Natrag

Razaranje

Kako se proslava dana Narodnog muzeja u Pančevu pretvorila u parastos

Nevina Bembara u Hramu pacova

Kakva je pseudomuzeološka manifestacija priređena za Dan muzeja, ko su njeni autori i kakav je njihov naučni i moralni lik, ko se sve od uglednika pojavio na otvaranju, ko su bile zvezde večeri i koga su svi fotografisali, ko se dopingovao vatrenom vodom i ko je otputovao u Poreč na lečenje duševnih i telesnih bolova? Ko se sve ponovo ugradio u prodavanje praznog u šupljem, ko je sve lupetao na otvaranju izložbe, kakve se sve kapitalne muzeološke postavke uskoro mogu očekivati i kakvu je čestitku poslalo Ministarstvo pravde a kakvu Viši Sud iz Beograda presudom 5.P.4. br 56/2015? Na sva ova pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid

Stanislav Živkov

Jednog hladnog petka potkraj decembra prošle godine, u Pančevu su se odigrala dva važna događaja: prvi je bila sahrana, a drugi je od proslave prerastao u parastos. Neki su smatrali svojom obavezom da budu prisutni na oba, nisu čak morali ni da se presvuku! A taj drugi kapitalni događaj bila je izložba veoma zvučnog imena Od Vladara do svetitelja, priređena u Narodnom Muzeju Pančevo na dan Muzeja koja se pretvorila u parastos za muzej! Naravno, nešto tako kapitalno, poput muva na lepak, privuklo je pravi pančevački cvet građanstva, odnosno sve one koji ne dolaze da bi nešto videli već dolaze da bi bili viđeni i usput još nešto čalabrcnuli ili cugnuli!

I tako su redom dolazili: jedan doživotni kulturni radnik, inače puvander naduven poput luftbalona, čija NVO decenijama muze gradsku kasu, jedna malo mlađa babadevojka (samo deceniju) koja je poznata po nogama broj 45 i koja se pali na slike Save Stojkova, njena prijateljica inače čuvena olinjala profuknjača, jedan advokat, ženskaroš i njegova nadmena žena, jedna laka žena sa mužem pederom, mladi slikar poznat po ljubavi prema kokainu i situiranim babama, robijaš poznat po vezi sa 50 godina starijom ljubavnicom, mlada umetnica koja voli samo mlade lepe umetnice, doktor alkoholnih nauka...

Takođe je tu bio i jedan postariji bračni par koji javno glumi idilu a tokom vikenda tajno u vikendici u Peščari pravi orgije sa pederima i lezbejkama. Naravno bili su tu i popovi, na žalost ne svi, jerbo su neki izostali. Tako se nije pojavio čuveni pančevački pop sa tri žene i petoro dece čija je prva žena kišobranom tukla drugu oko crkve , a toj drugoj je omiljeni seksualni položaj bio bilo koji, bilo gde, bilo kad i bilo s kim, ali je zato došao jedan drugi koji, osim dve žene, ima i dobro razrađen privatan biznis sa venčanjima i to tako što najpre u mantiji odradi venčanje nakon čega se presvlači i sa orkestrom peva svatovima a treći odsutni pop je imao poseban biznis sa polovnim automobilima, čamcima i ribarskom opremom, a odsutan je jer je odapeo!

Inače na ovako kapitalnu manifestaciju došle su i čuvene pančevačke kurve, tercet snova sa dvadesetogodišnjom praksom štajge kod hotela Tamiš; Caca, Maca i Daca, vrlo moguće zbog inkluzije, ali mnogo verovatnije da se rasprave oko podele tržišta sa nelojalnom konkurencijom odnosno koleginicama iz muzeja. Naravno, pošto su ove dame u daleko boljem stanju od svoje konkurencije privukle su veliku pažnju svih prisutnih dobrim izgledom kao i recimo crvenim kožnim kostimom i visokim čizmama tako da je čitav program kasnio pola sata. Sve u svemu bio je to pravi događaj, veoma dirljiv susret kurvi sa popovima, odnosno svojim klijentima pri čemu su se svi pravili da se ne znaju a čitavo vreme su se merkali ispod oka dok je drugarica direktorka doslovce ispalila na živce jer su fotografi slikali isključivo gošće a ne nju!

Elem ovako "kapitalna" izložba priređena je pošto je navodno jako bitno za Muzej u Pančevu što su koščurine jednog od Nemanjića svojedobno zimovale u manastiru Vojlovica a sama izložba predstavlja naijdealniji primer prodavanja muda za bubrege sa jednim jednim originalnim eksponatom i to pozajmljenim taman da skrene pažnju sa činjenice da se čitava tzv. izložba zapravo sastoji od prodavanja magle odnosno prikazivanja praznog u šupljem a sve zajedno je zapravo bilo tako tako sročeno da se preko čitavog ovog paštroća mazne što više para ni našta pa su se zato spodobile uvećane fotografije kućnog ljubimca smenjene drugarice direktorke,Vladimira Kajlovca, vlasnika udruženja građana Panart koje služi za ispumpavanje para iz budžeta o čemu najbolje govori činjenica da je tekstove za splačinu od kataloga lektorisala njegova žabolika ženica Ana Kajlovac a naravno prelom je radila mladalačka simpatija drugarice direktorke Željko Rajačić inače vlasnik preduzetničke radnje Arhe, koja je inače nakon prekida u radu svojedobno volšebno vaskrsnula kako bi se preko nje takođe prale pare pošto je muzej u radnom odnosu dve godine imao dizajnera a sve posliće je radio Rajačić kome je recimo dizajn istog plakata uvek plaćan pet puta pošto je tako bila sročena javna jebavka.

Inače i sam Rajačić se spodobio na otvaranju, sav izakan i bled kao akrep, a pravo je čudo da su sa ovako svečane i kapitalne manifestacije izostale njegova žena Milica i njegova svastika Željka Grebić kojoj je drugarica direktorka 2014. bez javnih, a verovatno preko tajnih jebavki opremila muzejsku birtiju za preko 1.200.000 dinara i potom je izdala Grebićki koja je na kraju zatvorila brlog koji je čitavo leto služio za idemo na po jednu u muzej, a bogami drugarica direktorka i njena kamarila u istom tom brlogu nisu pile pićence već po litar jeeeeedan a to i sada čine o čemu svedoče mirisni produkti nastali varenjem džibre koji se zamamno šire iz kancelarija!

Naravno sama izložba je imala pretežno cirkuski karakter tim pre što su tu još dovučene kič mazarije studenata crkvene akademije koje se štancuju na kvadratne metre i klaftre a kao poseban muzeološki veoma vredan originalni materijal utrpani su I kostimi iz propale kič tv serije Nemanjići koja je predmet sveopšte sprdnje u javnosti. Uostalom, spram sveca i tropar! Naravno, izložba je bila zasnovana na uobičajenim falsifikatima nastalim u kuhinji SPC ali se nakon nje postavilo jedno osnovno pitanje koje glasi: zašto bi se jedan uspešan vladar, čak i bez mnogo skandala (za razliku od svoje najbliže familije) dakle vladar koji je krunisan papskom krunom i koji je nedvosmisleno bio katolik naprasno rešio da promeni veru. Odgovor leži opet u najbližoj familiji odnosno u delovanju Rastka Nemanjića kome se očito još u mladosti nešto desilo pa je naprasno postao neka vrsta pravoslavnog talibana koji je i oca i majku naterao da odu u manastir, a brata da promeni veru. Takav je sada svetinja SPC! Ako se sve ovo ima u vidu onda ni najmanje ne čudi da su se na samom otvaranju svi govornici međusobno takmičili u tome ko će više da lupa i baljezga!

Izložbu je zvanično otvorila istoričarka dr Ivana Spasović iz Arhiva SANU koja je očito ili bila pod dejstvom ko zna čega ili nije stavila sleparnike ili kontaktna sočiva čime je jedino moguće objasniti činjenicu da nije bila u stanju da registruje prostu činjenicu da se izlaže prazno u šupljem, odnosno kako mala Bembara (tako drugaricu direktorku zovu neki pančevački taksisti pošto su je mrtvu pijanu mnogo puta utovarivali vozili i iskipovali pred zgradom) zamišlja izložbu bez ikakve akribije, koja u najmanju ruku podseća na album sa sličicama Životinjskog carstva , u ovom slučaju crkveno nebeskog:

- Ova impresivna izložba vraća nas u trinaesti vek u doba obeleženom virom evropske istorije koji nije mimoišao ni tadašnju Srbiju. ...Činjenica je da je dolazak dinastije Nemanjića prekretnica i ako nije početak istorije, jeste početak srpske istoriografije. Počeli smo da ostavljamo trag o sebi i drugima, rekla je dr Ivana Spasović. Vidno iznervirana neočekivanim gošćama i očito pod dejstvom vatrene vode, drugarica direktorka Svetlana "Bembara" Mesicki je najpre svaki čas prekidala vd. direktora Miroslava Birclina upadajući mu u reč da bi potom svojim karakterističnim vokabularom lupila kao Maksim po diviziji: "...Nemanjići nisu samo obeležili prvu i verovatno najuticajniju epohu u čitavoj istoriji srpskog naroda, već su svojim duhovnim i materijalnim legatom postavili visoke standarde koji važe i danas. Legende, običaji, pesme i freske, manastiri i pisani dokumenti - sve to jasno ocrtava kult vladarske loze Nemanjića, kult koji zrači sa pijedestala srpskog etnosa...".

Iz ovoga se nameće jasan zaključak: ako su kriminal, ubistva, verski fundamentalizam, sadizam i pedofilija pijedestal srpskog etnosa šta se tek nalazi ispod tog pijedestala? Doduše, pri samom kraju svog lupetanja u katalogu, u kome uzgred ima svega osim kataloških odrednica izloženih predmeta što potvrđuje da nije izloženo apsolutno ništa, Bembara je jasno pokazala da je, verovatno pod dejstvom elemenata, pobrkala i vreme i mesto pa se naizmenično osvrtala na prošlost i budućnost iz koje će prizreti (bilo bi jako lepo da neko prevede na srpski ovu reč) ram za portret naroda iz koga su ponikle seni Nemanjića!

Da stvar bude kompletna pobrinula se tzv. slikar restaurator Gordana Đurađević Stojanov koja se upustila u istorijsko umetničke analize na osnovu izuzetne istoričarsko umetničke prakse stečene radom kao hostesa u umetničkoj birtiji Dukat gde je godinama radila kao organizator proslava a otkuda je u Muzej dovukla svog svojevremenog ljubavnika Aleksandra Alimpića da organizuje etno folk večeri u muzejskoj birtiji, izlaže svoje crkvenoslikarske škrabotine i čak drži likovnu radionicu!

Verovatno zbog ogromnog napora oko navodne pripreme još navodnije izložbe i delikatne organizacije podele plena članovima svog udruženog zločinačkog poduhvata, sirota jadna ex direktorka muzeja BMW Mesicki Svetlana, odnedavno poznata kao Bembara, rešila je da odmori dušu i telo pa je lepo nadigla pozamašno dupe i otputovala ni manje ni više u Poreč na duševni i navodno telesni odmor, samo je ostalo potpuno nerazjašnjeno od čega se ona kao treba odmarati kad poslednjih 22 godine ne radi ništa, barem iz oblasti muzeologije, dok je apsolutno sve drugo što je ikada u životu radila manje ili više spadalo u kategoriju poslovnih ševa, odnosno u jednokratne ili višekratne veze sa muškarcima koji su joj na ovaj ili onaj način mogli pomoći, što lično, a što trošenjem para na nju, ili pak savetom koje ona u principu nikada nije prihvatala jer je umislila da je najpametnija i najlepša od svih!

Takođe bi bilo jako zanimljivo videti od kojih se to para ide u Poreč kada direktorska platica već poodavno nije 80.000 već samo kustoska od 45.000, nema više službenih kartica ni fijakera, pardon kombija, a ni alimentacija detetu odavno nije 600 evra već mnogo manje, pa sirotica Bembara redovno svojoj majci sa kojom inače ne govori po pare u Smederevo šalje kćerku! Inače, Bembara je lepo uspela, po receptu svoje duhovne Big Mame Menkovićke da u muzeju instalira pravi veštičiji kazan sačinjen od nepostojeće PR radnice Vanje Radenković udate Rakinić (neko se očito usrećio ovim brakom), nepostojeće sekretarke Muzeja Ivane Bubnjević koja je dovela i svog zrikavog svekra Rajka da bude Bembarina desna ruka, takozvane konzervatorke Gordane Đurađević Stojanov koja prima platu a konzervaciju rade svi drugi, zatim muzejske punjene plovke Tatjane Tomanović koja je godinama primala platu preparatora za drvo i metal dok je te poslove radio Menkovićkin zumbul aga Nebojša Jeremić.

Sve u svemu ovaj stalnozasedajući muzejski veštičji kazan uspeo je da skuva takvu opojnu čorbicu i da njom dobro napoji vd direktora da je ovaj sav srećan svim nepostojećim radnicima 1. oktobra lepo produžio ugovore o radu čime se nastavilo sa mužom gradskog budžeta a istovremeno drugarica direktorka, opet po Menkovićkinom receptu intenzivno radi na destabilizaciji i pravljenu haosa kako bi na taj način pokazala kako je u vreme njene strahovlade u muzeju sve bilo super ne bi li se tako opet vratila na mesto direktora.

O tome kakav je tamo haos najbolje govori navodni fizički napad kada se Gordana Đurađević Stojanov pod dejstvom vatrene vode saplela u hodniku izlazeći iz WC-a, pa to proglasila fizičkim napadom na sebe zbog čega je naprasno određen medijator a potom u muzejem krenule da kruže peticije kojima je čak 12 potpisnika od vd direktora tražilo zaštitu što je inače čist Bembarin patent (ko je ono beše tražio od drugarice direktorke da je zaštiti od koleginice pa je drugarica direktorka zbog toga pokušala da da nezakonit otkaz i zaključala kustosa i potom bila smenjena).

Zbog svega toga, odnosno posle slučaja sa doživotno pijanom smenjenom drugaricom direktorkom ostataka Narodnog muzeja Pančevu, gradska uprava je morala da spreči ponavljanje takvog slučaja na nivou grada, pa je tako pored ostalih stvari, na konkursu za direktora Gradske stambene agencije važan uslov bilo da kandidatu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom, pored ostalog obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno lečenje alkoholičara što je bilo bitno iz prostog razloga jer je nedavno celo Pančevo brujalo što zbog pijanog Rusa koji je pao sa devetog sprata i nastavio da pije, što zbog pijane drugarice direktorke koja je dobauljala toliko pijana u banku da su morali da zovu nekoga da dotičnu osobu nekako izvede na frišak luft a verovatno zbog svega toga potom danima nije dolazila na posao! Doduše možda joj se negde usput odvalila štikla, pa je izgubila ravnotežu i poljubila pločnik..

U svakom slučaju, onome ko zna ekipu iz ostataka Narodnog muzeja Pančevo, ni pakao mu neće teško pasti! Preko svojih pajtašica u sekretarijatu muzeja Bembara je uspela da podmetne vd direktoru čitav niz glupih i besmislenih odluka samo kako bi napakostila kome god može a sve u skladu sa izrekom Zaludna popadija i jariće krsti. Najbolji primer tako nečega svakako je zabrana zaposlenima i posetiocima muzeja da unose bicikle u zgradu sa strane trga od sabajle pošto je kao sa te strane pešačka zona a zapravo kako bi se drugima zagorčao život pa su posetioci prinuđeni da obiđu pola bloka kako bi u muzejsko dvorište ušli sa druge strane ostavili bicikl i ponovo obišli pola bloka da bi se opet vraćali natrag jerbo je sporedni ulaz zaključan pošto navodno portiri imaju pune ruke posla, a malo je poznato da svoj lični ključ ima i direktorkina omiljena konzervatorka i sestra po čaši i flaši Gordana Đurađević Stojanov koja maltene svakodnevno iz svojih crvenih kola marke opel pravo u muzejske kancelarije donosi raznorazna pića a štek pravi u klozetu tako da se iz prijemne kancelarije, tj. nekadašnjeg Salona gotovo svakodnevno može čuti pijano groktanje, graktanje i histerična vika i cika dok muzejski veštičiji sabat zaseda i priprema kojekakve gadosti i pakosti a kada se otvore vrata te kancelarije u hodnik prodire neslućena količina alkoholnih isparenja, kao u najgoroj birtiji a isto se dešava i kada se otvore vrata umetničkog odeljenja koje je druga stanica alkoholne ture u muzeju, dok se treća nalazi u prostorijama arheologa gde čitavo ovo veselo društvo takođe odlazi na lokerisanje, uostalom ko je još video arheologa koji ne pije?

Inače, pitanje je samo dana kada će i koliko marica i ambulantnih kola upasti u Narodni muzej Pančevo i koliko će trebati ludačkih košulja i terapija za detoksikaciju od alkohola u Kovinu? Doduše, pošto je Bembara volela vlasnike ganc novih auta, najpre BMW-a (otud joj i ime) sada je idealan trenutak da se proveze novom maricom ili kolima hitne pomoći kojima je ranije iz muzeja slala zaposlene u ludnicu. Inače očito je da su posledice novih muzeoloških tendencija drugarice direktorke ostavile trajan dubok trag pošto je muzej postao izložbeni poligon za kojekakve budalaštine i samo je pitanje dana kada će muzej početi da organizuje gostovanje kapitalnih postavki iz inostranstva koje su pravi muzeološki hit.

Tako se uskoro može očekivati kapitalno gostovanje u saradnji odeljenja za arheologiju čuvene kuće Hallstatt Beinhaus ili Charner Bone, odnosno kuće u kojoj je smešteno 600 ljudskih lobanja koje su, da bi izgledale zanimljivije i dobile na atraktivnosti (?!), oslikane i dekorisane cvećem i lišćem, pa su takve postale turistička atrakcija kojoj bi svakako trebalo pridodati reprezentativan izbor iz muzejske kosturnice nakon čega bi svakako trebala uslediti višedecenijska saradnja radi razvrstavanja i prezentacije muzejske kosturnice u podrumu ispod depoa za arheologiju koji je sam po sebi posebna turistička atrakcija jer je tamo nekada bio gradski pritvor ali po svemu sudeći to bi moglo da traje veoma kratko jer se saopštenjem upravo oglasilo Ministarstvo pravde, koje je najavljujući skori završetak radova na novom zatvoru kraj puta za Kovin, najavilo i preseljenje Narodnog muzeja Pančevo u zgradu starog zatvora u najstrožem centru Pančeva čime se otvaraju dosad neviđene muzeološke perspektive u smislu uređenja interaktivnih postavki pa bi svakako posebna turistička atrakcija bile posebne zatvorske ćelije sa izloženim živim eksponatima koje bi kožne prsluke i čizme zamenile robijaškim uniformama: drugaricom direktorkom, slikarkom konzervatorkom, pravnicom, a odmah do njih bi bio svojevrsni kreativni centar sa ćorkiranim članovima Velike muzeološke lože drugarice direktorke: dizajnerom, fotografom lektorom itd.

U međuvremenu je izvršena i izmena sistematizacije pa je tako broj radniih mesta i izvršilaca smanjen sa 17 na 14 pa bi bilo jako zanimljivo videti po kom osnovu onda radi čak 7 nepostojećih radnika na nepostojećim radnim mestima! Pošto u muzejskim hodnicima i aulama nema grejanja, to će biti idealan prostor za još dve kapitalne muzeološke manifestacije: za gostovanje proslavljene Staze slavnih bubašvaba koju je osmislio je Mihael Bohdan koji je prikupio impresivnu kolekciju mrtvih i uređenih bubašvaba koje je izložio, baš kao i na stotine živih, te za otvaranje i uređenje pančevačke ispostave Hrama pacova iz Indije u kome bi se omogućili idealni uslovi za život i čuvanje nekoliko hiljada pacova iz šireg centra grada koje bi trebalo poštovati kao svetinju jer se u njima kriju duše umrlih.

Obzirom na samo stanje zgrade, takođe bi trebalo organizovati i gostovanje iz Berlina odakle bi došla domišljata turistička vodičkinja Ana Has, koja bi ponudila pravu turističku atrakciju, odnosno sasvim novo iskustvo obilaska muzejskih klozeta. Naime osim razgledanja, Ana nudi i zanimljivu priču o klozetima od najprimitivnijih do današnjih najnovijih i modernih toaleta, a u slučaju muzeja svakako bi bilo jako zanimljivo saznati ko se recimo peo na koji klozet, ko je šta razbio, šta se dešavalo na direktorskom klozetu, ko je sa kim uhvaćen in flagranti, ko je gurao par cipela u kanalizaciju uz jedan originalni eksponat: klozet čučavac koji je po Bembarinom nalogu konzervirao Zumbul aga Nebojša Jeremić!

Ipak svečano finale usledilo je uoči predaje ovog teksta u štampu i to tako što je Viši sud u Beogradu doneo presudu pod brojem 5.P.4. br 56/2015 kojom se Narodni Muzej pančevo obavezuje da plati 420.000 dinara odštete sa zateznom kamatom i 110.000 dinara sudskih troškova takođe sa zateznom kamatom od dana donošenja presude fotografu Večernjih novosti Zoranu Jovanoviću Mačku zbog povrede autorskih prava u režiji drugarice direktorke kao odgovornog lica koja je Jovanovićeve fotografije u katalogu potpisala imenom Radovana Đerića muzejskog fotografa koji se očito sprema da klisne iz muzeja pošto je nedavno za lokalni nedeljnik izjavio kako je samo trenutno u muzeju. Uglavnom tokom sudskog spora svi su se uprli da zaštite sirotu jadnu nevinu Bembaru što im se obilo o glavu a i ona sama se nalupetala: fotografije tužioca saopštene javnosti, pod nazivima koji nisu originalni, nazivi fotografija i time nisu povređena autorska prava tužioca obzirom da u pitanju nije bila u pitanju autorska izložba tužioca, jer sama izložba se nije sastojala od fotografija nego i od predmeta (raketa i bombi) koji pripadaju muzeju i Vazduhoplovnom muzeju u Beogradu, a tim povodom je ispod svake fotografije na izložbi stavljena legenda koja objašnjava fotografiju,te to nisu bili nazivi i naslovi fotografija već prateći element izložbe!

Ono što je veoma bitno je činjenica da sud nije poklonio svoju veru delu iskaza svedoka Srđana Božovića i Aleksandre Jakovljević Đerić jer je svedok Srđan Božović promenio prvobitno dati iskaz na ročištu održanom dana 02. februara 2016. godine kada je izjavio da nije razgovarao sa tužiocem na temu objavljivanja fotografija bez imena i prezimena autora i bez izrade fotografija u odnosu na ročište koje je održano dana 26.oktobra 2016. godine,te kako isti nije bio u mogućnosti logično da objasni promenu svog iskaza i činjenicu da Radovan Đerić nije čuo navedene informacije iako je bio prisutan na sastanku u istoj prostoriji, a da je Aleksandra Jakovljević koja je bila po strani sve te činjenice čula, to je sud stanovišta da su iskazi svedoka Aleksandre Jakovljević i Srđana Božovića sračunati na uspeh tuženog u sporu, pa im iz navedenih razloga nije poklonio svoju veru.

A Jakovljevićka je izgleda poznata po tome što čuje samo ono što joj kažu I kada joj kažu da čuje. Međutim , ova presuda je potvrdila nešto o čemu ceo grad već odavno priča, pošto je u njoj navedena kao Aleksandra Jakovljević Đerić. Da li je to rezultat etnoantropoloških tečajeva kod drugarice Svetlane "Bembare" Mesicki?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane