Natrag

Pogled iz Moskve

Heroji našeg vremena: Majkl Hadson

Sunovrat zelenaške Amerike

Poznati ekonomista upozorava na svetsku pretnju od američkog ultra imperijalizma. Biografije Pola Krejga Robertsa i Majkla Hadsona, još jednog američkog ekonomiste koji je kritički nastrojen, čak i žestoko opoziciono u odnosu prema ekonomskoj politici SAD, prilično su slične. Heroje našeg vremana opisuje ruski ekonomski analitičar Valentin Katasonov

Valentin Katasonov

Biografije Pola Krejga Robertsa i Majkla Hadsona, još jednog američkog ekonomiste koji je kritički nastrojen, čak i žestoko opoziciono u odnosu prema ekonomskoj politici SAD, prilično su slične.

Majkl Hadson je čistokrvni Amerikanac (njegovo američko poreklo može se pratiti kroz više generacija njegove porodice). Rođen je 1939. godine u Mineapolisu, a visoko obrazovanje je stekao na Univerzitetu Čikago, i to iz dve specijalnosti - filologija i istorija. Godine 1961. upisao se na ekonomski fakultet Njujorškog univerziteta. Zainteresovao se za probleme u vezi sa kreditima, obrazovanjem duga, načinima i metodama njegove otplate, socijalnim i političkim aspektima dužničke zavisnosti. Još dok je studirao na Njujorškom univerzitetu počeo je da radi u komercijalnoj banci. U Čejs Menhetn banci počeo je da radi 1964. godine u istraživačkom odeljenju, gde se bavio proučavanjem platnih bilansa država sa kojima je banka radila kao kreditor.

Taj rad mu je pomogao da razume nelegalno kretanje kapitala i da otkrije „luke" u kojima se taj kapital „smirio" (of šor zone). Godine 1968. Hadson je prešao u „Artura Andersena", jednu od najvećih svetskih revizorskih kompanija, gde se bavio analizom finansijskih tokova u američkoj ekonomiji, a i šire.

On se u praksi upoznao sa mnogim suptilnim detaljima o kojima se ništa ne govori na univerzitetu. Kasnije je Majkl Hadson zaključio da su iz univerzitetskih programa studija ekonomije izbačeni celi blokovi o problemima svetske ekonomije i međunarodnih finansija.

Hadson je 1968. godine odbranio doktorsku disertaciju o ekonomskoj istoriji Amerike 19. veka uz analizu pogleda na tu istoriju onih ekonomista koji nisu spadali u mejnstrim (zvaničnu ideologiju SAD, koja je dolazila do studenata putem univerzitetskih programa). Tu disertaciju je objavio 1975. godine kao knjigu pod nazivom Ekonomija i tehnologija u američkoj misli 19. veka: zanemareni američki ekonomisti (knjiga je doživela nekoliko izdanja, a poslednje je bilo 2015. godine).

U kompaniji „Artur Andersen", Majkl Hadson je postao vodeći specijalista u oblasti platnih bilansa. Svoja istraživanja u ovoj oblasti izložio je u radu Tokovi finansijskih sredstava u američkim međunarodnim transakcijama, 1960-1968. Ovaj rad mu je doneo slavu. Kao glavnog stručnjaka za platne bilanse Majkla su počeli da pozivaju da drži predavanja na univerzitetima i biznis školama.

Prelomni događaj u Hadsonovom životu predstavlja objavljivanje njegove knjige Ultra imperijalizam iz 1972. godine. U njoj pokazuje fundamentalno razumevanje američke ekonomije, koje je daleko prevazišlo primenjena istraživanja. Zaključak je bio zaglušujući: američki model ekonomije programira kretanje zemlje ka propasti. A pre nego što umre, Amerika može da pošalje u propast mnoge zemlje. Američki model ekonomije, po Hadsonu, nije samo kapitalizam. Sedamdesetih godina 20. veka u udžbenicima i akademskoj literaturi već su se trudili da izbegavaju termin „kapitalizam", ali Hadson nije prestao da ga koristi. On je nazvao američki model „parazitskim" u čistom obliku. Pozivanje na klasike svetske ekonomske i sociološke misli bili su potkrepljeni konkretnim proračunima koji su pokazali da je Amerika parazit, koji se hrani na račun desetine drugih zemalja koje su de fakto postale njeni kolonijalni dodaci.

Ultra imperijalizam je pisao na samom početku sedamdesetih godina 20. veka kada je postalo očigledno da je svetski monetarno-finansijski sistem stvoren 1944. godine u Breton-Vudsu - u agoniji. Godine 1972. zlatnodolarski standard već nije delovao. Hadson je dobro osetio da vetar duva na stranu legalizacije papirnog dolara (što se i desilo 1976. godine: na međunarodnoj monetarno-finansijskoj konferenciji održanoj na Jamajci papirni dolar je dobio status svetske valute). Hadson je shvatio da se dolar pretvara u ničim obezbeđenu menicu. Amerika će početi ubrzano da propada, zato što će američku ekonomiju uništiti „štamparska presa" Federalnih rezervi, a svi vidovi zaduživanja će rasti. Ostale zemlje u svetu takođe će biti ekonomski degradirane, faktički će besplatno snabdevati Ameriku svime što je potrebno. Normalni ekonomski procesi reprodukcije biće narušeni.

U starom Rimu vladao je imperijalizam (Rimska imperija) koji je na kraju Rimu došao glave. Savremena Amerika počela je da stvara ultra imperijalizam koji će doći glave njoj i svima ostalima.

Hadson je predvideo da će u nekom trenutku poverenje prema papirnom dolaru nestati i da će Vašington pribeći sili kako bi obezbedio američku valutu. Kada je pisao Ultra imperijalizam, Amerika je vodila rat u Vijetnamu i Hadson je predvideo da će doći vreme kada će SAD istovremeno voditi desetak takvih ratova u kojima neće biti u stanju da pobedi.

Objavljivanje Ultra imperijalizma izazvalo je bes u Americi. Skoro svi vodeći američki mediji i mnogi akademski časopisi objavili su uvredljive recenzije i komentare. Na primer, u svojoj recenziji Kenet Boulding (poznati američki ekonomista, tadašnji predsednik Američke ekonomske asocijacije) nazvao je Hadsonovu knjigu „đavolskom teorijom ekonomske istorije". A drugi poznati američki ekonomista, profesor Rejmond Mikesel, svoju recenziju je naslovio „Iskrivljeni pogled na ekonomsku istoriju".

Hadson je od svojih kolega-ekonomista bio stigmatizovan kao „marksista", „agent Kremlja", „paranoik", „prikriveni komunista", „bezrazložni uzbunjivač".

Napadi ga nisu izbacili iz sedla. Godine 1977. izašla mu je knjiga Veliki zaokret: novi međunarodni ekonomski poredak, u kojoj je pisao o hladnom ratu, o podeli sveta na suprotstavljene tabore, o ulozi vojne sile u ekonomskom razvoju Amerike.

Bez obzira na sumnje koje postoje u Vašingtonu kada je reč o lojalnosti Majkla Hadsona, njega i dalje traže organizacije kojima je potreban profesionalac u oblasti finansijske statistike, finansijskih proračuna i platnih bilansa. Od 1973. godine on je radio u „trustu mozgova" pri Hadson institutu, a od 1979. godine u jednom od istraživačkih odeljenja pri UN.

Majkl Hadson je svestran specijalista. Godine 1989. počeo je da sarađuje sa fondom Skader, Stivens i Klark (Scudder Stevens and Clark), koji se bavio investicijama u državne obveznice. Već sledeće godine ovaj fond je zauzeo drugo mesto na listi najboljih svetskih investicionih fondova. Verovatno u tome ima i Hadsonovih zasluga. Ipak, biznis ga nije mnogo interesovao. On je kao i ranije bio istraživač koji se trudio da pronikne do korena svakog problema. Nastavljajući da razmišlja o problemima kredita, duga i dužničke ekonomije u Novom veku (period od Kolumbovog otkrića Amerike 1492., do kraja Prvog svetskog rata 1918.), Hadson se bavio objašnjavanjem toga kada se čovečanstvo prvi put suočilo sa ovim problemima.

Ispostavilo se da je to bilo jako davno, još u starom Rimu, Grčkoj, Vavilonu i Sumeru, odnosno da su prve banke bili paganski hramovi, a da je privatna zelenaška aktivnost u davnim epohama uglavnom bila zabranjena; da su za privatno zelenašenje ljudi bili strogo kažnjavani (pa i smrtnom kaznom); da su se sveštenici i vladari pažljivo trudili da ne nagomalavaju dugove; da su postojale specijalne procedure za otpisivanje i potpunu likvidaciju dugova.

Posebnu Hadsonovu pažnju zaokupila su starozavetna pravila „jubilarnih godina", u kojima su periodično otpisivani dugovi, vraćano zemljište pod hipotekom, a ljudi oslobađani iz dužničkog ropstva. Baveći se ovim pitanjima, Hadson je postao naučni saradnik Muzeja areheologije i etnologije pri Univerzitetu Harvard. Nakon nekog vremena, Hadson je na Harvardu osnovao Institut za proučavanje nastanka dugoročnih ekonomskih trendova.

Kasnije je postao osnivač ISCANEE (Međunarodna konferencija za proučavanje ekonomije drevnog Bliskog istoka). Zaključci koji su rođeni u nedrima ISCANEE bili su krajnje aktuelni. Ta organizacija, oslanjajući se na lekcije iz daleke prošlosti, pokušavala je da upozori lidere Amerike i drugih zemalja na opasnosti dužničkog modela ekonomije.

Sredinom devedsetih godina 20. veka Hadson je postao profesor ekonomije Univerziteta Misuri u Kanzas Sitiju i naučni saradnik Ekonomskog instituta Levi pri Bard koledžu. Početkom 21. veka počeo je aktivno da se oglašava u štampi upozoravajući na predstojeću krizu. Kada je finansijska kriza izbila 2007-2009. godine, mnogi su se setili Hadsonovih upozorenja, on se našao na listi „ekonomskih proroka", ali je govorio da je za takva predviđanja potreban prosto-naprosto zdrav razum.

Slično kao Pol Krejg Roberts, i Majkl Hadson veoma pažljivo prati događaje u svetu. Simpatiše Rusiju, boravio je njoj. Njegovo budno oko je primetilo dosta negativnosti u našem životu, o tome možete da pročitate u njegovim kritičkim člancima, ali kritika Majkla Hadsona je konstruktivna.

Ako se Amerika nalazi jedan metar od ambisa, onda je Rusija na pet metara. Zato Hadson, kao i Roberts, smatra da će pomoć čovečanstvu stići od Rusije.

Svoja razmišljanja o Americi, Rusiji, svetu, on u vidu članaka i komentara postavlja na svom sajtu. Mnogo bih voleo da o Hadsonu u Rusiji znaju i da ga čitaju. U većini ruskih udžbenika o ekonomiji, finansijama i istoriji ekonomskih nauka ime Majkla Hadsona čak se i ne pominje, iako su njegove knjige više puta objavljivane u SAD, prevođene na strane jezike (japanski, kineski, španski i dr.). Osim gorepomenutih (Ultra imperijalizam, Veliki zaokret), najznačajnije su sledeće (označena je godina prvog izdanja):

* Kanada u novom monetarnom poretku: zaduživanje, devalvacija, restrukturiranje (Canada in the new monetary order: borrow, devalue, restructure, 1978);

* Trgovina, razvoj i spoljni dug: istorija teorija o polarizaciji i konvergenciji u međunarodnoj ekonomiji (Trade, development and foreign debt: a history of theories of polarisation and convergence in the international economy, 1992);

* Izgubljena tradicija otpisa duga u Bibliji (The Lost Tradition of Biblical Debt Cancellations, 1993);

* Privatizacija u drevnim zemljama Bliskog istoka i u epohi klasične antike (Privatization in the Ancient Near East and Classical Antiquity, 1996);

* Urbanizacija i vlasništvo nad zemljom u drevnim zemljama Bliskog istoka (Urbanization and Land Ownership in the Ancient Near East, 1999);

* Dug i ekonomski preporod u drevnim zemljama Bliskog istoka (Debt and economic renewal in the ancient Near East, 2002);

* Stvaranje ekonomskog poretka: vođenje evidencije, standardizacija i razvoj računovodstva u drevnim zemljama Bliskog istoka (Creating Economic Order: Record-Keeping, Standardization and the Development of Accounting in the Ancient Near East, 2004);* Mehur od sapunice i šta dalje: fiktivni kapital, deflacija duga i globalna kriza (The bubble and beyond: fictitious capital, debt deflation and the global crisis, 2012);

* Ubijanje duha: kako finansijski paraziti i dužničko ropstvo uništavaju globalnu ekonomiju (Killing the ghost: how financial parasites and debt bondage destroy the global economy, 2015);

* Finansije kao rat (Finance as Warfare, 2015);

* Odsustvo vlasništva i njegovo neprihvatanje: kritički eseji o stvaralačkom nasledstvu Torstejna Veblena (Absentee Ownership and Its Discontents: Critical Essays on the Legacy of Thorstein Veblen, 2016).

Ponavljam: nijedna od ovih knjiga nije prevedena na ruski jezik i nije objavljena u Rusiji. Slučajnost ili nečiji pokušaji da ućutkaju jednog od najvećih ekonomista našeg vremena?

Pojava bilo kojeg od Hadsonovih radova na ruskom tržištu knjiga nanelo bi snažan udarac ideologiji ekonomskog liberalizma, koja je nametnuta Rusiji tokom poslednjih četvrt veka i sa kojom Hadson vodi nepomirljivu borbu.

(Na osnovu materijala ruskog Fonda za stratešku kulturu)

Komentar na sajtu stoletie.ru:

Ekonomija SAD je špekulantska: ona stvara žarišta nestabilnosti (ratovi), a zatim tamo šalje oružje. Interesantna je činjenica da vlada SAD za vojnu proizvodnju koristi budžetski novac, a zatim te proizvode prodaje, tačnije prebacuje privatnom kapitalu za 1 dolar, na taj način podržavajući militarizaciju ekonomije, odnosno podržavajući proizvodnju za popunjavanje vojnih gubitaka na pozornici borbenih dejstava koje je sama isprovocirala. Kada bi danas prestali svi ratovi, ne bi bilo tražnje za proizvodnjom SAD, nezaposlenost bi dostigla 30%. Ekonomija bi zavisila od federalnog rezervnog sistema, emitenta dolara. Troškovi proizvodnje novčanice od 100 dolara su 50 centi. Sami zaključite kakvu dobit ima SAD ako svakodnevni obim razmene valuta iznosi nekoliko triliona dolara. Prema podacima Banke za međunarodna poravnanja, najpopularniji u menjačkim poslovima (poslovima razmene valuta), u međunarodnim razmerama, je dolar. Udeo dolara se 2011. godine u ukupnom obimu razmene valuta smanjio u poređenju sa pokazateljima iz 2007. godine, sa 85,6 na 84,9%, od 200%, dok je udeo drugoplasiranog evra i trećeplasiranog jena porastao sa 37 na 39,1% i sa 17,2 na 19%. Ipak, treba reći da se brzina smanjenja udela dolara u kriznim godinama usporila za 2-3% posmatrano u nekoliko prethodnih godina, od 2001. do 2004. udeo dolara je pao sa 89,9 na 88%, a u periodu 2004-2007. sa 88 na 85,6%.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane