Natrag

Tabloid je pozvan

Elektroprivreda Srbije: kako je razvijana podrška kriminalnim aktivnostima na nivou grada Kraljeva i republike

Uzmi sve što ti život pruža

Umesto Elektroprivrede Srbije, sa sedištem u Kraljevu, zadužene za 27 opština i gradova, na predlog zainteresovanog i uticajnog lobija oko tadašnjeg predsednika vlade RS Srbije (Aleksandra Vučića) formirana je firma rogobatnog naziva ODS ili Operativni distributivni sistem Kraljevo, sa sedištem u Kraljevu. Pre toga je ranije već izdvojeno preduzeće Elektromontaža u sklopu programa privatizacije. Čitaoci će iz ovog kratkog izlaganja shvatiti koliko dugo se prave planovi, vrši uticaj na politički vrh, obezbeđuju određene zakonske povoljnosti u vidu frenetičnih aktivnosti stopostotne pljačkaške politike privatizacije, koja postaje kao neophodnost, najvažnija stvar u državi, ali ne za građane, koliko za određene krajnje privilegovane grupe. Insajder iz Kraljeva opisuje pljačku u javnim preduzećima

Piše: Insajder K-3

Kada je formirano preduzeće ODS smenjen je direktor Đurović, na zahtev radnika ali i političkih predstavnika grada i okruga, a zbog raskalašnosti i ponašanja koje nije bilo samo kriminalno već i amoralno. To je posebno bilo iritirajuće za građanstvo.

Govorio je i sam direktor Srđan Đurović da stalni posao kod njega dobijaju samo one dame koje se prethodno provere u hotelskim sobama, naravno o trošku tadašnje Elektrosrbije.

Tokom trajanja mandata Srđan Đurović je uspeo da napravi zavidnu kolekciju filmova i snimaka pornografske sadržine, navodno od Hotela Turist u Kraljevu, do hotela po Kopaoniku. Naravno, glavni glumac pornografskog sadržaja je bio on, dok su glumice bile pojedine dame koje su na taj način, svojim učešćem u filmovima, kako je sam u više navrata isticao Đurović, dobijale sigurnu ulaznicu za radno mesto u Elektrosrbiji.

Umesto Đurovića, kao direktor ODS, koji sad zamenjuje Elektrosrbiju dolazi mlad i neiskusan, pogodan za razne oblike političkih, ali i drugih pritisaka, novi direktor Aćimović. Aćimović je više puta pokušavao da se politički aktivira. Tražio je bezuspešno da postane član DSS u Kraljevu, ali iz nekih neobjašnjivih razloga nikad nije bio primljen u članstvo. Kao pripadnik "mladih lavova" SNS-a pokušao je da organizuje puč protiv glavnog šefa SNS u Raškom okrugu, Nebojše Simovića. Održano je nekoliko konferencija za štampu koje su prenele lokalne TV stanice. Pored Aćimovica eksponiraju se Terzić, aktuelni gradonačelnik Kraljeva, njegov pomoćnik i desna ruka Radević, kao i pojedini budući članovi gradskog veća koji na taj položaj dolaze posle izbora Terzića za gradonačelnika.

Svi nezadovoljni članovi SNS-a čija je aktivnost do tada bila isključivo vezana za lepljenje plakata naprednjaka i uklanjanja postojećih plakata DS-a, ali i drugih stranaka i grupa koje učestvuju na izborima 2012.godine, posle navodno neuspelog lokalnog unutarstranačkog puča ubrzo su nagrađeni. Terzić postaje neka vrsta oficira za vezu između, kako je to teatralno objasnio načelnik okruga Nebojša Simović, građana i mnogobrojnih, ali jalovih i potpuno neupotrebljivih narodnih poslanika, koji nikad nisu predstavljali grad Kraljevo, služeći vlastodršcu Vučiću, isključivo i samo kao lojalna glasačka mašina, najčešće neupućena u materiju o kojoj se izjašnjava. Izuzetak, potpuno nemoćan ali prema biračkom telu krajnje pošten, bio je poslanik Dveri.

Ubrzo, sasvim navodno neočekivano, gradonačelnik postaje Terzić, Radević njegov pomoćnik, Aćimović direktor umesto Srđana Đurovića, ali po novoj organizaciji Elektroprivrede Srbije svi radnici novoformiranih celina, pa i ODS-a vode se kao radnici preduzeća čija je matica u Beogradu.

Porezi na lične dohotke idu Beogradu a ne Kraljevu. Tenderi postaju predmet Beograda a ne Kraljeva.

Vratimo se sad ponovo na Srđana Đurovića. Taj period personalne smene je bio za javnost interesantan. Srđan Đurović i dalje pokušava da zadrži svoju kancelariju, svog vozača i sve ostale beneficije koje je sam sebi obezbeđivao tokom direktorskog mandata. Očigledna namera mu je bila da sve što je imao kao direktor nastavlja da poseduje.

Mnogima u preduzeću je njegov odlazak olakšao svakodnevnicu. Kamere koje je Đurović postavljao, sistem špijunaže radnika i rukovodilaca u preduzeću podsećao je na dane IB-a. projekte kontrole zaposlenih su bile takve da bi mu pozavidela i BIA, a kamere su postavljane ne samo po kancelarijama i hodnicima već i po toaletima. Voleo je, kažu, tadašnji direktor sve da zna i da se na taj način obezbedi od mogućeg puča. Nije očekivao da će smena da dođe kao porudžbina njegovog prijatelja centrali stranke.

Taj prijatelj, sa kojim je bio u bliskim odnosima, je ni manje ni vise nego načelnik okruga i neprikosnoveni regionalni sef SNS-a. Svaki radni dan Srđana Đurovića se između ostalog sastojao i od referisanja njegovih poltrona i sitnih špijuna o tome ko je šta rekao, ko je protiv njega, direktora, reagovao ko je bio manje a o od zaposlenih više lojalan njemu kao direktoru i SNS-u koji je tad nameravao da preuzme. Želeći da bude potpuno siguran u ulozi direktora Đurovic je primio u radni odnos i brata Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora SNS-a.

Pored ODS-a kao naslednika Elektrosrbije postoji još jedan izdvojeni segment koji se bavi informatičkim sistemima i služi kao podrška radu snažnijeg ODS-a. Inače, u ODS-u se nalaze službe koje obavljaju priključivanje malih hidrocentrala, vode se poslovi koji se odnose na Elektromrežu i njene eventualne kvarove, projektuju se i prave transformatori, vrše ostali neophodni priključci i njihove kontrole. Najveći broj resornih direktora, pomoćnika direktora i elektrostručnjaka raznih profila zaposlen je u ODS-u dok su pravno ekonomske i informatičke službe prebačene u posebnu firmu koja je nekad sa ODS-om bila u sklopu Elektrosrbije.

Sve bi to što smo opisali manje više bila jedna standardna, možda loša i neefikasna, ali u svakom slučaju ipak legalna unutrašnja organizacija, da nije...formirana Elektromontaža koja je bila prvi segment izdvajanja iz Elektroprivrede u Kraljevu, a u sklopu već pomenute politike privatizacije.

Prvi direktor Montaže je bio čovek koji je kratko ostao na tom položaju, shvativši na vreme da je firma u koju je doveden da rukovodi, zapravo svojevrsna perionica para. Novo postavljen direktor, koji izgleda nije mogao da odgovori nametnutim zahtevima onih koji ga dovode, ubrzo daje ostavku i odlazi iz Montaže. Montaža doživljava transformaciju. Umesto preduzeća koje će imati realnu radnu snagu, obavljati poslove za one koji raspišu tendere i odaberu Montažu kao izvođača. Montaža je krenula lakšim putem. Odgovorna lica ODS-a sa neodgovornim ponašanjem, ali i profitabilnim namerana, otvaraju svoja preduzeća na ime majki, supruga, sestara i ostalih članova porodice. Sve ono što je bilo potrebno uraditi u sklopu preduzeća ODS, a što pod sumnjivim tenderskim okolnostima dobija da uradi Montaža, odrađuju podizvođači a firme podizvođači su firme odgovornih lica u ODS-u. Budžet koji dobija Montaža za poslove na godišnjem nivou je dve milijarde dinara, ali ako to ne dostane, uvek država skače u pomoć i pare se prebacuju. Montaža prebacuje potom novac podizvođačima, ali i dalje ostaje najveći problem koji se odnosi na majstorsku radnu snagu. To su električari, montažeri pa i elektroinženjeri. Svi oni i inače rade u ODS-u i prinuđeni su da u redovnom radnom vremenu u ODS-u obavljaju poslove za Elektromontažu. Ako se usprotive, stavljaju ih na crnu listu i postaju prvi koji će dobiti otkaz u slučaju smanjenja posla.

Najinteresantniji je način prijema radne snage i postavljanja pojedinih radnika ODS-a na političke funkcije. Tako sam grad dolazi u krajnje nezavidan polozaj. Politička volja se kreće od odluka odbornika među kojima je najveći broj i opozicije i pozicije zaposlen u javnim komunalnim preduzećima, pa do odluka na porodično kumovskim skupljanjima jer, suprug je na primer lokalni gradski funkcioner a supruga ili dete koje je tek stasalo radnik ODS-a. Ukoliko tome dodamo članove porodica navodno renomiranih dopisnika beogradskih medija i njihov hvalospevi uticaj o predstavnicima vlasti na šire javno mnenje, onda je jasno šta se događa sa onim društvenim segmentom koji je svojevremeno stvoren da bude servis građanima, a sad se izmetnuo u sumnjivu upravljačku strukturi kojoj bi u narednom period čak i hobotnica Sicilije mogla da pozavidi.

Pažljivom analizom kriminalnih struktura na različitim nivoima shvatili smo da ovo što se kod nas događa predstavlja, ustvari, hibridnu tvorevinu primitivnih mafijških grupa sklonih ostvarivanju brutalne razbojničke pljačke koja je nasilna i nezadrživa a pomešana sa rafiniranim strukturama političkih moćnika čiji profit nije za zanemarivanje, iako su često u senci događaja koje svi manje više primećujemo.

U Kraljevu je sada, na primer, najprofitabilniji Fakultet političkih nauka, pod uslovom da niste socijalni radnik koji obavlja zaista teške i delikatne poslove sa stanovništvom. Politički završeni eksperti rade u Gradu, to je i logično, sredstvima informisanja, pa je i to nešto sasvim normalno. Međutim, raditi u Elektrosrbiji, odnosno ODS-u, biti direktor u JKP, ili ustanovama kojima je grad osnivač, postaje u najmanju ruku neukusno. Tako i supruga gradonačelnika Terzića, diplomirani politikolog, od nedavno radi u bivšoj Elektrosrbiji. Prepuna je Elektrosrbija sumnjivih i u suštini nepotrebnih kadrova, navodno odgovornih lica, koja pokrivaju sektor lokalne politike i to deo koji pripada SPS-u.

Tako je svojevremeno iz Doma za ostarela lica u Mataruškoj banji tadašnji nediplomirani pravnik Vuksanović, da bi izbegao hapšenje, posle istrage koja je bila u toku, iznenada prešao u Elektrosrbiju. Vuksanović je bio kadar SPS i JUL-a krajem devedesetih godina. Kao direktor JKP Pijaca, posle pronevere od 40.000 maraka, kojima je kupio stan, prelazi u Dom u Matarušku banju. Vraća 20.000 maraka smatrajući da mu preostalih, a otetih 20.000 pripada.

U Domu je dužnicima zadržavao račune koje nije realizovao. Kad je otvorena policijska istraga iznenada prelazi u EPS, kao pomoć pravnoj službi sa ogromnim iskustvom proneveritelja. Njegovo političko iskustvo je takođe krajnje šaroliko. Kao član SPS-a postaje član tada novoformirane Ivkovićeve fantomske stranke, pre toga je, kažu, imao bliske kontakte sa Arkanovim predstavnicima. Jedno kratko vreme se priključuje, takođe kao prioritetan i iskusan politički kadar DSS-u, da bi potom u stilu "Lesi se vraća kući" ponovo stigao u SPS. Postaje njihov šef odborničke grupe, potom i član gradskog veća.

Elektrosrbija je uvek bila moćna i uticajna firma u Kraljevu. Odavno se već govori, posebno posle 2000 - te godine, da mnoge stvari u tom preduzeću u najmanju ruku jesu sporne. Mnoge istrage nadležnih organa su vođene i stopirane. Dovoljno je videti samo imovinsku kartu bivših direktora, poslovne aranžmane koje su obavljali kao i poslove koje su obavljali ne samo sa radnicima EPS-a već i sa lokalnim ali i beogradskim funkcionerima iz sveta politike, pa shvatiti uspostavljanje sistema neverovatne sprege, koja je u konačnom rezultirala zaštitom lopovluka i obustavljanjem čak i inače minornih poduhvata istražnih organa u rasvetljavanju kriminala. Takav menadžerski sistem javnih komunalnih preduzeća, bez obzira na to da li je osnivač republika ili lokalna samouprava, imao je između ostalog za cilj da svoje kadrove inkorporira u vladu, parlamentarne odbore, ostala zakonodavna tela, ali i pravosuđe i policiju, kako bi inkrimisane radnje što duže trajale, bez ikakvih posledica.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane