Natrag

Pogled iz Moskve

Informativne „patke" kao instrument hibridnog rata protiv Rusije

Koliko se možete opravdavati?

Razmere propagandnog pritiska na Rusiju objedinjenog u antiruskim pobudama Zapada, ravan je ili je premašio nivo propagande u vreme hladnog rata. Takav pritisak verovatno nije iskusila nijedna država na svetu. Treba otvoreno da kažemo, pre svega samima sebi: to je otvoreni hibridni rat, usmeren na diskreditaciju rukovodstva naše zemlje, poniženje naroda i na kraju na rušenje ruske države. I recite mi kako se sa svim tim „prerušenim zverima" dalje sporazumevati? Jedno je jasno: ako postoji neprijateljska propaganda, onda treba da postoji i kontrapropaganda odgovarajućeg nivoa. Poput špijunaže i kontrašpijunaže: ko će koga pobediti ili ko će koga naterati da promeni mišljenje. I zato po stoti put pitam: gde su, konačno, naši odgovori? Možda je vreme da prestanemo da se opravdavamo i nervozno trzamo na svako „kijanje" sa Zapada, pita se ruski analitičar Valerij Panov

Piše: Valerij Panov

Eto, tako se „dogodilo", da upravo pred samit zemalja Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APES) u Danangu, američke novine Volstrit žurnal (The Wall Street Journal) pošalju u globalno informativno prostranstvo „senzacionalnu" vest o tome da navodno vlasti SAD nameravaju da u „najbližoj budućnosti" predlože Rusiji plan za razmeštanje 20 hiljada stranih mirovnjaka u Donbasu (jedan mirovnjak na svakog borca DNL/LNR, šta li?), a sve kao odgovor na predlog predsednika RF Vladimira Putina, koji treba da razmatra Savet bezbednsti UN, o razmeštanju mirovnih snaga ne samo duž linije razdvajanja u Donbasu, već i na „drugim mestima na kojima specijalna monitoring misija OEBSA sprovodi svoje inspekcijske ture". Pritom, novine se, kao i obično, pozivaju na neke neimenovane izvore u nekim diplomatskim krugovima, po čijem mišljenju se u nekim zapadnim prestonicama, uključujući Pariz i Berlin, nadaju da će V. Putin pronaći izlaz iz konflikta na istoku Ukrajine. Kao da je Putin taj rat započeo, pa sad treba sam i da ga okonča, opisuje amričku ratnohuškačku propagandu prema Rusiji istraživač Valeij Panov

U Beloj kući nisu želeli da komentarišu ovu informaciju Volstrit žurnala. Što bi bilo u skladu sa poznatom izjavom predsednika SAD Donalda Trampa: „Kada vidite reči „izvori saopštavaju" u lažnim medijima, bez navođenja imena, to verovatno znači da izvori ne postoje, te da su ih izmislili autori lažnih vesti. Lažne vesti su - neprijatelj."

Ova izjava je postala široko poznata, toliko da su upravo izraz „fejk (lažne) vesti" autori rečnika engleskog jezika Collins Dictionary nazvali izrazom koji je Tramp najaktivnije upotrebljavao 2017. godine, a koji je upravo tako okarakterisao saopštenja američke štampe o njegovom „tajnom dogovoru sa Rusijom".

Ako su za Ameriku njihove „lažne vesti" - neprijatelj, onda su za Rusiju lažna saopštenja made in USA - još veći neprijatelj. Istina, kod nas obično o sličnim izvorima u vestima govore da su oni „definitivno izmišljeni", a vesti ove vrste nazivaju „novinarskim patkama". Više volim rusku varijantu. I mislim da su na Zapadu odlično shvatili da je saopštenje o 20 hiljada mirovnjaka u Donbasu skroz lažno, mada su ga, bez obzira na to, preuzeli i objavili mnogi američki i evropski mediji. Ono je odmah prevedeno i na ruski i već kao prilično pouzdano počelo da se objavljuje u ruskim medijima, a pre svega u medijima Ukrajine, zemlje koja je zainteresovana upravo za takvu varijantu, da NATO „mirovnjaci" pod zastavom UN, zajedno sa vojskom Ukrajine, okupiraju teritoriju DNR/LNR (Donjecke i Luganske Narodne Republike).

Zatim bi sledila balkanska varijanta razvoja događaja, ali pod patronatom UN. To bi, u principu, značilo da bi se prolile reke krvi, a sve prikriveno odgovarajućim mandatom za međunaordnu pljačku. Uzgred, Kijev je ranije „licitirao" sa željenim brojem „plavih šlemova", koji je išao od 40, pa čak do 60 hiljada ljudi.

Jasno, zato su na provokativne „inicijative" SAD odmah odreagovali u Savetu federacije i Državnoj dumi. Sa svoje strane, kanadski ministar inostranih poslova Hristija Frilend (iz porodice nacionalista iz Galicije) je izjavila da svaka mirovna misija treba da bude u interesu Ukrajine i da doprinese obnovi (!) njenog teritorijalnog integriteta, te da će Kanada uložiti sve napore da mirovnjaci uđu u Donbas. Ministar inostranih poslova Velike Britanije Boris Džonson takođe se raspalio i govorio je o potrebi da se produži pritisak na Kremlj.

Sve u svemu, sa one strane okeana puštena „siva patka" brzo se pretvorila u takvu „masnu patku" da su novinari, sumirajući rezultate samita APES, morali da priupitaju Vladimira Putina da prokomentariše to saopštenje. I postalo je očigledno da je cela ta afera o „hiljadama mirovnjaka" izmišljena samo i isključivo zbog toga da bi celom svetu pokazala reakciju ruskog predsednika na običnu američku „patku". Svi su očekivali da će on da se pravda ili da govori nešto slično... Ili da pobegne!

Putinov odgovor je obeshrabrio mnoge. On je rekao da ništa ne zna o predlozima SAD. I primetio: „...šta da komentarišem ako to ne postoji? A ako budu postojali takvi predlozi, razmotrićemo ih." Mislim da je ovom izjavom predsednik RF stavio tačku na sve spekulacije o ovoj temi, što ipak ne isključuje njeno dalje razmatranje u zapadnim medijima. Ipak, to nema smisla i iz drugog razloga.

„Pačja farma" korporativnog Zapada odmah lansira u informativni prostor nekoliko tema. I još nije utihnula jedna, stiže je druga, a tu je i treća, četvrta, dvadesetpeta... (trebalo bi učiti od njih!).

„Harvardski momci", a takođe i „momci" iz drugih „trustova mozgova" rade sveobuhvatno, kreativno, dan i noć. (A gde su naši „trustovi mozgova"?) „Jato" lažnih vesti koje dolaze sa Zapada zagađuju svetski informativni prostor sa iznenađujućim kontinuitetom.

Često su ova saopštenja toliko različita da je u početku teško uočiti njihovu međusobnu povezanost, a ona ne samo da su tesno povezana jedna sa drgima, već se u znatnoj meri i međusobno dopunjavaju. Njihov cilj je isti kao i pre petsto godina: da pokažu svetu kakvi smo mi agresivni, neprijatni i odvratni, ukratko - varvari nad varvarima. Glavni cilje da u to ubede nas, kako bismo mi, poniženi i uvređeni, predali u njihove prljave ruke našu Rusiju. Ovde nema drugih motiva, i ne može ih ni biti.

A ambasador SAD pri UN, Niki Hejli izjavljuje da se Moskva „meša u unutrašnje poslove drugih država". Kaže da Rusiju treba kazniti za „mešanje" u poslove SAD. Stručnjak za Ameriku, profesor Visoke ekonomske škole, Aleksandar Domrin primetio je tim povodom: „...sve optužbe od strane SAD su - apsolutno apsurdne. Ako analizirate izjave Niki Hejli, onda ona u suštini poziva svog presednika da prizna da ga nije izabrao američki narod, već ruski... Nemoguće je racionalno diskutovati o ovim izjavama...".

Ovde, kao ni u većini sličnih situacija, nema nikakve logike. Zato one uvek imaju neprijatni miris provokacije. Čini se da, ako i nije prekinuo, a onda je Vladimir Putin zaustavio pomenutu diskusiju o Ukrajini. Ali ne, ukrajinska problematika se opet pojavila u svetskim medijima, ali obrađena sa druge strane.

Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava odjednom se zabrinula zbog ekološke situacije u zoni konflikta u Donbasu (antiterorističke operacije, ako nazivamo stvari ukrajinskim imenima).

Baskut Tunčak, specijalni izvestilac UN za ljudska prava za toksične supstance i otpad i Leo Heler, specijalni izvestilac UN za ljudska prava za bezbednu vodu za piće, predstavili su izveštaj u kome su izrazili „veliku uznemirenost" zbog okolnosti da zbog bombardovanja postrojenja za filtriranje vode, koje sadrži rizične hemijske supstance, može da dođe do eksplozije koja bi dovela do hemijske kastastrofe, što bi dovelo do razarajućih posledica u naseljima Donjeck, Makejevka (DNR) i Avdejevka (pod kontrolom ukrajinske vojske). (Čudno je to što slična izjava nije stigla od Organizacije za zabranu hemijskog oružja.)

U UN takođe nisu zaboravili da su 5. novembra granate pogodile Verhnekaljmiuskuju stanicu za filtriranje vode, a u fabrici za proizvodnju fenola (u naselju Novgorodsk, koje se nalazi pod kontrolom Kijeva) nije obnovljeno skladište za industrijski otpad, pa toksične supstance iz njega mogu da dospeju u dve reke (Krivoj Torec i Severski Donjec). Tim povodom je zvanična predstavnica (portparol) Stejt departmenta SAD Heder Navert okrivila „snage koje vladaju Rusijom" za namerno gađanje postrojenja za prečišćavanje vode, pri čemu su rezervoari sa hlorom samo čudom (!) nekoliko puta izbegli sudbinu meta. Američke novine Vašington egzaminer (Washington Examiner) odmah su povezale situaciju u Donjecku sa onom u Siriji, „podsetivši" da je hlor bio korišćen za hemijski napad na mirne građane u Siriji, u kojoj se predsednik Bašar Asad kojeg podržava Rusija, već nekoliko godina bori da „sačuva vlast".

Zatim je Stejt department pozvao Rusiju da počne da ispunjava Minski sporazum i da prestane sa vatrom u Donbasu. Pritom ne samo da je postavio pitanje odgovornosti za gađanje važnog infrastrukturnog objekta (u blizini Donjecka) za oružane snage DNR, već je i saosećajno upozorio na mogućnost hemijske katastrofe, upoređujući je sa primenom hemijskog oružja u Siriji. Najneverovatnije je to što se postrojenja za preradu vode o kojima se brinu UN i Stejt department, nalaze na teritoriji DNR, a prema uobičajenoj verziji Kijeva, tu teritoriju stalno gađaju njene sopstvene (lokalne) snage, zbog čega je ukrajinska vojska prinuđena da sprovede misiju podrške miru u Donbasu.

Da li ste pohvatali veze sa mogućom mirovnom misijom UN u Ukrajini? Iz Donbasa se zlokobna „ruka Moskve" pruža do Sirije, a odatle - do UN, gde je Rusija blokirala projekat rezolucije Saveta bezbednosti o produženju mandata misije za istragu hemijskih napada u Siriji...

Podsećam da su SAD glavni autor projekta rezolucije. Pre toga je ministarstvo spoljnih poslova Rusije izdalo saopštenje u kojem tvrdi da će pažljiva analiza izveštaja o aktivnostima za prethodnu godinu Zajedničkog mehanizma UN i Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) o slučajevima primene hemijskog oružja u Siriji dovesti do, za SAD, neželjenih zaključaka. „To je već postao njihov (američki) „zaštitni znak" - da idu napred bez obzira na okolnosti, grubo i bez pardona, namećući svoju poziciju, ne zamarajući se kakvom-takvom prihvatljivom argumentacijom. Deluju neumoljivo, zanemarujući ne samo međunarodno pravo i diplomatske obzire, već i zdrav razum", piše u ovom dokumentu.

Stalni ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja nazvao je „režiranim spektaklom" glasanje Saveta bezbednosti UN o istrazi o hemijskim napadima u Siriji. Ali, po mišljenju pres sekretara Bele kuće Sare Sanders, Rusija pokriva sirijske vlasti koje primenjuju hemijsko oružje.

I krivi Moskvu za nespremnost da se okonča korišćenje hemijskog oružja u svetu, iako je ministarstvo spoljnih poslova RF izjavljivalo da svrsishodnost produženja mandata Zajedičkog mehanizma istrage UN i OZHO zavisi od toga da li će on moći da sprovede kvalitetnu istragu povodom incidenta u Han-Šejhunu.

Prethodno se generalni direktor OZHO Ahmet Uzumču pozvao na podatke laboratorijskih analiza koje su sproveli njeni stručnjaci posle napada. OZHO je 29. juna objavio izveštaj prema kome je 4. aprila 2017. u gradu Han-Šejhunu raspršen sarin ili neki njemu sličan otrovni gas. Prema podacima ministarstva odbrane RF, sirijska avijacija je bombardovala radionice u kojima su teroristi pravili otrovna sredstva. U Vašingtonu su, nasuprot tome, okrivili Damask za primenu hemijskog oružja, nakon čega je tokom noći 7. aprila mornarica SAD izvršila raketni udar po sirijskom vojnom aerodromu u provinciji Homs. Ali, 12. aprila šef odeljenja za pitanja neširenja i kontrole naoružanja ministarstva spoljnih poslova Rusije, Mihail Uljanov je okrivio OZHO što ni osam dana od navodnog napada nije sprovela nikakvu akciju u cilju istrage. Sirijski predsednik Bašar Asad je u intervju agenciji AFP rekao da nikakvog napada nije bilo, te da je cela priča u stvari „provokacija Zapada".

Potom je rusko ministarstvo odbrane u saopštenju za štampu izjavilo da nema dokaza za primenu hemijskog oružja u Idlibu. Predstavnik ministarstva, general Igor Konašenkov je istakao da se za potvrdu činjenice o napadu uzimaju samo video snimci „belih šlemova", tj. sirijske građanske odbrane, koji su već više puta uhvaćeni u falsifikovanju činjenica. A Dmitrij Peskov, sekretar za štampu predsednika RF, istakao je da sirijska armija „ne raspolaže zalihama hemijskog oružja". Sve zalihe sirijskog hemijskog oružja su uništene, što su utvrdili OZHO i specijalizovana jedinica UN, dodao je on. Putin, prema rečima Peskova, smatra da zapadne zemlje ignorišu činjenice o korišćenju hemijskog oružja od strane terorista, što „značajno pogoršava situaciju". „Predsednik, takođe, vidi u udarima na Siriju od strane SAD pokušaj da se odvuče pažnja sveta od brojnih žrtava među mirnim stanovništvom u Iraku", zaključio je Peskov.

Sredinom oktobra je direktor odeljenja ministarstva spoljnih poslova RF za pitanja neširenja i kontrole naoružanja Mihail Uljanov izjavio da je Rusija sve više sklona tome da je hemijski napad u Han-Šejhunu bio namešten (izrežiran).

U međuvremenu je predsednik SAD Donald Tramp nazvao taj krvavi spektakl „ugrožavanjem čovečanstva", a zapadni mediji, igrnorišući bilo kakve argumente Rusije, masovno šire isključivo „teze" Bele kuće, Stejt departmenta, lidera i zainteresovanih ministarstava evropskih zemalja. I skoro svaki red iz tog „hemijskog" vrtloga postao je tema neke od „novinskih patki". Informacije se pritom objavljuju uz oznaku „prema izveštajima medija", ili „prema podacima medija", što bi trebalo samo po sebi da govori o njihovoj istinitosti, ali ti mediji na koje se pozivaju najčešće se obraćaju izvorima koji žele da ostanu nepoznati itd. Krug se zatvorio, ali nikakvi dokazi se ni od koga ne traže. „Krunski dokaz" postalo je mišljenje, ili izmišljotina, a češće - gruba laž. Evo primera: nedavno se u Madridu, najozbiljnije govorilo o podršci separatistima iz Katalonije koja dolazi „sa teritorije Rusije". Pritom, španska vlada nema podataka o mešanju ruskih vlasti u situaciju u Kataloniji, izjavila je ministarka odbrane Španije Marija Dolores de Kospedal. Ali, čak i na ovoj prljavoj pozadini neverovatno licemerno zvuči poziv francuskog predsednika E. Makrona predsedniku RF Vladimiru Putinu za zaštitu građana Sirije, posebno u Istočnoj Guti, jer je istraga, prema njegovim rečima, navodno potvrdila umešanost predsednika Asada u hemijski napad.

Na pragu je novo jato „pataka" koje leti „u formaciji klina". Na čelu tog lažnog ugla je tema o dopingu koja se permanentno razvija već više od dve godine.

Sada se čini da je ova tema dospela u završnu fazu. Reč je, u suštini, o tome da se Rusiji uzmu medalje osvojene na Olimpijadi u Sočiju 2014. godine (sećate se po čemu je za Rusiju bila poznata i lepa upravo ta godina). Možda ne baš da se svi sportisti liše medalja, ali svakako većina njih, kako se Rusima ne bi dozvolilo da učestvuju na zimskoj Olimpijadi u Južnoj Koreji sledeće godine. Kao što je bilo na letnjoj Olimpijadi u Brazilu kada nisu pustili naš tim da se takmiči. Ruski sportisti nisu mogli da nastupaju na dvoranskom svetskom prvenstvu u atletici koje je održano u SAD. Našim sportistima je bilo zabranjeno da slušaju rusku himnu na pobedničkom postolju tokom svetskog prvenstva u atletici u Londonu, oni su imali pravo da nastupaju samo pod neutralnom zastavom.

Može se pobrojati mnogo sličnih ograničenja koja su ponižavajuća za Rusiju. Iako nema dokaza o masovnoj upotrebi dopinga među ruskim sportistima, kao što nema nikakvih činjenica koje bi dokazivale postojanje državnog programa u Rusiji za korišćenje dopinga, dve komisije MOK-a (Međunarodnog olimpijskog komiteta) redovno sastavljaju dokaze.

Poslednja „patka" za danas zvuči ovako: Svetska antidoping agencija (WADA) dobila je bazu podataka doping testova Moskovske antidoping laboratorije za 2012-2015. godnu, koji mogu da dovedu do novih kazni za ruske sportiste. Njujork tajms je pisao da je podatke u obliku elektronskog fajla WADA dobila od jedne osobe (anonimne, kao i obično!). Predsednik WADA Krejg Ridi odmah je izjavio da će nove informacije pomoći da se nateraju ruske vlasti da prihvate rezultate istrage nezavisne komisije pod rukovodstvom Ričarda Meklarena. Zapravo, krivica Moskve je u tome što nije javno priznala zaključke izveštaja Meklarena (o državnom programu dopinga) i što nije dozvolila pristup pomenutoj bazi podataka, koja je bila nedostupna zbog federalne istrage o tome. Odnosno, u skladu sa kijevskom logikom, nije pucala sama u sebe, kao što to navodno stalno rade donjecki borci.

Agencija, uzgred, planira da predstavi nekakvu informaciju uzetu iz ruske baze podataka, na zasedanju Izvšnog komiteta i Saveta osnivača WADA koje se održava u Seulu 15. i 16. novembra. A ranije, pre godinu-dve, šta je smetalo da se, na neki način, „izvuče" takva informacija? Dobiti je od nekog „insajdera" mnogo je interesantnije, a glavno je kako oni „tamo" razmišljaju, da samo jedna od tih činjenica već predstavlja dokaz o delovanju ruskih vlasti „koji nije u skladu sa olimpijskim pokretom". I nijedan strani medij nije se pozvao na nedavni javni osvrt koji je tim povodom održao predsednik RF Vladimir Putin, a koji je između ostalog rekao: „...posle Olimpijade u Sočiju mi smo... na zahtev Međunarodnog olimpijskog komiteta poslali sve te uzorke u Lozanu, u spremište koje je, u suštini, pod kontrolom WADA... nikakvih primedbi prilikom prijema tih uzoraka u Lozani niko nije imao i nije dao nikakve komentare tim povodom. Oni su tamo stajali dve godine. Šta su tamo sa njima radili? Mi to ne znamo."

Zato se sada nadam da smo konačno shvatili cilj koji organizatori i izvođači doping skandala pokušavaju da prikriju najgnusnijim insinuacijama: oduzeti Rusiji organizaciju svetskog prvenstva u fudbalu za čiju pripremu su već uložena ogromna sredstva, kako bi nam se na taj način nanela ne samo moralna, već i materijalna šteta.

Naravno, problemi koji su ovde izneti samo su mali deo mnoštva „pataka" (lažnih priča) koje svakog dana i svakog sata napadaju našu zemlju sa svih strana. Jednostavno, danas su upravo one u svačijem uhu i razrađuju se u skladu sa algoritmima hibridnog rata.

Postoji još mnogo značajnih tema kao što su: „mešanje Rusa u američke izbore", malezijski Boing koji je prevozio 298 putnika i koji je pogođen u oblasti Donjecka „ruskom raketom", što je, prema zamisli organizatora te monstruozne provokacije identično sa izjavom da su „avion oborili Rusi". Ukratko, o svakom, manje primetnom problemu, u informativni prostor se redovno pušta antiruska „patka". A ako takve teme u određenom trenutku nema, onda se ona izmišlja, kao što se dešava u većini slučajeva. Čak i iskusan čovek u tom moru laži teško može da se snađe.

Razmere propagandnog pritiska na Rusiju objedinjenog u antiruskim pobudama Zapada, ravan je ili je premašio nivo propagande u vreme hladnog rata. Takav pritisak verovatno nije iskusila nijedna država na svetu.

Treba otvoreno da kažemo, pre svega samima sebi: to je otvoreni hibridni rat, usmeren na diskreditaciju rukovodstva naše zemlje, poniženje naroda i na kraju na rušenje ruske države. I recite mi kako se sa svim tim „prerušenim zverima" dalje sporazumevati?Jedno je jasno: ako postoji neprijateljska propaganda, onda treba da postoji i kontrapropaganda odgovarajućeg nivoa. Poput špijunaže i kontrašpijunaže: ko će koga pobediti ili ko će koga naterati da promeni mišljenje. I zato po stoti put pitam: gde su, konačno, naši odgovori? Možda je vreme da prestanemo da se opravdavamo i nervozno trzamo na svako „kijanje" sa Zapada.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane