režima na izborima, dok je sasvim drugi posao vođenje države.To što neko, recimo, u parlamentu napada režim,svađa se, čupa i pljuje poslanike režima, otkrivajući sve njihove kriminalne krađe, uopšte ga ne kvalifikuje da sutra, bez stručnih referenci, dobije mogućnost da upravlja državom.

Onaj koji minira i ruši most, jer nije dobro sagrađen, i onaj koji gradi mostove ne rade isti poslao. Ako političara minera postavimo da vodi državu, zbog svojih partijskih zasluga u rušenju režima, potpuno je logično da će on da sruši i razori sve institucije sistema kako bi ih prilagodio sebi i svojim stranačkim interesima, jer naplaćuje svoj rad u opoziciji.

Političari mineri su do sada dolazili na vlast obmanjujući lakoverne i povodljive građane velikim obećanjima. Srušili su sve institucije i sva moralna načela, kome je do morala neka ide u crkvu,samo da bi oni lično profitirali.To se jedino može rešiti ako se odmah na startu, kada se formira novi politički pokret, oslobodimo usluga profesionalnih političara.

Nisu nam više uopšte potrebni profesionalni političari.Neposredna demokratija podrazumeva da više nemamo plaćene političare.Direktna demokratija znači da nema u parlamentu plaćenih poslanika.Građani izvorno, sami sprovode demokratiju i više ne prenose svoje biračko pravo na posrednike.Elektronska demokratija omogućava građanima, nakon održanih velikih javnih rasprava, da glasaju o važnim državnim pitanjima o sudbini nacije.

Građani direktno kontrolišu rezultate rada stručnjaka koji menadžerski upravljaju državom.Javnost meri svakoga meseca efekte učinka izvršne vlasti.Ako su efekti pozitivni, menadžeri nastavljaju da upravljaju.Ako su efekti negativni, dovodimo druge.Ne treba potcenjivati razum našeg drevnog naroda.

Neće građani, kako misle politički diletanti, koji ne razumeju elektronsko doba u kome živimo, šta li će tek biti u dobu veštačke inteligencije u koje polako ulazimo, da odlučuju o uskim stručnim stvarima za funkcionisanje države, recimo, kako će se ustrojiti medicinska zaštita ili kako će se voditi kreditno-monetarna politika ili kako će se upravljati javnim preduzećima u državi, ta pitanja će rešavati nacionalne elite naših stručnjaka koji su zaduženi za pojedine oblasti. To je njihov profesionalni zadatak. Za to će biti dobro plaćeni, najbolje je procenat od realnog povećanja BDP-a, jer tako svi građani i izvršna vlast imaju interese od dobro vođene državne politike.

Građani će odlučivati i kontrolisati utvrđene političke i ekonomske strategije razvoja društva i države, sprovođenje dogovorene nacionalne politike i pratiće i meriti kako se ostvaruju njihovi interesi u zajednici.Nije više interes političke manjine na vlasti iznad interesa većine građana.

Izvršna vlast je strogo kontrolisana od građana i mora da radi u interesu građana, jer će odmah biti smenjena. Profit pojedinca, stranke ili kompanije ne može da bude iznad interesa zajednice. Evo, to je vizija i strategija našeg spasa.To je istorijski zadatak koga naše generacije danas moraju da urade. To je moguće da uradimo. Sve resurse imamo. U Srbiji i rasejanju. Da li ste spremni za ovu istorijsku ulogu? Da li ste razumeli šta moramo da uradimo?

Ličnim primerom pokažimo! Sve priče su ispričane!Izvolite, recite javno, šta ste spremni da uradite za Srbiju? Poklonite se i počnite! Prestanite više da se krijete i da navijate, očekujući da neko drugi uradi ono što mi moramo da uradimo.

Prestanite da kukate i bežite iz zemlje. Uđite da igramo pobedničku utakmicu. Zajedno!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane