Otvoreno pismo javnosti grupe navijača FK "Partizan"

KOME SMETAJU PRAVI NAVIJAČI?

......

Kažu da je jutro pametnije od večeri. Prođoše i dva jutra, a mi ne dođosmo do odgovora na pitanja koja se nameću sama. Za vreme, a i posle derbija u subotu, dešavale su se stvari na koje jednostavno nema odgovora. Dužnost nam je da upoznamo javnost, time zaštitimo sve one kojima je klub u srcu, ma koji on bio, zaštitimo mlade, starije, decu, žene... Da se ne ponovi...

Da naš ugao gledanja ne bude subjektivan, da javnost sazna istinu, molimo vas, novinare i redakcije, da stanete u zaštitu prava svih nas, da stanete u zaštitu osnovnih ljudskih prava. Umesto saopštenja, postavili bismo nekoliko pitanja:

* Ko je zabranio naš polazak sa Južne tribine stadiona kluba koji bodrimo i zašto?

* Ko je odredio da se najbrojnija grupacija navijača Partizana smesti u kavez bez vode i toaleta?

* Zašto je taj deo tribine bio pod opsadom, kordoni policije, na nekim mestima u više prstenova?

* Zašto 145 minuta posle utakmice niko nije mogao da napusti deo tribine na kojoj smo se nalazili?

* Zašto smo stadion morali da napuštamo jedan po jedan, dignutih ruku, prolazeći kroz špalir organa reda, kao u logoru?

* Zašto je, bukvalno svako, dobio udarac pendrekom, pesnicom, ne znamo već čime sve, prolazeći kroz taj špalir?

* Čemu upotreba suzavca?

* Zašto niste objavili povrede onih koji su se javili u urgentni centar, lomovi nanešeni tvrdim predmetima, u ovom slučaju pendrecima. Povređen je dečak koji ima 12 godina, da li je i on opasnost za bezbednost?

* Ako je krivica postojala, zašto nisu krivci uhapšeni, već su stradali ljudi koji nisu nikoga pogledali ispod oka?

* Zašto i ko je naredio batinanje svih koji su bili na tribini gde su Partizanovci?

* Ko je prstom pokazao koga treba da biju besomučno?

* Zašto povređeni nisu prevoženi kolima hitne pomoći, već pešice ili taksijem do urgentnog centra?

* Da li je, tog nekog, namera bila da se izazove reakcija svih nas koji smo prošli torturu u državi, za koju su, mnogi od nas i krvarili?

* Da li smo mi građani šestog reda, pa se frustracije leče time što se na molbu dečaka od 11 godina za malo vode, organ reda hvata za polni organ i galami: EVO, OVDE IMAŠ DA PIJEŠ?

* Da li smo građani desetog reda, kada se pojedinci organa reda, koji treba da nas štite, unose u lice rečima: Da se ja pitam, sravnio bih vas sa zemljom?

* Da li smo mi uopšte građani sa osnovnim pravom, kada nijedan medij nije objavio šta se dešavalo te večeri?

Mnogo pitanja bismo mogli postaviti, ali suština je jedna:

Namera onog ko je organizovao, naredio i sproveo u delo sve ovo, bila je da se izazove reakcija. Kada je reakcija izbegnuta, sačekali su trenutak da iskoriste silu i prekorače svoja ovlašćenja. Ako postoji krivica pojedinca, kolektivna krivica je suvišna. Ako postoje najave po društvenim mrežama da su neredi mogući, ako postoji javni poziv na linč pojedinih ljudi na našoj tribini, zašto niko nije stao u njihovu zaštitu, već su oni pretrpili najveću represiju.

Mi nismo u ratu sa državom.Mi nismo u ratu sa bilo kojom navijačkom grupom, došli smo da bodrimo Partizan i doživeli neviđenu torturu. I doći ćemo opet. I opet. I opet. Kosti nam možete slomiti, ali duh zajedništva i ljubav prema klubu nikada.

Mi smo Partizanovci, samo ime kaže, gde god igra Partizan, mi ćemo biti sa njim.

Nadamo se da će komandiri i vrh službe MUP pronaći onoga ko je prekoračio upotrebu sile, da će stati u zaštitu građana Srbije, samim time i nas, jer niko više ne treba da prođe sramnu intervenciju, ničim izazvanu, koju smo mi prošli u subotu uveče.

Što se tiče pretnji po društvenim mrežama, pozivima na linč naših drugova, odgovorićemo onom Njegoševom: SVAK JE ROĐEN DA PO JEDNOM UMRE, ČAST I BRUKA ŽIVE DOVIJEKA!

U nadi da se ovakve stvari nikome više neće dešavati, pozdrav, PARTIZANOVCI

Poruka redakcije Magazina Tabloid - Volovi jaram trpe, a ne ljudi.