Natrag

Francuska

Kako i zašto je zemlja Gala postala nova domovina Albanaca

Sa kuferom za Kušnerom

Merkelova je uspela da zaustavi migraciju i to prvenstveno u svojoj balkanskoj filijali, koju je sama pozvala 2015. kao pojačanje sterilnoj Nemačkoj demografiji. Tada je višak od 15.000 Albanaca vraćen uz dobrovoljni pristanak i novčanu nadoknadu. Tako je počela invazija na Francusku jer tako odbijeni i dobro isplaćeni, promenuli su lokaciju i zavoleli Francusku kao što je ona volela njih u vreme Kušnerijade. Nakon izjave evropskog parlamenta i francuskog godišnjeg referata javno mnjenje i mediji su saznali da najugroženije nacija na svetu nisu ni Sirija ni Avganistan ni Sudan već demokratske države Albanija i Kosovo?! Uveliko se priprema izmena zakona o migraciji i zloupotrebi prava na azil, ali se već stvorila opozicija koja je stala na stranu migranata i zahteva da se svima koji zainteresovani za bolji život dodele azil papiri. O ovoj novoj histeriji izveštava Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza.

Mile Urošević

Azilji turizam

Evropa čupa svoje kose i udara glavom o zid ne znajući šta joj valja činiti sa bivšim ljubimcima, Albancima i Šiptarima koji su se navadili na privilegovani status izbeglica iz vremena NATO bombardovanja i sada vode na tabeli lige EU izbeglica bez granica ni ograničenja. Navala je pogotovo žestoka na Francusku gde su Albanci prvi bez konkurencije u ovom kolektivnom sportu. I ne samo da imaju najbrojniji tim kandidata za politički azil, već su i najorganizovaniji kao organizatori bežanije preko La Manša, iako su skuplji od konkurencije. 5.000 do 10.000 evra za ronjenje kroz kanal ispod mora, u polupansionu.

Za razliku od drugih, albanska mafija obezbeđuje prenoćište u hotelu i garantuje ukrcavanje u Londonski šleper. Sve ovo je izbilo na videlo proteklih dana kada je najavljena skica novog zakona o migrantima i političkom azilu koji Makron priprema ze sledeći mesec. Odmah se Francuska podelila na dva tabora oni koji su za zaustavljanje ovog ludila u kome je za samo godinu dana tačno 100.412 izbeglica zatražilo politički azil u zemlji slobode i ljudskih prava kako se sama država hvali vekovima.

Preko 75% Francuza su za zakon kojim bi se jasno razdvojili politički i ekonomski razlozi nepoželjnog dolaska novih migranata koja je već prepuna stranaca svih nacionalnostim boje kože i religija. Ostalih 24 % nemaju kao obično određeno mišljenje osim što su protiv toga da im migranti ulegnu u avliju ili da im budu komšije u zgradi. Ostaje onaj žestoki i neuočljivi deo od 1% koji nadjačave sve ostale i koji sačinjavaju ekolo-utopistički-levičarski podobni mondijalisti i mnogo pametni intelektualci, i njihova udruženja kojima je uvek malo izbeglica i smatraju normalnim i apsolutno neophodnim ukidanje svih granica sveta i slobodno kretanje ljudi bez obzira na ekonomsko socijalne i kulturološke posledice.

Francuska je tako postala jedina zemlja na svetu koja čuva svoje granice iznutra i ne dozvoljava izbeglicama da izađu iz države na prelazu u Kaleu! Problem ima za opravdanje geografijom jer je sa one strane La Manš bare država bez papira, Eldorado za sirotinju i bedu, britansko ostrvo gde nema kontrole papirologije i u koju ko uspe da ulegne, ostaje tu kolko mu je ćef! Zato je Engleska svoje ulazne granice uvalila Francuzima da se oni biju sa mafijom trgovaca ljudima pre nego što bezkintosi nogom kroče na ostrvo njenog veličanstva.

Trenutno je predsednik Makron u pregovorima sa Engleskinjom oko novog zakona radi nekog rešenja ove priče gde treba da vuci budu siti i ovce na broju. Ko ima pravo na francuske papire a ko na šut kartu. Iznenađenje za Francuze je došlo nakon poslednje statistike o migraciji kao i je identitet onih koji traže spas u Francuskoj demokratiji i gostoprimstvu. Ni Sirijci, ni Avganistanci nisu najbrojniji u redovima za regulisanje boravka već građani jedne mala sigurne i demokratske države, čijim stanovnicima čak nije potrebna ni viza i koji dolaze 'ladno busom kao turisti da bi se na licu mesta pretvorili (ili bolje rečeno pretvarali) u progonjene i životno ugrožene žrtve sistema. Pravi razlog tog masovnog izgnanstva se ne pominje ali najbolje prolazi besa, tradicionalni narodni običaj u Albaniji i na Kosovu koji ne garantuje dug i spokojan život onima koji imaju neračišćene račune sa komšijama.

Marina Le Pen je među prvima zatražila da se Albancima ne dozvoli nikakav azil obzirom da su na listi 17 takozvanih sigurnih zemalja još od 2003. godine. To su, dakle, one zemlje u kojima nema rata i gde vlada demokratija. Na čelu takvih demokratija se nalaze Albanija i Kosovo, prema francuskom aršinu, jer su listu sami sastavili, mada je poštuju samo po potrebi i po stričevima koje kriju iz narodu nepoznatih razloga. Kod nas je malo drugačije i niko nije zaboravio da je Francuska je među prvima priznala i organizovala nezavisnost Kosova pa i vladala preko svog pristrasnog doktora Kušnera pa je sada vlada u rascepu.

Kako da se iščupa iz kontradikcija u koju se uplela sa nepozvanim gostima i nepoželjnoj masi prognanih iz sigurne i demokratske Albanije i Kosova. Sami Francuzi o tome i nemaju mnogo pojma, a i ne tangira iha baš mnogo, jer ih inostrana politika mnogo manje zanima od datuma velike zimske rasprodaje ili kanskog festivala: izuzetak je možda turnir na Rolan Garosu i nova prava žena koja behu super ceo prethodni mesec decembar i pola januara.

Politika je ovde stvar profesionalnih političara i boga Jupitera od Jelisejske palate koji inače kao brat, i to veliki, savetuje šta da misle i kako da zaborave ono što su mislili pre njegovog uspeća na Olimp. Dotle je došlo, nažalost, svakodnevno podseća ono malo opozicije što je ostalo nakon talasa ulizivanja i okretanja kožuha.

Pod maskom lepuškastog, nasmejanog i dobroćudnog mladog bankara koji je došao na vlast igrom slučaja, krije se velika ambicija bratskih loža i mondijalističkih lobija za novi svetski poredak. Ovo mišljenje se ne krije pa se čak i na prvim stranicama časopisa kao što je Nouvelle Obs, Jupiter predstavio kao neki kapo logora iza bodljikave žice, jer je i sama pomisao da Francuska može da zatvara svoje granice pred imigrantima i da ih još usput kontroliše i čak vraća, totalno nepodnošljiva onima koji žele svet bez granica i restrikcija i bilo kakvih drugih zakona sem ekonomskih.

Kako napumpati ekonomiju Albanije

Priča se i piše tu i tamo da je žarka želja Francuske vlade skori ulazak Albanije u klapu EU što se može zaključiti i po tome što je i sam Makron izričito rekao da ne želi da diskriminacijom uskrati Albancima pravo na potražnju azila. U isto vreme razlikuje ekonomske izbeglice od ratnih i proganjanih žrtava. Nema logike al ima politike.

Nekoliko organizacija bliskih vlasti i koji se predstavljaju kao humanisti imaju ulogu velikog lobija za albanske interese i mnogi se pitaju zbog čega? Kakvi je to sila da recimo jedan poznati Pisac kao što je Boggio Philippe objavi u čuvenim elektronskim medijima SLATE da je Kosovo albanska pokrajina koju su jugoslovenski komunisti ukinuli!?

Ovaj sajt je inače američka beba, a u Francuskoj je to odeljak u vlasništvu Benjamina de Rothschilda uz saradnju bivšeg direktora Le Monda Žan-Marija Kolombanija, kao i čuvenog vojvode mondijalizma Žaka Atalija čoveka koji je iz senke vlasti praktično doveo na vlasti samog Makrona kada ga je preporučio za ministra u vladi Olanda.

Sve je to zakukuljeno i zamumuljeno što bi rekao pokojni komičar Čkalja. I pravi razlog podrivanja evropskih demokratija se samo nagađa. Toliko se ide daleko ili možda veoma blizu odgovoru kada se po nekim razmišljanjima na glas, izrazi sumnja da se Albancima namerno ili čak dobronamerno gleda kroz prste ne bi li ih što više došlo na Zapad (a ima ih već 800.000), kako bi legalno zaradili lovu i slali u Albaniju i na Kosovo otvarali firme da bi se tamošnja ekonomija i zaposlenost napumpali na nivo koji EU uzima kao uslov za otvaranje poglavlja za članstvo u veliku EU mafiju.

Osim toga treba podsetiti i na to da se bela kuga pojavila ne samo u Srbiji, već i po celoj Evropi a i šire. Tako mnogi pametnjakovići vide u migrantima novu krv, podmlađivanje društva što opet drugi i politički nepodobni nazivaju zamena stanovništva. Najsiromašniji narod sa Haitija, inače bivše francuske kolonije, ima samo 4% migranata koji ubodu azil za razliku od Albanaca kojima je udovoljeno u 16% slučajeva, dok ostali ostaju i bez dozvole obzirom da im viza nije neophodna.

Jači su od francuske sudbine i ne može im niko ništa. Pokušaja je bilo i dogovori su sklopljeni još letos kada je albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bushati, je dolazio u Pariz i potpisao da će sve biti učinjeno da se zaustavi dolazak novih Albanaca u Francusku ali je ipak sve ostalo po starom pa čak se povećao broj kandidata za azil. Razlog je po svoj prilici zatvaranje mađarske austrijske i nemačke granice za ovu vrstu azilanat. I sve što je odbijeno i često uz veliku finansijsku pomoć na dobrovoljnoj bazi ispraćeno iz Nemačke prelilo se u Francusku sa namerom da osvoji i Englesku. Za kraj bih samo citirao ono što francuski navijači za Albance navode kao adut preko redova lobističkog net časopisa SLATE i pera književnika Filipa Boggioam koji ima dara za lirska ushićenja i dečije bajke: "...Ako bi Evropa bila razumna, ona bi shvatila da su njen jug i jugoistok ustvari pomalo Albanija. I kao što nije smelo da se dira u američke Indijance ili australijske Aboridžine, tako postoji rizik prokletstva za svakog ko dirne evropskog Albanca. Jer, eto, postoje neki sveti narodi i to je kako je. Niko me zna zašto ali je tako!"

Isti pametnjaković koji je potpisao i mnoge biografije kao na primer onu o Bernaru Anriju Leviju je pomalo i istoričar. Levak "do mog" kada je imao ideju da napiše da su YU komunisti prvi oteli Albancima Kosovo!

Šta reći nakon ovoga? Jedino ako ambasada Srbije nema ideju pa da joj se nekako pomogne, da pokrene neku notu i pita nadležne u francuskim medijima: aman, zaman, dokle bre braćo Francuzi?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane