Natrag

Stav

MANIPULACIJA

Branko Dragaš

MANIPULACIJA - Kako izgleda manipulacija u velikim socijalnim zajednicama? Pogledajmo primer kolonije mrava. Da li ste čuli za LOMEHUZOVE BUBE? Ako niste čuli, onda treba da znate da se ove sićušne bubice veoma vešto smeštaju u velike mravinjake, gde žive kolonije mrava, svojim ponašanjem i pokretima one toliko dobro oponašaju mrave, toliko su uspešno savladale jezik i gestove mrava, da mogu da ih zavedu i da se nametnu da upravljaju čitavom zajednicom mrava.

Naime,svaki mrav ima suptilne i fine ugrađene socijalne elemente u svom načinu života u zajednici mrava, koji se ogledaju u tome da solidarni i vredni mravi na prvu molbu sabrata u zajednici da mu je potrebna hrana, bez velikog dvoumljenja i provere, daju svoju hranu onome koji traži pomoć. Mrav izražava tu molbu kuckajući drugoga mrava na jedan osoben način. Sićušne bubice su provalile tu šifru, kojom mravi međusobno traže pomoć u hrani, osvojile su te pokrete i gestove i lako izmamljuju hranu od naivnih mrava, koji misle da pomažu sabratu.

Međutim, tu se ne završava parazitski život bubica na račun vrednih mrava. Proždrljive i pohlepne bubice idu dalje.Videći da sistem manipulacije odlično funkcioniše,sićušne bubice primoravaju čitave odrede mrava da im služe i da im donose hranu.Ali, manipulacija se ni tu ne završava. Bubice traže potpunu pokornost zajednice mrava. To postižu tako što koriste drugi program za manipulaciju koji im omogućavaju sami mravi, jer taj program imaju zabeležen u svom kodu.Mravi u svom mravinjaku imaju specijalne uređene obore u kojima drže čitave farme posebnih lisnatih vaši koje, kada se nađu na listu, luče slatku tečnost nalik nektaru. Mravi dolaze do tih lisnatih vaši i muzu vaši kao krave, stiskaju nožicama određeni deo njihovog tela, istiskuju nektar i ližu tečnost sa dlačica.

Lomenhuzove bubice, željne da potpuno porobe mrave, nude mravima svoj nektar. One imaju na svom telu pramenove zlaćanih dlačica na kojima ispuštaju svoje izlučevine. Mravi radilice, privučeni mirisom i izgledom tih izlučevina bubica, misleći da je to nektar lisnatih vaši,halapljivo ližu te izlučevine i sasvim gube zdrav razum.Odnosno, mravi radilice postaju potpuno zavisni, narkotizovani od izlučevina Lomenhuzovih bubica.

Ta zavisna manipulacija postaje toliko opasna po mrave radilice, da oni, misleći da pomažu sabraću i sumanuto ližući narkotizovane izlučevine parazita, počinju toliko revnosno da uzgajaju bubice i njihove larve da ostavljaju bez hrane ne samo svoju sabraću, nego i sopstvenu larvu. Mravi radilice toliko zavole došljake parazite, da oni dobrovoljno pristaju da budu porobljeni tako da sami nude da bubice hrane mravljim jajima, ostajući tako bez potomstva. Ukoliko se, pak, desi da mravinjaku zapreti životna opasnost,koja može da uništi čitav mravinjak,mravi spasavaju larve buba, napuštajući sopstvenu decu.

Šta nam kazuje ova priča o bubicama i mravima? Potpuno je jasno da Lomenhuzove bubice luče omamlivlje, narkotizovane izlučevine koje blokiraju važan program ponašanja, koji je umetnut rođenjem u organizam mrava, pa se tako dekodira prirodno ponašanje mrava, koje primoravaju mrava da vrši radnje usmerene na opstanak mravinjaka i produžetak sopstvene vrste, pa se ubacuju novi kodovi, informacije koje bubice prenose, kojima se blokiraju nasleđene genetske osobine ponašanja i prekodiraju na one aktivnosti i radnje koje uljezu i parazitu omogućavaju da živi na račun svog naivnog i zavedenog domaćina. Sve se to dešava uz obilje sreće koju mravi doživljavaju, dok robovski služe parazitu-uljezu i dok sami sebe, na kraju, zbog takvog nerazumnog ponašanje potpuno ne unište.

Sve ovo što je ovde izneto, možemo da prebacimo na ljudsko društvo, gde su mravi zavedeni, obmanuti i lakoverni građani, dok su paraziti u vidu Lomenhuzovih bubica profesionalni političari koji su uspeli, mora im se to priznati, da dekodiraju ponašanje prosečnog birača i koji svojim lažljivim predizbornim lučevinama šire opojne nektare, stvarajući kod građana narkotizovane poslušnike koji su, gubeći zdrav razum, spremni ne samo da služe totalitarnom političkom ustrojstvu društva, uz obavezno obožavanje vođe tiranina i zlikovca, nego su čak spremni i da sebe i svoju porodicu žrtvuju da se taj totalitarni satrapski sistem održi na vlasti.

Svako od nas u vlastitim porodicama, užim ili širim, potpuno je svejedno, imamo upravo takve povodljive fanatike koji se hrane opojnim, sladunjavim medijskim, propagandnim lažima o uspesima vođe i njegovog totalitarnog režima, koji iskreno veruju u sve što im se prezentuje sa televizijskih kanala, koji gutaju sve bljuvotine, gadosti, primitivizam, vulgarnosti i perverznosti, čitavo to medijsko smeće naše propale tranzicije,verujući da su to prave vrednosti koje našem društvu trebaju i koji, na kraju svih krajeva, predstavlajju najčvršće i najteže osvojivo utvrđenje, bastion, za odbranu totalitarnog režima od zdrave pameti.

Tako ljudska zajednica biva porobljena od strane političkog ološa koji, radeći u soptvenom iteresu i hraneći se parazitskim uzimanjem od ostatka zajednice, podržan od svojih religiozno-stranačkih, fanatizovanih sledbenika i glupaka, koji čine ratne jedinice ljudskog Zla u neprestanom osvajanju i kolonizovanju društva, uspevaju potpuno da pobede neorganizovano, metiljavo, neodlučno i sumnjičavo Dobro i uspevaju da dovedu individualizaciju i atomizaciju celokupnog društva u takvo stanje propasti i tragedije, zbog svojih pohlepnih i sebičnih, ličnih interesa, da nam se danas postavlja pitanje opstanka čoveka na planeti.

Kako upravljači sveta, predvođeni Familijom, uporno i javno ponavljaju da ima previše ljudi na planeti, što sam ekonomskom računicom opovrgao, dokazujući da svih sedam milijardi ljudi mogu da se sasvim komotno, uz organizovanu proizvodnju i plansko trošenje hrane, smeste na teritoriju veličine Australije, kako se, dakle, Familija zalaže da mora na zemaljskoj kugli da ostane samo zlatna milijarda, evo modela kako se to može da izvede, bez nekih velikih trzavica i opiranja,kako građani sveta mogu da potpuno izgube razum dok halapljivo ližu izlučevine jedne umiruće, raspadajuće, sladunjavo otrovne i opasne potrošačke civilizacije koja, nažalost, još uvek nekako uspeva da privoli građane da se sami lobotomiraju i da zbog toga, onanišući po društvenim mrežama, budu presrećni u svom nestajanju.

Zato ne trebamo da se čudimo što, ližući šarene laže neoliberalnog fašizma o demokratiji, slobodama i vladavini prava, države i nacije stoje u redu za giljotiniranje, veselo se zabavljajući debilizmom rijaliti programa, verujući da moramo svi da položimo svoje glave za dobrobit Razvoja, Nauke i Potrošnje, da moramo da žrtvujemo sebe i svoje potomstvo da bi paraziti političari opstali na vlasti.

Zadatak mislećih ljudi je da sruše sve ove programirane laži.

Zadatak mudrih ljudi je da se suprotstave narkotizovanom samoubistvu prezaduženih robova, da ih probude iz opsene, da im pokažu da piju otrove i da moraju da se vrate na čista izvorišta, da im svojim ličnim primerom pokažu kako se gradi zajednica i kako može, bez stimulansa, kodova i programiranog lobotomiranja, da se živi u humanističkoj i oslobođenoj zajednici različitih ljudi. Nije teško ako se zna koje principe života branimo.

Ukoliko radimo na sebi i ne pristajemo da svoja građanska prava prenesemo na posrednike špekulante i manipulatore. Nije teško ako branimo zajednicu i sve ljude u zajednici od gramzivih interesa buba parazita.Moramo da smognemo snage da sami sebi odgovorimo na večito pitanje - zašto Zlo može da se povezuje i organizuje, zašto ima toliku želju i energiju da vlada u interesu jedne privilegovane, kriminalne i pokvarene manjine, dok pripadnici Dobra nemaju tu snagu povezivanja i organizovanog, zajedničkog delovanja? Zašto se Dobro večito nešto pravda, optužuje, sumnja i plaši? Zašto Dobro nema iskrene želje, osim na rečima, da spasi zajednicu? Zašto Dobro nema nabujale životne energije da učestvuje u uzvišenoj borbi za opstanak čovečanstva? Zašto je to tako? Neka svako odgovori za sebe. Neka se svako upita-šta je uradio da pomogne pobedu ugroženog Dobra nad opsenom i manipulacijom Zla?

Za početak možete da prestanete da ližete opojne izlučevine totalitarnog režima koji vam zdravu pamet oduzima. Zar vam nije jasno da su oni, koji upravljaju vašim životima i koji odlučuju o sudbini naših porodica, samo paraziti i bube? Zgazite te bube nogama! Nemojte da se plašite buba.

AKCIONARI - U poslednjih mesec dana pomagao sam akcionarima BIP i FITEP-a da pokušaju da sačuvaju svoja akcionarska prava i da zaštite svoju imovinu.Poražen sam saznanjem da se ništa nije promenilo od 2001.godine, kada je otpočela zakonska pljačka države i građana u procesu privatizacije, kada je pokradeno preko privatizacije, moja procena, preko 25 milijardi evra, jer su firme prodavane daleko ispod svoje tržišne cene.

Uprkos svim mojim nastojanjima da se donese Zakon o reviziji privatizacije, stečaja, dokapitalizacije i restrukturiranja, to su četri vida pljačkanja u procesu tranzicije,sve političke garniture, od neoliberalnih fašista do nacionalsocijanih izdajnika, ratnih profitera i konvertita, došavši na vlast, nastavili su da učestvuju u pljačkanju i nastavili su da štite pokradeni kapital primitivnih i nepismenih novobogataša.

U slučaju BIP-a, koga sam zastupao još od privatizacije 24.07.2007,utvrdio sam stručnom analizom da je BIP prodat za 86,9 miliona evra, dok je moja procena bila da je tada BIP vredeo 241,86 miliona evra.Većinski vlasnici, Litvanci, su kupili BIP za 21,4 miliona evra, ali istraživači ovog lista nikada nisu mogli da pronađu tu uplatu i o tom slučaju Tabloid je već pisao.

Litvanci su u razgovoru sa mnom bili arogantni, bezobrazni, nevaspitani i bahati, a kada sam ih uljudno opomenuo, maksimalno se suzdržavajući, da se ne ponašaju tako u mojoj zemlji, jer me to nervira, da se ja tako ponašam u njihovoj zemlji policija bi me trenutno uhapsila, te barabe su mi rekle, smejući mi se u lice, da mogu da rade šta hoće jer iza njih stoji politički vrh Srbije.Većinski vlasnici su uništili BIP, izvukli veliki novac i vratili ga opljačkanog državi, koja ga je odvela u stečaj.

Uprkos desetogodišnjoj borbi manjinskih akcionara za svoja svojinska prava, akcije su imovina i imovinska pitanja nikada ne zastarevaju, država je dozvolila da se BIP uništi, zbog čega su manjinski akcionari podigli tužbu. Svedočio sam pred sudom punih 85 minuta kao međunarodni stručnjak za finasije, berze i kompanije, dokazujući kakva se pljačka odigrala i podržao zahteve manjinskih akcionara da im država nadoknadi učinjenu štetu. Država je bila odgovorna za sve pljačke koje su se dogodile u procesu tranzicije.

Odbrana državnih advokata nije imala argumente, osim idiotske tvrdnje da sam ja subjektivan jer volim manjinske akcionare. Moje svedočenje stotinak akcionara u sudnici je nagradilo velikim i dugim aplauzom. Nakon toga, obratili su mi se akcionari Varnost FITEP a.d Zemun, koga nisam nikada zastupao, ali sam pristao prijateljski da im pomognem. U toku je bila ponuda za preuzimanje i većinski vlasnik je ponudio cenu manjinskim akcionarima, za njihovih 24% akcija,svega 900 dinara po akciji, jer je , kako piše na BELEX-u, tržišna kapitalizacija iznosila 60.561.900 dinara. Većinski vlasnik je bila firma iz Slovenije.

Kada se uđe u analizu kapitala FITEP-a, onda se vidi da kompanija ima poslovni prostor u Zemunu površine 1.781 kvm. Taj poslovni prostor, prema izjavama nekadašnjih starih direktora FITEP-a, koji su stvarali svoje preduzeće i kupovali od plata radnika poslovni prostor, sada su samo manjinski akcionari, nije bio u Prospektu kada je vršena privatizacija, što je krivično delo po Zakonu o privatizaciji, ali je, nakon izvršene privatizacije, imovina vraćena privatizovanoj kompaniji. Mogu li istražni državni organi ovo da provere? Prosta računica govori da 1.781 kvm. u centru Zemuna može da se proda za najmanje 1.300 evra, što iznosi 2.315.000 evra ili 273.899.990 dinara. Ako samo uzmemo nekretninu, zaboravimo opremu i vozni park, onda ispada da jedna akcija vredi, ima ukupno 67.291 akcija, čitavih 4.070 dinara, dok je većinski vlasnik ponudio 900 dinara.

Zašto država ne štiti imovinu njenih građana? Zašto su manjinski akcionari vlasnici bez prava? Zašto država dozvoljava da većinski vlasnici pljačkaju manjinske akcionare? Da li je to moguće uraditi u, recimo, Sloveniji? O prostakluku većinskog vlasnika iz Slovenije ne vredi pisati. Kada predsednik države vređa svoje građane i smatra ih ološem, lenjivcima, neznalicama i lopovima, šta onda da očekujemo od stranih investitora? Koji dolaze u Srbiju da zarade pare na preprodaji jeftino kupljenih privatizovanih kompanija i da ih zatvore da ne rade, dok im naša država u tome svesrdno pomaže. Tačnije, to radi politički ološ na vlast.

Ali, promeniće se i ova vlast. Moraće neka nova vlast da vrati pare koje su od države i građana pokradene u periodu od 1990. do 2017.godine. To je jedina prava kazna za lopove i prevarante - konfiskacija sve imovine koju imaju politički ološ i tajkuni. Čekamo tu novu vlast da dođe.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane