Natrag

Do koske

Bolest Aleksandra Vučića je uzela maha, a on odbija terapiju

Ja vragolan i moj deda

Kad padne s vlasti, Aleksandar Vučić moraće da odgovara za sve zločine koje je izvršio nad Srbijom. Ipak, svakodnevno se povećavaju šanse da izbegne sudsku kaznu. Bez obzira na brojne svedoke i dokaze konkretnih zlodela, ima mnogo više činjenica koje ukazuju na njegove mentalne poremećaje. Umesto na optuženičkoj klupi, sve bliže je ludnici.

Predrag Popović

Vučićevi advokati neće imati težak posao da dokažu njegovu neuračunljivost. Biće dovoljno da prilože njegove izjave, svaki psihijatrijski veštak će potpisati uverenje o teškom obolenju, koje ga oslobađa odgovornosti za sporne postupke. Poslednji, verovatno najmonstruozniji, primer njegovog ludila prezentovan je posle moskovske vojne parade povodom Dana pobede nad fašizmom, kad su ruski predsednik Vladimir Putin, izraelski premijer Benjamin Natanjahu i Vučić položili venac na Grob neznanog junaka pod zidinama Kremlja. Putin i Natanjahu su nosili fotografije svojih očeva, ratnih junaka iz Drugog svetskog rata. Pored njih, Vučić je nosio fotografiju svog dede Anđelka.

S patološkom potrebom da sve, pa i tu memorijalnu ceremoniju, iskoristi za svoju političku propagandu, Vučić je, falsifikujući činjenice, pokušao da se predstavi kao potomak žrtve zločina hrvatskih fašista. Preko svojih medija plasirao je priču o mučeništvu dede Anđelka, koji je, navodno, ubijen u Jasenovcu 1941. godine.

- Oca mog oca, Anđelka, jednog od najbogatijih srpskih domaćina u selu Čipuljiću, ustaše su odvele u prvoj grupi i nedugo zatim likvidirale. Moj otac ga nikada nije ni video, jer se rodio nakon njegove smrti. Ubili su ga, a nama su, kao porodici, poznata imena i potkazivača i ustaških koljača. Takođe su ubijeni Stevo Vučić, Ilija Vučić, Đorđo i Rajko Vučić, najbliža familija mog oca. Na strani moje bake, očeve majke, porodica Kunovac, stradao je još veći broj ljudi, koji su ubijeni samo zato što su Srbi. Ubijeni od ustaške ruke u mojoj familiji broje se desetinama - rekao je Vučić.

Prema toj verziji, ustaše su u Bugojnu, između 25. i 27. maja 1941. uhapsile grupu od 25 viđenijih Srba i zatvorili ih u zgradu zvanu „Konak". Kasnije su transportovani u Banjaluku, da bi bili ubijeni u ataru sela Ivanjska, na Kozari. Dedu Anđelka naprednjački mediji su opisali kao pravog Srbina s dna kace. U udvoričkom zanosu, hvalili su njegove poslovne uspehe. Imao je, kažu, prve automobile i vozače, pa i konje za utrke. Zahvaljujući njemu, posle prijema na dvoru, kralj Aleksandar Karađorđević je 1927. godine Bugojnu darovao zgradu Srpskog doma.

„Hroničari su zapisali da je Anđelko Vučić čašćavao goste kafane nakon puča 27. marta 1941. godine u Beogradu, kojim je zbačena vlada Cvetković-Maček, a Kraljevina Jugoslavija odbacila Trojni pakt sklopljen sa Hitlerovom Nemačkom i Musolinijevom Italijom. U znak slavlja stavio je pred svoju radnju bure sa rakijom i svakog ko je naišao besplatno je častio, ostalo je zabeleženo. Nesporno je da je Anđelko Vučić bio na hodočašću na Hristovom grobu u Jerusalimu, zbog čega je dobio nadimak Adžija" - opisani su izmišljeni događaji, koje su zabeležili hroničari koji ne postoje, u tekstu s naslovom „Ceo svet je danas čuo za Vučićevog dedu kog su ubile ustaše".

Svoja saznanja o istoriji čipuljićke porodice Vučić u knjizi „Haške muke" objavio je Ljubiša Petković, bivši komandant Ratnog štaba Srpske radikalne stranke i dugogodišnji narodni poslanik. Istraga, koju je Petković sproveo, činjenice pokazuje u sasvim drugom svetlu.

Anđelko Vučić, Aleksandrov deda, prema tim izvorima, u septembru 1941. prihvatio je katoličku veroispovest, što su uradile i porodice Kadijević, Lukić i Praljak. Dokument o tome potpisao je lokalni fratar Mijo Filipović.

- Stari Anđelko je bio jedina žrtva Vučića tokom rata, ali ni on nije stradao od ustaša. Naime, deda Aleksandra Vučića preminuo je od zadobijenih povreda posle jedne kafanske tuče u Banjaluci. On se bavio trgovinom, odnosno švercom. Pošto je bio u stalnim dugovima, osnovano se sumnja da je u pitanju osveta za nenaplaćena potraživanja - napisao je Petković, uz napomenu da je posle te tragedije udovica Dragica, Aleksandrova baba, s decom pobegla u Srbiju.

Najstariji Anđelkov sin, Antonije, zvani Braco, bio je oženjen divom iz bugojanske porodice Tomas. Poznato je da je Ljubo Tomas bio jedan od zloglasnih ustaških krvnika.

Ma koliko se trudio da falsifikuje detalje iz porodične istorije, Aleksandar Vučić nema sreće. Uvek se nađe neka činjenica koja raskrinka njegove laži. Taj usud nije mimoišao ni romansiranu biografiju dede Anđelka.

Krajem 2008, čim je postao zamenik predsednika Srpske napredne stranke, da bi lakoverne simpatizere uverio da se ne odriče radikalskog nacionalizma, Vučić je otišao na turneju po Hrvatskoj. Uz nekoliko srpskih naselja u Lici i na Kordunu, posetio je i Memorijalni centar Jasenovac. Pred novinarima Hrvatske televizije optužio je Franju Tuđmana i njegove naslednike da prikazuju umanjeni broj srpskih žrtava.

- U Jasenovcu su ubijena 24 člana porodice Vučić, a nijednog imena nema u registru - rekao je skrušeni Vučić.

Međutim, nedavno je u zvanični popis ubačeno ime dede Anđelka. No, ni to nije urađeno kako treba, pa je kao ime njegovog oca navedeno - Antonije, a i sam Aleksandar je govorio da mu se pradeda zvao Rade. Omaška, verovatno napravljena u brzini, upućuje na to da je aktuelni predsednik Srbije iskoristio kontakte s hrvatskim vlastima da ih zamoli da ubace ime njegovog dede na spisak ubijenih Srba, kako bi podržali teoriju o stradalaštvu porodice Vučić.

Kakva god bila istina, Aleksandar Vučić je javno, zarad vlastitog političkog marketinga, posramio pokojnog dedu. Ako je Anđelko zaista podlegao povredama zadobijenim u kafanskoj tuči, normalan čovek, makar iz elementarnog pijeteta, ne bi ga predstavljao kao nevinu žrtvu ustaškog terora. Niko pri zdravoj svesti ne bi to radio ni zbog pravih jasenovačkih stradalnika, da ne kalja uspomenu na njih. S istim motivom, niko moralan ne bi paradirao sa slikom dede-švercera uz junake iz ruskog Besmrtnog puka.

S druge strane, ako je Adžija Anđelko bio onoliki srpski patriota kao što ga se danas predstavlja, opet je posramljeno sećanje na njega, s obzirom da ga njegov unuk bruka politikom koju vodi. Istovremeno dok dedu prikazuje kao velikog pravoslavca, Aleksandar zagovara protestantizam i priznaje da mu je od Svetog vladike Nikolaja bliži i draži Martin Luter. Deda je, kažu, bio protivnik saradnje s Nemačkom, a unuk se zaklinje u Angelu Merkel.

Uslovljen mentalnim poremećajima, Aleksandar Vučić ovom i ovakvim pričama nanosi sramotu celoj Srbiji, pa i najbližim članovima svoje porodice. Žalosno je što ni njegovi roditelji ne mogu ili ne žele da ga spreče da vodi ovakve propagandne kampanje. Naprotiv, Anđelko i Angelina učestvuju u kreiranju bolesnih igrokaza. Oboje su sedeli u televizijskom studiju i klimali glavom dok je njihov sin pričao kako su ustaški teroristi u leto 1972, u okviru „Operacije Feniks", upali u njihovu kuću u Čipuljićima i tražili baš njega, bebu Aleka, da ga ubiju u kolevci. Na sreću, baba ga je prekrila ćebetom, pa ga Ludvig Pavlović i Stipe Ljubas nisu pronašli.

Neumeren u svemu, Vučić je izgubio kontrolu i nad bajkama koje izmišlja. I naprednjački fanatici sa stidom su dočekali priču o dedi-heroju, a normalni ljudi su je na društvenim mrežama izvrgli ruglu. Preko fotografije pokojnog Anđelka, koju je nosio Vučić, montirali su slike Vojislava Šešelja, pa čak i Adema Jašarija. Duhoviti kritizeri šalili su se tvrdnjom da su poslednje Hitlerove reči bile: „Da li ste uhvatili Anđelka"...

Da nije opasan, Aleksandar Vučić bi bio samo smešan. Ovako, kad shvati da mu se bliži pad s vlasti, preći će s laganja na nasilje. Sad s marketinškim trikovima zloupotrebljava i svog pokojnog dedu, sutra ga ništa neće sprečiti da primeni otvoreni teror nad živim političkim protivnicima. Iako je očigledno da nije pri zdravoj svesti, to neće biti dovoljno jak alibi za sve što radi. Kao što nije izgovor za sve normalne građane, koji ne uspevaju da ga pošalju u prošlost, gde mu je mesto.

A 1. Za sve je kriv knez Lazar

Aleksandar Vučić iz dana u dan nalazi nove načine da ponižava građane Srbije. U nastupu sablasnog nadahnuća, uspeo je da uvredi i Svetog velikomučenika cara Lazara Hrebeljanovića.

- Neki mi spočitavaju kako sam izgubio Kosovo. Nisam. Knez Lazar je izgubio Kosovo u bici u kojoj je srpska vojska nestala - rekao je nedavno Vučić.

Nezainteresovan za istinu, nije pomenuo da je Srbija pod tursku okupaciju pala tek 70 godina posle Kosovskog boja. Uostalom, knez Lazar je tada ostao bez glave, a Vučić je, u svojoj borbi za Kosovo 1999, oslobodio stan od sto kvadrata u Beogradu.

Pre optužbe na račun kneza Lazara, Vučić je hvalio sultana Murata, „velikog vojskovođu i vladara", a sada je, dodvoravajući se kolegi, turskom diktatoru, poredio Erdogana sa Kemalom Ataturkom, a sebe sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem.

Bolest je uzela maha, a bolesnik odbija terapiju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane