Natrag

Tabloid je pozvan

Njegovoj svetosti, Njihovim visokopreosveštenstvima...

Bog sve vidi, ali kamera i potvrđuje

(Pismo vernika, časnim ocima svima poznatog, ukazuje da je na čelu Srpske pravoslavne crkve pohlepni starac patrijarh Irinej, nemoćan da bilo šta uradi kako bi časni oci bili dobri pastiri. I ovo pismo ima za cilj da se pastiri, vladike i patrijar' vrate veri i veri u Boga)

Dragan Mlađenović

Imam 70 (sedamdeset godina), a od toga 50 godina sam kao pojac, ili kao član nekog od crkvenih horova, učestvovao aktivno na bogosluženjima u Beogradu. Nikada za sve to vreme nisam očekivao nikakvu nagradu, pogotovo materijalnu.

Iz velike ljubavi i sopstvene vere sam se osećao kao odgovorni član svoje Svete Svetosavske Crkve, da upravo Njoj dajem svoj kakav-takav lični doprinos. Ali sam isto tako jedan od hiljada vernika naše Crkve koji smo u poslednje vreme više nego zbunjeni događanjima u istoj našoj Crkvi. Između mnogih, evo samo dva primera gde sam sticajem okolnosti živi svedok.

Ako bi bilo koga pitali koje su po mnogo čemu najključnije crkve i hramovi u SPC svi bi rekli, pa i ja bih rekao, da su to hram Svetoga Save na Vračaru i crkva Ružica i kapela Svete Petke na Kalemegdanu. Zato nije slučajno što su se obrušile sile zla pre dve-tri godine na ove hramove sa užasnim posledicama koje su vidne možda još više, danas. Za hram Svetog Save ne mogu da poverujem da se zvanična crkvena vlast obratila onim istim službama koje su u vreme najljućeg bogoborstva snimali, slikali, pratili i ucenjivali sveštenstvo i narod koji su bili odani svojoj Crkvi.

U najnovije vreme, određene crkvene osobe su uzeli istu tu službu da instaliraju video i audio kamere u kancelarijama ovog hrama i tom prilikom su prikupili preko 11.000 sati snimaka. Sveštenstvo je snimano od službenih prostorija do toaleta. I na osnovu tih dokumenata donela se presuda.

Zdravoj pameti zastaje dah. Nije se računalo da je jedan kanal snimanja koristila „crkvena služba", a drugi da je išao direktno u ruke državne bezbednosti. Pitanje se samo nameće: zar je moguće da nije bilo drugog načina kontrole nad sveštenstvom i zaposlenima u hramu? Evo drugog, možda goreg slučaja!

U crkvama Ružici i Svetoj Petki bilo je do pre dve godine 11 sveštenika i jedan đakon. Svi su, sem jednoga, bili doktori nauka, uglavnom bogoslovskih. Jednome od njih, protojereju stavroforu i arh. namesniku beogradskom prvom, dr Vladimiru Vukašinoviću, pored obavljanja dužnosti namesnika, prohtelo se da bude i starešina hramova. On je pre toga pljačkao svoje kolege kao i same hramove na razne načine. Svedoci su svi ostali sveštenici koji nisu ništa preduzimali protiv njegovih raznovrsnih pljačkanja.

Pre dve godine potplatio je novinara Novosti da objavi krađu zlata 1.650 grama i 3.000 grama srebra iz hramova, navodno, od strane bivšeg starešine i blagajnika. Na naslovnim stranama 7. i 8. maja 2016. osvanuli su bombasti naslovi i tekstovi ovog dnevnog i tiražnog lista. A ustvari, sam Vukašinović je uzeo dragocenosti od starešine hramova pre osam godina, bez ičijeg odobrenja, i znanja i sa određenom namerom da od istih dragocenosti kupio sebi nekretnine u Herceg Novom. Takođe, od silnih pljačkanja kupio je nekoliko nekretnina koje je preveo što na sebe, a što na familiju.

U pešačkoj zoni Zemuna poseduje salonski stan (čiji je prethodni vlasnik bio general Franjo Tuđman), kuću u Starom Slankamenu sa pogledom na Dunav, a za automobile i ostale luksuzijade koje je menjao kao čarape na nogama se podrazumevalo, kao potrošni materijal. Kada je bio pritešnjen zbog ove zloupotrebe, vratio je u blagajnu hramova preko 21.000 evra od dragocenosti po nekoj sopstvenoj proceni, te je stoga i unapređen u starešinu hramova kako bi legalizovao buduće svoje krađe.

Neposlušne sveštenike, a svoje kolege i bivše profesore je proterao (istina, uz nečasnu ulogu tadašnjeg vikara Arsenija koji je postao starešina svetosavskog hrama i iza koga se takođe pominju afere u periodu njegovog starešinstva).

Zlatar iz Zemuna Dragoljub Vasiljević mu je bio samo maska za ovu nečasnu delatnost. Zlatar je izbegavao svaki kontakt sa sveštenstvom ovih hramova pa je policijski službenik Mihaijlo Jašić pribavio od njega izveštaj u kome kaže da je njemu nadređeni isključivo Vukašinović. Izveštaj je dostavljen Njegovoj Svetosti, ali bez ikakvih posledica. (Posedujem lično duplikat tog izveštaja).

Više puta sam pisao Njegovoj Svetosti oko svih ovih dešavanja ali dobijam utisak da nijedan dopis nije došao u njegove ruke. Odgovora, stoga i nije bilo. Pisao sam i objavljivao svoje primedbe ukazujući na raskalašan rad i život novog starešine u kalemegdanskim svetinjama dnevnom listu Politika, ali se ni na to niko nije obazreo. Oterani su sveštenici koji su bili najomiljeniji ne samo u Beogradu, nego možda i u samoj srpskoj Crkvi. Ali šta to vredi kada nisu po meri kriminalaca i kriminala koji je postao mera i vrednost života, nažalost i u Crkvi. Zato nas više ne iznenađuju događaji koji će uslediti sa sveštenicima koji su u vezi sa narko-dilerisanjem.

Slobodan sam Vam postaviti sledeća pitanja:

- Da li ste znali da imenovani Vukašinović nikada nije aktivno učestvovao u ovim hramovima, pa čak i kada je u dva meseca trebao jednom da bogosluži, jer ga je najčešće neko zamenjivao? Dolazio je u hram samo da na razne načine opljačka vernike ili po korvanu.

- Da nikada nije hteo učestvovati u napretku života i rada zajednice kroz predavanja, tribine ili kulturna dešavanja.

- Da nikada nije išao na nedelju dana u Pećku patrijaršiju iako je to bila obaveza svih beogradskih sveštenika, a za razliku, znao je svakog meseca da odlazi do Vranja po „zasluženu" apanažu kao vajnog profesora Učiteljskog fakulteta?

- Da je neko ko je dolazio u kontakt na tajanstven način sa dilerima droge o čemu svedoči jedno njegovo saslušanje dato policiji (svedok Aleksandar Avramov iz Beograda).

- Da poseduje više vrsta vatrenog oružja (pištolja) kao pravi duhovnik, o čemu svedoči njegov policijski dosije koji se može lako proveriti.

- Da je kao profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu zavodio i silovao studentkinje istog svog fakulteta o čemu podrobnije može svedočiti njegov habab i veliki prijatelj o. Savo Jović, glavni sekretar SAS, a sve se može proveriti u njegovom crkvenom dosijeu. Za odvođenje studentkinja u druge eparhije i sa njima određenog provoda, mogu da svedoče uvaženi sveštenici iz Osječko-baranjske i Žičke eparhije čija imena znam, a sigurno je da je bilo ovakvih izleta i na druge strane. Da je pojedine studentkinje odvodio po vikendicama o čemu nam svedoče očevici. Na osnovu izjava samo hrabrijih studentkinja kriju se strašne stvari. Zato vam javno kažem: da sam kojim slučajem poslao svoju kći na isti Fakultet i da se sa njom slično nešto dešavalo, bio bih spreman da mu sam presudim.

Za ove slučajeve znaju svi studenti Bogoslovskog fakulteta u Beogradu kao i svo sveštenstvo Beograda, ali dobrim delom i Srbije. Zato mi ništa više nije jasno u Crkvi? Kako mu se širom otvaraju vrata i prave ustupci uprkos svim ovim saznanjima. Jedini je profesor Fakulteta koji je na godinu ili dve ranije postajao vanredni, a potom redovni profesor samo da bi stekao uslove za novu ulogu na Fakultetu. Znam iz pouzdanih izvora da je Njegova Svetost, čim je stupio na patrijaraški presto rekao da će razrešiti namesnika jer mu profesor fakulteta nije podesan za tu dužnost? I da će ga smeniti. Pre dve godine sam svojim ušima čuo 8. avgusta (na trnovu Sv. Petku) iz usta Njegove Svetosti i to više puta da će ga smeniti, a kapelu pretvoriti u manastir. Možda, iskreno, Patrijarh i nije bio svestan svoje nemoći i da mu ne može ništa jer je Vukašinović eksponent malo većih igrača ali i svojih ličnih interesa.

Zato, pred činjenicom da su nam hramovi sve prazniji, a problemi sve veći: pitem sebe i Vas, dragi i Sveti Oci da li vam laos u koga se samo teoretski kunete služi kao manipulacija za trgovinske transakcije, a naša uzvikivanja „aksios", Vam znači samo tada i nikada i ništa više.

Nakon ovoga obraćanja Vama, Sveti Oci, slediće i podrobnije pismo o slučajevima vezanim za osornog i nadmenog Vukašinovića i peticija potpisana od hiljada akademika, profesora, lekara, inženjera, umetnika, sportista, običnih vernika... i uputiće se na sve važnije adrese u zemlji, kao i na adrese predstavnika pomesnih pravoslavnih Crkava u svetu. Namera nam je da nemoćnoj našoj Crkvi pomognemo makar na ovakav način.

U Beogradu, 15. aprila 2018

Dragan Mlađenović

(Vama svima dobro poznat)

podeli ovaj članak:

Natrag