Natrag

(P)likovi

Vučićeva deviza je da je laž preduslov života

Kad paščad utihnu

Aleksandar Vučić je u praksi primenio Ničeovu tezu - laž je preduslov života. Ranije, dok je bio radikal, lagao je sam o sebi, o svom trošku. Otkad je, kao naprednjak, došao na vlast, lažima je napravio kult ličnosti i unajmio horde profesionalnih lažova, tuđim parama plaćenih da hvale njega i njegove političke i poslovne egzibicije, tvrdi urenik Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i dugogodišnji Vučićev prijatelj i saradnik

Predrag Popović

U sistem kolektivne hipnoze Aleksandar Vučić je uključio sve režimske i većinu pratećih privatnih medija, brojne novinare, političke analitičare, intelektualce, umetnike i sportiste. Laži, koje oni plasiraju, društvenim mrežama šire odredi naprednjačkih botova. Monstruozni mehanizam već godinama funkcioniše perfektno. Eskadroni multimedijalnih plaćenika bez ikakvih moralnih dilema opravdavaju sve Vučićeve prevare i zločine, nezainteresovani za štetu koju nanose državi i narodu. Važan im je samo honorar.

Kao svaki dobar nakupac, Vučić primenjuje vrlo fleksibilan cenovnik. Većinu sujetnih apologeta je podmirio statusnim simbolima, ubacujući ih u državne institucije, razne agencije, upravne odbore i kancelarije pri Vladi Srbije. Takvi su mu najdraži. Em su jeftini, em apanažu dobijaju iz budžeta, a vrlo disciplinovano izvršavaju zadatke, ne štedeći pohvale na njegov račun. Na višem i skupljem nivou nalaze se brojni paraziti, koji se kite titulama političkih analitičara ili marketinških stručnjaka. Mobilniji su, aktivniji i korisniji u zamajavanju javnosti. Kad god zatreba, bilo da se promoviše neka Vučićeva besmislica ili da se izvrši napad na opozicionare, oni su na usluzi. Smenjuju se u televizijskim studijima, trujući gledaoce RTS-a, Pinka i Hepija, kao i čitaoce naprednjačkih biltena. Tog teškog i sramnog posla prihvatili su se i određeni pojedinci za koje se osnovano sumnja da su nekad bili normalni. Ipak, parazitski karakter je nadjačao njihovu inteligenciju, pa bez stida obavljaju prljavi posao.

Sa svakim od njih Vučić ima posebnu vrstu aranžmana. Većini nabacuje poslove s državnim institucijama i firmama, a neki dobijaju mesečnu apanažu. Naravno, honorare ne isplaćuje iz svojih, nego iz džepova sponzora. Krupnije abonente podmiruju Miodrag Kostić, Predrag Ranković Peconi, Bogoljub Karić i, najviše, Željko Mitrović. Za sitnije, zaduženi su Goran Veselinović i Goran Vesić.

Kako to funkcioniše u praksi, videlo se nedavno, kad je Suzana Vasiljević izazvala skandal u Predsedništvu. Neposredno pred Vučićev odlazak u Skoplje, na sastanak „lidera regiona", u kabinet mu je upala savetnica za medije. Pred više svedoka, vrlo temperametno je predsedniku države skresala da joj ne šalje „svoje ludake", da je nerviraju i traže pare. Uznemirila ju je, navodno, izvesna Marija Tanasković, koja je tražila da joj se isplati honorar od 2.000 evra. U sličnom kontekstu, Vasiljevićka je pomenula i Đoku Kesića, doajena srpskog udvoričkog novinarstva, trenutno angažovanog u nedeljniku „Ekspres".

U svom sado-mazo stilu, Vučić je sa uživanjem istrpeo histerični ispad nestašne saradnice, onda je počeo da kuka kako svi od njega stalno traže novac i usluge, a on, filantrop, ne može da ih odbije. S tugom u glasu, rekao je da finansijski pomaže Dragomira Anđelkovića, Dejana Vuka Stankovića i Željka Cvijanovića. Tobož zabrinut, zamolio je Vasiljevićku da proveri da li im Željko Mitrović redovno isplaćuje dogovoreni honorar.

Iako Vučiću ne treba verovati, moguće je da tom prilikom nije lagao, pošto o toj temi često govori i Predrag Sarapa. Ljut što mu se Mitrović rugao zbog loše farbe za kosu, Sarapa se požalio da nema para za kvalitetniju vrstu „Revlona", jer ne dobija 3.000 evra mesečno kao analitičari Anđelković i Stanković. Kako god bilo, oni solidno odrađuju posao.

Kad zatreba, satima optužuju albanske teroriste za ubistvo Olivera Ivanovića. Onda, opet po direktivi, zaborave na taj zločin. Obe akcije vode Vučićevi apologeti s partiotskim pedigreom, među kojima su i radikalske vedete poput Olivere Miletović i Saše Adamovića.

Sindikalci su oduševljeni nepostojećim usponom privrede, koji je doveo do uspostave robovlasničkog sistema.

Uspehe u spoljnoj politici tumači „karijerni diplomata" Zoran Milivojević, poznatiji kao otac Ksenije Milivojević, nekadašnje uzdanice Mlađana Dinkića. Milivojević koristi staru retoriku, ponavlja iste recitacije već 15 godina, samo sad umesto Vojislava Koštunice hvalospeve upućuje Aleksandru Vučiću. I Dragoslav Bokan sa suzama u očima, ganut Vučićevim rusofilstvom, uporno se divi doslednosti s kojom srpski predsednik odbija pritiske Zapada i ne uvodi sankcije Rusiji. Sa suprotstavljenih pozicija, ali jednako gorljivo, Vučića hvali Zoran Ostojić, bivši novinar i večiti čedista. Ko god gleda Pink i Hepi, mora da stekne utisak da Vučića, dakle Srbiju, podržavaju svi svetski moćnici, od Trampa i Putina, preko Erdogana do mame Angele Merkel.

Samo, niko ne sme da pomene da ta podrška rezultuje otimanjem Kosova i Metohije.

U istim medijima defiluju pravnici, sudije i advokati, analiziraju predloge izmena zakona, ali među njima nema junaka koji bi istakao da je Vučić, potpisivanjem Briselskog sporazuma, prekršio Ustav i ukinuo srpski pravosudni sistem na delu teritorije Srbije. Isti ansambl iz dana u dan vodi medijsku istragu ubistva Jelene Marjanović, pevačice iz Borče, ali niko da se seti čiji sin je ubio devojčicu Andreu Bojanić. O slobodi medija govore Ljiljana Smajlović, Nikola Vrzić i korifeji iz Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Vladimir Vuletić, Zoran Panović i, najčešće, Branko Radun. Svi su zadovoljni načinom na koji režimski mediji hipnotišu javnost, štiteći diktatora od istine.

Neki od njih se u tom glibu valjaju volonterski, zadovoljni već time što će se pojaviti u medijima, dok neki odrađuju apanažu. Ipak, bez obzira na jedinstvo u laganju, postoji velika razlika u platnim razredima. Recimo, Radun košta oko 120.000 dinara, koliko prima u „Politici" i na RTS-u. Ko mu je kriv što nije sposoban i značajan kao Nebojša Krstić.

- Svi su na prodaju, svaki čovek ima cenu - tvrdio je Vučić. To je i dokazao kupovinom podrške raznih politikantskih parazita. Nije škrtario, naročito kad je angažovao bivše protivnike, „žute lopove" poput Jelene Trivan. Raširenih ruku je dočekao Gorana Vesića, koji mu je u miraz doneo status bivšeg šefa kabineta Zorana Đinđića. Međutim, najviše se obradovao Krstiću, bivšem Tadićevom savetniku za medije.

Krstić je opravdao poverenje, postao je najefikasnije Vučićevo multimedijalno tupo oruđe. Urban je lik; pristojan, ali ne i gadljiv na prostakluke; niko iz DS-a ne sme da se upusti u polemiku s njim, pa može opušteno da ih vređa; ne stidi se da Vučića hvali više od imenjaka dr Stefanovića... Takav psiho-profil Krstić potvrđuje svakim nastupom u medijima i na Tviteru, gde se vučićevskim rečnikom obračunava sa svim opozicionarima.

„Među liderima opozicije nema nijedne osobe koja nije kompletni idiot, to je gomila diletanata bez trunke pameti." „Dragan Đilas je nedotupavni lider nečega što ne postoji." „Vuk Jeremić je klovnovska varijanta balkanskog špijuna." „Julovac Saša Janković je bio u Miloševićevoj vladi." „Šutanovcu je tast kupio pašnjak, kuću, roleks, odela..." „Janko Veselinović je retardiran." „Đorđe Vukadinović nema muda." „Žarko Jokanović je budala." I tako redom, Krstić priča i piše sve što Vučić misli. U naprednjačkom stilu, ne samo da koristi primitivne uvrede, nego i preti. Uveren da je jak kao mali Alek, javno je zapretio režiseru Janku Baljku, članu Predsedništva Pokreta slobodnih građana. Opet kao pravi naprednjak, junački je podvio rep kad je njemu zapretio Aleksandar Šapić.

Usput, dok pljuje po dojučerašnjim partijskim drugovima, često pogađajući metu, Krstić se ne uzdržava od hvalospeva sadašnjem idolu. Vučić je uvek u pravu, svaka reč mu je na mestu, svaki potez istorijski. U svakom detalju traži harizmu, pa se divi i tome što Vučić, kao pravi roker, u intervjuima citira Dejvida Bovija. S umom, pozajmljenim od Dragana J. Vučićevića, Krstić ocenjuje da „protesti u Nišu imaju cilj da se Vučiću otvori rana iz koje će da krvari tokom pregovora o Kosovu i Metohiji". Naprosto, Krstić može sve. I uzima sve.

Prelaskom iz Tadićevog u Vučićev tabor sačuvao je unosne poslove. U poslednje tri godine vladavine DS-a, Krstićeve marketinške agencije „Nova PR" i „Nova Communications" ostvarile su prihod od 546.390.000 dinara. Za prve četiri godine pod naprednjačkom vlašću njegove firme su obrnule 451.710.000 dinara. Dakle, ukupno 998.100.000 dinara, odnosno nešto više od osam miliona evra.

Samo u jednom poslu, koji je u jesen 2016. godine realizovao s Aerodromom „Nikola Tesla", Krstićeva „Nova PR" zaradila je 492.000 dinara. Ta agencija održala je trening „Organizacija sastanaka sa predstavnicima medija" za rukovodstvo Aerodroma. Posao je, navodno, dobila putem narudžbenice, a po osnovu najpovoljnije ponude.

S obzirom na trud koji svakodnevno ulaže u odbranu Vučićevog lika i zlodela i napade na opoziciju, Nebojša Krstić je zaslužio da mu se ispuni i želja da postane direktor Radio-televizije Srbije. Ako se to desi, na mesto urednika Informativnog programa mogla bi da dođe Jasmina Stojanov, zvana Džesi. I Džesi je zanat ispekla u vrhu Demokratske stranke, uz Tadića. Pre dolaska na vlast, Vučić nije propuštao priliku da javno izvređa Džesi, čak je lično pisao uvredljive transparente, kojim su naprednjaci mahali na protestima pred RTS-om. Naravno, sve je zaboravljeno kad je romantični par Krstić-Stojanov shvatio da je Vučić najbolji i najpametniji vođa na svetu. Stojanov je postavljena na mesto direktora Vučićeve marketinške agencije „Right", koju je vodio Goran Veselinović.

Upravo Veslinović ličnim primerom pokazuje koliko je opasno biti u blizini Vučića. Njih dvojicu vežu dugogodišnje poznanstvo, saradnja i kumstvo. Odmah po dolasku u sekretarijat Srpske radikalne stranke, Vučić ga je izabrao za pratioca, odnosno šofera i slugu. Kad je dokazao lojalnost, Veselinović je postao Vučiću najznačajniji operativac u sivoj zoni. Na njegovo ime Vučić je osnovao svoju prvu PR agenciju, a kasnije mu je poverio i druge, osetljivije i krupnije poslove. Vremenom, Veselinović je postao nezvanični čuvar trezora pohlepnog diktatora. Niko, čak ni bata Andrej, nije upućen u tokove novca malog Aleka kao Baba. Takođe, advokatska kancelarija Goranove suprugu Nevene dobila je priliku da zastupa najistaknutije naprednjake, tajkune i ostale pripadnike dvorske svite.

Ipak, idili je došao kraj. Veselinović se dislocirao na bezbednu udaljenost, u svoju rezidenciju u Atini. Iako Vučić pokušava da bekstvo kuma predstavi kao incident koji će se lako i brzo prevazići, u vrhu SNS-a je zavladala panika. Logično, ako je diktator mogao da se zameri najbližem i najiskrenijem saradniku, onda svi ostali znaju šta ih čeka. Celu situaciju dodatno komplikuje to što niko ne zna pravi razlog sukoba. Teško je poverovati u glasine da je Veselinović uhvaćen u finansijskim mahinacijama. Ne samo što nikad nije bio alav, nego se isticao besprekornom poslušnošću i lojalnošću. Pre će biti da je mnogo znao, ali to nije umeo da čuva samo za sebe. Na to ukazuje i spekulacija koju plasiraju dobro obavešteni pojedinci iz diktatorovog okruženja, koji tvrde da je razdor izazvala Jadranka Joksimović.

Iz Veselinovićevog društva je nedavno potekla priča da je Joksimovićka svojevremeno bila u emotivnoj vezi s Markom Nikolićem. Nikolić je u julu prošle godine u Centru za socijalni rad u Rakovici ubio svoju suprugu i sina i nožem povredio troje radnika i jednog prolaznika, koji su pokušali da spreče zločin. U ćeliji beogradskog Centralnog zatvora, u decembru, Nikolić je komadom stakla sebi prerezao vrat. Lekari Urgentnog centra nisu uspeli da ga spase. S obzirom na sve to, razumljivo je što ministarki nije prijatno da je povezuju s ubicom, nezavisno od toga da li je u pitanju trač ili istina.

Ne bi bilo čudno da se Joksimovićka zaista požalila Vučiću. Poznato je da ona ima izuzetan uticaj na vođu, ali sigurno to nije jedini razlog za skandal ovih razmera. Veselinović je svakakav, ali nije naivan. Uostalom, kad dođe vreme za svođenje naprednjačkih računa, Veselinović će biti favorit za dobijanje statusa zaštićenog svedoka. Ako neko zna šta i kako rade aktuelni vlasnici Srbije, onda je to on.

U strahu je i Željko Mitrović. Ružičastu medijsku imperiju izgradio je oslanjajući se na svakog vladara. U početku, da bi se probio, učlanio se u Jugoslovensku levicu. Uz Miru Marković je bio svim srcem sve do 6. oktobra 2000. Ekspresno, uz pomoć Mlađana Dinkića i Nenada Čanka, prešao je na stranu pobednika. Morao je da uvede informativni program i da ispunjava prohteve Vladimira Popovića, zvanog Beba, pa i da drhti pred Ljubišom Buhom, zvanim Čume, ali isplatilo se. Opstao je. Vreme vladavine Tadića i Koštunice, i sam je priznao, pamti kao najnormalniji period. Sad samo s nostalgijom može da se seća tog doba, ali to ne sme da pomene.

- Pravi vlasnik Pinka nije Mitrović, nego Vučić. Vučić uređuje program i upravlja poslovanjem te televizije - tvrdi Vilibald Juncel Erić, prvi predsednik Saveta za medije SNS-a.

Program Pinka zaista liči na Vučića. Takvo je i poslovanje. Državi ne plaća porez, ali dobija kredite od po više miliona evra. U ovakvim okolnostima, kad su u Vučićevim rukama i nož i pogača, Mitrović mora da ćuti i trpi. Ne sme da rizikuje, da mu iz ormara ne iskoče sudski spisi o tragediji Ive Bodrožić ili Andree Bojanić.

Upravo Mitrovićev strah pokazuje koliko je Vučić opasan. I Milomir Marić dobro zna ko je i kakav je jurodivi gospodar sudbina. Međutim, naučio je da pleše s vukovima. Na istu foru preveslao je sve prethodne vladare, nada se da će i ovoga. Od Mire Marković je stvorio medijsku atrakciju, glavnu zvezdu „Duge", Zoran Đinđić mu je na čuvanje poverio Karićevu televiziju, podržavao je sve Tadićeve autodestruktivne poteze, a za kraj karijere zapao ga je najinspirativniji medijsko-politički eksperiment - kako da od Vučića pravi budalu, a da ovaj to ne primeti.

Iako se u početku plašio da će mu se Vučić osvetiti za sve stare uvrede i provokacije, kojima nije štedeo ni njegovu porodicu, Marić se vremenom opustio i uživeo u ulogu degutantnog poltrona. Trik je uspeo. Glavni urednik Televizije Hepi toliko dobro glumi da mu nije poverovao samo Vučić, nego i svi gledaoci.

- Svi me mrze, vređaju me na ulici i internetu. Zar ne vide da se sprdam s Vučićem? Trebalo bi da mi se zahvale što sam stavio Vučića pred ogledalo i omogućio celoj Srbiji da vidi kakav čovek je na vlasti - brani se Marić.

U pravu je. Samo je Marić uspeo da dovede u emisiju Vučićeve roditelje, pa da ih navuče tatu Anđelka da objašnjava da li je malom Aleku otac on ili Fahri Musliu. Posle toga, Mariću je sve oprošteno, zauvek je obeležio Vučića, prikazujući ga onakvim kakav zaista jeste.

Na nižem nivou gmižu ostali plaćeni idolopoklonici. Veran Matić je ceo vek na B92 proveo ratujući protiv svega što simbolizuje Vučić. Onda se, preko noći, prihvatio najprljavijeg zadatka, da vodi besmislenu diletantsku istragu ubistva novinara, kako bi oprao Vučićevu savest za progon Slavka Ćuruvije. Za dobro obavljeni posao, nagrađen je mestom predsednika Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. U odnosu na njega, Dragan J. Vučićević, vlasnik Vučićevog biltena „Informer", izgleda kao moralna gromada. Javno, bez stida, zastupa sve Vučićeve stavove, na suđenjima svedoči u interesu svog bahatog drugara Nikole Petrovića, a na ulici beži od žrtava svojih laži.

Svaki od njih doprineo je propadanju Srbije, ali Vučiću nisu dovoljni domaći, plaća i belosvetske prevarante. Među takvima najopskurniji je Entoni Čarls Linton Bler. Dok je, kao britanski premijer, predvodio medijsku i vojnu kampanju protiv Srbije, Bler je tvrdio da su Srbi „bolestan narod, koji ubija i siluje albansku decu". Vučić mu je odgovarao istom merom: „Bler je homoseksualac i pedofil s nacističkom ambicijom da uništi ili porobi sve slobodne narode". Čim su im se interesi spojili, zaboravili su na uvrede i na hiljade žrtava njihovog politikantstva. Kad je postao premijer, Vučić ga je uzeo za savetnika. Istu grešku je 2009. napravio Muamer Gadafi. Koliko ga je pametno savetovao vidi se po tome kako je skončao libijski diktator.

Blerov srpski klijent možda će imati više sreće, pa će, posle pada s vlasti, dobiti priliku da sedne na optuženičku klupu i odgovara za sve zločine nad Srbijom. Svedoka i dokaza ima u neograničenim količinama. Nisu u pitanju samo kum Goran Veselinović i ostali pripadnici dvorske svite, nego i mnogi drugi naprednjaci koji već traže način da pobegnu iz kola u koje su se neoprezno upleli. Neki od njih sve češće dolaze u redakciju Magazina Tabloida. U pokajničkom zanosu priznaju da su pogrešili što su poverovali Vučiću, očekivali su da će napraviti stranku koja će doneti promene, a ne zločinačko udruženje.

Čim počne da pada, Vučića će napustiti i plaćeni jurišnici, psi medijskog rata. Neki će se sakriti u rupe, drugi će pokušavati da opravdaju sve što sada rade, a biće i onih koji će mu se svetiti za sva pretrpljena poniženja.Kaznu će podneti Vučić, takva je sudbina diktatora.

A 1. Mitrović napravio Šešelju kuću i bazen

Po povratku iz Haga, Vojislav Šešelj je politički propao. Stranka mu je ispod cenzusa, kao i on lično. Ipak, poraze dobro podnosi, ima pozamašnu finansijsku kompenzaciju.

Na placu njegove pokojne majke Danice nedavno je podigao zgradu sa tri stana i zatvorenim bazenom. Saradnike, razočarane takvim bahaćenjem, zamajava pričom da novac za novu kuću nije dobio od Vučića, nego od Željka Mitrovića. I javno je, baš na Pinku, govorio da će parama zarađenim nastupima u „Zadruzi" kupiti stanove sinovima.

Možda mu je novac zaista dao Mitrović, ali ne dobrovoljno. Poznato je šta vlasnik Pinka misli o vođi radikala. To je i Šešelj opisivao.

- Oko Željka Mitrovića je bio jedan slučaj kad je zabranio unapred plaćenu emisiju doktora Tatomira Drinčića, poznatog kao doktora Taleta, koji je ekspert za primenu jedne varijante akupunkture kojom se leče bolesti kičme i nervnog sistema vezano za degenerativne promene kičme. U emisiji je trebalo i ja da gostujem kao čovek koga je dr Tale spasao od druge operacije. Međutim, kada sam se ja pojavio u studiju, Željko Mitrović je zabranio tu emisiju i na licu mesta vratio novac dr Taletu i rekao da ja ne mogu da gostujem ni po koju cenu - pričao je Šešelj.

Tako je nekad bilo. Sad Mitrović mora da pušta emisije u kojima gostuje Šešelj, nema hrabrosti da vrati pare Vučiću.

Šešelj je i nedavno opravdao svaki evro koji je u njega i bazen u Batajnici uložio njegov bivši potrčko. Zbog radikalskog đurđevdanskog piknika u Sremu, svi svetski mediji izveštavaju o povampirenom fašizmu u Srbiji, raspreda se o osuđenom ratnom zločincu koji opet preti hrtkovačkim Hrvatima, a niko i ne pominje da su istog dana Pavelićevi sledbenici napravili sličan pir kod Jasenovca. Kao u vreme Miloševića, Šešelj je ovim postupkom opravdao status omiljenog Vučićevog opozicionara.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane