Natrag

Druga strana

Nova diplomatija zapadnih i istočnih sila prema Srbiji

Vreme za promene

Takozvana diplomatska zajednica u Beogradu, uvek je imala obaveštajni "senziblitet" za nastupajuće događaje. Iskustvo govori da su se uvek, uoči velikih prevrata u Srbiji, dešavale nagle i neuobičajene personalne promene koju je pratila i "podzemna diplomatija". To se, pred kraj leta i uoči jeseni 2018. godine dešava, istim intenzitetom kao što se dešavalo uoči 9. marta 1991. godine, 5. oktobra 2000. godine, ali i uoči nekih tragičnih događaja koji su stavili pečat na dugoročnu političku sudbinu Srbije.

N. Vlahović

Promenom američke politike prema Balkanu i novom načinu rešavanja kosovsko-metohijskog pitanja (u kome Albanci više ne uživaju potpunu zaštitu SAD), vladavina Aleksandra Vučića bliži se svom neizbežnom kraju. Da je to tako, potvrđuje i talas opoziva i novih postavljenja na pozicije ambasadora, u svim važnijim diplomatsko konzularnim predstavništvima stranih država u Beogradu, a pre svega onih zapadnih.

Još sredinom leta 2018. godine, iz Berlina je diskretno najavljeno da će novi diplomatski predstavnik Nemačke u Srbiji biti Tomas Šild koji će na čelu nemačke ambasade zameniti dosadašnjeg ambasadora, Aksela Ditmana. Srpskoj javnosti je dobro poznato koliko je Ditman, tokom celog svog mandata, bio blagonaklon prema Vučićevoj despotiji i sa koliko je pažnje pristupao svakom njihovom zajedničkom susretu. Trajalo je to sve do nedavno, kad je Merkelova, na pritisak Trampove administracije, ostavila Vučića "ucveljenog". Kakva se to nova politika Nemačke na Balkanu sprema, ako znamo da je i brzi pad Merkelove neizbežan?

Odgovor na to pitanje treba "čitati" kroz ličnost i delo novog ambasadora, Tomasa Šilda, koji dolazi iz misije Nemačke pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Šildova karijera u diplomatiji u spoljopolitičkim krugovima u Briselu, smatra se više nego uspešnom. Uzgred, Šild važi kao odličan poznavalac Balkana, a posebno Srbije i prilika u Srbiji. Dva su razloga za to. Jedan je sasvim privatni, jer je Šild ranije više puta dolazio ovde kao turista (o čemu više znaju njegovi "rezidenti" u Nemačkoj), a drugi je što se tokom rada u Misiji Nemačke pri Ujedinjenim nacijama, "zbližio" sa predstavnicima diplomatske zajednice istočnoevropskih zemalja pri UN, pre svih sa pojedinim članovima ruske misije.

Ipak, uprkos tim činjenicama, Šild u Srbiju dolazi kao direktna posledica politike koju danas prema Kosovu sprovodi Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa. Dolazak Boltona i njegov uticaj na spoljnu politiku savezničkih zemalja, ne govori ništa dobro kosovskim Albancima. Ali, Srbiji otvara mnoga vrata. Ovo samo ukoliko Vučić sam "demisionira" (što je teško zamisliti) ili ga jedna velika sila uz pomoć opštenarodnog bunta (ili na drugi način) zbaci sa vlasti.

Mandat ističe i britanskom ambasadoru Denisu Kifu, a njegovog naslednika treba očekivati u oktobru mesecu. Britanski Forin ofis još uvek nema jasan stav koga želi na poziciji ambasadora u Srbiji (bilo je spekulacija o pomeranju britanskog ambasadora iz Ukrajine u Srbiju), tim pre što se Denis Kif, po nalogu svoje ranije administracije, odavno povukao iz javnih aktivnosti, zbog Vučićeve skandalozne pojave i isto takve politike, ali, pre svega, zbog njegovih kriminalnih "linkova" prema nekim islamskim državama sa kojima je Velika Britanija u konfliktu.

Promene će doći i u ambasadu Ruske federacije, koju je čak šest godina vodio Aleksandar Čepurin i za koga se može reći da je bio takođe, kao i nemački ambasador Aksel Ditman, "blagonaklon" prema Vučiću, čak i kad je na poziv svog ministarstva spoljnih poslova, bio prinuđen da "potraži objašnjenja" od strane srpskog diktatora, za njegove političke ispade poput otvorenog zagovaranja ulaska Srbije u NATO pakt.

Čepurin bi posle službovanja u Beogradu, trebalo da ode u diplomatsku penziju, a službena Moskva za upražnjeno mesto ambasadora u Srbiji, za sada ima jednog kandidata. To je Bocan Harčenko, za koga se u dobro obaveštenim krugovima tvrdi da je odličan poznavalac balkanskih prilika "i dokazani prijatelja Srba". U Harčenkovoj službenoj preporuci, piše da je u ruskoj diplomatiji važio i da važi i za "eksperta za rešavanje problema". Još jasnije rečeno, reč je o Putinovom čoveku koga je on redovno slao u zemlje Zapada, navodno, kad god je trebalo na njih "vršiti pritisak".

Za Srbiju je mnogo važniji podatak da je Harčenko bio ambasador Rusije u Bosni i Hercegovini od početka 2009. do avgusta 2014. godine, a pre toga je bio dugogodišnji predstavnik Rusije u Kontakt grupi i, uz diplomate SAD i Evropske unije, predstavnik u posredničkoj trojci za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije. Takođe, Harčenko je bio i član ruske delegacije na Dejtonskim mirovnim pregovorima i mirovnoj konferenciji o Bosni i Hercegovini u Parizu. U Banjaluci, među političkim vođama Republike Srpske, smatraju ga čovekom koji je uspeo da sačuva Dejtonski sporazum od izmena, te da se pod tim promenama podrazumevalo smanjenje nadležnosti Republike Srpske i dalja centralizacija BiH.

Na kraju četvorogodišnjeg mandata je i kineski ambasador Li Mančang, čovek koji je uspeo da iskoristi Vučićev mandat do neverovatnih razmera, da "mandarinskom" skromnošću i žovijalnim ponašanjem, predstavi sebe manje važnim nego što je stvarno bio.

Ambasador Li Mančang je čovek koji je svojim umećem uspeo da svojoj velikoj zemlji, preko Srbije i njenog suludog "Vođe", otvori sva vrata prema Evropi. Sve što Kineske kompanije danas rade na ovom delu Balkana, platiće Srbija uzimajući kineske kredite!

U diplomatskim krugovima veruju da vlasti u Pekingu najverovatnije neće odmah pristupiti smeni ambasadora Li Mančanga, ali je on već viđen za povlačenje iz Beograda. Ipak, procenjuje se da dolazak novog ambasadora u vreme velikih projekata koje je Kina započela u Srbiji preko starog diplomate Li Mančanga, mora biti urađeno drukčije. Naime, novi kineski ambasador će neko vreme imati "pripremni period" kod sadašnjeg ambasadora. Zanimljiv je i podatak da iz Beograda odlaze i ambasadori Australije i Indije, ali i još desetak zemalja, od kojih je većina iz Azije i Evrope.

Tek će tokom oktobra meseca 2018. godine, postati jasno kakav je i koliko uticaj diplomatske "zajednice" na politički život u Srbiji. Ništa manje nego što su ga imali konzuli u Andrićevom romanu "Travnička hronika". Malo narodne bune, malo zatvaranja ambasada...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane