Natrag

Na licu mesta

Donji Milanovac- Majdanpek: zdravstvene ustanove bez osnovnih lekova

Umiranje zbog režimske provizije

Građani u Donjem Milanovcu i u celoj opštini Majdanpek od lekara dobijaju savete da sami, preventivno, nabave najosnovnije medikamente koji su neophodni u urgentnim slučajevima (između ostalih i Adrenalin) i da ih drže u kući za slučaj potrebe. Ministarstvo zdravlja nema para za njihovu nabavku, jer se desetine miliona evra godišnje troše za uvoz nepotrebnih, a često i štetnih vakcina.

Igor Milanović

Donji Milanovac je mala, ali dobro znana varoš u opštini Majdanpek. Nekada je bio poznat kao izletište zbog arheoloških nalaza i lepote Dunava. Danas jedva i da postoji.

Najviše stanovnika u svojoj istoriji imao je na popisu iz 1991. godine kada ih je bilo 3.338. Po poslednjem popisu iz 2011. ima ih 2.410, ali stanovnici tvrde da tu stalno živi njih manje od hiljadu. Ostali su u pečalbi. Leti u mesto zaluta po koji turista, a zimi ulice ožive zbog više stotina đaka koji se sliju iz okolnih sela.

Osim što nema stanovnika, niti perspektive (ako se izuzmu poslovi sa one strane zakona, posebno šverc) naselje nema ni adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Jedino Dom zdravlja „Dr Veroljub Cakić" iz Majdanpeka ima u Donjem Milanovcu zdravstvenu stanicu, a postoje i privatni lekari. Hitna pomoć je tamo mislena imenica, kao i većina lekova. Na žalost, tako je u celoj Srbiji.

Kada nekome pozli u pomoć mu priskaču ukućani, ili komšije i svojim kolima ga odvoze do najbližeg lekara. Umesto ambulantnih vozila pacijente prevoze traktorske ili kamionske prikolice, volovske zaprege, privatni automobili...Svako se snalazi kako zna i ume. Pošto je zdravstvena stanica češće zatvorena, nego što radi, a dom zdravlja u Majdanpeku je dosta daleko, stanovnici obolele često voze kod lekara u kuću, a dešava se i da lekar pođe njima u susret (kada je izuzetno hitan slučaj), pa se pregled obavlja u vozilu u kome se pacijent nalazi, ili ponekad i pod vedrim nebom. Gotovo kao u ratno vreme.

Tako je bilo i 10. septembra kada je jednog radnika iz Kotor Varoši u šumi ujeo stršljen. Nesrećni čovek je dobio alergijski šok, počeo da se guši i kolege su ga strpale u kamion i povezle prema Donjem Milanovcu, odakle im je u susret pošao dr Milutin Milošević, koji u tom mestu ima privatnu hiruršku ordinaciju, a koji je prethodno telefonom bio obavešten o događaju i simptomima.

Problem sa kojim su se suočili i lekar i pacijent je što u Srbiji skoro da nema najosnovnijih anti-alergenata. Milione evra ministarstvo zdravlja svake godine izdvaja za nabavku vakcina koje, najčešće, nisu neophodne, a isto tako su i češće štetne po pacijenta, nego što mu koriste. Za to ima para, jer su provizije i za ministra Zlatibora Lončara, kao i za lekare izuzetno visoke, ali za osnovne lekove koji ljudima mogu da spasu život u urgentnim situacijama sredstava nema, jer su provizije beznačajne.

Značajnije su i provizije za građevinske radove, tako da je bilo para da se pre dve godine renovira Dom zdravlja u Majdanpeku, kome pripada zdravstvena stanica u Donjem Milanovcu. Renoviranje je, istini za volju, bilo potrebno, ali su isto tako neophodni i lekovi kojima u hitnim slučajevima može da se spase život pacijenta.

Na spisku lekova koji moraju da postoje u svakoj ambulanti, ali ih sada nema, nalaze se antialergik Synopen, Dobutamin (služi protiv slabosti srca), Dilacor (još jedan tonik za srce), kao i Adrenalin bez koga je oživljavanje pacijenta u slučaju kliničke smrti nemoguće. Inače, to uopšte nisu skupi lekovi (koštaju daleko manje od bilo koje od nepotrebnih i štetnih vakcina koje se uvoze) i bilo ih je čak i za vreme sankcija devedesetih godina prošlog veka.

U državnim zdravstvenim ustanovama ima najviše po dve ili tri ampule svakog od ovog leka, a često se dešava da postoji samo jedna. Kada se desi da ima više pacijenata nego najosnovnijih lekova, kocka odlučuje kome će biti spašen život. Lekari već u pola glasa (kao da se ne zna za ovu nestašicu) građanima preporučuju da o svom trošku nabave potrebne medikamente i da ih drže u kući za slučaj da im pozli.

Privatni lekari moraju lekove da nabavljaju na crno, kao da kupuju heroin. Pošto usluge tih lekara ne pokriva zdravstveno osiguranje, pacijent sve plaća, pa i pomenute medikamente čija je cena sada uvećana, jer se nabavljaju uz dosta muke. Neretko u državnim zdravstvenim ustanovama u opštini Majdanpek nedostaju i druga, potrošna sredstva, a o tehničkoj opremljenosti ne može da se govori, a da se ne zaplače.

Kako smo obavešteni, ista je situacija u celoj Srbiji, ali je posebno kritična u malim mestima, kao što su Donji Milanovac ili Majdanpek.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane