Natrag

Kosovo i Metohija

Ko diriguje stotinama tona pomoći Srbima na KiM, u robi, hrani, lekovima...

Pravila "humanitarne mafije"

Dopisnik Magazina Tabloid iz Kosovske Mitrovica, Ivan Maksimović, u saradnji sa svojim izvorima na terenu, istraživao je kretanje i raspodelu velikih količina humanitarne pomoći namenjene Srbima na Kosovu i Metohiji. Ko i kako kontroliše ovu pomoć, kome je i kako deli, odakle ona dolazi i šta sve sadrži?

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Veliko iznenađenje i, hrišćanskim rečnikom - sablazan, izazvalo je saopštenje aktuelnih administratora uzurpirane Eparhije raško - prizrenske iz Gračanice a kojim se od sveštenstva i monaštva zahteva prekid saradnje sa humanitarnom organizacijom pod imenom "28. jun", a vernicima Eparhije izvestan oprez u radu sa tom organizacijom. Već na prvi pogled se može uočiti izvesna kontradiktornost u dva vezana saopštenja ovim povodom. Naime, u saopštenju se navodi da „na osnovu prikupljenih informacija postoje više nego očigledne indikacije o mogućim zloupotrebama". Ovo u suštini znači da postoji neka vrsta pokazatelja o mogućim zloupotrebama, to jest da ne postoji čvrsti dokazi koji bi potvrdili konkretnu zloupotrebu.

Ono što je promaklo, a što zaista jeste indikativno, je to da se saopštenje ERP ne odnosi na ono koje je izdala organizacija „28. Jun" već konkretno na vest o njihovom radu koju je „Kurir" objavio tog dana. Naime, jedan pogled je dovoljan da se to shvati jer su svi navodi ERP izneti na osnovu ove vesti koja donosi mnogo više informacija od zvaničnog saopštenja. Tako se stiče utisak, koji će dalja saznanja prilično potkrepiti, da je nekome smetala promocija koju je ova organizacija dobila u medijima.

Već na početku se navodi da „Humanitarna organizacija „28. jun" nikada nije uspostavila zvaničan kontakt sa Eparhijom raško-prizrenskom, niti je obezbeđivala pomoć za naše manastire i parohije preko naših sveštenika sa blagoslovom Episkopa. Sve vesti o saradnji sa našom Crkvom na Kosovu i Metohiji su jednostavno izmišljene, što za posledicu može da ima manipulaciju javnošću." Tačno je jedino to da je neko zaista želi da manipuliše javnošću. Magazin Tabloid je pokušao da istraži suštinu ovog sukoba i sa tom namerom kontaktirao Filipa Filipija, osnivača organizacije „28. jun".

Filipi je odmah pružio na uvid prepisku iz 2007. godine u kojoj je kontaktirao sadašnjeg igumana manastira Visoki Dečani, Savu Janjića, i predstavio se. Filipi je tada želeo da prilog preda za obnovu crkve Svetog Andreja Prvozvanog kod Podujeva, koju znamo po najčešće emitovanom video snimku iz martovskog nasilja 2004. godine i sceni kada Albanci obaraju krst sa kupola dok iz hrama kulja gust dim. Istovremeno Filipi je izrazio želju da se krsti u toj crkvi, u kojoj se inače krstio i njegov deda po majci. Sava Janjić prihvata predlog uz savete da se ne diže velika medijska buka oko toga radi bezbednosti učesnika obreda ai Filipija upućuje na sveštenika na severu Kosova i Metohije, Miliju Arsovića, kome treba predati prilog. Dakle, ipak je bilo kontakta i ne može se reći da je izmišljena saradnja sa njima. Filipi je potvrdio da je Sava Janjić „uvek bio jako prijatan prema meni" i da ga čudi ovakvo saopštenje.

Ovde je takođe važno skrenuti pažnju na to da je Sava Janjić taj koji je u prepisci zaobišao blagoslov episkopa Aremija koji se u to vreme još uvek nalazio u Gračanici. Crkveni poslovi, osim manastirskog opštežića, ne obavljaju se bez blagoslova nadležnog episkopa a naročito se ne može zamisliti organizacija obreda u svetinjama u tako kritičnom okruženju a da ne obavesti nadležnog episkopa i za to ne dobije blagoslov. Takođe, pomenuti sveštenik, Milija Arsović, je najveća uzdanica upravo skupine koja je dve godine kasnije izvršila crkveni puč i protivno kanonima svrgla episkopa stvarajući bezakonje u Eparhiji koje do danas traje ostavljajući duboke rane na nekada neoborivi stub podrške Srbima na KiM, Crkvu.

U Kosovskoj Mitrovici, gde je u činu protojereja pri hramu Svetog Dimitrija, odnosno u njegovoj su nadležnosti sveštenici na severu pokrajine, Milija je poznat i po zelenašenju, davanju novca na zajam privatnim licima koja ga vraćaju uz kamatu. No, i to je tek sitnica naspram ostalih akivnosti koje nisu tema ovog teksta.

Nažalost, saopštenjem za koje se kaže ima blagoslov episkopa Teodosija provejava sujeta zbog samohvalisanja humanitarne organizacije „28.jun" ali je mnogo snažniji gorak ukus koji ostaje nakon čitanja. Naime, pre devet godina, gotovo u isti dan i na identičan način, započelo je stradanje ove eprahije koje do danas traje. Februara 2010. godine saopštenjem da postoje „opravdane sumnje" pa čak i „dokazi" o finansijskim malverzacijama vladike Artemija, započeto je njegovo uklanjanje. Gotovo deceniju nakon toga „dokazi" koji su bili dovoljni da vladika bude prognan, nisu ni blizu dovoljni da tu istu krivicu dokažu na Sudu u procesu koji se protiv njega vodi pred višim Tužilaštvom u Beogradu. Tačnije, dokazi u ovom procesu nisu nikada ni izneseni a sam proces se čitavih osam godina nalazio u predistražnom postupku iako je kazna nad vladikom već izvršena. Poslednjih godinu dana suđenja se redovno odlažu. Sve vreme proces prate najteže nepravilnosti poput onih da advokatima tužene strane nije dozvoljeno da imaju uvid u „dokaze" kao i da uređaji za audio snimanje u jedinoj sudnici u Tužilaštvu u kojoj se upravo zbog toga odvija ovaj proces - „greškom nisu zabeležili izjavu" tužene strane. Takođe, to je jedan od retkih procesa u toku koga je uslišen zahtev za izuzeće sudije a jedini da je to učinjeno u predistražnoj fazi! Kako prisutni na suđenju svedoče, jednom prilikom je i sudija izjavio da ni on ne želi da učestvuje u ovom procesu i ne razume zašto se postupak ne vodi pred Crkvenim Sudom koji je sve to navodno i dokazao?

Inače, pribegavanje optužbama za novčanu malverzaciju jeste ono što u javnosti izaziva najveći revolt, mnogo veći nego da je vladika optužen za blud ili jeres što su ujedno i jedina dva kanonska prekršaja na osnovu kojih jedan Episkop može da bude legalno smenjen! Zbog sličnosti, i očigledno saopštenja strane koja ne barata nikakvim dokazima, ostaje mnogo prostora za sumnju.

Razgovor sa Filipijem obavljen za naš list, 23. februara, nije dugo trajao jer je u tom momentu i sam saznao da „za sat vremena imamo sastanak sa Teodosijem". On je tada bio uveren da će ERP „za par dana povući saopštenje" te da će odmah nakon sastanka javiti šta se desilo i odgovoriti na pitanja koja za njega imamo. Međutim, Filipi posle toga nije želeo da stupi u kontakt sa nama a prepiska koju je ponudio na uvid povučena je bez objašnjenja. Odgovori na pitanja, od koji hsu se neka odnosila na saznaja do kojih smo u tom trenutku već došli, nikada nisu stigli. Magazin Tabloid je ipak pokušao da do odgovora dođe od ljudi direktno uključenih u događaje i akcije u kojima je ova organizacija učestvovala.

Jedan od podataka i rezultata koje „28. jun" ističe u svom dosadašnjem radu jeste ogromna količina pomoći uručena zdravstvenim centrima. Kako tvrde, "od 2011. do danas, dostavljeno je 170 tona humanitarne i medicinske pomoći u vrednosti od preko 4,4 miliona dolara Zapadnom Balkanu". Ovo je takođe jedan od navoda saopštenja ERP u kome se tvrdi da ova orgaizacija gradi virutelni imidž "uvećavanjem cifara novčanih donacija bez jasnog pokrića".

Prvi slučaj optužbe usledio je 2013. godine kada je „28. jun" donirao medicinsku opremu zdravstvenom centru u Gračanici koja je završila u Zdravstvenom centru Gračanica, koji je tada bio pod upravom prvog gradonačelnika opštine Gračanica po albanskom sisitemu, za šta je organizacija bila optužena da pomoć namenjenu Srbima odnosi u stvari Albancima o čemu će u tekstu biti još reči.

Tada je otvorenim pismom reagovao jedan odnajvećih donatora ove organizacije Miloš Šupica, i sam osnivač jedne manje HO "Saved Displaced Serbs". U tom pismu se kaže da se "...pomoć retko kada stigne u onoj količini i vrednosti koja je unapred najavljena, a što je i u slučaju poslate dobrotvorne pomoći u Gračanicu na Kosovu, od organizacije 28 Jun. Oni su javnost obmanuli tako što su ih pogrešno obavestili da je vrednost poslate pomoći na Kosovo, ni manje ni više nego 1,5 miliona dolara, a njena stvarna vrednost je bila svega 225.000 $ (od donatora smo dobili kompletnu listu materijala)."

Organizaciji „Saved Displaced Serbs" sa sedištem u Kaliforniji mediji u Srbiji bi trebali da posvete mnogo više pažnje zbog upornog rada i obimne pomoći srpskom narodu koju pružaju već 21 godinu. Nekadašnji direktor organizacije Miloš Šupica u međuvremenu je preminuo a za Magazin Tabloid govori sadašnji predsednik ove organizacije Miodrag Nikolić. On kaže da imaju odličnu saradnju sa HO „28. jun" ali da su odavno upozoravali da će se ovako nešto desiti.

„Organizaciju "28. jun" smo upozoravali da će im se ovo u neku ruku desiti i to je naša jedina zamerka njihovom radu. O čemu se radi? Ljudi ili bolnice iz Amerike i Kanade šalju humanitranu pomoć ali vrednost te pomoći niko ovde ne proverava i one se uvećavaju za 10 i više puta, tako da to izgleda bombastično. Diče se time da su dali ogromne sume, milione dolara i time za sebe dobijaju gramate od naših vlasti, SPC i ostalih. Niko ne proverava da li navedena vrednost zaista odgovara uručenoj pomoći a najgore je što je dosta tog materijala, ili lekova, isteklog roka. To se daje ko hoće da plati transport i preuzme robu jer je u Kanadi i Americi jako skupo da se takav medicinski materijal sagori i uništi po ovdašnjim propisima. To košta jako mnogo hiljada i hiljada dolara a plus bolnice, ili lica koja to poklanjaju, mogu i da otpišu to od poreza koje moraju da plate u ovim zemljama. Tako da vam je ćar i da to date, da uvećate vrednost a plus ne morate da spaljujete robu isteklog roka i da za to platite ogromne sume" pojašnjava Nikolić.

U prilog ovome ide i podatak da je krajem jula 2018., prilikom prijema u konsultativni status pri Ujedinjenim nacijama, organizacija "28. jun" obavestila javnost da će poslati najsavremeniju medicinsku opremu, u vrednosti od gotovo 11 miliona dolara, zdravstvenim ustanovama na Balkanu kako bi proslavili ovo značajno dostignuće. Samo dan ranije iz ove organizacije je pozvano na solidarnost i pomoć porodici Miroslava Stojanovića, izbeglice sa KiM koji je izvršio samoubistvo jer nakon više godina teškog života nije mogao da plati dug od 200 evra, za struju ostavivši za sobom suprugu i četvoro dece.

"Sva sredstva prikupljena ovog meseca idu direktno porodici Stojanović, kako bi smo im pomogli u svemu, od troškova sahrane, pa do svega što je potrebno da obezbedimo njegovoj deci bolje sutra" glasio je apel. Raspon između apela za pomoć u najosnovnijim namirnicima i samohvalisanja donacijom od skoro milion evra, u svega dva dana za redom, više je nego ogroman. Nikolić dodaje da je on "lično u nekoliko navrata pisao im o tome i upozoravao ih da se ne gađaju tako bombastičnim ciframa jer, znate kako je to, odmah se neko žali, ljubomora i ostalo..."

Izvor Magazina Tabloid, N.T., koji već izvesno vreme vodi temeljnu istragu o kretanju i raspodeli humanitarne pomoći namenjene Srbima na Kosovu i Metohiji, po prvi put izlazi u javnost sa informacijama o tome kako i ko u stvari kontroliše, ono što bi se popularnim rečnikom možda moglo nazvati „humanitarnom mafijom". U ovom trenutku naš izvor želi da ostane anoniman za javnost kako ne bi ugrozio istragu iako je ona već pri kraju. On takođe smatra da je najveći problem ove organizacije „preuveličavanja cifara pomoći jer osim toga za sada nema vidljivih, spornih momenata, u radu te organizacije. Novac koji kod njih legne na račun, izgleda da jeste i upućen onome kome je namenjen. Prihodi od spotova, od prodaje majica i internet kampanja kao i lični prilozi, plus ono dodatno što dobiju odmah u robi, bez prometa novca. Jedino količina tog novca u obrtu, nije baš tolika. Tako se čini. Poreze uredno izmiruju, papiri na carini su korektno urađeni i roba je uredno prijavljena i predata korisniku -bolnicama, Kliničkim centrima i Domovima zdravlja, u neotpakovanim kontejnerima, kako je i ušla u zemlju. Novac koji u kešu cirkuliše do saradnika na terenu, jedva je dovoljan za pokriće prekookenskog transporta i poreza za koje navode cifru od 2000 dolara, što je inače premalo za transport i špediciju".

Novinar Magazina Tabloid je upozoren da o toj temi, odnosno pljački humanitarne pomoći, piše anonimno ili makar veoma oprezno jer se radi o nezamislivo visokim ciframa i svako ugrožavanje „povlašćenih" može izazvati brutalnu reakciju.

„...Teodosije je za tu vrstu aktivnosti vandredno tup ali potpisivanjem saopštenja za javnost i miniranjem mnogih akcija koje ne idu preko Eparhije, on izlazi u susret zaslužnoj popadiji (Svetlani Stević, NVO "Majka devet Jugovića"), jer imaju zajednički cilj. Osim materijalnog, enormnog bogaćenja, koje niko ne kontroliše, žele i da „pokažu kako oni sada puno rade" a da vladika Artemije „nije ništa radio za Srbe".

Zanimljivo je da se saopštenjem ERP upravo to potencira i navodi "Ako je neke manje pomoći i bilo ("28. jun"), ona je rađena bez blagoslova i znanja Eparhije i, verovatno, u cilju predstavljanja ove organizacije kao neprikosnovenog dušebrižnika Srba na Kosovu i Metohiji".

Nije ovo prvi put da Svetlana Stević sabotira rad ove organizacije, tvrdi naš sagovornik.

"...Te 2013. godine „gradonačelnik Gračanice" Bojan Stojanović, ponudio je da "preko organa Kosova" sredi te "dozvole za uvoz južno od Raške". Organizaciji "28. jun" je rečeno da pogledaju i ćirilični sajt „Opštine" i predočeno im je da je to jedini način da lekovi i stignu od Gračanice, što su u neznanju i nedostatku pravih informacija prihvatili. Naravno, Stojanoviću je takva aktivnost bila neophodna jer još uvek nije bio prihvaćen u narodu kao gradonačelnik u albanskom sistemu iako od Teodosija jeste. Zbog toga je došlo do javne osude od strane izmeštenog KBC Priština naspram snishodljivog Zdravstvenog centra Gračanica koji je pomoć primio a vodila ga je Rada Trajković, stranački kolega Stojanovića (DS)" objašnjava N.T.

Međutim, odgovarajući na napade Šupice da je pomoć otišla u "albanski centar na čijem je čelu Srbin izdajnik", Filip Filipi je rekao da je Šupica znao da će ovom centru otići pomoć. Ovo dokazuje da je i Filipi znao sa kim sarađuje od samog početka. Takođe, Aleksandra M. Trifunović, izvršna direktorka ove organizacije za Balkan, septembra prošle godine primila je priznanje, odnosno plaketu "Prijatelj Gračanice" od Srđana Popovića, aktuelnog gradonačelnika ove opštine po sistemu tzv. "republike Kosovo". Iako smo u više navrata pokušali da dobijemo objašnjenje, ostali smo uskraćeni pa moramo da konstatujemo da je taj segment rada organizacije u najmanju ruku "nerazjašnjen" mada nastavak saradnje sa njima 6 godina posle prvobitnog skandala, ne ostavlja mnogo prostora spekulacijama.

N.T. dalje kaže kako je ova dostava pomoći "Stević Svetlanu, ispred NVO "Majka devet Jugovića", kao i uvek, jako naljutila pa ona obaveštava Teodosija o tome jer „pomoć nije išla preko nje". Inače ona u UNMIK-u, preko ERP, davno ima povlašćen benefit- status i sertifikat o tome, prema kome nije obavezna na određene procedure. To ne uključuje dostavu lekova I medicinskog materijala. Potvrdu njenog statusa pred organima kosovskih separatista koji su u Gračanici već preuzeli kontrolu nad administrativnim poslovima, upravo te godine kada su i došli lekovi, Teodosije je dogovorio sa Hašimom Tačijem „da sada i Eparhija ima benefit status" a samim tim i zaslužna popadija koja čas posluje kao „Majka devet Jugovića" a čas kao „Eparhija", objašnjava naš sagovornik I dodaje:

"To što ona inače izjavljuje, da jedino preko nje može da se dostavlja humanitarna pomoć, nije tačno, jer isti status uživa najmanje 15 humanitarnih organizacija. Popadija Stević, ako je ikako moguće, želi da ima monopol. Svakoga ko ne sarađuje sa njom proglašava neprijateljem. Jedino ona ima i tu privilegiju da Teodosija obaveštava o tome kome da da blagoslov za rad. Predstavnici organizacije „28. jun" su se baš nedavno pojavili sa zahtevom da dobiju blagoslov, da bi možda pomogli i neke manastire, i nisu ga dobili. Umesto toga dobili su grubo saopštenje uzurpirane Eparhije, da im je rad navodno sumnjiv, samo iz razloga jer su verovatno hteli direktno da pomažu korisnika a ne da uplaćuju Eparhiji i da se slikaju sa popadijom Svetlanom" tvrdi izvor Magazina Tabloid upućen u suštinu zbivanja.

Uzurpirana ERP se nije zadovoljila jednim već nakon što su iz organizacije priložili račune za kupovinu priložene pomoći, izdaje I drugo saopštenje u kome precizira vrednost onoga što je ova organizacija priložila:

"Pomoć za Narodne kuhinje i vrtić na KiM koju je obezbedila organizacija "28. jun" koštala je 4000 evra (3.500 za namirnice i 500 za prevoz) što je samo deo pomoći ili tačnije 6 od 21 palete namirnica koje je kamionom humanitarni fond "Čovjekoljublje" Mitropolije Crnogorsko-primorske uputio na Kosovo i Metohiju. To je inače bio poslednji od sedam kamiona pomoći koju je fond "Čovjekoljublje" iz Crne Gore uputio za Narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji" kaže se drugom saopštenju.

N.T. objašnjava da "što se tiče pomoći za narodne kuhinje, Eparhija izgleda nije htela da im potpiše saradnju kako je predložila organizacija „28. jun", a pošto je pošiljka već krenula, onda se umešalo "Čovjekoljublje" - Dobrotvorni fond SPC, koji inače prave u dinarima milionske pronevere u priči oko zbrinjavanja migranata i na KiM sarađuju jedino sa popadijom Stević lično, te su pod nečijim pritiskom, a uz pomoć Mitropolita Amfilohija, popustili pa pomoć u robi prebacili u Crnu Goru. Moguće je da je pomoć tu stigla brodskim putem a odatle šleperom na Kosovo i Metohiju. Ta vrednost je takođe malo uvećana. Roba je sva na broju, samo nema tu vrednost".

Činjenica da je prvo saopštenje ERP izašlo u javnost bez ikakvih preciznih navoda, što znači tada još uvek na osnovu neproverenih a ne "osnovanih sumnji" koje kasnije pokušavaju da opravdaju potvrdama upravo optužene strane (nemaju svoje dokaze), I imajući u vidu gorčinu sa kojom je ono sastavljeno, mnogo više daje prostora za sumnju u iskrene namere ERP, što opet ide u prilog tvrdnji naših sagovornika. Drugom saopštenju dodat je i tekst Forbsa iz 2013. koji govori o problematičnim vezama "28. juna" sa drugim kanadskim organizacijama od kojih su neke izgubile licencu za rad jer kanadska inspekcija dokazala da je navedeno stanje sakupljene pomoći naduvano. Filip Filipi je negirao da organizacija ima bilo kakve veze sa kanadskim humanitarcima.

Do pucanja u odnosu prema ovoj organizaciji N.T. kaže da je došlo kada je "u novembru 2018. godine iz „28. juna" najavljena nova pomoć, kao plan za ovu godinu, koja je ruku na srce baš preuveličana. Navodnih 700.000 dolara pomoći je nejasno da li je za kuhinje ili medicinska oprema za KBC Niš, ali tu negde je došlo i do „pucanja" između Stevićke, Teodosija i te organizacije. Stevićka je poznata po tome da svima iz inostranstva traži pare da joj uplate direktno „jer su velike peripetije na carini i to ne može, pa je najbolje da ona to kupi na Kosovu" i posebno je uticala da se koliko god mogu spreče članovi ove organizacije „da ne idu po manastirima i ne nose im pomoć", nego da se to sve ostavlja njoj, u Gračanici ako su u pratnji medija, u Zvečanu ako je keš, ili Prekovcu (Narodna kuhinja) ako je roba, koju posle šalje u Kraljevo i ilegalno joj "menja namenu" a što uglavnom niko ne želi da radi, pa ni ovi ljudi.

I Miodrag Nikolić je istog stava a saradnju sa organizacijom "Majka devet Jugovića", koju Srbi na KiM često nazivaju i "maćeha devet Jugovića", oni su odavno prekinuli.

"Mi ne sarađujemo sa Narodnim kuhinjama na KiM, totalno, nikakav kontakt nemamo, jer smo mi od ranije dobili neke indikacije da se tu neko privatno bogati protiv čega se mi od početka postojanja naše organizacije borimo, a od osnivanja 1990. godine mi smo do sada podelili preko 3 miliona dolara i to bez jednog dolara utrošenog na troškove putovanja, ili bilo kojih drugih beneficija za bilo koga u nasoj organizaciji. To Vam ja garantujem svojim obrazom. Za nas dobrotvorni rad je nešto sveto i tu ne koristimo ni jedan dolar čak ni za troškove rada. Sredstva koja su nam darodavci poverili, obećali smo da će se koristiti samo za pomoć našem narodu i tako i činimo. Osnivač organizacije, pokojni gospodin Veljko Miljuš sa Korduna je tako zamislio nas rad i ja kao naslednik se time vodim" kaže Nikolić za Magazin Tabloid.

Njihova organizacija tesno sarađuje sa omanjom ali značajnom organizacijom "Dečja radost" iz Gnjilana na KiM. Tokom istraživanja za ovu priliku, došli smo do saznanja da je "Dečja radost" jedna od retkih, a verovatno i jedina, organizacija koja savesno i pošteno raspolaže sredstvima humanitarne pomoći u čemu jeste uzor mnogim većim organizacijama, kako nam je potvrđeno, ne samo u radu već i u ponosnom nacionalnom držanju uprkos svim okolnostima u kojima Srbi tog kraja žive.

Ako "28. jun" u radu, osim preterano uvećanih cifri, ne greši to se nažalost ne može reći u nekim drugim oblastima. Među dostignućima koja organizacija navodi, posebno se ističe peticija sa 150.000 potpisa protiv prijema takozvane "republike Kosovo" u UNESCO. Međutim, malo njih zna kako je uopšte do toga došlo. Jedan od njih je sagovornik Magazina Tabloid koji je zahtevao da ne navodimo njegovo ime. On je najbliži saradnik pokretača te peticije, koji nije bio član ove organizacije, i detaljno je upoznat sa tokom čitavog događaja. Posle ovog iskustva, pokretač se povukao iz javnosti I digao ruke od svega prekidajući kontakt sa svetom zbog čega naš sagovornik nije želeo da njegovo ime navodi bez prethodne saglasnosti.

"Vrlo brzo nakon prvog tvita sa heštagom #Nokosovounesco, usledio je poziv iz kancelarije tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića sa predlogom za sastanak tim povodom jer je Nikolić bio zainteresovan da pomogne kampanju. Mladić se odazvao pozivu I na sastanku izneo svoje ideje. Nikolić je sve to podržao i poverio svom mlađem saradniku da se pobrine za to. Iakoiz SNS-a mladić je iskreno, kao I Nikolić tada čini se, najiskrenije ušao u projekat. Imao je potpuno odrešene ruke i puno poverenje. Odmah je kreirana stranica na Fejsbuku koju je za kratko vreme počelo pratilo 50.000 ljudi. Nakon toga pokrenuta je onlajn peticija na sajtu change.org za prikupljanje potpisa prijema KiM u UNESCO. Za bukvalno četri dana napravljen je i sajt www.nokosovounesco.com, bogato ilustrovan i potkrepljen autentičnim materijalom o stradanju srpskog nasleđa od strane kosovskih separatista, poput neizbežnog paljenja crkava I drugih zločina protiv civila. Neverovatno je bilo kada smo shvatili da je ekspresno postignut rezultat da je oznaka #nokosovounesco viđena 27 miliona puta u svetu . Celu kampanju je radio sam, uz više nego skromnu podršku nas koji smo tu bili. Nikolićev čovek je plaćao reklamu na Fejsbuku, kupovao domene i bio tu za svaki vid podrške. Sve je bilo u redu do jednog momenta kada sa njim stupa u kontakt Filip Filipi" priseća se naš sagovornik.

"Filipi je takođe pokrenuo peticiju i imali smo po 6.500 potpisa kada je upitao ovog pokretača da li bi isključio svoju stranicu? Predlog je bio da "28. jun" preuzme dalju kontrolu I promociju peticije. Niko od nas nije ništa posumnjao a kako su njega i Borisa Malagurskog pratio veliki broj ljudi, vrlo brzo je odlučeno da se predlog prihvati u interesu srpskog naroda... "Ako ćete da radite u interesu srpskog naroda i Srbije, ja ću povući stranicu" pitao je pokretač na šta su oni i rekli da hoće, naravno. Izgledalo je kao da pokušavaju da kupe našeg čoveka nudeći mu "ime u UN" i mesto potpredsednika organizacije što je on bez razmišljanja odbio jer nije želeo publicitet. Tako je ugasio svoju i počeo da reklamira njihovi stranicu što se ispostavilo kao ogromna greška..." sa sigurnošću kazuje sagovornik Magazina Tabloid.

"...Peticija koju su pokrenuli Filip Filipi i Boris Malagurski navodila je ljude da pomognu akciju sa 10 ili 20 dolara, što je nedovoljno veštim za računarom izgledalo kao da je to uslov za potpis, i tako je ko zna koliko ljudi platilo da peticiju a da to uopšte nisu morali. Shvativši to na čovek je počeo da se povlači iz posla u koji smo bili nesvesno uvučeni. Filipi je tada počeo da ga optužuje kako radi za DB ili BIA i počeo da mu preti porukama koje smo svi čitali. Inicijator akcije je uprkos podršci Nikolićevog čoveka, oborio sajt a mnogi su pomislili das u to Albanci učinili. Meni je od samog početka sve to sa Filipom izgledalo neozbiljno, dečko je hteo samo pare, bilo je jezivo kad smo shvatili. Prvo iz Ministarstva spoljnih poslova, a onda je sastavio neki ludački tekst gde on preti Vučiću, pa je napisao neke svoje zahteve. Onda je kao poslao 100 tona pomoći, a nigde nikakvog dokaza o tome gde ida li je uopšte ta pomoć stigla! On radi neke veoma ozbiljne stvari a, a misli da to niko ne gleda i ne prati. Nismo saznali s kim radi, niti za koga radi, niti u čije ime radi. Sve je laž, laž je papir u UN, laž je pomoć, laž je sve!" gotovo u groznici priča ovaj slučajni svedok.

On takođe navodi da je pokretač peticije pozvan da pomogne promociji Narodnih kuhinja, odnosno organizaciji "Majka devet Jugovića" ali tada više nisu bili tako bliski i zna jedino da je neko vreme bio aktivan u tome ali je odjednom napustio sve i otišao.

"On je mnogo toga najavio, osmislio, pripremio...I sigurno je da je razočarao Srbe u Goraždevcu, Metohiji, drugim mestima na KiM ali nije njegova krivica to znam, jer siguran sam da to koliko je njega razočarala saradnja sa tim... "vodećim organizacijama" u ime Crkve i države, on nikoga nije mogao tako da razočara" setno zaključuje saradnik mladića koji je mogao verovatno i više nego mnoge državne institucije u stanju u kome se nalaze.

"Da Amerikanci znaju kakav profit mogu da naprave Narodne kuhinje ratovali bi za njih a ne za naftu" kroz smeh kaže N.T. Istraga koju vodi otkrila je sve same nepravilnosti koje se čak preklapaju.

"To je klasičan oblik organizovanog kriminala u kome učestvuju ljudi iz NVO sektora, crkvenih i civilnih vlasti. Protiv nje su podignute prijave u nekoliko navrata ali je uvek ekspresno stopirana svaka istraga iako je bilo neobrivih dokaza, a ona nastavlja da radi. Prijavila je 32 radnika a zaposlenih je mnogo manje, manja su im i primanja od prijavljenih. Deo onih kojima fiktivno "plaća" zakup za prostorije namirila je stavljanjem na platni spisak, šta mislite, gde ide novac od zakupa? Deo donatora, čijih se ličnih podataka dokopala, nalaze se na spisku honoraraca a da to i ne znaju. Četvoro članova svoje familije vodi u radnom odnosu u Narodnim kuhinjama kao "koordinatore" a same Narodne kuhinje je duplirala. Prijavila ih je kao narodne kuhinje "Majke devet Jugovića", a na istim adresama vode se i Narodne kuhinje Eparhije Raško -prizrenske, tako da je imala dva otvaranja iste kuhinje, duplu opremu od donatora i dupla trebovanja. Ima čak i duplirane računa za uplatu u nekoliko banaka, sa gotovo identičnim brojem računa. A sve ovo su tek ovlaš podaci kojima nismo ni zagrebali, na primer nekretnine kupljene u Srbiji i inostranstvu... Mislim da uskoro neće moći da izbegne zatvor. Onaj ko je bude javno razobličio, zadužiće srpski narod" završava naš sagovornik kome ovo već odavno nije ni malo smešno. Po svemu sudeći igra je slična onoj u političkim kuloarima. Svako zna tuđe grehe ali ćuti da bi sakrio svoje. I ćutaće, dok na Kosovu i Metohiji ima gladnih i ubogih Srba jer će sve dotle biti i posla i para. To je zakon novca, onog prljavog naročito.

Bavljenje humanitarnim radom je veliko iskušenje kome je proporcionalno sredstvima, teško odoleti. A od onog trenutka kada čovek tome više ne može ili ne želi da se odupre, gramzivost raste, plemenitost se gasi i sve postaje trka za novcem u kojoj vladaju klasična mafijaška pravila.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane