Natrag

Preko pune linije

Srpska tajna služba u šizofrenom stanju (2)

Posvađani kolo vode

Dugo očekivane organizacione i kadrovske promene u Bezbednosno-informativnoj agenciji, nakon usvajanja Zakona o BIA, kojim su direktoru službe data neograničena ovlašćenja, pokazale su da njenim radom i delovanjem rukovode ljudi izvan Službe. Najuticajniji je, ipak, Aleksandar Vučić, a potom ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je kao dugogodišnji doušnik postao čoveka koji odlučuje o životu i smrti i ove službe. Umesto reorganizacije i demokratizacije, tajna policija je postala egzekutivni servis za opstanak na vlasti Vučićevog kartela i na progonu i uhođenju opozicionara, novinara i crkvenih velikodostojnika, njihovom likvidacijom, trovanjem, zastrašivanjem. U nekoliko nastavka opisaćemo rasulo koje vlada na Banjici...

Potpukovnik Goran Mitrović

Odlazeći srpski diktator Aleksandar Vučić, nakon što je prihvatio da slepo sprovodi zadatke koje je dobijao iz Berlina od svoje zaštitnice, kancelarke Angele Merkel, koncipirao je svoju vladavinu na potpunoj izdaji nacionalnih interesa, rasprodaji resursa, banaka, javnih preduzeća, zemljišta, zaduživanju i pljački kreditnih linija, na švercu oružja za ISIL, na trgovinu narkoticima, duvanom, belim robljem. Njegova diktatura je posve neobična.

Diktatori su, uglavnom, strahovladu održavali na jačanju represivnih snaga - vojske, policije, tajnih službi bezbednosti. Vučić je započeo vladavinu urušavanjem vojske, satanizacijom policije i ignorisanjem rada tajnih službi. Za direktora Vojnobezbednosne agencije postavio je pukovnika Petra Cvetkovića, vojnog policajaca, koji je još na tom položaju!

Bezbednosno informativna agencija ostavljena je, privremeno, po strani. Vlada Srbije je na sednici održanoj 3. avgusta 2012. godine imenovala generalnog sekretara Predsednika Srbije Nebojšu Rodića za direktora Bezbednosno informativne agencije.

Očekivanja da će ovaj nekompromitovani čovek uspeti da koliko-toliko tajnu službu oslobodi od kriminalizovanih službenika koji su, u praksi, bili partijska tajna služba Demokratske stranke, pokazala su se kao nerealna. I novi direktor je u službu doveo na načelnička mesta one koji su ogrezli u kriminalu i nemoralu...

Za načelnika logistike u BIA, Rodić je doveo Radmilu Selaković. Neobično je da se neko u 58. godini života, pri kraju radnog veka, zapošljava u tajnoj službi, na važnoj poziciji. I to bez bezbednosne provere! Policijski službenici BIA u penziju odlaze sa 52. godine života.

Gospođa Radmila Selaković je, nakon što je počela istraga protiv Danka Đunića, vlasnika Ekonomskog instituta i direktora beogradskog ogranka američke agencije Dilojt tuš, počela da radi kao stečajni upravnik. Firmu je registrovala 26. februara 2006. godine. Nebojša Rodić je bio advokat, pa su ih poslovi doveli u vezu. Prekid rada svoje kompanije Selakovićeva je prijavila 9. aprila 2013. godine, kada se zaposlila u Bezbednosno informativnoj agenciji. U njenom personalnom dosijeu u Agenciji nema nikakvih podataka o izvršenim bezbednosnim proverama, da li ih ispunjava, da li je osuđivana, da li se protiv nje vodio krivični postupak. Njena kompanija u evidenciji APR-a nije ugašena, vodi se kao aktivno privredno društvo, jer je Selakovićeva računala da u BIA provede kraće vreme, dok je ne otkriju.

Radmila Selaković je najstariji rukovodilac u BIA, od kada ova služba postoji, računajući i raniji njen naziv - Resor državne bezbednosti. Selakovićeva je i danas načelnik logistike, mada je navršila 65. godina života i po sili zakona bi morala biti, kao državni službenik, penzionisana. Ali, ona odbija i da se razgovara o njenoj penziji. Najavljuje da neće primiti rešenje.

Letos, kada je pravila svadbu drugoj kćerki, koja se udala za sina jednog srpskog biznismena koji posluje u Rusiji, na svadbi su se pojavili svi rukovodioci BIA, a pri kraju svečanosti pojavio se i sadašnji direktor Službe Bratislav Gašić.

Gospođa Selaković je i predsednica Upravnog odbora Poštanske štedionice, što po Zakonu o BIA nije dozvoljeno. Ona podvodi službenice banke Anđelku Vučiću, što dovoljno govori koliko je moćna: i da zgradu BIA zapali, dlake sa glave joj neće joj faliti!

Nebojša Rodić je brzo razrešen dužnosti, a na njegovo mesto je 25. oktobra 2013. godine postavljen advokat Aleksandar Đorđević. Dupe ga je preporučilo kod Vučića. Đorđević je pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je u srpskom pravosuđu zavela strahovladu i uspostavila legalnu trgovinu pravdom. A Đorđević je zaradio milione evra, nameštajući sudske procese.

Nebojšu Rodića smenio je, intrigama, ministar Zlatibor Lončar, jer je želeo da na to mesto postavi svoje, operativnije ljude, u čemu je i uspeo. Nebojša Rodić je u službu, da podsetimo, vratio dvojicu penzionera - Duška Bobića i Radivoja Mičića. Njih dvojica su nakon penzionisanja počeli da ''savetuju'' u Srpskoj naprednoj stranci Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Mada nisu imali pristup važnim informacijama, oni su za 300 evra mesečne naknade, pravili spiskove koga sve treba otpustiti iz Službe, koga kazniti, uhapsiti, ko će biti unapređen.

Dok je Rodić bio direktor, ovaj dvojac je imao većeg uspeha u destabilizaciji službe. Nakon što je , posle smene sa mesta ministra odbrane Rodić postavljen za ambasadora u Azerbejdžanu, poveo je sa sobom Bobićevog sina, za sekretara Ambasade, koji se posvetio švercu narkotika i skupe robe, koristeći diplomatski status, a uskoro će i njegova kćerka biti primljena u Službu.

Rodić je u Službu primio veći broj aktivista SNS-a, koji su potpuno nekompetentni i nesposobni za bilo kakav rad u tajnoj službi. To se nastavilo u vreme mandata Aleksandra Đorđevića i Bratislava Gašića, koji sada po Zakonu o BIA ima neograničena ovlašćenja da prima, raspoređuje i otpušta službenike!

Prema svedočenju insajdera Magazina Tabloid, pre nekoliko nedelja u BIA je primljeno 12 aktivista SNS-a koje je za rad u službi odredio Gradski odbor SNS-a. Svi su završili Art-Medija školu, koja se nalazi uz zgradu u kojoj je smeštena i centrala gradskog odbora SNS-a. Od 12 primljenih, njih osmoro nije prošlo zdravstvene preglede, a troje su pokazali znake šizofrenije prilikom testiranja i retestiranja! Primljeni tvrde da će oni biti okosnica daljeg rada tajne službe! Rešenja o prijemu potpisao je Bratislav Gašić, mada primljeni nisu sposobni ni za rad na šalteru za prijem pošte. Na žalost, i tako nešto je moguće, o čemu svedoči i primer Dijane Hrkalović iz Požarevca, koja je kao vlasnica Stočarske zadruge iz Požarevca, čiji suvlasnik je bio i njen otac Dane Hrkalović, veterinar, primljena na rad u Bezebednosno informativnu agenciju, bez provere koja se, po zakonu, vrši za sve one koji u službi žele da rade, makar i kao mehaničari, ili čistači dvorišta.

Hrkalovićka je, u to vreme, bila "bot" SNS-a, gradskog odbora na Paliluli i devojka današnjeg predsednika SO Palilula, Aleksandra Jovičića, jednog od Vučićevih momaka.

Kada su ''procenjene njene sposobnosti'' i kada je ispitana po svim linijama, Hrkalovićka je premeštena u Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP), na mesto sekretara Uprave kriminalističke policije, a potom i za državnog sekretara! BIA je vodi kao svog kadra ''na radu u konkurentskoj službi''! Dijana je rođena 18. jula 1987. godine, dakle u 31. godini života ima šest godina staža na bezbednosnim poslovima od najvišeg poverenja!

Zlatibor Lončar je dolaskom advokata Aleksandra Đorđevića iz Čačka, za direktora BIA, postavio Ivana Todorova za načelnikom Uprave za bezbednosnu zaštitu, koji slovi za nezvaničnog zamenika direktora Aleksandra Đorđevića. A Đora je nezamenjiv. On nije imao zamenika, od kada je zamenik Dragan Marković podneo ostavku 30. maja 2014. godine, zbog afere primanja mita od strane Dragoljuba Peruače, bivšeg direktora Inspektorata za rad. Ovu aferu namestio je Todorov, da bi se rešio obaveza prema njemu, jer ga je on uveo u službu.

Todorov je karijeru u MUP-u Srbije počeo sredinom devedesetih, kao telohranitelj Mire Marković, gde je kao kadar JUL-a napredovao do 5. oktobra. Tada je dobio specijalni zadatak da u inostranstvu prati jedno lice, a kada se vratio i kad je video šta se desilo u zemlji, odmah je prodao svoje dojučerašnje partijske drugove i promenio je stranu. Tu praksu je nastavio i kasnije. Koristio je i navijače sportskih klubova za dilovanje drogom, a potom je organizovao njihove likvidacije, koje su učestale prošle godine.

Selakovićeva i Todorov su, shvativši da Đorđevića ne interesuje rad tajne policije, osim da pribavi dosijea tajkuna, političara, a naročito sudija i tužilaca, radi njihovog korišćenja po isteku mandata, štiteći se kapom direktora BIA, formirali svoju opasnu kriminalnu grupu.

Todorov je bio načelnik Uprave za bezbednosnu zaštitu, koja kontroliše rad službenika BIA i svih republičkih državnih organa, uključujući i policiju. To je služba u službi, koja odgovara isključivo načelniku.

Nahuškan od Selakovićeve, Todorov je krenuo da nelegalno opservira stotine političara, ministara, tajkuna i novinara! Selakovićeva je trgovac, i njih dvoje su ušli u biznis. Svakog dana, njih dvoje su bančili i osuđivali na odstrel one za koje misle da im nisu dovoljno odani.

Gospodin Todorov, koji je obdaren fizičkom inteligencijom, u prethodnim godinama napravio je mrežu kriminalca, preko kojih je namerio da preuzme narko tržište Srbije, ali i da „radi" i razvija narko biznis i u inostranstvu. Nekima od najodanijih saradnika iz podzemlja dao je i službene legitimacije BIA, a neke je primio u stalni radni odnos. Plan mu je bio da poslove sa većim količinama narkotika preotmu od već uhodanih kriminalnih organizacija, a da novac za tekuće troškove obezbede tako što preko firmi za obezbeđenje, koje su osnovali, drogu prodaju mladima i deci na beogradskim splavovima.

Danas, kada je Todorov postavljen za ambasadora u Budimpešti, njegovu organizaciju iz podzemlja niko nije preuzeo!

Oni znaju mnoge službene tajne, odrađivali su za Todorova mnogo prljavih poslova, što može dovesti do obračuna u podzemlju i curenja značajnih informacija. Imaju i legitimacije BIA. Kome će polagati račune, ko će finansirati njihov rad, jer im Todorov za obavljene poslove duguje velike pare, koje je iz službene kase stavljao u svoj džep.

Izvesni Milinko Isaković, iz Loznice, iz kriminalnog surčinskog klana, opservirao je Todorova informacijama koje je dobijao iz nelegalnog prisluškivanja. Isaković je potkazivao svoje drugove iz podzemlja, a hvalio se da poseduje hard diskove pokojnog Ranka Tadića, koji se sa pokojnim Radoslavom Luletom Lukićem, bivšim pomoćnikom RDB-a Jovice Stanišića, bavio ''bezbednosnim istraživanjima''. Obojica su umrli pod nerazjašnjenim okolnostima, a Ranku je na sahrani bio i Boris Tadić, tadašnji predsednik Republike Srbije, kome je pokojnik bio blizak rođak.

Isaković, kako se predstavlja, ima veliki uticaj u BIA i pod nečijom je zaštitom. Od direktora Bratislava Gašića tražili smo da nam opiše status pomenutog Isakovića u njegovoj Službi, ali nismo dobili nikakav odgovor. Nezvanično smo obavešteni da je Isaković, osim sa Todorovim, bio i na vezi sa Veselinom Milićem, doskorašnjim načelnikom PU Beograda, sa kojim je učestvovao u kriminalnim akcijama.

Ivan Todorov je sklonjen, kao čuvar mnogih zločina počinjenih od strane Službe kojom je on rukovodio! Pregovore oko postavljanja Todorova za ambasadora sa Ivicom Dačićem vodio je Dragan Marković Markoni, bivši zamenik direktora Službe, a Vučić se saglasio, samo da ima jednog protivnika manje.

Ivan Todorov je, za solidnu proviziju, pomogao austrijskoj firmi "Novomatic" da preuzme primat na srpskom tržištu. "Novomatic" je proizvođač slot - aparata i kompjuterskih sistema za kocku - poker, džek - pot i slično. Po obimu posla i profita, ta kompanija je najuspešnija u Evropi. Ulaz u velike kockarnice , "Novomatic"-u su obezbeđivali Johanes Han i Alfred Guzenbauer. Za njene interese u Srbiji danas se brine Ivica Tončev, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, koji ima razgranate kriminalne poslove u Beču, pod zaštitom Hana.

Korumpirajući i Johanesa Hana, evropskog komesara za dobrosusedstvo, Todorov je sebi osigurao ugled kod porodice Vučić. Tvrdio je da je od provizije koju je dobio od "Novomatic" - a, polovinu novca predao g. Hanu, da "radi za Vučićeve interese".

Iako duguje bugarskom biznismenu Rumenu Ralčevu milion dolara koje je pozajmio, Todorov je imenovan za ambasadora u Budimpešti. Možda će se sa njim u Mađarskoj lakše namiriti računi. Dolaskom Aleksandra Đorđevića za direktora BIA Služba se potpuno obnarodovala. Nikakve komunikacije sa medijima i institucijama skoro da nije bilo. Radili su šta su hteli.

Prethodni direktor Saša Vukadinović je godinama bio u švalerskoj vezi s televizijskom voditeljkom Slađanom Tomašević, koja i danas vodi Beogradsku hroniku na RTS-u. U leto 2011. njih dvoje je snimljeno na nudističkoj plaži na Adi Bojani. Nisu bili goli, ali držali su se za ruke. Te fotografije su stigle u redakciju časopisa "Glorija". Strana je bila prelomljena, kad je neko iz redakcije obavestio Vukadinovića. On je poslao svog čoveka (operativca Službe) sa kovertom u kojoj je bilo 20.000 evra.

"...Mi ćemo na svaki način sprečiti objavljivanje tih fotografija, a najbolje je da to bude ovako, da svi budemo zadovoljni'' - objasnio je urednicima Vukadinovićev čovek. Prilog je izbačen, a i danas u BIA pričaju kako je Vukadinović dokazao da je to svojim parama platio, a ne iz službene kase. Po odlasku Vukadinovića sa položaja, drugim medijima, da ga ne prozivaju, novac je isplaćivao čovek Predraga Rankovića Peconija.

I Aleksandar Đorđević nije koristio novac iz fondova Službe. Učestvovao je u raznim kriminalnim aktivnostima sa Lončarem, Aleksandrom Stepanovićem, predsednikom Višeg suda u Beogradu i kumom Nikolom Petrovićem, ali samo po Vučićevom naređenju, a iz tih akcija, tvrde izvori Magazina Tabloid, nije uzimao pare za sebe. On je imao svoje izvore finansiranja koje je kao advokat uspostavio sa čačanskom mafijom, advokatima i sudijama.

Reorganizacijom koju je sproveo Bratislav Gašić, dvojica ljudi su dobila veliku vlast. Marko Parezanović je nasledio Todorova na značajnoj poziciji. Njegov zamenik Darko Ćendić je postao načelnik najvažnije organizacione jedinice - Regionalnog centra BIA u Beogradu. Kao načelnik beogradsko centra BIA Parezanović je bio u otvorenom ratu sa Radmilom Selaković, načelnicom logistike, a službenicima njene uprave bio je zabranjen ulazak u Centar BIA za Beograd.

Drugi čovek koji ima ogromnu vlast je Bojan Dimić, koji je sada načelnik uprave kojoj je pripojena i Druga uprava BIA.

Parezanović i Dimić su vrlo hladnim odnosima, jer je Dimić, za novac, prodao Parezanovića koji je vodio akciju hapšenja Alije Delimustafića (bivši policijski funkcioner BiH, a kasnije i biznismen) iz Sarajeva.

Istraživač Magazina Tabloid je u serijalu - Srpska tajna služba u raljama ovejanih kriminalaca - (pod ovim naslovom se može naći 23 teksta, ako se ove reci ukucaju na Google pretraživač i doda Magazin Tabloid), opisao delovanje Bojana Dimića.

On je ''vlasnik'' snimljenih dokumenata o delovanju kosovskog kartela, koje je prodao strancima. Danas on pokriva kartel iz Kosovske Mitrovice i Gašić je morao da ga ostavi i proširi mu ovlašćenja. Stari operativci su u pismu koje je Magazin Tabloid objavio u broj 369 (naslov: "Agencija za stečaj i prevare) opisali ovog beskruploznog čoveka. Gašić zazire od Dimića, jer je on u dnevnom kontaktu sa kartelom iz Kosovske Mitrovice, kojeg se boje i braća Vučić.

A 1. Kruševac - rasadnik ''bezbednjaka''

Bivši načelnik BIA Saša Vukadinović je, kao i Gašić, iz Kruševca. Povezuje ih slučaj Jotke. Zorana Jotića i njegove saradnik uhapsio je Vukadinović za vreme ''Sablje'', preko Ivice Petrovića koji je radio u Upravi za organizovani kriminal. Montirali su mu proces, u kojem je on još ranije oslobođen. Jotka je upućen u zatvor, u najtežem tretmanu, mada je slabovida osoba (ima umanjen vid za 96 odsto). Glavni urednik Magazina Tabloid je tada posredovao kod Vukadinovića da Jotić kaznu izdržava u zdravstvenom dispanzeru zatvora, jer ne može da se kreće. Obećao je da neće objaviti nalaz generalnog inspektorata MUP-a Srbije kojim je dokazano da su Vukadinović i njegov zamenik Petrović na svirep način montirali proces Jotki. Na suđenju je svedočio i Bratislav Gašić, koji nije potvrdio da ga je Jotka reketirao.

Pre dva meseca Jotka i Vukadinović su u Kruševcu nasamo razgovarali. Mesec dana kasnije Jotka je uhapšen, opet pod smešnom optužbom, da je kao slepo lice pomagao zetu u ubistvu nekih kriminalaca iz Kruševca kojima se sudilo za više likvidacija. Gašić se ogradio od hapšenja, pravdajući se da je to "delo kriminalističke policije".

Ipak, evidentno je da Gašić forsira u Službi Vukadinovićeve ljude.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane