Natrag

Kontranapad

Zašto Slaviša Kokeza nije uspeo da "ubedi" Slavoljuba Muslina

FSS za psihijatriju ili robiju

Da je Srbija podneblje koje živi na mitovima, ali koje ujedno „sahranjuje" svoje vrednosti i mitove, najnoviji primer u fudbalu je „slučaj Muslin". Njegova smena sa mesta selektora nakon „istorijskog uspeha" reprezentacije Srbije, kako su direktan plasman na Svetsko prvenstvo 2018 okarakterisali neki novinari sa uticajnih medija, ostaje tema u fudbalskim krugovima. Ona je arhivirala u istoriju glupost koju je načinio umirovljeni „doživotni predsednik FSS" Tomislav Karadžić 2010, kada je smenio Radomira Antića. Doduše, takve odluke i potezi „sahranjuju" i karijere uspešnih, a jačaju „autoritet" nametnutih lidera.

Miroslav Vislavski

Radomir Antić je postigao izuzetnu trenersku karijeru u Španiji. Posle otkaza u srpskoj reprezentaciji bio je nekoliko godina bez angažmana. Nastavio je sa radom u Kini. Neostvarena očekivanja rukovodstva drugoligaša Hebej, uzrokovala su novi otkaz augusta 2015. Danas, sa 69 godina, teško je poverovati u novi početak i poduhvat ovog sjajnog stručnjaka.

Slavoljub Muslin je pre dolaska na selektorsku poziciju, imao dugu internacionalnu karijeru počev od 1989 u francuskom Brestu. Karijeru je gradio u Francuskoj, Maroku, Bugarskoj, Ukrajini, Rusiji, Belgiji, Belorusiji, Kipru...U našoj zemlji je radio samo u Crvenoj zvezdi u dva navrata, ukupno tri godine. U osnovi, Muslin je ispisivao uspešnu biografiju. Nije bila spektakularna, imala je svetle trenutke sa osvojenim trofejima i bila bogata iskustvom. Potvrđena je trajanjem i poštovanjem. Osetio je otkaz u više navrata. To nije tragedija za trenere koji traju. To je deo sudbine trenera. Uspeh je jedino merilo vrednosti, ali ne i u Srbiji. Jer, poslednji otkaz koji mu je isporučio Slaviša Kokeza je van svakog rezona, racija i - pameti!

Dok se fudbalski svet u Evropi i regionu iščuđavao apsurdnoj odluci srpskog fudbalskog diktatora, naši trenerski poslenici, stručni organi FSS su podanički prešli preko odluke. Ako ih Muslin nije zadužio, poput Krstajića koji svoje vd stanje pravda činjenicom da su ga doveli Kokeza i Bunjevčević, a ne smenjeni selektor, nemaju nikakvu obavezu da se stavljaju u odbranu njegovog lika. Ali, imaju obavezu da brane princip, kriterijume i druge vrednosti njegovog dela kao selektora nacionalnog tima koji je nakon osam godina apstinencije, nacionalni fudbal doveo do sladostrašća! Imaju profesionalnu, esnafsku i moralnu obavezu da poštuju vrednosti.

A vrednost je uspeh, koji su poput predstavnika medija i neki od njih doživeli kao „istorijski"!

Ovakva država je tužan ambijent ubijanog naroda i građana, koji su se predali velikom manipulantu, lažovu, prevrtaču, izdajniku, na milost i nemilost... Njegova samovolja bira kada će, kako i šta saopštavati javnosti. Već su nadaleko poznate izjave tipa: „...o tome ću vas obavestiti za šesnaest dana (kad mi padne na pamet)", „ ...nemam nameru da vam kažem...". Tako i njegova mini kopija u velikoj fudbalskoj organizaciji daje sebi za pravo da iznese istinu i objašnjenje razloga zbog kojih je Odbor za hitna pitanja (čitaj: Kokeza) odlučio da smeni Muslina. Nakon obelodanjivanja smene selektora („sporazumnog raskida ugovora"), rekao je da će kroz mesec dana obavestiti javnost o razlozima razlaza sa Muslinom (otkaza Muslinu).

„Dobro obavešteni" su plasirali priču koja nije neosnovana, da je uzrok prekida saradnje izostavljanje Sergeja Savića Milinkovića... U suštini, reč je o diktatu koji je Kokeza stavio pred Muslina, a svodi se na to da mora da igra kako mu se svira! Mora da stavi u tim neke od kojih neko blizak Kokezi ima interes! Dakle, „menadžeri" ili menadžeri ne žele da se liše resursa kakav je nacionalni tim u zidanju cene svoje robe. Svaki reprezentativac vredi više na „marvenom tržištu". Još kada je učesnik najveće svetske pijace, to ume da multiplicira njegov pedigre. Znači, u pitanju je novac i njegova deoba.

U svojoj beskrupuloznosti i ludilu bez granica, predsednik FSS je poželeo da bude „drug predsednik centarfor". Da li je medijska špekulacija ili je istinita interpretacija Kokezinog plana da bude uvršten u sastav reprezentacije na utakmici sa Gruzijom, ukoliko bi u prethodnom kolu na gostovanju u Austriji ostvarili pobedu koja bi nas pre završetka kvalifikacija plasirala u Rusiju, sada je manje važno. Suština je u percepciji koja postoji o Slaviši Kokezi, po kojoj je javnost spremna da poveruje šta mu pada na pamet! A kada je do toga došlo, onda nije ništa neobično ukoliko jedan Ćiro Blažević u prenosnom smislu poručuje da takve ideje zvaničnika iz Saveza otvaraju vrata za psihijatriju! Ili, kako stvari stoje kada su odnosi u i oko FSS u pitanju - za robiju.

U očekivanju najave da će Kokeza obavestiti javnost o pravim razlozima otkaza koji je dao Muslinu, Tabloidov izvor otkriva istinu koju predsednik FSS, sigurno neće saopštiti. Nije Sergej Milinković Savić bio sporan kao igrač koji treba da bude u konkurenciji za Svetsko prvenstvo u Rusiji. Jedan drugi fudbaler je u pitanju. Neko čija vrednost tek treba da se materijalizuje. Nemanja Radonjić, fudbaler Crvene zvezde, pre tri godine je iz Konstance (Vitorul), dospeo u italijansku Romu u kojoj je proveo više od dve godine. Mada vrlo potencijalan, morao je da se vrati u srpski fudbal. Pomogli su mu u tome poslovni ljudi sa Dorćola i usmerili u Čukarički, gde je tesao kilažu i tehniku, da bi se početkom ove godine stacionirao u Zvezdi. Ulaganje koje su „menadžeri" investirali u njegov kam beck od 600.000 evra, po zakonitostima biznisa mora se brzo vratiti i ovaploditi. Radonjić ima resurse koji ga preporučuju u sastav nacionalnog tima, ali u koje se u ovom trenutku Muslin još nije uverio.

Vrli fudbalski znalac Slaviša Kokeza, „prvi među jednakima" u srpskom fudbalu, ujedno blizak poslovnom svetu i fudbalskom menadžeraju, upotrebio je argumentaciju autoriteta svoje funkcije i društvene pozicije da ubedi Muslina, kako Radonjić mora već sada da bude priključen reprezentativcima na koje se računa u Rusiji. „Bandoglavi" Muslin se nije dao ubediti, zbog čega je „popio pedalu".

Muslinovu „bandoglavost" podanički kritičari koriste da ga optuže da je njegova „menadžerska" pohlepa veća od spremnosti na deobu dobitka. Šta god je u pitanju, nepobitna je činjenica da je Muslin uradio ono što gotovo niko nije verovao kao moguće. Njegovi izabranici, njime predvođeni su uspeli u takmičarskom smislu! Sada stupaju na scenu i pitaju se menadžeri i „menadžeri". Ti krpelji, te pijavice srpskog sporta, ne samo fudbala. Ljudi koji u ovom surovom svetu pokupe najmasniji kajmak. Koji kupuju za male pare, a prodaju za velike tuđu muku, nečiji mukotrpan rad... „Menadžeri" nemaju problem sa funkcionisanjem kluba, sa iskušenjima i stresovima takmičenja i poslovanja kluba... Oni uz potporu alavih roditelja i onih koji u karijeri svoga deteta vide iskupljenje i spas za sebe i porodicu, o čas prigrabe višegodišnji rad trenera i entuzijasta koji ulažu svoje znanje, rad i trud za opšte dobro kluba i pojedinaca. Treneri i klupski aktivisti odgovaraju za stanje u klubu, a „menadžeri" sastavljaju tim u kome moraju biti njihovi puleni, spremni za prodaju!

Jedan od takvih se javio povodom „slučaja Muslin". Mateja Kežman, nekada sjajan fudbaler, danas fudbalski menadžer koji na svom kontu vodi i Sergeja Milinkovića Savića odapeo je strelu direktno u Slavoljuba Muslina, optuživši ga da mu je „nudio kombinacije" koje Kežman nije prihvatio. Aluzija se odnosi na zadovoljenje interesa u prodaji igrača. Muslin je zastupao interes reprezentativnih rezultata, a Kežman svog pulena, nesumnjivo nadarenog i komercijalnog mladića, poniklog u Vojvodini pod nadzorom Milana Kosanovića, danas pomoćnika u štabu Vladana Milojevića. Milan Kosanović je u Vojvodini stvorio nekoliko brilijanata, čija vrednost je dosegla izuzetnu cenu na fudbalskoj berzi. Među njima je Sergej Milinković Savić, danas cenjen na tržištu sa 100 miliona evra! Za taj rezultat je dobijao skromnu i neredovnu mesečnu nadoknadu. Pošto se i Vojvodina već godinama krčmi od novokomponovanih sportskih „autoriteta" i Milan Kosanović je morao da napusti Novi Sad. Mateja Kežman se nakon smrti Ratka Buturovića, nekadašnjeg gazde kluba, iznenada našao na funkciji potpredsednika FK Vojvodina, kluba u kome nikada ništa nije radio, osim što mu je kao igrač Partizana, zabio po neki gol. Kao pokojnikov prijatelj, bio je uz Buturovićevog naslednika njegovog sina Balšu i na funkciji u klubu. Posle svega tri meseca je pod pritiskom navijača sa tribine stadiona Vojvodine, podneo ostavku i napustio Vojvodinu, navodno zbog toga što nije podržan njegov projekat razvoja kluba. Nekoliko meseci kasnije, nakon ubeleženih trinaest nastupa za seniore Vojvodine i postignuta tri gola, mladi SMS je za skroman transfer nastavio u belgijskom Genku. Od kada je u Laciju, zna se da je on igrač koga zastupa menadžer Mateja Kežman.

Vreme nakon otkaza selektoru, samo pokazuje da nema ideje, kriterijuma, ni vizije šta se time htelo više od mafijaškog raspolaganja fudbalskom reprezentacijom. O tome je reč.

Kako objasniti da se o novom selektoru samo nagađa ko bi mogao biti, a da zvaničnici nisu izašli sa pojašnjenjima: zašto smena Muslina? Šta se želi u budućnosti i koji su ciljevi sa novim selektorom? Kakav profil, koji kriterijumi i šta mora da ispunjava budući selektor? Postoje li i kakvi su dugoročniji planovi...?

To su očigledno suvišna pitanja ili neoliberalni kapitalizam po srpskom modelu sa mafijom na vlasti, ne poznaje te parametre i projekcije. Ma što izbegavati? Ovi klipani koji vode državu, a u tom ambijentu i fudbal, nemaju pojma više od sopstvenog džepa. A mi smo smrde koje to tolerišu! Tačka! (AV) Od mnogih sa kojima se špekuliše kao naslednicima (Stojković, Paunović, Jovanović, Stanojević, Tumbaković, stranac...), biće postavljen onaj koji je spreman da prihvati sastav tima koji mu odredi predsednik i njemu bliski „poslovni ljudi". Nije isključeno da to bude i sadašnji VD!

To je tako, kada ne postoje kriterijumi i principi.

Smena Slavoljuba Muslina, nije naišla na komentare trenera, Stručnog saveta FSS ili fudbalskih autoriteta iz redova velikana srpskog fudbala. U danima smene kada su se punili novinski stupci i programi na elektronskim medijima izostala je javna debata o „slučaju Muslin". Jedan kolega je „anketirao" jedanaest poznatih trenera sa ciljem da napravi temu. Niko od kontaktiranih nije želeo da se javno izjašnjava o svojevoljnoj odluci Slaviše Kokeze da smeni selektora. Razlozi za muk i tišinu, mogli bi se prepoznati u opštem nemoralu u kome plovi srpski fudbal. Verovatno i u strahu da se eventualno kritičko mišljenje ne bi vratilo kao bumerang na sopstvenu karijeru svakog od ćutologa. I tako se na delu ostvaruje Andrićeva filozofska misao: „Dođe vreme kada pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati". Da li se sa tim pomiriti? Neka svako, ko pristaje na kokeze, nosi svoj krst odgovornosti za propast.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane