Natrag

Diktatura novog veka

Obaveštajni rat za uticaj na Balkanu i njegove žrtve

Uzrok smrti ne pominjati

Dok se Aleksandar Vučić bavi svojim "televizijskim ratovima", ordinarnim lažima i sluđivanjem građana Srbije, ozbiljne obaveštajne službe velikih sila biju stvarnu bitku oko prevlasti na ovom delu Balkana. Još jedna nagla smrt u Kremlju, krajem novembra 2018. godine, otvorila je mnoga pitanja o daljoj geopolitičkoj sudbini Srbije (sa ili bez Kosova), Makedonije i još barem dve bivše jugoslovenske republike, te Albanije kao dela ovog problematičnog mozaika na kome se sudaraju interesi SAD, Rusije, NATO pakta, pa i nadolazeće Kine.

N. Vlahović

U sredu, 21. novembra 2018. godine, pod još nerazjašnjenim okolnostima, preminuo je u 63 godini života, šef Glavnog direktorata Generalštaba ruskih Oružanih snaga (GRU), pukovnik Igor Korobov. Ruska državna agencija Tass kratko je izvestila da je pukovnik Korobov preminuo "od ozbiljne bolesti" a isto je par sati kasnije potvrdilo i rusko ministarstvo odbrane ali je dodalo da je umro "od opasne bolesti". Korobov se pojavljivao u javnosti do pred smrt i nigde, nikakvih naznaka nije bilo da je bolestan.

U međuvremenu, više svetskih medija prenelo je vest da je pukovniku Korobovu naglo pozlilo "nakon burnog sastanka sa besnim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom". Ako se izuzmu vrlo moguće dezinformacije kojima je sklon britanski "Dejli mejl", svi svetski (pa i neki ruski) mediji dali su različita viđenja smrti ovog visokog vojnoobaveštajnog funkcionera koja se slažu samo oko jedne činjenice: do njegove smrti, Korobov je bio snažan i dinamičan čovek, zdrav mentalno i fizički. Ministarstvo odbrane Ruske federacije, ovim povodom je izdalo jedno kratko saopštenje, koje je i poruka ruskom predsedniku, u kome je pisalo da je Korobov (koji je vodio GRU od 2016. godine do smrti), "predivna ličnost, verni ruski sin i vatreni patriota". Ruski predsednik Vladimir Putin se ovim povodom nije oglasio u javnosti o smrti šefa vojne obaveštajne službe u njegovom salonu!

Podsećanja radi, treba reći da su pukovnika Korobova, zajedno sa ostalim oficirima GRU-a, sankcionisale Sjedinjene Države, navodno zbog aktivnosti koje "u ime ruske vlade potkopavaju kibernetičku bezbednost". Svetski mediji su takođe podsetili da je ruska tajna služba, poznatija kao GRU, poslednjih meseci bila u žiži javnosti zbog optužbi da izvodi hakerske napade velikih razmera, uključujući i nedavni pokušaj upada u kompjuterski sistem svetske Organizacije za zabranu korišćenja hemijskog oružja.

Ipak, ono što je nekoliko skandinavskih medija spekulisalo povodom smrti Korobova, skreće pažnju ponovo na "balkanska pitanja". Naime, švedski list "Svenska dagbladet" "operiše" informacijama da je Korobov u poslednjem, očito fatalnom razgovoru sa Putinom, zahtevao da se Rusija "ozbiljno, snažno i otvoreno" uključi u pitanje rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije, te pitanje dalje geopolitičke orjentacije Makedonije, što, izgleda, nije naišlo na dobar prijem. Iz toga je, kaže dalje "dobro obavešteni izvor" ovog lista, proizašao "razgovor povišenim tonom i teškim rečima", nakon čega je pukovniku Korobovu pozlilo pa je ubrzo nastupila i smrt, najverovatnije srčanim ili moždanim udarom.

Uprkos ovim spekulacijama sa jedne strane, ali i vrlo šturim informacijama iz Moskve sa druge strane, jedno je sigurno: niko nije znao ni za kakvu bolest pukovnika Igora Korobova! To i ne čudi, jer je 23. avgusta zbog "ozbiljne sportske povrede" iz javnosti nestao još uvek aktuelni premijer Dmitrij Medvedev, nakon što se suprotstavio svom partneru Putinu zbog reforme penzionog sistema.

Skraćenica GRU znači: Glavna obaveštajna upravi glavnog štaba oružanih snaga Ruske Federacije. Ili, jednostavno rečeno - ruska vojna obaveštajna agencija. GRU je jedna od tri ruske špijunske agencije, a druge dve su Savezna služba sigurnosti (FSB) i Spoljna obaveštajna služba (SVR). Iako je i dalje poznata kao GRU, agencija je još 2010. promenila naziv i zvanično se zove Glavna uprava. Šef GRU-a odgovara načelniku glavnog štaba Valeriju Gerasimovu i ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu. Prirodno, struktura agencije, broj agenata i finansije su državna tajna. GRU je najjača obaveštajna vojna služba, jer su njeni oficiri posvetili život odbrani Rusije.

I njegov prethodnik je umro nakon razgovora sa predsednikom Putinom 2016. godine i nasledio ga je Korobov! A, smrt Korobova podsetila je na njegovog prethodnika Igora Serguna (58), čija, takođe "iznenadna smrt" budi određene sumnje. Zvanična verzija Sergunove smrti je srčani udar, ali postoje i druge teorije. "Straford" je objavio dezinformaciju da je Sergun umro za Novu godinu u Libanu (2016.), mada je poznato da je smrt nastupila u Moskvi.

Dobro upućeni u poslove ruske tajne diplomatije na Balkanu, svakako bi potvrdili činjenicu da je pukovnik Igor Korobov tokom svog mandata (sve do iznenadne smrti), bio jedan od glavnih stratega borbe protiv agresivne NATO propagande na teritorijama Makedonije, Srbije, Albanije i Bosne i Hercegovine. Deset dana pre nerazjašnjene smrti Igora Korobova, bivši makednonski premijer Nikola Gruevski, osuđen na dvogodišnju kaznu zatvora, pobegao je (11. novembra 2018.) iz Makedonije, po zvaničnim informacijama, preko Albanije i Crne Gore do Budimpešte sa mađarskim diplomatskim vozilom. I tu su zapadni mediji izašli sa vestima da se Gruevski zapravo sprema za traženje azila u Moskvi, te da mu je taj azil unapred ponudio niko drugi nego šef Glavnog direktorata Generalštaba ruskih Oružanih snaga, pukovnik Igor Korobov!

Mada je i ovde reč samo o još jednoj spekulaciji koju je (za sada) nemoguće činjenicama potvrditi, nije teško zaključiti, prateći sled događaja na ovom delu Balkana, da je zahvaljujući ljudima kalibra pokojnog Igora Korobova, Rusija poslednjih nekoliko godina značajno povećala svoj uticaj u nekim zemljama nekadašnje Jugoslavije i u Albaniji. Najvidljivije je taj uticaj bilo u Makedoniji. Poslednjih godina su osnovani počasni konzulati u Bitolju i Ohridu koji su, prema tvrdnji američkih "liberalnih" novina naklonjenih klanu Klintonovih i Soroševom novcu, funkcionisali kao "obaveštajna baza".

Zapad nije mogao da mirno gleda kako makedonska Vlada 2014. odbija da se pridruži zapadnim zemljama i uvede sankcije Rusiji zbog vojne intervencije u Ukrajini uz obrazloženje da bi to moglo loše uticati na njenu ekonomiju. U jednom posebnom obaveštajnom dokumentu, jedan britanski ataše u Skoplju opisao je sastanak između visokog službenika Ministarstva spoljnih poslova Makedonije, Nenada Koleva i ruskog ambasadora Olega Šerbaka 7. aprila 2018. godine. U njemu se navodi kako je ruski ambasador ispričao kako je ruski cilj "kreiranje vojno neutralnih zemalja" na Balkanu među kojima su Crna Gora, BiH, Makedonija i Srbija. Šerbak je bio nezadovoljan jer makedonski političari nisu Rusiji dali ništa zauzvrat uprkos njenoj glasnoj podršci protiv "stranog uplitanja". Šerbak je, piše u tom dokumentu - izveštaju, rekao tom prilikom, kako će se na ekonomske i diplomatske veze loše odraziti ako zvanična Makedonija ne podrže politiku Kremlja. No, i ovde je istina krivotvorena, jer je Šerbak govorio o štetama koje Makedonija može imati ulaskom u NATO pakt. Ipak, činjenica je da su ruske obaveštajne agencije, pa tako i GRU, radili na praćenju narko-kartela i međunarodnog šverca oružja (i onog ruske proizvodnje), pa je tako jedan događaj zapadna propaganda pripisala "ruskim službama".

Naime, početkom leta 2018. godine (30 juna), u ranim jutarnjim satima, vozač albanskog ministra unutrašnjih poslova, Fatmira Džafaja, pronađen je mrtav u Tirani sa prostrelnom ranom na glavi i mašinkom "MP5" u ruci. Četiri meseca nakon toga (27. oktobra, 2018.), albanski premijer Rama smenio je ministra Fatmira Džafaja, nakon što je ovaj uporno odbijao da dostavi bilo kakve podatke o tome koga je njegov šofer vozio "van radnog vremena", šta je čuo tom prilikom i kome je bio "kurir".

Nakon ovakvih i sličnih događaja, na mestu je i sledeće pitanje: da li je šef Glavnog direktorata Generalštaba ruskih Oružanih snaga (GRU), pukovnik Igor Korobov bio osujećen u borbi protiv velikoalbanske mafije na Balkanu i u nastojanju da se suprotstavi špijunskim bazama NATO pakta? Ili ga je samo nesrećan slučaj, ili, kako rekoše ruski mediji - "opasna bolest", srušila na pod jednog salona u Kremlju?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane