Natrag

Povodom

Kako je poslednji srpski diktator protiv sebe okrenuo čitav svet

Neće ga ni Istok ni Zapad

U predvečerje sedmogodišnje Vučićeve diktature sprovedene potpunom kontrolom medija i zloupotrebom svih državnih institucija, traje opštenarodni bunt koji je ujedinio ljude različitih pogleda na svet, ali jedinstvenog stava kad je otvoreni teror nad zdravim razumom u pitanju. Drska Vučićeva autokratija suočiće se sa konačnim građanskim "danom besa", a umesto političke podrške zapadnih ili istočnih velesila, treba očekivati da ona bude svedena na podršku "volji naroda". Iz higijenskih razloga, ni Moskva ni Vašington neće dalje otići od toga jer je obračun sa malim diktatorom-prevarantom ispod nivoa visoke diplomatije. Srbija ima unutrašnji problem koji mora hitno sama da reši. Taj problem je jedan čovek i njegova ogoljena vlast. Tek tada treba očekivati da će pomenute velesile pristupiti sveobuhvatnom rešenju za budućnost Kosova i Metohije i drugim nerešenim pitanja na ovom delu Balkana.

Nikola Vlahović

Za manje od tri meseca, desiće se izbori za Evropski parlament čime će biti određena dalja budućnost Evropske unije. Istovremeno, na Balkanu, traje pobuna protiv korumpiranih vlada i kriminalizovanih političkih vođa. Tako je i sudbina odlazećeg samodršca, Aleksandra Vučića, u strategijama velikih sila za Balkan, određena. Ali, građani Srbije, koji su žrtve sedmogodišnjeg terora i koji su trpeli hirove njegove izopačene ličnosti, dužni su da mu ovde sude za veleizdaju i pljačku Srbije. Da na njegovom primeru pokažu svakome ko bude imao diktatorske ambicije, šta ga čeka. U suprotnom, desiće se još neki sličan njemu. Vučić čini štetu svima, a najviše slobodi građana Srbije da izaberu svoj put, a ne lažne mape, lažne makete, lažne projekte i lažni život.

Uoči njegovog potpunog sloma i pada njegove kule od karata, treba se setiti da je taj isti čovek, na dan 13. aprila 2016. godine, u svojstvu premijera Srbije, obavestio tadašnjeg predsedavajućeg Generalne skupštine UN Mogensa Liketofta (Lykketoft) da je Srbija odlučila da kandiduje Vuka Jeremića za generalnog sekretara UN. U pismu kojim je i označena Jeremićeva kandidatura, Vučić kaže i ovo: "...U ime Republike Srbije čast mi je da vas obavestim da smo odlučili da imenujemo Vuka Jeremića za kandidata za generalnog sekretara UN...Verujemo da ga ekstenzivno diplomatsko iskustvo, koje je stekao kao predsedavajući 69. zasedanja Generalne skupštine UN i ministar spoljnih poslova Srbije, kvalifikuje kao kandidata"

Nepunih dve godine kasnije, Vučić je započeo nezapamćenu kampanju protiv Jeremića (i drugih opozicionih političara), koristeći najprimitivnije kvalifikacije preko svojih prljavih biltena i svih televizija. Upravo je obračun sa Jeremićem bio početak Vučićevog besomučnog napada na opozicioni politički blok.

Kako se takav zaokret desio? Onaj ko poznaje Vučića i njegovu izopačenu psihologiju, zna da je reč o čoveku koji smatra neprijateljem svakoga ko nije sa njim "u savezu". Pa, i kad je u tom "savezu", to nikad neće biti prijateljstvo, jer Vučić nema prijatelja niti zna šta je to. Jedino čime Vučić potpuno vlada je podlo razaranje Srbije, destrukcija i komandovanje lokalnim bilmezima i njihovim pljačkašima i batinašima.

Njegovi poslanici iz Srpske napredne stranke podnose po nekoliko stotina amandmana na predlog sopstvene vlade (jednog momenta bilo ih je čak 1.400) da bi inače malobrojnu opoziciju onemogućili da dobije reč kada se raspravlja o vladinim predlozima. Taj i takav parlament služi za iznošenje najbesramnijih optužbi protiv svakoga ko se usudi da kritikuje vladajući režim.

Od nezapamćenog propagandnog nasilja koje danonoćno traje u Srbiji, a gde je u svim glavnim ulogama Aleksandar Vučić, javnosti u Srbiji promakla je jedna važna vest, da su 19. marta 2019. godine, pripadnici Vojske Albanije ušli na Kosovo i Metohiju naoružani i sa motorizovanom pratnjom, kako bi se pridružili takozvanim Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS) na zajedničkoj vojnoj vežbi "traganja i spasavanja u planinama".

Ova vest ne bi ni postojala da nije ministarka odbrane Albanije, Olta Džačka, javno, na svom Facebook profilu napisala kako se na taj način "nastavlja saradnja Prištine i Tirane u raznim oblastima, a ovoga puta, pripadnici albanskog regionalnog bataljona za podršku zajedno sa kolegama iz KBS na planinskoj obuci".

Pomenuta vežba se sprovodila u jednom centru KBS za potragu i spasavanje u selu Pomozatin, kod Kosova Polja i tokom njenog trajanja pripadnici Vojske Albanije su tu boravili do poslednjeg dana. Ostala su nerazjašnjena pitanja: kako je KFOR mogao da dozvoli prisustvo vojne sile koja nije u sastavu te jedine ovlaštene oružane sile na Kosovu, zašto KFOR nije sprečio ulazak stranih trupa na Kosovo i ko je doneo političku odluku da se tako nešto dozvoli?

Prema izvorima iz Prištine, kabinet Aleksandra Vučića je bio unapred obavešten o toj vojnoj vežbi. Izvor ne precizira da li je službenim ili neslužbenim kanalima dobio tu informaciju.

Dve nedelje pre ovog događaja, tačnije, 5. marta ove godine, Vučić je dao izjavu koju je prvo objavila agencija ANSA, a odmah je preneo radio Dojče Wele, da je spreman da prizna Kosovo ako dobije nešto zauzvrat! Ta vest agencije ANSA dospela je u sve svetske medije. Ubrzo, očigledno na intervenciju iz Vučićevog kabineta, vest je ubrzo povučena, navodno zbog "pogrešne interpretacije"...

Tako je i na ovako brutalan način, čitavom svetu stavljeno do znanja da Srbija ima Kosovo samo još u svom Ustavu, koji Vučić namerava da "koriguje" idejom Preambule Ustava, koji, na njegovu žalost, ne može biti drukčije promenjen nego izjašnjavanjem građana, referendumom. Pred kraj prošle godine, 17. decembra, situacija na Balkanu bila je stavljena na dnevni red zasedanja Saveta bezbednosti, ruski ekspert Viktor Kolbanovski je za rusku informativnu agenciju EA Daily rekao da se tim činom ušlo u fokus interesa ruske nacionalne bezbednosti.

Takođe prošle godine, 11. marta 2018., ugledni američki časopis za političku analitiku, Foreign Policy (FP), objavio je osvrt na izveštaj britanskog Doma lordova o Zapadnom Balkanu, u kojem se navodi da je Evropska unija "kupila stabilnost" u regionu, tako što je prihvatila nedemokratske režime. Izveštaj dalje govori da taj slučaj nigde nije očiglednija nego u Srbiji, pa dalje piše da je "...Vučićeva kontrola nad centrima vlasti u Srbiji potpuna, a demokratski proces izokrenut u njegovu korist", te da su zvaničnici EU poput Johanesa Hana, Angele Merkel, Sebastijana Kurca i drugih, "...skretali pogled dok Vučić gazi po evropskim vrednostima koje oni toliko cene".

Dalje, Foreign Policy u istom članku kaže da Srbija izvozi gotovo deset puta više proizvoda u EU nego u Rusiju, ali da Ruska federacija može imati samo koristi od eventualnog pridruženja Srbije EU. To je u istom broju ovog časopisa potvrdio i Dimitar Bečev, viši naučni istraživač Evroazijskog centra koji je rekao "Srbija u EU je dobit za Rusiju" i dodao: "...Rusija ne očekuju više. Status kvo-političke veze, plus neka ekonomska saradnja - odgovara Moskvi".

Dakle, skoro godinu dana pre Putinove posete Srbiji, gde se jasno videlo da je ovakva "politička doktrina" Kremlja prema Srbiji, bilo je jasno da Vučić, kao mali balkanski samodržac na izdisaju, nema uporište u Moskvi kako hoće da predstavi, uprkos ordenu koji je dobio (i na koji je odmah "odgovorio" dodeljivanjem ordena srpske zastave drugog stepena, Alekseju Mileru, prvom čoveku Gasproma).

Sasvim je druga priča, mimo oficijelne politike, odnos ruske vojske, ruske obaveštajne zajednice, naroda, crkve i intelektualne elite prema srpskom narodu i prema njegovoj borbi za Kosovo i Metohiju. O tome su početkom marta meseca ove godine govorili i poznati ruski filozof Aleksandar Dugin i Leonid Savin, stručnjak za geopolitiku. Dugin je povodom najnovijeg razvoja događaja oko propale Vučićeve i Tačijeve ideje o razgraničenju i "razmeni teritorija", doslovno rekao i ovo: "...Srbija je front koji prolazi između dva tipa civilizacije, atlanske i evroazijske, a ako hoće da odbrani svoj teritorijalni integritet i sačuva Kosovo, jedini način je oštar zaokret ka Rusiji i ulazak u Evroazijsku uniju...Dok atlanska sila ne dotuče Srbiju, neće se zaustaviti. Svi srpski rukovodioci su se uzdali u Zapad i svi su bili prevareni. A Rusija je s druge strane stalni partner i prijatelj. I među nama nisu najvažniji dogovori između vlada - postoji kontakt od srca srcu, i u tom smislu mnogo možemo da uradimo na putu zbližavanja. A mi možemo da izgubimo ako vaše političko rukovodstvo izabere nedvosmislenu orijentaciju ka Zapadu..."

Dugin pominje i drugu opciju: "...Ako Srbija uđe u sastav Evroazijske unije, a Rusija kao što je poznato ne priznaje nezavisnost Kosova, zaštita teritorijalnog integriteta Srbije, uključujući i deo koji se zove Kosovo postaje briga nuklearne svetske sile..."

A, Leonid Savin je preko ruskih medija kazao između ostalog i to da "...Znamo da je Zapad bio u prvim redovima odvajanja Kosova. Ako se ide ka Zapadu, na stranu ka kojoj je, izgleda, orijentisan bar deo političkog rukovodstva Srbije, to znači da možete reći zbogom Kosovu. Zato što oni niti će dati svoje obećane kredite niti podršku koja je zapravo usmerena na dalje razbijanje Srbije, ako se Beograd ne odrekne Kosova..."

Vučiću ne gori pod nogama samo zbog odrešitog ruskog stava gde traže da se jasno opredeli (ili Istok ili Zapad), nego je protiv sebe okrenuo i one na Zapadu koji su do pre godinu dana ćutali na sva njegova autokratska ludila, diktatorske ispade, gušenje medija, korumpirane i opstrukcija rada pravosuđa...

Tako švajcarski dnevnik Noje ciriher cajtung (Neue Zuercher Zeitung - NZZ) piše da Vučića znaju kao čoveka ultranacionalističke prošlosti a njegovo ekspresno gomilanje moći budi i strahove, da postoje optužbe na Vučićev račun i da nikako nije oslobođen autoritarnih refleksa i da lansira kampanje linča nad političkim protivnicima". Ovaj švajcarski list (autor Andreas Ernst, ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda), piše da se u demonstracijama pojavljuje građansko društvo i da "demonstrante malo šta povezuje osim želje da oteraju sa vlasti omraženog moćnika".

Ernst piše i šire o Balkanu pa kaže da "privreda stagnira pri visokoj nezaposlenosti, stručna radna snaga u velikim brojevima emigrira, izvršna vlast odlučuje o svemu, otelotvorena u autokrati Vučiću, da parlament aminuje njegove odluke, a pravosuđe se ne usuđuje na nezavisnost te da većina medija izveštava kako traži njegova vlast.

Levičarski nemački list Tagescajtung o protestima u Beogradu i u Srbiji pišu da jača nezadovoljstvo Vučićem, a Vučić je opisan kao agresivni populista, pasionirani hvalisavac, čovek koji deli društvo na njemu verne i „izdajnike".

"...Srpski mediji se prema protestima odnose na dva načina: jedni ih sasvim prećutkuju, drugi izveštavaju o opozicionom 'ološu, lopovima, kriminalcima, tajkunima i fašistima' koji 'prljavim, pokradenim parama' organizuju demonstracije kako bi 'došli na vlast i ponovo opljačkali Srbiju".

Poznati nemački novinar, Mihael Martens u opširnoj reportaži za Frankfurter algemajne cajtung piše da proteste protiv Vučića i njegove autokratije u Beogradu pokreće opravdani gnev. Martens dalje kaže: "...To je reakcija na huškačke članke u vladinoj štampi u kojoj se demonstranti ocrnjuju kao narkomani i alkoholičari. I zaista, mnogi srpski liberali smatraju da ih je EU ostavila na cedilu. U njihovim krugovima se smatra da je Evropa previše voljno prihvatila kao istinu Vučićevu samoproglašenu metamorfozu od radikalnog šoviniste koji preti bosanskim muslimanima masakrom, do protestantskog moraliste koji čita Maksa Vebera i vodi politiku kao tihu vodu koja breg roni..."

Ovih dana, dok Vučićeva ludnica radi punim kapacitetom, stigao je i jedan "probni balon" iz Moskve, "provučen" preko izjave direktora ruskog Balkanskog centra za međunarodnu saradnju i bliskog saradnika Vladimira Putina, Viktora Kolbanovskog, koji smatra da jedino rusko vojno prisustvo u Srbiji može da spreči vojno zaoštravanje konflikta na Kosovu i podseća da će, prema mogućem razvoju događaja, osim vojno-političkog problema, vezanog za širenje NATO-a na Balkanu, vojno zaoštravanje kosovskog konflikta će dovesti do naglog porasta aktivnosti terorističkih i ekstremističkih grupacija, kao i pojačanog prometa narkotika. Ali, kaže Kolbanovski, za Moskvu, takav scenario je potpuno neprihvatljiv i zato kosovski konflikt sada zauzima posebno mesto u sferi interesa nacionalne bezbednosti Ruske Federacije.

Nezavisno od Vučića i njegovog političkog sunovrata koji je u toku. Naime, on više nema ni poslednji adut kojim je manipulisao u domaćoj javnosti, da ga je spoljnopolitički aparata Evropske unije, uz podršku SAD i NATO stavi pred svršen čin da potpiše sa separatističkom vladom na Kosovu, takozvani "sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa", koji bi postao osnova za prijem samoproglašenog Kosova u NATO, UN i druge međunarodne organizacije.

Taj "argument" više ne postoji. Pre svega jer su službe Evropske unije potpuno paralisane što se tiče bilo kakvih akcija na ovom delu Balkana, zbog drame unutar unije i pitanja opstanka te zajednice. Budućnost Kosova odrediće ruska i američka diplomatija, a ne korumpirana administracija u Briselu, čemu se Vučić do nedavno nadao kako bi ostvario plan o podeli i razgraničenju.

Vučićeva političko - privredna mafija na severu Kosova koristi još samo neosuđenim ratnim zločincima koji danas predstavljaju ovu paradržavnu tvorevinu. Tu je pre svega njegova "Srpska lista", kao koalicioni partner vladi Ramuša Haradinaja, koja obojici koristi u različite svrhe: Vučiću da navodno pokaže kako je država Srbija i dalje "u igri", a Haradinaju da Zapadu prikazuje lažno građansko društvo i nepostojeću multietničnost. Da je to tako, svedoči i poslednji slučaj (25. i 26. marta 2019. godine), kad je Haradinaj odstranio zamenicu kosovskog ministra pravde Vesnu Mikić jer je "ružno govorila o NATO paktu", ili, kako Vučić tvrdi, "da bi se dodvorio svojim američkim gazdama prezire Srbe i Srpsku listu, ali voli ove svoje privatne Srbe koje može da angažuje kao svoje telohranitelje, a to su oni koji učestvuju u protestima 'Jedan od pet miliona' i podržavaju ih", mada je svima znano da obojica imaju tog jednog gazdu, koji im je i omogućio da lažu i pljačkaju svoje sunarodnike, sve zarad opstanka na vlasti.

Očito besan što nije odabran neki "njegov Srbin", Vučić je odmah izašao pred svoje novinare sa informacijom da Haradinaj ima ukupno "pet privatnih Srba u Gračanici" i da je jednog od njih u vlast uvela Haradinajeva supruga!

Sa druge strane, nedavnu posetu episkopa Raško - prizrenskog Teodosija, pravdao je zbog njegove još nerazjašnjene posete Ekremu Mustafi, ministru unutrašnjih poslova samoproglašenog Kosova, pa je rekao: "...Ne treba zamerati episkopu raško-prizrenskom Teodosiju nedavni sastanak s kosovskim ministrom unutrašnjih poslova, jer sveštenstvo treba da se kreće po celoj teritoriji Kosova i Metohije i da dođe do svakog Srbina..." O kom je to Srbinu reč, za koga je "urgirao" Teodosije i po čijem nalogu, ko se sve nalazi u kosovskim zatvorima od Srba i da li je jedan od njih važna Vučićeva "poslovna veza", o tome ovih dana spekuliše i albanska štampa u Prištini.

Kad je 25. februara ove godine, šef nemačke diplomatija Hajko Mas najavio da će nastaviti da podržava Kosovo, bez obzira što je Haradinajeva vlada nametnula drakonske takse na robu iz Srbije, Vučić je odmah promenio priču o "nemačkim prijateljima" pa je iz njega izašao neumrli radikalski duh i ogorčena retorika: "...To razumem kao podršku čedu koje su sami izrodili, zajedno sa Amerikancima, prvo su ljujali tu kolevku i sad moraju da vode računa o Albancima!"

A 1. Da se ne ponovi...

Slika Vučićeve mizerije ne može biti jasnija: on je bio i ostao mali radikalski sakupljač čaršijskih "abrova", donosilac "senzacionalnih vesti" i čuvar "prljavog veša" i "svetih tajni" svojih nadređenih i svojih podređenih, pa i političkih partnera, prijatelja i neprijatelja. O svakome je sakupljao informacije i spremao se za dan kad će taj ucenjivački potencijal da upotrebi kao uranijumsku bombu. I kad je dobio priliku, sva njegova politička "doktrina" svela se na bolesne intrige, podmetanja i neverovatne noćne nagodbe sa onima koje preko dana olajava preko svih svojih biltena i televizija.

Ta psihologija bolesnog cinkaroša i spletkaroša, dovela ga je dotle da se i sam uhvatio u mrežu svojih laži i podvala, pa za njim neće plakati ni Istok ni Zapad. Pokušao je tokom sedam godina apsolutizma da drsko "zavrti" obe političko - diplomatsko - vojne hemisfere oko svoje navodne strategije za Kosovo, a završiće tako što će morati da odgovara za veleizdaju i pljačku države. Ne bude li Srbija spremna da sprovede pravdu i na njegovom primeru pokaže da niko nije iznad zakona i volje naroda, može joj se desiti još neki diktator sličnog karaktera i ambicija.

Glosa

"...Ako Srbija uđe u Evroazijski savez, Rusija postaje apsolutni garant teritorijalnog integriteta Srbije, a Srbija dobija slobodu. I mi nismo protiv toga da se Srbija zbližava sa Evropom. Mi smo sami za Evropu, a svaki narod bira kako će da uređuje odnose sa Evropom...Naravno, optuživaće nas kao i uvek. Kad to nas Ruse ili Srbe nisu optuživali? Setite se naše istorije. Uvek smo mi bili krivi za sve."

Aleksandar Dugin, ruski filozof i bivši Putinov savetnik)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane