Natrag

Stav

IZDAJA STRUKE

Branko Dragaš

U dosadašnjoj analizi naše ekonomske propasti, pokazao sam, da podsetim, da je od 2001. do 2017. godine odneto iz Srbije 196,7 milijardi evra i to : na spoljno-trgovinskom deficitu 87,8 milijardi evra, banke su iznele 28,5 milijardi evra, privatizacijom je opljačkano 25 milijardi evra i siva ekonomija je progutala 58,4 milijarde evra.

Taj novac je otišao u džepove stranaca, domaćih tajkuna i političkog ološa, koji su imali zadatak, u ovoj organizovanoj pljački države i građana, da stvore uslove da se ovakva gigantska pljačka sprovede.

Kako bi građanima, koji se ne razumeju u ekonomiji, približio ove podatke, mogu da napišem da je svaki punoletni građanin u Srbiji opljačkan, u ovom razdoblju od dolaska na vlast neoliberalnih satrapa i izdajnika propalica, preko 34.000 evra. Svaki punoletni građanin! Pomnožite broj punoletnih građana u vašoj porodici sa ovom cifrom i dobićete koliko je vaša porodica opljačkana.Znači, tajkuni i politički ološ su bogati, jer su građani i država opljačkani.

U julu mesecu ove godine navršava se punih šest godina vladavine izdajnika i konvertita, lažova i patološkog ludaka Vučića, za čije je tragično nasilne vlasti uspostavljanja kulta ličnosti otišlo iz zemlje preko 70 milijardi evra.

Ako znamo da je stopa privrednog rasta u njegovoj vladavini 2012-2018 bila bednih 0,77%, privrednog razvoja uopšte nema, što se najbolje videlo iz podatka da je PDV naplaćen u zemlji u ovom razdoblju u padu za -1,9 milijardi dinara, dok je PDV na uvozu povećan za +87,4 milijardi dinara. N

Nerealan kurs evra i stabilizacija prepumpanog dinara dovela je do toga da se drastično povećava uvoz, na opštu radost privilegovanih tajkuna, da se iz povećanog takvog uvoza puni budžet, na opšte veselje sumanutog Vučića i njegove kriminalne kamarile, čime se nesretnik javno i hvali i pokazuje svoju gigantsku glupost, dok propada srpska privreda, preduzeća su nelikvidna, obaveze privrede su titanske i dok se narod iseljava iz Srbije, jer ne može da preživi ovu divljačku pljačku i otimačinu.

O obilju spinovane i medijske laži, koja se svakodnevno gebelsovski napadno obrušava na glave porobljenog i opljačkanog naroda, ne vredi ni pisati jer je to postalo neizdrživo i gledati i slušati . Pošto nema privrednog razvoja, sa stopom od 0,77% Srbija bi se za 150 godina nekako vratila u 1989.godinu, onda su bilansi privrede sve gori, pa tako imamo podatak da su obaveze 97.453 preduzeća u 2017 narasle na preko 70 milijardi evra, da su gubici dostigli 31,4 milijarde evra i da je u tim preduzećima radilo svega 1.036.057 zaposlenih, što jasno pokazuje da je srpska privreda bankrotirala i da se to političkim marketingom o velikim reformama i velikim uspesima pokušava da sakrije.

Da li građani više veruju svom sve praznijem novčaniku ili lažljivim režimskim medijima, na ovo pitanje će se morati građani da izjasne u bliskoj budućnosti.Sve ove podatke, koje sam ovde izneo, su zvanični podaci državnih institucija, podaci koji se uporno sakrivaju i podaci o kojima estradni ekonomisti ne smeju da govore ni jedne smislene reči, ali sve ove podatke, nakon rušenja odvratne okupatorske vlasti, treba iznova iz temelja dobro proveriti jer, prema mojim stručnim procenama,mnogi podaci se falsifikuju, umanjuju, ne prikazuju, pa je slika naše finansijske propasti sigurno za 50% gora nego što se danas prikazuje. Primer budžeta to najbolje pokazuje.

Predsednik države se hvali neverovatnim suficitom u budžetu, što je potpuna laž, jer stvarni budžetski deficit je grandiozno velik i to se skriva od javnosti. Zvanični ili primarni deficit budžeta je iznosio -57,1 milijardi dinara, ali je zato sekundarni deficit, sve otplate glavnice u zemlji i prema inostranstvu, koji se uopšte ne prikazuju u budžetu, iznose -518.9 milijardi dinara i skriveni deficit, nevraćeni PDV privredi na izvozu, dospeo do 171,3 milijardi dinara, pa su tako stvarni deficiti državnog budžeta narasli na -764,4 milijarde dinara ili 6,37 milijardi evra.Kako će se pokriti taj stvarni budžetski deficit od 6,37 milijardi evra?

O tome, izuzev ove novine, niko ne piše. Ono što je zaprepašćujuće da niko ne sme ni da postavi pitanje nasilnicima iz režimu? Gde su profesori i doktori ekonomije? Zašto su sagnuli glave? Zašto brukaju svoju struku? Zašto se ne oglašava Ekonomski fakultet? Šta uče studenti na Ekonomskom fakultetu? Koju im ekonomiju predaju profesori, kada ne smeju da ustanu u odbranu naše ekonomske struke? Sram vas bilo, profesori i doktori ekonomije! Izdali ste ekonomsku nauku!

Posle izbijanja velike ekonomske krize 19.08.2007.godine, kraha hipotekarnih kredita u SAD i finansijskog sloma u 2008.godini, koga sam najavljivao godinama unapred, posle potpunog muka ekonomske struke u Srbiji o nastupajućoj ekonomskoj krizi, posle praznih režimskih floskula estardnih ekonomista da je kriza veliki izazov za našu ekonomiju, javno sam izjavio da svi profesori i doktori ekonomije mogu da pocepaju svoje diplome, jer to što predaju o ekonomiji našoj deci su neoliberalne budalaštine koje samo služe za ispiranje mozga pametnim studentima, za zastrašivanje studenata i ta teoretska ekonomija bankrotiranog neoliberalnog kapitalizma je mrtva, neupotrebljiva, jalova,lažna, nepotrebna i mora se učiti nova ekonomija, koja se bazira na stvarnim, realnim i matematički preciznim podacima iz realne privrede i sa stvarnog, ne fiktivnog ili virtuelnog tržišta.

Zato svoje ekonomsko znanje iz prakse prenosim na mlade i darovite ljude, obrazovane, školovane u zemlji i inostranstvu, koji hoće da nauče realnu ekonomiju, koji hoće da rade na stvarnom tržištu, koji neće da slušaju isprazne i dosadne ekonomske floskule, koji hoće da nešto urade sa svojim životom, koji hoće da zarade bolji život, koji se ne predaju, koji nisu apatični i razočarani, koji ne pripadaju polusvetu blejača i mrsomuda, dokonjaka, zgubidana i idiota koji bulje u mobilne telefone i samozadovoljavaju se tipkanjem debilnih igrica. Takva mladost, na svu sreću, postoji!

Radujem se što upoznajem taj mladi svet i što učim od njih.Iskustvo nas starih i prekaljenih poslovnih ljudi sa tržišta i mladost, energija i nepristajanje na robovanje i prosek tih mladih ljudi je izvanredan spoj koji može da donese odlične rezultate. Svi radimo u zajednici tima koji želi da pobedi i da napravi konkretan rezultat na tržištu. Svi radimo na proviziju od ostvarene realizacije.Niko ne radi za platu, jer u modernom menadžmentu više nema plate.To su davno prošla vremena neoliberalnih japijevaca i parazita koji su varali svoje klijente i koji su naplaćivali svoje isprazne prezentacije.Moramo na realnom tržištu, koje se svakodnevno sve više urušava i gde vlada veliko nepoverenje i neizvesnost, da pokažemo šta znamo. Moramo da se pripremimo za nadolazeći ekonomski slom i finansijski cunami koji će potpuno da potopi kompanije i građane.

Otpočinje drugi talas krize koji će biti poguban za mnoge nacionalne ekonomije i mnoge kompanije. Sve mora iz korena da se menja. Ne može se više poslovati na stari, prevarantski i obmanjivački način. Zato sam ponudio, svima onima koji žele da spremno dočekaju taj drugi talas krize, da se povežemo i da u zajednici dobro uigrano tima pronađemo rešenje za naš spas. Sve je u ovom modelu poslovanja otvoreno i niko ništa ne krije, jer u timskom radu je važno da se stekne poverenje i da svi znamo šta nam je cilj i šta smo planirali da ostvarimo.

Nije važno gde neko živi, da li je u Njujorku, Moskvi ili Dubaju, da li je u Kuršumliji, Senti ili Beču i Londonu, jer nam internet omogućava da budemo stalno povezani i da zajedno radimo na svetskom tržištu i pokažemo da li smo igrači koji mogu i znaju da igraju tu svetsku utakmicu. Sve je vrlo jednostavno i jasno. Ko hoće da igra na svetskom tržištu mora da ima velika znanja, mora mnogo da radi na sebi, mora da zna timski da radi i mora da disciplinovano poštuje principe naše ekonomske struke. Nema više prostora za improvizaciji, proizvoljnosti, falsifikate, spinovanja, laži, prevare i za egocentrizam sitne palanačke svesti.

Nemamo više života da slušamo gubitnike, luzere, neznalice, diletantne, folirante i lešinare naše propale tranzicije.Nemamo više strpljenja da slušamo prazne priče i da prisustvujemo besmislenim i promašenim sastanci na kojima se nikada ništa ne rešava. U poslovnom svetu upravo nastaje prava revolucija u upravljanju i evo, ovim tekstom, to saopštavam otvoreno i iskreno našoj javnosti i pozivam sve ambiciozne mlade ljude iz Srbije i rasejanja da nam se pridruže svojim idejama, kontaktima, informacijama i svojom voljom i željom da menjaju svet oko sebe, da uče, igraju u stručnom timu, zarađuju u zajednici ljudi koji su suzbili svoju sujetu i koji su se disciplinovali da rade i spunjavaju svoje preuzete obaveze.

Gospodo drugovi, život nema reprizu! Sve priče su ispričane! Pokažite nam svoje reference! Pokažite nam šta znate da radite! Izvolite,pozivam sve vas koji mislite da vredite i koji želite da se dokažete da izađete na tržište i dokažete da vredite. Nema drugog načina da proverimo kolika su naša umeća, osim svetskog tržišta. Sve što zajednički stvorimo, zajednički i delimo! Suština je u toj pravednoj podeli, gde svako unapred zna šta ga čeka i čemu može da se nada.U timu koji pobeđuje svi mogu da ostvare svoje interese.Ako nešto zajednički stvorimo, onda to možemo i da podelimo.

Ne možemo da delimo ono što nismo stvorili. Ne možemo da živimo na račun drugih, da uvećavamo deficite i našu propast odlažemo da bismo nastavili pljačkanje države i naroda. Poslove koje radimo su van bilo kakve saradnje sa izdajničkim režimom, jer svaka saradnja je učešće korupcija i prihvatanje učešća u organizovanoj pljački.To je suštinska i nepremostiva razlika između ovog novog ekonomskog koncepta koga sam postavio i koji je zaživeo i onog prokletog, sebičnog neoliberalnog koncepta,pohlepnog, lažnog i falsifikovanog, koji se zasniva na prevarama i obmanama.Istovremeno, dok budemo radili na tržištu,radićemo, kao rodoljubi, na predlogu ekonomskih mera koje, posle rušenja režima Dramosera, mora da sprovode Vlada nacionalnog spasa, koja će biti sastavljna od premijera, dva potpredsednika i 9 ministara i koja će sprovoditi Novi program za spas Srbije. Sve što radimo u ovom segmentu je dobrovoljno i besplatno, jer to je naš dug prema otadžbini.

Mi moramo da saopštimo građanima da 30 banaka u Srbiji imaju kapital od 5,63 milijarde evra, ali da je ukupna zaduženost svih banaka 32,2 milijarde evra i da je ugrožena devizna štednja građana u iznosu od 9,3 milijardi evra.Kako će banke da ispune svoje obaveze, uključujući i obeveze devizne štednje prema građanima,ostaje otvoreno pitanje na koga moraju da odgovore nosioci političke vlasti u zemlji? Iz kog kapitala će banke da vrate tolike narasle obaveze? Dalje, kako će banke da opstanu kada im je ročna struktura izvora sredstava i plasmana potpuno poremećena i neodrživa. Naime, banke imaju oročeno 92% depozita na rok od 3 meseca do 12 meseci, dok su plasirali 73% kredita na rok preko 12 meseci.Kako će banke namiriti svoje obaveze iz kratkoročnih sredstva povlačenjem dugoročnih plasmana? Taj raskorak banke neće moći da izdrže i kada dođe do brzog podizanja sredstava deponenata banke će se sučeliti sa realnom činjenicom o njihovoj propasti.

Ko danas govori o tome? Šta se preduzima da do toga ne dođe? Kako će nova vlast odgovoriti na sve te probleme? Na sve ovo moramo danas da imamo odgovore, jer posle smene izdajničkog režima čeka nas veliki posao da se Srbija sačuva ekonomske anarhije, socijalnih nemira, gladi i da se po svaku cenu izbegne građanski rat, koga toliko dugo priželjkuju naši vekovni istorijski neprijatelji.

Nova ekonomska politika mora da odgovori na pitanje -kako Srbija da izađe iz siromaštva? Konkretno i operativno! Sa stopom od 0,77% Srbija nema nikakvu perspektivu i osuđena je da tavori u siromaštvu, ali postoji i jedna velika opasnost, koju najavljuje jedan vladika ovih dana, da dođe do velikog iseljavanja Srba sa Balkana. Da li je to podli plan Familije? Da li je to velika osveta krstaša nepokornim Srbima? To moramo da sprečimo!

Jedini način da se spreči je da što pre srušimo sadašnju vlast.Mora da izvrši lustriranje svih političkih skotova od 1990 do danas i da im se zabrani bavljenje politikom. Moraju svi oni da dođu pod udar Zakona o poreklu kapitala i Zakona o konfiskaciji imovine,jer porobljeni i osiromašeni narod traži pravdu.Ne možemo da živimo u večnom siromaštvu, bez slobode i pravde.

Zato, svoj novac i svoj glas nikome ne dajte! Svoj novac u svoje ruke! Svoj glas za sebe i ljude kojima verujete. Srbija ima ljude koji znaju kako da izađemo iz ove nesreće. Biće nam bolje kad prestane da se laže i krade! Početak je rušenje totalitarnog i izdajničkog režima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane