Natrag

Pogled iz Moskve

Teško je razmrsiti i razumeti zamršene polemike o radu Centralne banke

Nabiulina na meti kritike

Potezi predsednice Banke Rusije Elvire Nabiuline u poslednje vreme izazivaju brojne kritike, kako sa levice, tako i sa desnice. Nabiulinom su nezadovoljni kako okoreli kritičari monetarno-kreditne politike Centralne banke, tako i oni sa kojima je ona nedavno postavljala liberalni kurs ruske ekonomije.O tome piše ruski ekonomista istraživač Jurij Aleksejev

Piše: Jurij Aleksejev

Direktor Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka Ruslan Grinberg smatra da je glavna greška Elvire Sahipzadovne (Tatarka. od oca Sahibzada i majke Zulejhe) nemešanje Centralne banke u formiranje kursa nacionalne valute i kritikuje „slobodno plivanje" rublje i njenu, kako kaže, ponižavajuću zavisnost od cene nafte.

Prvi čovek VTB banke Andrej Kostin kritikuje Nabiulinu zbog sanacije banaka, preciznije zbog ulaska Centralne banke u kapital Binbanke (B&N banka) i banke Otkritie. Pjotr Aven, suvlasnik Alfa banke, poznati liberal koji je devedesetih godina učestvovao u preobražaju državne svojine, nezadovoljan je što su povukli licencu najvećoj ruskoj banci Jugra, koja je ne tako davno bila na spisku top trideset banaka.

I ne samo to. Analitičari Alfa banke su izbrojali da kod sumnjivih banaka ima pet triliona rubalja „loših" kredita za koje „ne postoje garancije za vraćanje", a više od 3 triliona od njih nije obezbeđeno rezervama.

Mnoge korake Centralne banke u raščišćavanju bankarskog sistema RF ne podržava ni zaštitnik prava preduzetnika Boris Titov, koji namerava da se kandiduje za predsednika Rusije.

Više od 340 banaka se našlo u ovom raščišćavanju. I to je bilo malo. Nabiulina namerava da nastavi „aktivno da raščišćava bankarski sektor".

Pritom, Titov priznaje da „problemi u velikoj meri nisu nastali zbog banaka, već zbog lošeg upravljanja, zbog lopova, rukovodilaca akcionara, zbog toga što se naša zemlja nalazi u krizi". Problem je u previsokim zahtevima Centralne banke za rezervama, sa kojima naše kreditne organizacije jednostavno ne mogu da se izbore.

Titov apeluje da se ne uništavaju banke, već da se od njih otkupe „loši" dugovi - da se njihovi bilansi očiste, da im se da mogućnost da još jednom počnu novi život.

Najveći sakandal u vezi sa Centralnom bankom dogodio se na kongresu Asocijacije ruskih banaka (ARB), na kome su bankari okrivili Nabiulinu za podrivanje konkurencije. A prvi čovek ARB Garegin Tosunjan je primetio da prilikom oduzimanja licenci pre svega stradaju oni koji su „bez krivice krivi". Nematerijalna šteta u obliku gubitka poverenja prema finansijskim instituacijama, državnoj politici, istakao je on u izveštaju ARB-a, mnogo je značajnija od direktnih novčanih gubitaka.

Od kritike Centralne banke nije se uzdržao čak ni ministar finansija Anton Siluanov. Na bankarskom kongresu on se požalio da je u bankama kojima je oduzeta licenca ostalo zarobljeno više od 100 milijardi rubalja budžetskih sredstava.

Elvira Nabiulina oštro odgovara na sve ove napade: iako je za poslednje četiri godine oduzeta trećina svih bankarskih licenci, to je pogodilo samo 4,3% sredstava bankarskog sistema, zato ovaj proces ne može da ima nikakvog uticaja na nedostatak konkurencije. I uopšte, Centralna banka je uvek bila za konkurenciju.

Običan čovek teško može da se snađe u ovoj zamršenoj i složenoj polemici. Recimo još i to da su se napadi na Nabiulinu pojačali nakon njenog nedavnog govora u Državnoj dumi.

Glavna bankarka države je sve iznenadila kada se usprotivila preovlađujućem mišljenju o ekonomskom rastu. Prema priznanju predsednice Centralne banke, rast ekonomije uopšte nije onaj na koji računa i koji očekuje vlada.

Ispostavlja se da mi još uvek nadoknađujemo ono što smo izgubili 2015. godine. Maksimum na koji možemo da računamo „pri postojećoj strukturi privrede i njenoj produktivnosti" jeste taj da će za 2017. godinu stopa rasta BDP-a iznositi 1,8%.

Drugim rečima, u sadašnjem obliku, ruska ekonomija jednostavno ne raspolaže mogućnostima za dalji održivi razvoj.

I kada gospoda savezni ministri govore o tome da se situacija popravila i da će ekonomija uskoro da napravi ogroman korak napred, reč je o njihovom lukavom prikrivanju prave situacije. Svoje zaključke oni grade na primitivnom upoređivanju pokazatelja tekuće godine sa pokazateljima prethodne. Tako, na primer, ako su prethodne godine rezultati bili veoma loši, onda će čak i loš rezultat u tekućoj godini biti smatran rastom. Takva pojava u ekonomskim udžbenicima naziva se efektom niske baze.

Elvira Nabiulina samo je potvrdila mišljenje ekspertske zajednice koja je upozoravala: „Ne zavaravajte se, gospodo! Brojevi mogu da obmanu." Sve zavisi od toga ko i kako broji. Tekući rast nije izazvan dostignućima i vrednim radom državnih službenika, već niskom bazom prethodne godine. Šta će raditi ministri u februaru 2018. godine, kada je baza 2017. godine, sa kojom će upoređivati pokazatelje nove godine, bila visoka? Da li će iko od državnih službenika priznati da se kriza, koja je pritiskala sve nas u poslednje četiri godine, nije završila?

Verovatno je da će, da bi sačuvao dobre „brojeve", Rosstat još jednom morati da menja metodologiju računanja određenih ključnih pokazatelja. A uzroci visokih cena i rastuće nezaposlenosti mogu se objasniti sankcijama i spletkama našeg glavnog geopolitičkog oponenta - SAD.

Predstavljajući u Državnoj dumi „Osnove jedinstvene državne monetarno-kreditne politike za 2018. godinu i za period 2019-2020", Elvira Nabiulina je dugo govorila o koristi od niske inflacije. Prema rečima predsednice Centralne banke, upravo je niska inflacija najbolja od svega, jer dozvoljava da se sačuva akumulacija, stimulišu preduzeća da povećaju produktivnost, snize troškovi, a pritom stvara ozbiljne pretpostavke za strukturne promene u ekonomiji. A pad interesovanja valutnih špekulanata za jeftinu rublju doprinosi dedolarizaciji ekonomije.

Teško je polemisati sa takvim tezama Centralne banke, jer njih podržava i sam predsednik. Što se tiče kompetentnosti Elvire Sahipzadovne, tu nema dileme. Ona je 2015. godine bila proglašena za najboljeg šefa centralne banke u časopisu Euromoney. U Rusiji je odlikovana Ordenom zasluga za otadžbinu 4. stepena.

Ipak, u govoru Elvire Nabiuline u Državnoj dumi neočekivano su se čuli i novi i dovoljno ozbiljni principijelni stavovi. Ona je namerila, na primer, da smanji referentnu kamatnu stopu sa sadašnjih 8,25% na 6% već u sledećih godinu-dve (2015. referentna kamatna stopa Centralne banke iznosila je 17%). A kada je Nabiulina govorila o promeni ekonomskog modela, mnogi parlamentarci su razumeli da dolazi do promena u regulatornoj politici.

Te promene su se mogle odavno naslutiti. Kada se saberu svi gubici koje je imala država zbog poverenja u MMF i druge finansijske strukture Zapada, onda je za dve decenije, kako smatra akademik Ruske akademija nauka (RAN) i jedno vreme savetnik Vladimira Putina, Sergej Glazjev, ruska podrška dolarskom finansijskom sistemu iznosila oko trilion dolara!

A naša ekonomija nije imala dovoljno novca, i ona je jednostavno propadala, pretvarajući se u snabdevača zapadnih zemalja sirovinama.

Mi smo ulagali svoje petrodolare u kupovinu državnih obveznica SAD i EU, a naše korporacije su bile prinuđene da tamo privlače kredite. Takva politika je isključivo odgovarala SAD i EU.

Vezivanje nacionalne valute za dolar učinilo nam je lošu uslugu. O tome se sve češće govori u vezi sa pooštravanjem sankcija, kada su hitno hteli da se reše zavisnosti od naših sirovina, a naša finansijska sredstva u inostranastvu bila zamrznuta. I kada je predsednik SAD zapretio odbijanjem obaveza prema Rusiji, došlo je vreme da se okrenemo zakonu o Centralnoj banci. Zašto ga ne bismo preorijentisali sa dolara na razvijanje ekonomije? Deo sličnih predloga već se realizuje: uvodi se ruski platni sistem za bankarske kartice, razmatra se stvaranje našeg sistema razmene međubankarskih informacija, monetarne vlasti su se zabrinule zbog pretnji od isključivanja iz SVIFT-a (SWIFT - Udruženje za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije, međunarodna bankarska mreža i softver za razmenu poruka).

Razmatra se da Centralna banka Ruske Federacije ili Banka Rusije postane državni institut. Sa pravne tačke gledišta to je i zaista tako. Ali, zašto onda u Federalnom zakonu o Centralnoj banci piše da ova banka nije odgovorna za obaveze države, a država za obaveze Centralne banke?

Eto zašto neki deputati Državne dume i ekonomisti predlažu da se promeni status Centralne banke tako da se ona „potčinjava i radi u interesima države, kao što to rade Evropska centralna banka i Savezne rezerve SAD".

Postoji mišljenje da je naša glavna kočnica to što su monetarne vlasti za obezbeđivanje zaštite rublje izabrali stranu valutu koja nije roba i ne može da se iskoristi u Rusiji kao sredstvo plaćanja. Ekonomisti predlažu državi da se odrekne toga i počne da štampa novac u onoj meri koliko je potrebno unutar zemlje, a ne da je vezuje za kupovnu moć dolara i evra, stvarajući tako novčani deficit (nedostatak novca).

Pritom je potrebno pustiti u opticaj novi novac, obavezno u obliku jeftinih kredita za novoosnovanu proizvodnju i na taj način formiranu novu dodatu vrednost. Drugim rečima, nacionalnu valutu, sigurnosti radi, treba štititi imovinom države, a ne vezivati je za sumnjive „zelenbaće" (dolare). Upravo tako rade u Kini, državi koja ima jednu od najrazvijenih ekonomija na svetu. Ekspertska zajednica praktično je jednoglasna da Banku Rusije treba vratiti ispunjenju svojih ustavnih obaveza, odnosno obezbeđivanju stabilnosti nacionalne valute. I sve to treba da se reguliše novim zakon o Centralnoj banci.

A. 1 Praveći sve duže crne liste, komercijalne banke rizikuju da ostanu bez klijenata

Ima li života bez banaka?

Bankarski sistem Rusije nastavlja da se trese. Sa zabrinjavajućom pravilnošću, za sanaciju ili finansijsko ozdravljenje koje sprovodi glavna kreditna instituacija u zemlji, Centralna banka Ruske Federacije (CB RF) već dospevaju i banke koje su spadale u „nedodirljive". Tako se, nedavno, među „problematičnim" bankama našla još jedna od izabranih - Promsvjazbank. Na inicijativu predsednika Asocijacije ruskih banaka Garegina Tosunjana, akcije CB kojima se uspostavlja red mnogi smatraju „čistkom". O tome piše Aleksej Podimov

Piše: Aleksej Podimov

Na neki način, asimetričnim odgovorom na oštre mere Centralne banke može da se smatra zaista nezapamćen pritisak banaka na svoje klijente, bez obzira na to da li je reč o fizičkim licima ili preduzetnicima.

Poznato je da su banke, uprkos konkurenciji, uvek spremno razmenjivale informacije o nepouzdanim klijentima. Ranije su bankari imali neku vrstu crnih lista, a zatim je formiran čitav biro kreditnih istorija. Stoletie.ru je nedavno već izrazilo zabrinutost povodom prakse formiranja crnih lista na osnovu pojedinačnih slučajeva neplaćanja ili ne uvek opravdanih kazni i sankcija za neizmirivanje obaveza, smatrajući ih, suštinski, opasnim. (npr. „Nije li vreme da se skinu sredstva sa računa?") To ne vodi samo smanjivanju broja banaka, već i broja klijenata, kako kompanija, tako i običnih građana. Postoje sasvim osnovane sumnje da će nas biti više nego dovoljno za jednu Sberbanku.

Poslednjih godina, uporedo sa striktnim finansijskim karakteristikama, osnovni razlozi stizanja na listu onih koje su banke odbile postali su, bez obzira da li je reč o činjenicama ili samo o sumnjama, pranje nelegalnog novca ili finansiranje terorizma.

Ipak, jesenas se stvar razvila do te mere da su na bankarske crne liste počeli da stižu klijenti za koje bi se reklo da imaju odličnu reputaciju.

Možda je najopasnija tendencija postalo to što su u samoj Centralnoj banci veoma brzo pokupili inicijativu svojih štićenika. I već odatle, iz CB RF, prema komercijalnim bankama su počeli da šalju tzv. liste odbijenih. Liste predstavljaju samo informaciju, ali su ih bez obzira na to banke odmah prihvatile kao vodič za delovanje, sve više šireći praksu odbijanja i blokiranja računa.

Pomenute liste su se pojavile sa dobrim izgovorom. Sve je počelo kada je Centralna banka zajedno sa Saveznom službom za finansijski nadzor (Rosfinmonitoring - RFM) ozbiljno i strogo počela da „filtrira" one za koje su postojali dokazi ili samo sumnje da se bave pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Pritom je informacija na osnovu koje su kompanije ili fizička lica dospevale na crne liste išla odozdo nagore. Komercijalne banke, ispunjavajući zahteve CB, prilikom odbijanja da izvrše određene operacije za klijenta, ili blokirajući nekome račun, javljali su to RFM-u. Finansijski obaveštajci, ne zamarajući se preterano dubokim analizama, sve informacije su prosleđivali Centralnoj banci. I, uzgred, nastavljaju da ih prosleđuju - takav im je posao.

Rezultat toga su bila brojna odbijanja i blokiranja računa, što se veoma brzo proširilo. I to samo zbog toga što u naše vreme „sumnju" može da izazove gotovo svaka bankarska operacija. Zaštitnik prava preduzetnika Boris Titov je objavio strašan broj od 500 hiljada blokiranih računa. I činjenica da je od tih 500 hiljada, prema rečima šefa RFM-a Jurija Čihančina, nešto sporno pokušalo samo hiljadu i po, nikoga nije umirilo. Nikoga nije umirila ni informacija CB o tome da je od juna do novembra udeo odluka o odbijanju koje su donele banke koristeći informacije koje su dobile od RFM-a iznosio samo oko 0,15%. I iako praksa „blokiranja računa" ne dobija zamah istim tempom tokom leta i jeseni, sada je problem eskalirao. Nije isključeno čak ni to da su same crne liste CB iscrpljene gotovo u potpunosti.

Centralna banka, zajedno sa Saveznom službom za finansijski nadzor, za sada se ograničila na metodološke preporuke o povlačenju sa crnih lista. Ali su, pritom, svu odgovornost za procenu rizika (ili njegovo odstustvo), u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, preneli na banke. One sada imaju mogućnost da anuliraju dokaze o onima koji nisu dobili dozvolu, ako je do toga došlo zbog tehničke greške ili na osnovama koje nikako nisu povezane sa pranjem novca ili podrškom terorizmu. Ne želim u to da verujem, ali izgleda da u takvom slučaju mogu da se pojave i nekakve mogućnosti za „anuliranje" dokaza o tome ko je zaista „oprao" ili „finansirao". Ili, da se pomogne nekom drugom da „opere" i „finansira".

Jasno je da većina banaka u većini slučajeva jednostavno ne želi da rizikuje, i ne pruža usluge sumnjivim klijentima.

Ali, mnogo je gore to što su banke, a zajedno sa njima i razni „posrednici" sada dobili odrešene ruke kako bi mogli da ponude svoju „pomoć" problematičnim klijentima kako bi izbegli crne liste. Na mogućnostima za korupciju mogu da im zavide.

U ovakvu složenu situaciju, posebno su gurnute internet pseudobanke raznih vrsta, koje već na internetu nude svoje usluge održavanja računa. I pre svega - kriptovaluta. Ove usluge nikako nisu besplatne. Ali i tamo, kod bitkoina, perspektive privatnih investitora, bilo fizičkih lica bilo preduzetnika, takođe su veoma sumnjive. Situacija sa kriptovalutama, generalno, do bola podseća na MMM - najveću rusku finansijsku piramidu, ili američke finansijske mehuriće koji su se pojavili na prelazu iz 2008. u 2009. godinu. Uz to, nakon rekordnog rasta, isti taj bitkoin je počeo sa alarmantnom pravilnošću da pada - u početku za 5-7, a potom i odjednom za svih 13%.

Teško da se, u smislu održavanja računa, može osloniti i na apsolutno raširenu blokčejn tehnologiju. Radi se o tome da u ovoj globalnoj elektronskoj poslovnoj memoriji, što znači i u kreditnim istorijama, nikada i ništa ne može da se promeni. Zato klijentima banaka i ostaje da se oslone samo na to da, kada ostvare realan izalazak sa pomenutih crnih lista, oni zaista mogu da dobiju novu „neukaljanu reputaciju".

Uzimajući sve ovo u obzir, ne treba se čuditi da mali biznis u našoj zemlji, nakon što je proživeo tri povoljne godine, razmišlja ili o tome da se preseli u inostranstvo, ili da „umre".

Odnosno, da se preregistruje, najbolje u ofšor zonama i, podrazumeva se, na lažno ime. Treba li se čuditi što se na terenu biznis tako lako poklanja mikrokreditnim organizacijama. Da, one „skidaju" sa preduzetnika užasne kamate, ali zato ne pitaju: ko si i kakvi su ti izvori prihoda. Oni koji žele da sačuvaju svoj biznis, i to na duže vreme, već su počeli da se udružuju u nebankarske organizacije, kao što su zajednička kreditna društva koja su u Rusiji bila veoma popularna do Revolucije.

Za političku opoziciju, „šeme" koje guše srednji i mali biznis predstavljaju još jedan adut da se ljudi izvedu na ulice upravo uoči izbora...

Glosa

Kada se saberu svi gubici koje je imala država zbog poverenja u MMF i druge finansijske strukture Zapada, onda je za dve decenije, kako smatra akademik Ruske akademija nauka (RAN) i jedno vreme savetnik Vladimira Putina, Sergej Glazjev, ruska podrška dolarskom finansijskom sistemu iznosila oko trilion dolara!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane