Natrag

Dežurna

Ko i zbog čega rasprodaje imovinu hrvatskog "Agrokora" u Srbiji

A koliki je naš deo?

Od 31. avgusta 2018. godine traje postupak zatvaranja međusobnih potraživanja povezanih kompanija hrvatskog trgovačkog koncerna Agrokor u Srbiji. U pitanju je nepokretna imovina, čija vrednost nije manja od 200 miliona evra. Po kojoj ceni je Srbija prodala te nepokretnosti, nije teško pretpostaviti. Naime, posrnuli tajkun Ivica Todorić, svaki od tih poslovnih prostora dobio je po znatno nižoj ceni od one koju sada razni "namiritelji dugova" traže. Šta od svega ovoga ima Srbija?

N. Vlahović

Imovina Agrokora u Srbiji je impresivna. Reč je o zemljištu, skladišnom prostoru i raznim objektima, a Vlada Srbije je već obznanila da ne postoje nikakve zakonske prepreke za prodaju te imovine, jer koncern Agrokor ne prodaje u Srbiji svoje poslovanje, već samo objekte, već kupljene nekretnine, što na prvi pogled olakšava posao. Ipak, zakon u Srbiji kaže da je za prodaju imovine Agrokora u Srbiji potrebna saglasnost Ministarstva trgovine i Narodne banke Srbije. Agrokoru je u ovoj situaciji hitno potreban novac za izmirenje dugova dobavljačima, bez dodatnog zaduživanja kod banaka. Istina, rasprodaja imovine Agrokora u Srbiji je još ranije počela. Naime, u decembru prošle godine Agrokor je prodao zgradu Merkatora u Novom Beogradu za 46 miliona evra, ali to je bila tek kap u moru dugovanja koja ovaj posrnuli koncern mora da plati.

U ovom trenutku, još uvek se sprovode postupci prikupljanja ponuda i prodaje dela nekretnina kojima upravlja kompanija Idea d.o.o., pri čemu se prihodom od prodaje odmah plaćaju potraživanja od Idee, odnosno vraćanje međusobnih dugovanja, putem prodaje dela nekretnina kojima upravlja Idea d.o.o. Za potrebe prikupljanja ponuda i profesionalnog upravljanja prodajom ovih nekretnina angažovana vodeća agencija za nekretnine, CBS International Cushman and Wakefield.

Do sada je prodato šest nekretnina, od kojih su tri bile, a i nakon prodaje su ostale u najmu Merkatora. Sve prodate nekretnine nalaze se u Nišu, a ukupan prihod koji je ostvaren od prodaje ovih šest nekretnina u potpunosti je upotrebljen za vraćanje pozajmica kompanije Idea d.o.o. kompaniji Dijamant AD. Trenutno se radi o ukupno 17 nekretnina, od kojih neke nisu u komercijalnoj upotrebi, a deo je komercijalizovan kroz dugogodišnje najmove od strane Mercatora - S d.o.o. Ovo je i Merkator potvrdio u zvaničnom saopštenju.

Iz vrlo jasnih razloga (jer režimu Aleksandra Vučića to nikako nije odgovaralo), "slučaj Agrokor" u većini srpskih medija nikada nije bio ni pomenut kao ozbiljna tema. Da bi bilo jasnije o čemu je reč, treba podsetiti da su sve Agrokorove firme u Srbiji poput Merkatora, Rode, Dijamanta, Frikoma, Mg Mivele i drugih, bili među istaknutim sponzorima svih Vučićevih biltena i svih TV kanala na kojima se 24 sata dnevno čitaju vesti o njemu i njegovim "velikim političkim i ekonomskim uspesima".

U Srbiji, u Agrokorovim firmama, radi oko 11.000 ljudi, od čijih plata je, barem do sada, živelo isto toliko porodica. Tu je i oko 600 dobavljača iz čitave Srbije, koji sada imaju ozbiljan problem, kako da naplate svoju robu. Za većinu njih, ukoliko toga ne bude, nastupiće bankrot i propast. U tom smislu je od ogromne važnosti kome će otići novac od prodaje Agrokorovih nekretnina u Srbiji. A, sve govori, da ovdašnji radnici (kao i dobavljači) neće nikome biti prioritet.

Problem za sebe je i činjenica da su naprednjački mediji i Vučić lično, uporno govorili sve najbolje o Agrokorovim firmama u Srbiji.

Ali, ako se realno govori o, na primer, poslovnim rezultatima Frikoma i Dijamanta, stanje je bivalo sve gore poslednjih godina, uprkos uveravanjima režimskih medija da se "najzdraviji deo Agrokora nalazi u Srbiji" i da se dužnička kriza tog hrvatskog koncerna neće odraziti na kompanije koje posluju u Srbiji.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2017. godinu, Dijamant je, na primer, na kraju prošle godine ostvario neto gubitak od gotovo dva miliona evra, dok je godinu ranije ta kompanija imala dobit od 5,8 miliona evra. Gubici kompanije su pravdani sušom prethodne godine, koja se "odrazila na proizvodnju ulja".

Prema izveštajima prinudne uprave koji obuhvataju i Frikom i Dijamant kao neke od najvrednijih Agrokorovih kompanija (vredne 87, odnosno 164 miliona evra), Dijamant je u prvih šest meseci podbacio u odnosu na plan, ali je ipak u plusu od gotovo dva miliona evra. Frikom je u prvih šest meseci nadmašio planove i ostvario dobit pre oporezivanja od gotovo 17 miliona evra, a i prošlu 2017. godinu završio je u plusu od 1,9 miliona evra. Ali, koliko je i to pogrešan izveštaj, govori i podatak da je u pitanju skoro sedam puta gori rezultat od onog koji je ostvaren na kraju prethodne godine kada je ta industrija smrznute hrane imala neto dobit od 1,52 milijarde dinara (12,8 miliona evra, prim.aut).

Obe kompanije su, kako se vidi iz njihovih finansijskih izveštaja, smanjivale broj zaposlenih, svaka za blizu stotinu radnika. Izveštaj Merkatora S u okviru kojeg posluju Roda i Idea nije ni objavljen, ali ta kompanija prodaje nekretnine da bi stabilizovala poslovanje.

Šta će biti sa Merkatorom S, teško je pretpostaviti, ali, postoji nada da će Frikom i Dijamant preživeti Todorićev pad jer, kako kažu poznavaoci ovog problema, reč je o brendovima koji imaju "prepoznatljivu robu i tržište".

Iako se stekao utisak da je postizanjem nagodbe stavljena tačka na krizu Agrokora, biće da je u pitanju tek početak rušenja ove trgovinske grdosije.

Kada je o Srbiji reč, trebalo bi očekivati da banke koje uđu u vlasničku strukturu angažuju profesionalni menadžment ili da dođe do eventualne promene vlasništva. A, kada je o sudskim sporovima reč, kriza Agrokora tek počinje. Jer čak i da svi poverioci povuku svoje tužbe. Sberbanka je to u celom regionu već učinila, a na isti način i banka Intesa.

Bivši privremeni upravnik Agrokora, Ante Ramljak (na početku krize u Hrvatskoj je bio "čovek nade i oporavka", pa su ga zvali i "Sveti Ante")., koga je hrvatska država imenovala da posle povlačenja Ivice Todorića upravlja ovim preduzećem, za vreme svog kratkog ali skupo naplaćenog mandata, boravio je prošle godine i u Beogradu, gde je u Vladi Srbije na sastanku sa Rasimom Ljajićem, ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija, Branislavom Nedimovićem, ministrom poljoprivrede, i Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore, svom snagom hvalio Agrokorove firme u Srbiji. Ramljak je tom prilikom nadahnuto govorio da su kompanije „Frikom", „Dijamant", „Nova sloga", „Mg Mivela", „Kikindski mlin" i „Merkator S" najzdraviji deo ovog hrvatskog koncerna i da nemaju problema u poslovanju. I srpski ministri su ga uveravali, da je ovde sve "stabilno", ne vodeći računa da će afera sa Agrokorom tek da odnese žrtve i u Srbiji.

Todorićeve kompanije u Srbiji međusobno su uvezane na prncipu "spojenih posuda". To može da se vidi i iz zapisnika sa Skupštine akcionara zrenjaninskog „Dijamanta", koja je održana 4. maja 2017. godine. U tom dokumentu taksativno su na dvadesetak gusto kucanih stranica pobrojani krediti i jemstva koje su kompanije „Dijamant", „Nova sloga", „Frikom", „Kikindski mlin" i „Mg mivela" davale jedne drugima.

Na osnovu jednog primera može da se vidi kako je u praksi kapital iz jedne firme presipan u drugu. Tako je, na primer, 15. novembra 2016. „Dijamant" „Frikomu" odobrio zajam od 370 miliona dinara. Naravno, i „Dijamant" je od „Frikoma" pozajmljivao novac.

Bivši privremeni upravnik „Agrokora" Ante Ramljak pokušavao je beznadežno da to vrzino kolo raspetlja. Ali, ne samo što nije uspeo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, nego ni Privredni sud u Beogradu nije priznao njegovu vanrednu upravu nad „Agrokorovim" firmama u Srbiji, pa je morao da prihvati zahtev „Sberbanke" za blokiranje raspolaganje imovinom koju ima u ćerkama firmama u Srbiji. Stopama „Sberbanke" krenula je i italijanska banka „Inteza".

Poslednje informacije govore da Sberbanka nudi vlasniku "Delte", Miroslavu Miškoviću da preuzme upravljanje Agrokorovim firmama u Srbiji, ali, on u ovakvim prilikama uvek diktira uslove i traži čvrste garancije. To govori da od posla neće bit ništa, ili će biti sve, ali po njegovom diktatu.

Navodno, Delta holding bi hteo da preuzme upravljanje Merkatorom Srbija (sa 8.723 zaposlenih), Dijamantom iz Zrenjanina (730 zaposlenih), Frikomom (960), Kikindskim mlinovima (129), Novom slogom iz Trstenika (48) i MG Mivelom (81 zaposleni) - ukoliko bi joj se garantovalo pravo preče kupovine ukoliko dođe do njihove prodaje (što je verovatno).

Naravno, kao i kod svakog ugovora o preuzimanju upravljanja, morale bi biti jasne i koje su kreditne obaveze koje bi se preuzele na servisiranje - a dugovi spomenutih firmi u Srbiji (oni koji nisu posledica nekog jemstva) u Vučićevim medijima su procenjivani različito - uglavnom između 120 i 200 miliona evra (reč je samo o dugovima prema bankama koje su rezidenti Srbije).

U međuvremenu, razvlašćeni i odbegli vlasnik ovog poslovnog galimatijasa, Ivica Todorić, pred sudom u Londonu dobio je vremena do polovine oktobra meseca da nađe načina kako da izbegne izručenje Hrvatskoj.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane