Natrag

Na nišanu

Ako ga ostavljaju, neka to bude u proleće

Gađenje, ili to smrt dolazi

Oboleli srpski diktator Aleksandar Vučić ovih dana pevuši pesmu iz filma Sjaj u travi - Ako me ostavljaš, neka to ne bude u proleće, dok razmišlja zašto ga je, iznenada, zaboravila Angela Merkel, Federika Mogerini i mnogi belosvetski zaštitnici kojima je punio džepove, a oni mu okrenuli leđa. Došlo je vreme za veliku naplatu, ali se on, što bi rekli Moravci, još kurobeca. Planira da ovako izolovan i obesparen dopuni kartel dokazanim pljačkašima, da uvede vanredno stanje, da pusti građanima još krvi. Hoće li imati i vremena i snage za svoj poslednji krvavi obračun. Možda je njegovom stanju prikladnija pesma koju je napisao Anri Mišo - Gađenje, ili to smrt dolazi

Nikola Vlahović

Samozvani Vođa ostao je na čistini. Ni novca ni zaštite. Njegova šetnja sa Putinom kroz Moskvu, na Dan pobede, nije značila baš ništa, kao ni njegov poslednji susret sa Merkelovom. U vezi njega i njegove politike, postignuta je apsolutna saglasnost i na Istoku i na Zapadu: mora da ode. Postao je teret u odnosima velikih sila na Balkanu, kompromitujući svakoga ko je sa njim bilo kakva posla imao, čak i ako se samo fotografisao. I upravo u ovakvim okolnostima, kad je trebalo da progleda i shvati gde mu je mesto, Vučić nastavlja sa svojom manijakalnom politikom, čvršće se povezujući sa proverenim kriminalcima iz sopstvene stranke, tražeći podršku i od njemu sličnih iz sveta.

Poslednjih dana aprila i prvih dana maja meseca ove 2018. godine, na odvojenim sastancima sa članovima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, sada već bivši ministar finansija Dušan Vujović, dobio je instrukcije kako da postupi u okolnostima narastujećeg kriminala u, i oko Vlade Srbije. Već 7. maja, Vujović je podneo pismenu ostavku, čije obrazloženje nije dostupno javnosti.

Bio je to prvi korak u već pokrenutom postupku rušenja Vučićeve partijsko-kriminalne piramide.

Ni posle punih šest godina apsolutističke vladavine, samozvani Vođa nije shvatio (ili nije želeo da shvati), da dve trećine ukupnog spoljnog duga Srbije, otpada samo na dva poverioca - MMF i Svetsku banku - te da je svaki diktator koji se poigrao novcem ovih finansijskih korporacija, prošao loše i to po ubrzanom postupku. A, Vučić je njihove milijarde nemilosrdno trošio na banditske projekte, podršku lažnim investitorima i lažno finansiranje infrastrukturnih projekata (dovoljno je pogledati koliko je novca do sada stvarno potrošeno na nedovršeni Koridor 10 i Koridor 11, pa to uporediti sa prikazanim troškovima). Kriminalne privatizacije i razne "dokapitalizacije" te finansiranje stranih kompanija direktno iz budžeta (poput Fiata, Jure, Ikee i mnogih drugih), bile su više nego dovoljan razlog da MMF i Svetska banka zaustave dotok novca.

Još jedan bitan faktor srušio je Vučićevu "kreditnu politiku". Naime, prema zvaničnim podacima, Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) ima oko 600 hiljada članova (nezvanično, upola manje), ali je i pola od pomenutih brojeva dovoljan pokazatelj koliko novca mora svakog meseca da se nađe u kasi ovog polu-političkog preduzeća. Oko 250 hiljada članova ove stranke zaposleno je u državnim institucijama, a svako od njih (od kafe kuvarice u javnom komunalnom preduzeću pa do direktora velikih korporacija), ima obavezu da deo svoje plate šalju svakog meseca u fond SNS. Smatraju stručnjaci MMF-a (i to su Vučiću saopštili), da skoro dve trećine svih zaposlenih iz njegove stranačke armije, predstavljaju čisti tehnološki višak i balast na budžetu Republike Srbije.

Odmah posle prvomajskih praznika (tačnije, već 3. maja ove godine), iz Brisela je stigla vest da Evropska unija više neće odobravati novac iz pristupnih fondova onim državama - kandidatima za članstvo koje nemaju sređen pravni sistem i u kojima vlada kriminal i korupcija. U vezi s tim, stigla je istog dana i izjava komesara za budžetska pitanja EU Gintera Etingera, koji je rekao da za potencijalnu novu članicu nije namenjen "nijedan evro" u novom budžetu EU, Vučić je tražio hitno objašnjenje, koje je "hitno" i dobio. Novca neće biti!

Poslednje veliko sudbonosno zakopavanje u kriminalno podzemlje, Vučić upravo izvodi "medijskom kandidaturom" dosadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog na poziciju ministra finansija, umesto Dušana Vujovića.

Svaki tiranin uz sebe ima svog "Mefista" (jedan od glavnih demona u hrišćanskoj mitologiji), a Vučićev demon pljačkaških strasti je Siniša Mali. U sumrak najopakijeg saveza kriminala i politike koji je ovde u novom veku viđen, pojavio se i Siniša Mali, brat Predraga Malog (sa kojim je sadašnja predsednica vlade Ana Brnabić bila u vezi, iz koje je izašla kao žrtva nasilja i potom "prebegla" u takozvanu LGBT zajednicu).

Navodni doktor nauka, Siniša Mali, kome u biografiji piše da je magistrirao 2013. godine u Sent Luisu (SAD), a da je doktorat odbranio u Beogradu, običan je hohštapler koji uživa visoku reputaciju kod sebi sličnih, u stranci kojoj sada pripada. Veliki broj univerzitetskih profesora već duže vreme osporava njegovu navodnu doktorsku titulu, nakon što ga je demaskirao profesor Raša Karapandža iz Londona, utvrdivši da je dve trećine tog "doktorata" čisti plagijat!

Znatno ranije, još februaru 2001. godine, Siniša Mali je postavljen za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Vlade Srbije. U ovom periodu, bio je službeno zadužen za pripremu zakonske regulative u vezi novog koncepta privatizacije (Zakon o privatizaciji, Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o Akcijskom fondu, Uredba o tenderima, Uredba o aukcijama, Uredba o restrukturiranju, Uredba o proceni vrednosti). Potom prelazi u Agenciju gde postaje direktor Centra za privatizaciju, u okviru kojeg vodi tendersku i aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala. Potom je bio i savetnik ministra finansija i predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, sa kojim je u Agenciji za privatizaciju napravi pustoš.

Može se sa današnje distance slobodno reći da je Siniša Mali to vreme, sa tek napunjenih 30 godina života, "skrojio" najveći lopovski projekat u tranzicionoj Srbiji, te da nije bilo nijedne aukcije i nijednog tendera u kome on i ostatak porodice Mali (brat i otac) nisu bili "ugrađeni".

Kao gradonačelnik Beograda u dramatičnim majskim poplavama 2014. godine, Siniša Mali, zajedno sa predsednikom opštine Obrenovac, Miroslavom Čučkovićem, direktno je odgovoran za smrt još uvek neutvrđenog broja građana, koji su stradali zbog nebrige i odsustva odgovarajuće akcije gradskih i opštinskih službi. Ali, pobrinuo se Siniša Mali za nešto drugo: da prikriva do današnjeg dana broj mrtvih i njihova imena ("češljane" su čak i matične knjige, kako istina ne bi izbila na videlo).

Na mestu gradonačelnika ostavio ga je Aleksandar Vučić, pretnjama da on lićno zna da Mali nije kriv što građani Obrenovca na vreme nisu evakuisani od poplave koja se očekivala. Prema istraživanjima Magazina Tabloid, živote je izgubilo najmanje nekoliko stotina ljudi. Krivična odgovornost Siniše Malog i Miroslava Čučkovića je nesumnjiva, jer su odgovorni što su javno pozivali građane preko radija i te-ve stanica da ''ostanu mirni'' i da čekaju da izgube život. Svako ko se interesovao za broj žrtva završio je u zatvoru, pod optužbom za širenje panike i straha.

Afera za aferom pratila je uspon Malog ka vrhu kriminalne piramide. Tako je u Bugarskoj otkriveno da je Siniša Mali direktor ofšor firmi preko kojih je kupovao luksuzne apartmane na bugarskom primorju vredne oko pet miliona evra u letovalištu „Sveti Nikola" na Crnom moru. Bugarski katastar nudi podatke za koliko i od koga je nekretnina kupljena. Ispostavilo se da se među kupcima tih apartmana nalazi i Srđan Dabić, direktor ruskog "Lukoila" poznat po tome što je privatizovao "Beopetrolove" benzinske pumpe u vreme kad je Mali radio u Agenciji za privatizaciju u odeljenju za tendere i bio nadležan za privatizaciju „Beopetrola".

Porodica Mali, Siniša, Predrag i otac Borislav, osnovali su i kompaniju "Compost group", pa su u jednom od njihovih poslova nezakonito došli i do 10 hektara državne zemlje. Otac Borislav bio je glavna ličnost nezakonite privatizacije preduzeća za proizvodnju vagona „Bratstvo", kojom prilikom je uz Sinišinu pomoć prevario straniog investitora.

Na portalu "Investigative Dashboard" koji sadrži linkove ka svim korisnim poslovnim registrima širom sveta, nalazi se i ime Siniše malog te njegovi nezakonit poslovi. Takođe i registar pod imenom "Orbis", gde se nalaze podaci o doslovno svim svetskim firmama (i svakodnevno se ažuriraju), mogu se naći i firme koje je registrovao Siniša Mali.

Može li ovakav čovek da sedne u fotelju ministra finansija Srbije? Može u Vučićevoj kriminalnoj državi, u kojoj su džeparoške sposobnosti vrlina i preporuka, a ne mana.

Savez Siniše Malog i njegove nesuđene snahe, Ane Brnabić, svakako će sahraniti Aleksandra Vučića brže od bilo koje pogrebne delegacije iz evropske unije ili MMF-a i Svetske banke. Oboje su članovi opskurnih međunarodnih organizacije koje se bave ubijanjem nacionalnih ekonomija (Mali je i član britanske privredne komore, a Brnabićeva i dalje figurira kao "siva eminencija" NALED-a, organizacije koja je u Srbiji instalirana sa idejom kontrole celokupnog ekonomskog života).

Gradonačelnik Siniša mali je više puta smenjivan i od Aleksandra Vučića. Povodom pritiska iz inostranstva oko slučaja Savamale, Vučić je rekao da će gradonačelnika biti smenjen i uhapšen. Ali, ništa od toga. Kako uhapsiti Malog koji je sa ministarkom Zoranom Mihajlović potpisao zločinački ugovor oko gradnje Beograda na vodi, učestvovao je u izdajničkoj prodaji JAT-a arapskom Etihadu. Šeicima je prodavao zemlju, hotele, a nameravao je da proda i sva izvorišta pitke vode.

Mali je prozivan zbog nasilja nad bivšom suprugom Marijom, od koje je oduzeo troje maloletne dece. Vučić ga je kritikovao javno zbog toga. Ali, ko da zakolje koku koja nosi jaja? Jer, ne postoji posao, rekonstrukcija, izgradnja bilo čega u Beogradu u koji se Mali nije ugradio. Provizija, mito, sve je to zabeležila srpska policija, ali je sve i ostalo u fijokama.

Pustoš iza projekata u čijoj realizaciji je učestvovao Siniša Mali, po Vučićevom nalogu, obavezuje da se ta mafijaška grupa što pre izvede na sud. A Vučić želi da baš ovakav čovek, preuzme finansije, jer mu neće biti lako da u budžetu ''ima suficita''.

Da bi pokrio sve pljačke gradonačelnika Malog, Predrag Mali i Andrej Vučić postaviće za gradonačelnika Irenu Vujović, dosadašnju predsednicu Gradske opštine Savski Venac. Ova laka i neuka žena, unuka narodnog heroja Save Kovačevića, idealna je prilika da Vučićeva ruka bude i u gradskoj kasi.

Ali, Vučić ima na stotine otvorenih problema, pa i onaj energetski, koji je sada nemoguće pokriti, jer su gasni sporazumi sa Rusijom i dalje "na ledu". Cena njegove navodne proevropske politike, sve je veća. Ovih dana, nemački izaslanik Klaus Tepfer boravio je u Prištini zbog elektroenergetskog čvora između Kosova i Srbije, pa je u jednom neformalnom razgovoru koje su lokalni mediji zabeležili, rekao da je sve bilo jednostavnije dok je država bila jedinstvena. Ovo nije bilo pravo njegovom domaćinu i Vučićevom partneru u komadanju Srbije, Hašimu Tačiju, ali, rečeno je, čulo se...

I dok mu na sve strane gori pod nogama, iz dobro obaveštenih krugova bliskih vladi, predsedništvu, vladajućoj stranci, pa čak i nekim diplomatskim krugovima, ima nagoveštaja da će Vučić da izvuče nek novu "Sablju" (asocijacija na masovna hapšenja nakon ubistva Zorana Đinđića). U prilog tome ide i jedna analiza koju je ovih dana objavio portal "Slobodna Bosna", gde piše da je američki državljanin Danijel Dejvid Korbet, bivši američki marinac i pripadnik elitne jedinice „Foke", koji je uhapšen u Beogradu zbog sumnje da je pripremao ubistva po Srbiji, spreman da progovori i otkrije naručioce likvidacija, ali i da otkrije sve detalje zadatka koji je dobio da uradi, odnosno koga je trebalo da ubije, te da, navodno, iz straha za sopstveni život planira da pravosudnim organima ponudi nagodbu i da im sve informacije i detalje u vezi sa likvidacijom koju je planirao u zamenu za policijsku zaštitu.

Bilo ovo istina ili ne, "slučaj Korbet" bi mogao da posluži Vučiću za takvo nešto, jer su prilike najgore od kako je stupio na vlast.

Narodna banka Srbije, na čelu sa nepismenom Jorgovankom Tabaković, pumpa devizne rezerve, veštački održava kurs dinara, a sve kriminalne poslove koji su urađeni preko NBS, mala grupa službenika ove institucije spakovala je i uredno prosledila nadležnim institucijama u Briselu i dalje. Poslove u NBS, kao što je poznato, ne vodi Jorgovanka Tabaković nego profesorka ekonomije, Dijana Dragutinović i ona je najupućenija u sve što je Vučić do sada uradio na štetu države preko NBS. Nije daleko dan kad će i za to morati da odgovara.

Za vreme Vučićeve vladavine, Srbija je u krizi ostvarivala natprosečno veliki pad, a onda se iz krize ispod prosečnom brzinom izvlačila. Ni poslednjih 5-6 godina u sumorne trendove nisu unele ništa novo. Naime, od 2012. do 2014. godine Srbija je ostvarila godišnji rast BDP-a niži i od proseka Balkana i od proseka zemalja centralno-istočne Evrope. Razvojnu zaostalost Srbija pokazuje i u poslednje dve godine, koja se u ovoj godini, kao što je rečeno, još i povećava.

Sva istraživanja međunarodnih agencija upućivala su da je Srbija među najsiromašnijim državama na planeti, da nam je zdravstvo nalik onom iz afričkih plemena, da je smrtnost u Srbiji velika...Ništa to nije doticalo srpskog diktatora, kojeg su svo vreme podmitljivi komesari iz Brisela tapšali po ramenu, osmehivali mu se, podržavali ga da ostane na vlasti.

Nož u leđa diktatoru zabio je MMF pozivom da se ukine Zakon iz 2014. godine kojim su smanjene i zamrznute penzije za oko 1.700.000 penzionera. Vučić se šokirao, jer on i opstaje na vlasti zahvaljujući najsurovijoj pljački penzionera i zaposlenih.

Prema izveštajima koji je prošle godine dostavila BIA stranim službama, Vučić je budžet koristio kao da je njegov vlasnici. Stotine njegovih savetnika plaćeni su desetinama miliona evra, koje su izvlačene preko raznih agencija i lažnih projekata, iz kreditnih linija. Svakodnevna putovanja Vučića po belom svetu koštala su više nego da je ''poslovanje'' američkog predsednika. I lečenje Aleksandra Vučića je izuzetno skupo, ali on ne žali.

Posle šest godina vidi se da se Vučićeva Srbija razvijala sporo ili nikako zato što su investicije male, takoreći nikakve, a laži nebeske, veće od kula na Savi. Svi ozbiljni ekonomisti se slažu da je Srbiji za oporavak potrebna domaća proizvodnja i rast od 5 do 6 odsto BDP-a, ali ne i Vučić. Njegovi su planovi da obezbedi sebi odstupnicu i sačuva živu glavu od provale narodnog besa koji ga neizbežno čeka.

Kad je 16. aprila ove godine u Beograd iznenada došao Sergej Nariškin, direktor Federalne spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije, samozvani Vođa nije ni sanjao da će jedno od važnih delova tog razgovora da se tiče njegove lične bezbednosti. Naime, Nariškin je, prema svedočenju dobro upućenog izvora, napomenuo Vučiću da Zapad sprema njegovo odstranjivanje sa vlasti, ali ne više od te informacije. Bilo je to dovoljno da se Vučić prilikom boravka u Moskvi 9. maja nastavio sa raspitivanjem o svojoj daljoj sudbini. Ali, bila je svečanost, a to nisu prilike za plakanje na ramenu.

Zavrtanje slavine MMF-a, Svetske banke i fondova iz Brisela dovelo je Vučića u stanje panike i prepasti. On, ipak, nikoga ne sluša. Želi da vlada do sudnjeg dana. Strane službe obaveštavaju svoje centrale da Vučić planira uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, poput onog što je Erdogan podario Turcima. Ograničenje rada nevladinih organizacija, preostalih medija, blokade Interneta, hapšenje kritičara režima uveliko se projektuje. Vučiću savetuju da se toga kloni, jer Srbija nije Turska.

Vučićev strah od hapšenja je opravdan. Tek će se videti ko će ovog teško bolesnog čoveka podržati iz policije, kojoj su, takođe, plate već četiri godine smanjene, pa zamrznute. Vojska tavori, takođe, u bedi, a na njenom čelu je rauzuzdani ministar Aleksandar Vulin, koji je, svakim danom sve luđi. Srpski diktator je najavio i obračune u stranci, smenu ministara u Vladi Srbije. Da li će ostati bez vazduha? Sa čim će izaći pred svoje zaštitnike, od kojih je uzeo akontacije za zlodela - Džordža Soroša, Erdogana, šeike iz UAE...

A 1. Kud plovi njegov brod

Mada je prošlo skoro četiri godine od kako je Srbija i zvanično potpisala protokol o saradnji sa Europol-om (centralnom evropskom policijskom institucijom), sa ciljem suzbijanja ogromnih koruptivnih poslova, pranja novca i organizovanog kriminala, vlast koju personifikuje, i samostalno, mimo Ustava zakona zastupa Aleksandar Vučić, odbila je da se povinuje pravnom poretku koji važi za sve zemlje članice i kandidate za ulazak u EU. Umesto toga, nezakoniti poslovi kriminalne mreže Vučićevog kartela su se do te mere proširili i u Srbiji i van Srbije, da je njegovo političko-kriminalno bratstvo već ušlo u neraskidivi savez, kakav imaju sve slične mafijaške "familije" na svetu. Na njegovu žalost, iskustvo je pokazalo da put odatle uvek vodi na kolektivnu robiju.

A 2. Javna preduzeća - njegova kasa

Javna preduzeća, a naročito ova u Beogradu, služe kao fabrike novca. Komunalne usluge naplaćuju stotinak privatnih izvršitelja. Komunalna preduzeća su podeljena strankama na vlasti, koja im plaćaju ''hranarinu''. Beogradske elektrane su među najvećim korisnicima budžetskih sredstava, sa najlošijim uslugama koje pružaju građanima, a imaju naplatu potraživanja od 97 odsto, zahvaljući otimanja od gladnih građana preko izvršitelja. Zbog nedostatka prostora u ovom broju nismo objavili istraživanje ko i na koji način pljačka ''Beogradske elektrane'', kako se izvlači novac i ko ga dobija. Učinićemo to u narednim brojevima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane