Natrag

Razaranje

Kultura i kriminal: ko i kako pljačka na projektu navodne obnove Golubačkog grada

Zazidani na Dunavu

Kakva je međusobna veza udruženog zločinačkog poduhvata i obnove Golubačkog grada, ko su sve članovi zločinačkog poduhvata, da li je zločinački poduhvat bio ranije isplaniran i kakva je metodologija njegovog rada? Šta se dešava sa onima koji neće da sarađuju, zbog čega je direktorka JP Golubački Grad morala da se uključi u zločinački poduhvat, kako se kao kolektivni član u zločinački poduhvat uključio Republički zavod za urnisanje spomenika kulture, koji su sve zakoni prekršeni tokom realizacije poduhvata i da li je i kako moguće otkloniti nastalu štetu? Odgovore na ova pitanja potražio je Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid

Stanislav Živkov

Iako se stalno priča kako nema para za kulturu, pokazalo se da ih itekako ima i da je samo bilo pitanje dana kada će neko zbog mućki i korupcije naprasno prosvirati klavir. Pored ostalog, zahvaljujući i ovom dvonedeljniku, sprečena je pljačka od najmanje 75 miliona evra u slučaju rekonstrukcije Narodnog muzeja, ali je zato nedavno u zatvoru završila doskorašnja direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu Mirjana Menković (60) osumnjičena da je sa saradnicima raznim zloupotrebama oštetila tu instituciju za više od 14 miliona dinara. E, ako je zbog svega 14 miliončića zglajzovala Menkovićka, onda se postavlja pitanje šta rade razna tužilaštva, policija, razne inspekcije, budžetska kontrola, ministarstva kulture, trgovine i turizma, kao i sve druge nadležne ustanove koje poput tri majmuna ni najmanje ne reaguju na višegodišnju organizovanu pljačku, fušeraj, kriminal i lopovluk koji se neometano odigravaju na radilištu Golubačkog grada gde se preko fušerske obnove spomenika kulture izuzetnog značaja koju vrši molersko farbarsko preduzeće Ornament invest inženjering, osim što se uništava spomenik kulture, zapravo peru ogromne količine para, pri čemu sama činjenica da na sve ovo niko od nadležnih uopšte ne reaguje u najmanju ruku ukazuje da su se pipci korupcije članova udruženog zločinačkog poduhvata „Golubački Grad" pružili veoma visoko u sve moguće strukture čak na republičkom nivou što na najgori mogući način potvrđuje činjenica da je kao punopravni kolektivni član udruženog zločinačkog poduhvata svesrdno uključen i Republički zavod za urnisanje spomenika kulture.!

Potpuno je jasno, iz celog sleda događaja i postignutih rezultata, da je udruženi zločinački poduhvat pranja para iz bespovratne donacije za revitalizaciju tvrđave Golubac bio unapred pomno planiran i organizovan. Austrijska razvojna agencija (Klaus Kaper, menadžer projekta i njegov pomoćnik Srđan Radović, menadžer za infrastrukturu) organizovali su tender za radove prema uslovima koji su favorizovali preduzeće koje uopšte ne ispunjava uslove za takve radove. Klaus Kaper je projekt menadžer što znači da on upravlja i koordinira. A stiglo se do kraja roka, na tvrđavi je urađeno 15% posla i nema ni jednog završenog objekta na tvrđavi. Samo je Vizitorski centar završen u roku. Put i tunel su kasnili, infrastruktura za čitavo područje nije završena, kao ni nivelacija terena. Pa kakvo je to menadžerisanje? Potpuni organizacioni fijasko. Ali zato Austrijska razvojna agencija namerava da nastavi sa finansiranjem radova na rekonstrukciji Golubačke tvrđave sa istim tim izvođačem. Toliko im dobro ide!

Službvenik Austrijske razvojne agencije, Srđan Radović je projekt menadžer za infrastrukturu. To znači da on upravlja i koordinira radovima na instalacijama. Pošto je hidroinženjer, odmah je, bez saglasnosti projektanata, promenio izvor iz kog je projektovano da se uzme voda i naložio da se kaptira drugi izvor koji nema vode. Onako usput je promenio i lokaciju projektovanog rezervoara, pa je njegov rezervoar izgrađen na pogrešnoj parceli i predstavlja divlju gradnju zbog čega je inspektor obustavio radove. Tvrđava nema vodu, a nema ni objekte kojima treba voda iz prostog razloga jer nisu urađeni. Kakvo je to onda infrastrukturno menadžerisanje?

Tender je bio praktično pripremljen za preduzeće koje nema radnike i koje nema reference na tvrđavama, a nema ni izvedene radove, pa je traženo da ima izvedeno samo 10% od vrednosti radova na tvrđavi! Tako je izabran Ornament Investinženjering koji je dao cenu od svega 75% vrednosti projekta. A ponuda za mašinske instalacije data je za tačno 60% projektovane vrednosti, što znači da su imali uvid u projektantske cene i tačno ih nameštali.

Posao je dobilo preduzeće, koje ide iz posla u posao sa Predragom Jošićem, vlasnikom preduzeća Intelinea i radi uvek istu stvar - menja projekat, povećava količine, ne izvodi ono što neće. To se radi tako što se korumpiraju oni skloni korupciji, a oteraju oni koje nisu skloni tome. Tako su na Botaničkoj bašti oterali projektanta, profesora Dejana Miljkovića, na Golupcu Mariju Jovin, ali se zato lepo slažu sa Slavicom Vujović u Franjevačkom samostanu u Baču. Sigurno je da zajedno prave plan gde su udruženi izvođač i nadzor, zajedno pripremaju ponudu, birajući šta će da rade, a šta neće, pa tako određuju cene. Evo tipičnog primera. Tako su na Golupcu predvideli da radne platforme (poređane daske za mešanje maltera itd.) koštaju 250 evra po kvadratnom metru, a onda su prekoračili sve predviđene količine. Tako su više od tri puta povećali skupo ugovorenu skelu, ne radeći ništa sa nje. U ugovor su unete interesantne klauzule.

Jedna od klauzula je da Austrijska razvojna agencija može sama, ne pitajući projektanta ili Zavod za zaštitu spomenika kulture ni nominalnog investitora Tvrđavu Golubački grad, da bira radove i da dodaje šta hoće. Čemu to služi, ako ne izvlačenju donacije? Može da se pogodi koji su radovi dodavani, pa oni gde se pare najlakše izvlače i najteže kontrolišu. Austrijska razvojna agencija je na tenderu izabrala i stručni nadzor, u kome je bio stalni pratilac Ornamenta - Predrag Jošić. Tako je zaokružen izvođački tim udruženog zločinačkog poduhvata koji čine finansijer-stručni nadzor-izvođač. Meta ovog udruženja je bespovratna evropska donacija!

Dalja realizacija je rutinska. Odmah posle mesec dana je najavljeno, na velikom sastanku sa 30 prisutnih izvođača, investitora, nadzora, predstavnika opštine, zavoda za zaštitu spomenika i drugih, da će sve biti završeno osim tvrđave, jer je ona šta? Posebna meta udruženog zločinačkog poduhvata! Odmah je šef stručnog nadzora Željko Tmušić najavio da treba još para za tvrđavu, jer za ovo što je ugovoreno ne može da se uradi! To je bio kriminal u najavi! Ostali izvođači nisu bili u šemi i trudili su se da korektno urade svoj posao.

Kada je Iskra Maksimović, kao postavljeni direktor republičko-opštinskog preduzeća, da radi svoj posao kao investitora, odmah na početku radova je došao Predrag Jošić, član stručnog nadzora i zabranio joj da se sastaje sa projektantom i konzervatorskim nadzorom! Stručni nadzor radi za investitora i izveštava ga, a ne naređuje? Zašto je to prihvatila Iskra Maksimović? Pa zato što joj je taj isti stručni nadzor dva dana ranije dao da potpiše račun za radove u vrednosti od 99.906,30 evra koje Ornament uopšte nije izveo na tvrđavi i uvukao ju je u kriminalnu delatnost! Ova prva privremena situacija je nezakonito i protivno ugovoru ispostavljena od strane izvođača, ali je potpisana od strane stručnog nadzora i gospođe Iskre Maksimović kao urađena i isplaćeno je 69.634,41 evra , iako taj rad uopšte nije izvršen. Taj lažni račun ima potpise Aleksandra Petrovića, direktora Ornamenta, šefa stručnog nadzora Željka Tmušića i Iskre Maksimović, koju je Vlada Srbije postavile da se brine o realizaciji projekta. Iz računa se i vidi da ništa na objektima nije urađeno, a da nekakvi pripremni radovi (kojih nema u projektu i koje je Austrijska razvojna agencija dodala u tender) koštaju 99.906,30 evra.

Postavlja se pitanje zašto je Iskra Maksimović potpisala ovaj račun? Koliki je provizija za takvu uslugu? Koliko košta poštenje jedne penzionerke, filologa po struci, inače rođene sestre ekonomiste Refika Šećibovića, sa internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru?

Tog trenutka je Iskra Maksimović postala deo udruženog zločinačkog poduhvata i naprasno je promenila ponašanje, počela na sve načine da pravda izvođača na tvrđavi, pravdala ga saobraćajem, pa letnjim vrućininama, pa vetrom i hladnoćama kad nije leto...

Na kraju je počela da napada projekat i projektanta, a istovremeno da brani izvođača koji ništa ne radi, nema radnike, nema opremu, dizalicu...Ona ipak zna šta je radila, jer nikada nije htela da prizna da potpisuje račune, štaviše pisala je lažne izveštaje za Skupštinu preduzeća Tvrđava Golubački grad, pa je i na sednici Skupštine opštine Golubac, obmanula odbornike da ona ništa ne potpisuje, da to sve radi Austrijska agencija, da se radovi izvode po austrijskom zakonodavstvu i da niko nema pravo da ih kontroliše!

Dalje je trebalo menjati projekat, pa je rešenje nađeno u tome da stručni nadzor sam dodaje količine na papiru gde god se to može.Izmenom projekta bez saglasnosti projektanta je prekršen Zakon o kulturnim dobrima i Zakon o planiranju i izgradnji. S obzirom da je izvođač nije želeo da radi u gornjoj zoni tvrđave (što mu se prema ponuđenim cenama i ne isplati (jer je ugovorio zidanje po ceni tri puta manjoj od projektantske), pravdao se da mu projekat nije jasan i da mu ne odgovara i tražio je dopune projekta za radove koje može da radi u donjoj zoni. Sve dopune koje je uradila Marija Jovin kao projektant i preduzeće VMS kao projektant konstrukcije stručni nadzor je neovlašćeno odbijao (kako stoji u zapisnicima, ali ne obaveštavajući projektante o tome). Što se dodavanja radova tiče, u jednom dopisu iz juna 2015 godine, šef stručnog nadzora Željko Tmušić obaveštava Austrijsku razvojnu agenciju šta može da se uradi do kraja roka i koliko može para da se izvuče.

Tako su uglavnom udvostručene cene koštanja svake kule i zida, a rekorder je zid između Kula 3 i 4, kome su uračunate pet puta veće količine! A za ovaj zid je i geodeta proverio detaljno količine (na poziv predsednika opštine Nebojše Mijovića) i potvrdio količine iz projekta. Ovo je dokaz o umešanosti i stručnog nadzora, odnosno Predraga Jošića u udruženi poduhvat. Stručni nadzor je sam, nezakonito i neovlašćeno, izvođaču određivao posao u donjoj zoni tvrđave dodajući pozicije koje ne postoje u projektu. Tako je sačinio spisak radova na kojima izvođač može da radi i naplati na donjim kulama i zidovima, čime je menjao projekat i karakter konzervatorske intervencije, uvedene su velike površine obijanja srednjovekovnih spojnica i ponovno fugovanje, što nije predviđeno ni projektom, ni konzervatorskim uslovima Republičkog zavoda, a predstavlja i uništavanje originalnog izgleda lica zidova. Stručni nadzor je ovim prekršio Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o kulturnim dobrima i grubo narušio svoja ovlašćenja. Cena donjih kula i bedema je udvostručena ovom mahinacijom izvođača i stručnog nadzora.

Pošto je konzervatorski nadzor Siniša Temerinski tražio da se radi po projektu, onda je izvođač pisao dopis Austrijskoj razvojnog agenciji sa zahtevom da se smeni konzervatorski nadzor? Austrijska razvojna agencija je napisala Iskri Maksimović dopis da konzervatorski nadzor „govori protiv izvođača" i „ne dozvoljava izvođaču da radi sa cementom" i Iskra Maksimović se obratila Republičkom zavodu za urnisanje spomenika. U Zavod su kod Mirjane Andrić, direktorke sa specijalizacijom za selfije na Instagramu i kod Ivane Ranković, pomoćnice i stvarne direktorke, došli Iskra Maksimović i Kaper i tražili smenu nadzora.

Tako su smenjeni Siniša Temerinski i Marina Bunardžić i postavljeni Dragoljub Todorović, penzionerka Brana Stojković Pavelka i Snežana Jejić za konzervatorski nadzor. Ovo troje arhitekata su odmah ispunili sve želje izvođača, koji je nastavio je da radi šta hoće i sa materijalom koji voli.

Da je sve unapred dogovoreno, zna se i po sastancima Snežane Jejić i Predraga Jošića u kafiću Priča, blizu Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, desetak dana pre smene konzervatorskog nadzora. Pa kako se nađu i prepoznaju takvi ljudi? Možda se međusobno namirišu, kao kučići. Ili je možda iskustvo Snežane Jejić sa Ornamentom na crkvi u Lazarevcu bilo dovoljno. Ona im je priznala radove i unapred platila, a oni se pokupili i otišli sa radilišta. I nikom ništa?

Marina Bunardžić je shvatila da se više isplati biti bliže donaciji, nego blizu struci i odmah je promenila ćurak pa je zajedno sa Branom Pavelkom angažovana za davanje izjave za RTS da se na tvrđavi radi kako treba i da niko ne prodaje arheološki materijal po okolnim pijacama, pokušavajući da opravda nedostatak arheološkog nadzora pri nalaženju hiljada komada srednjovekovnih strelica i delova oklopa na tvrđavi što je velikim delom završilo kod uličnih prodavaca. Od Iskre Maksimović je nagrađena tako što je njen muž Radovan, i pored slabovidosti usled gašenja kreča, angažovan da pripremi „izložbu" arheoloških nalaza na cevastoj skeli i prljavim fosnama prekrivenim krpetinama i za to bio plaćen.

S obzirom da to sve nije bilo dovoljno za izvlačenje para sa tvrđave, a da je stručni nadzor već kompromitovan nezakonitim radnjama uvećanja količina na papiru, bilo je potrebno naći nove saradnike i uvući ih u udruženi poduhvat.

Rešenje je nađeno u već poniženom Republičkom zavodu za urnisanje spomenika kulture, koji je prihvatio austrijsko kadrovanje i u njegovim kompromitovanim arhitektima. Inače, u međuvremenu Iskra Maksimović je od Ministarstva trgovine i turizma (Rasima Ljajića) tražila i dobila pet milona da prepravi projekat Marije Jovin, a uplatila Republičkom zavodu 3.100.000 dinara za tu prepravku a za 1.900.000 se za sada uopšte ne zna gde je završilo.

Tako je za 25.000 evra izvedeno dodatno uključivanje republičke institucije u udruženi zločinački poduhvat i počeo da se prepravlja jednom već plaćen i odobren projekat, koji ne odgovara izvođaču, a zapravo najviše je smetala činjenica da Republički zavod nije uzeo pare za originalni projekat o čemu je smenjeni direktor Marko Omčikus svojedobno rekao da Zavodu veliki problem predstavljaju finansiranja koja ne mogu da kontrolišu, pa je zato Iskra Maksimović Zavodu pothitno iskeširala kontrolisanih 3.100.000 dinara

Kako to izgleda? Trio Todorović-Pavelka-Jejić, koji se potpisuje kao „stručni tim", što je inače termin nepoznat u projektovanju i zakonu, uzima predmer i predračun iz projekta Marije Jovin za tvrđavu, izbacuje pozicije koje ne odgovaraju izvođaču i dodaje pozicije koje odgovaraju molerskom preduzeću.

Na primer, izbacuju se krovovi, jer moleri ni ne umeju da ih naprave, ali se uvodi obijanje srednjovekovnih spojnica i dersovanje. Tako je za Kulu 1, najvišu u tvrđavi, ukinuto pravljenje međuspratnih konstrukcija, ali je uvedena čitava grupa radova koji se zovu „Dodatni radovi". Tu je dodato dersovanja 950 m2 lica zidova, što je za 50% veće od celokupne površine svih lica zidova. To je urađeno da se maznu pare na skelu, na dersovanje i da bi se sve ujednačilo i sakrile stvarne količine doziđivanja. Dodata je i suluda pozicija injektiranja 60 m3 zidova! Pa to su kompaktni zidovi i nemaju šupljine, a u samu unutrašnjost kule ne može da stane ni 40 kubika! Nisu to Todorovićevi šuplji zidovi koji su služili za krađu cementa. Zašto injektiranje? Pa ne može da se proveri jer bi se reklo da je injekciona masa iscurela kroz skrivene pukotine i poput žive otišla tandariju! E, ovu kapitalnost su potpisali kao „Stručni tim" Brana Stojković Pavelka, Snežana Jejić i Dragoljub Todorović, a crteže niko nije potpisao kao odgovorni projektant, što je obavezno po zakonu, a učestvovali su kao spoljni saradnici Goran Jerinkić i Marko Aleksić.

Slično je sa Kulom 3, koja je pored najviše kule. Ponovo se javlja dersovanje, ovog puta skoro dvostruke površine nego što je cela kula i injektiranje od 53 kubna metra! Inače, u svesci koja se lažno zove „Projekat za izvođenje radova", potpisani su kao „Tehnički opis sastavili:" dr Boško Stevanović i dr Ivan Glišović, sa Građevinskog fakulteta. Inače u njihovom Tehničkom opisu piše da se izmena radi jer su to tražili iz Republičkog zavoda i jer je u projektu Marije Jovin kula pravougaona, dok u stvarnosti malo odstupa, pa je trapez!

Za ostale kule, takozvanog spoljnog utvrđenja, Stručni tim je učinio izvođaču da ne mora da pravi krovove, ali da može da sve dersuje! Time je ostvarena enormna zarada za izvođača, sa nepotrebnim i štetnim radovima, a izbegavajući krovove, koje molersko preduzeće ni ne zna da napravi.

Ovakvim sveskama, koje se zovu „Projekat za izvođenje radova", a to nije jer ne ispunjava ni minimalne zakonske uslove (npr. nema određenog odgovornog projektanta) omogućeno je izvlačenje para od donacije. Ako se izvode radovi po ovakvoj „dokumentaciji" u kršenju zakona učestvuju i Republički zavod za urnisanje spomenika kulture i DOO Tvrđava Golubački grad i izvođač Ornament Investinženjering. Tako se i Republički zavod, radeći nezakonitu dokumentaciju, pridružio udruženom zločinačkom poduhvatu.

Na sve nepravilnosti tokom izvođenja radova i na netransparentno trošenje donacije Skupštinu Tvrđave Golubački grad upozoravao je član Skupštine Siniša Temerinski. Posle izveštaja, koji je sačinio po nalogu Skupštine i u kome je ukazao na situaciju sa tvrđavom i prikazao „Metodologiju dodavanja količina radova na Tvrđavi radi povećanja ukupne cene radova" pokrenut je postupak za njegovu smenu, pa su umesto njega i Olivere Marković, arheologa iz Ministarstva kulture, postavljeni Jasmina Popović Rusimović, arhitekta i Dejan Radovanović, arheolog iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

Pošto je smena potekla iz Ministarstva kulture, verovatno je predlog sačinila Aleksandra Fulgosi, pomoćnica ministra za kulturnu baštinu i prijateljica Zagorke Petrović, vlasnice Ornamenta. Takođe prijateljica smenjene direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković. Odakle Fulgosi i vlasnica Ornamenta prijateljice? pa Aleksandra Fulgosi je u Ministarstvo došla iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, za koji je Ornament radio fasade po Beogradu. Samo jednom su radili i na beogradskoj tvrđavi, pa su najureni, pošto su upropastili sve što su radili.

Veze Aleksandre Fulgosi, Mirjane Menković i Zagorke Petrović se prate i preko Manakove kuće (krečenje za 30 miliona dinara, a priča se da su usput nestali eksponati), do zamene drvenih krovova na muzejskim primercima narodnog graditeljstva u Sirogojnu (za šest miliona dinara, koje je u toku, sa stavkom u ugovoru da se radovi mogu uvećavati!).

Dakle, rezime udruženog zločinačkog poduhvata je sledeći: spičkane pare, neurađen posao na tvrđavi Golubac, uključivanje podobnih ili ucenjenih, isključivanje nepodobnih i nekorumpiranih. Sve je to uobičajena priča za propalu Srbiju, s tim što je uz propadanje republičkih institucija (Republičkog zavoda za urnisanje kulture i Tvrđave Golubački grad) u Golupcu došlo i do urnisanja spomenika kulture od izuzetnog značaja koji je i dalje u trajnom trpnom stanju!

Ostaje samo da se realizuje staklena palata umesto palate Despota Stefana gde su kamenom drobinom namerno zatrpani i zabetonirani stepenice uklesane u stenu, dva izdužena prostora koji su imali dimnjake na svaka dva metra u zidu ka Dunavu (kosi kanali, uzidani tokom izgradnje bedema), nekoliko otvora odmah iznad poda ka Dunavu, kao puškarnice, vrata ka kuli koja je uz palatu na najnižem nivou, a sve to je betonski šlag na ovom golubačkom udruženom zločinačkom poduhvatu! Doduše, ima leka i za to: sve umešane hitno obući u prugaste uniforme, staviti im bukagije i podeliti im barose, krampove i lopate da palatu vrate u prvobitno stanje!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane