Natrag

Preko pune linije

Da li je srpska '' intelektualna i kulturna elita'' zauvek zaražena mržnjom i prezirom prema sunarodnicima

Vratimo pacove u kanalizaciju

Ulazak grupe protestanata u zgradu RTS-a, od milja zvane TV Bastilja, 16. marta ove godine, da uruči pismo direktoru Draganu Bujoševiću Buljketu, kojim traži da ova javna kuća prestane da bude kuća, već servis svih građana za širenjem informacija, potresao je veći deo srpske kulturne elite, koja je morala javno da se oglasi i popiša po pobunjenim građanima, nazivajući, po starom udbaškom metodu, predvodnika fašistom, ubicom, džukelom i poručujući da od protesta nema ništa. Istorija nas uči da je srpska kulturna elita za žaljenje, da je podanička, anacionalna, antisrpska, uvlakačka... Sa ovakvom elitom teško da se izvučemo iz blata, osim da ih stavimo sve na svoje mesto. To je i poruka ovog teksta. Vratimo pacove u kanalizaciju

Milovan Brkić

Prva se javila glumica Bojana Maljević, da svima stavi do znanja da nije bila na protestu. Ona je samo glumica, htela je da kaže.

''Glumica Bojana Maljević posle jučerašnjeg Tvita kojim je poručila da sa Boškom (Obradovićem) na RTS ne želi da ide i da neće "slobodu da osvaja sa fašistima", sutradan se oglasila i to opširnijim pismom u kome dodatno obrazlaže svoj stav'', javile su Večernje novosti, omiljeni Vučićev bilten.

- Sinoć nisam bila na protestu. I drago mi je što nisam, ne toliko što će se ispostaviti da sam u pravu za ovo što kažem, već zato što sam potom dobila takve uvrede na Tviteru, kakve nisam dobijala ni od SNS botova. To mi je pružilo priliku da empirijski utvrdim koliko ima bezmozgovića, opozicionih botova, površnih ljudi koji stavove stiču na osnovu jednog tvita, ali i pravedno kivnih ljudi sa kratkim fitiljem. Bilo je i više hrabrih muškaraca koji su mi stavljali svoje kurčeve usta. Zašto? - pita se glumica.

Ona je dodala da je u trenutku protesta ispred RTS dobila snimak na kom lider Dveri Boško Obradović "probija" ulaz u zgradu i prvi ulazi.

- Ta slika nije bila sama po sebi loša, koliko je loših slika u meni izazvala. Odbila sam poziv da u tome učestvujem, potom to slično javno objavila. Bilo mi je jasno da će od svega toga (sinoć, naravno) koristi imati samo (Aleksandar) Vučić i Boško, a nezadovoljni građani ne. Ostale lidere ne navodim, jer tvit se odnosio samo na goblen: "Boško predvodi osvajanje slobode" - napisala je Bojana na svom Tviter profilu.

Ona je zaključila da je znala da se posle upada u RTS ništa značajno neće dogoditi! Ko joj je to rekao?

- Osim što će Vučić dobiti argumente za "nasilne proteste", a Boško "oreol lidera" opozicije. To su dva dobitnika - napisla je gospođa Maljević. I okuražila usranog predsednika Aleksandra Vučića. Ovakva Bojana Maljević odmah je pozvana na TV N1 da se, na sva usta, obruši na Boša Obradovića i građane. Izostavila je Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića i druge govornike, zna ona svoj posao. To je oprobani policijski metod da izoluju vođu, a ostale, kao pomiluju, jer su zavedeni.

Ko je gospođa Bojana Maljević?

Kalila se ta još od malih nogu. I njena setsra Ana je glumica, poznata je po tome što se slikala gola za Plejboj. One su Nude koje se Nude. Bojana je i Neda, tačno zna kome se Neda.

Tako je u 24. godini podvedena Vuku Draškoviću, omiljenom opozicionaru Slobodana Miloševića. Sa 24. godine života Bojana je, kao direktor i vlasnik producentske kuće Monte Royal Pictures, snimila film Nož, po istoimenom romanu Vuka Draškovića. Igrala je i glavnu ulogu! Film je finansiran velikom svotom novca koji je obezbeđen po ličnom nalogu Slobodana Miloševića. A Bojana Maljević je u 20 godini života postala direktor ove producentske kuće. Taj film je imao najveći budžet u istorji srpskog filma. Samo je Bojana dobila preko milion dolara za ulogu i produkciju, a glumci i preko 200 hiljada dolara. Sloba nije žalio da udovolji svom milom i dragom Vuku, da se i on omrsi.

Film je imao premijerni prikaz 1. marta 1999. godine. neposredno uoči bombardovanja. Vuk je u to vreme bio prvi potpredsednik Savezne Vlade tadašnje SRJ, koja je uvela ratno stanje u zemlji, zbog najavljenog napada NATO alijanse. Svet je bio šokiran filmom. Ambasadori, koji su još bili u zemlji, tvrdili su da je to najveće smeće snimljeno filmskom kamerom. Uoči samog bombardovanja, Miloševbić je zamolio Draškovića da se obustavi prikazivanje filma, zbog opasnosti koja nam zbog toga preti.

Za dobro obavljen poso, podvedena glumica je od SPO-a dobila i stan! I nastavila je da se šeta po Beogradu. Njene se noge nisu spuštale, takoreći.

Godine 2006. gospođa Maljevićka je dobila nacionalnu frekvenciju za svoju televiziju Hepy, koja je preoteta od Marije Milošević. Godinu dana kasnije u prostorije TV Hepy u Karađorđevoj uselila se redakcija dnevnog lista Pravda, vlasništvo Aleksandra Vučića, a Televiziju je, za velike pare, preuzeo Predrag Ranković Peconi!

Ove činjenice ukazuju i na stvarne razloge što se, ničim izazvana, oglasila Bojana Maljević. Ona, koja je snimila najveće đubre, i to u vreme kada je Srbija očekivala bombardovanje, pokazujući da je mržanja kod Srba ''genetska''.

Danas gospođa Maljević naziva fašistom Boška Obradovića, koji smatra da one koji su bombardovali Srbiju treba izvesti pred sud.

Pre nekoliko dana glumac Goran Jevtić osuđen je na deset meseci kućnog zatvora zbog protivprirodnih bludnih radnji nad maloletnikom. Tačnije, naterao je dečaka od 14 godina da mu sisa polni organ.

Kad je izbila ta afera, Bojana Maljević je bila prva među javnim ličnostima koje su podržale pedera-pedofila Jevtića! Ako njoj stavljaju k...ac usta, može i njen kolega Goran nekažnjeno dečacima.

Glumica Maljević je netalentovana, osim kada se skine gola i kada broji pare. To joj ide od ruke. Ume da ih sabira. Njen lični život, zabeležen kamerama i mikrofonima tajne službe i onih kojima se davala, ne zaslužuje pomena

Ispisao sam ove redove o njoj, da ukažem da je srpska intelektualna elita podanička, jadna i gadna.

Ocu Bojane Maljević preti zatvor zbog poslova sa Jutkom i krađe državne zemlje na Kopaoniku, vest je koja objašnjava napad glumice Bojane na Boška Obradovića.

Predsednik opštine Brus Milutin Jeličić Jutka je nezakonitim poslovanjem oštetio budžet opštine za nekoliko miliona evra. Ovim slučajem trenutno se bavi tužilac za organizovani kriminal.

Jutka je 29. marta 2005. godine sklopio ugovor sa preduzećem KBM Beograd o zajedničkoj izgradnji ekskluzivnog etno-eko naselja na lokaciji Jaram u Turističkom centru Kopaonik, bez javnog nadmetanja, firmi čiji je suosnivač i zamenik direktora Bojan Maljević, otac glumice Bojane Maljević, opština Brus dodelila je tada čak DVA HEKTARA zemlje u zakup na 99 godina. Kao potpisnici ugovora, pojavljuju se upravo Jeličić i Maljević.

Ugovorom je precizirano da, umesto zakupnine zemljišta na period od 99 godina, preduzeće KBM izgradi objekat pod nazivom Opštinska kuća koja bi imala 400 metara kvadratnih. Na taj način pomenuto preduzeće regulisalo bi obavezu za zemljište koje je dobilo.

U međuvremenu, ugovor je više puta menjan i svaki put bio je sve štetniji po Brus. Skupština opštine Brus donela je zaključak da se firmi KBM, pored pomenutog zemljišta, dodeli još 4.500 kvadratnih metara.

Istim ugovorom KBM se obavezuje da na ime naknade za uređenje građevinskog zemljišta iz ovog ugovora izgradi kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu, električnu i PTT mrežu, kao i ostale infrastrukturne radove u skladu sa potrebama budućeg Turističkog kompleksa Jaram. Takođe, KBM je bio u obavezi da izgradi kolektor za prečišćavanje otpadnih voda

U februaru 2009. ponovo se menja Ugovor o zakupu i naknadi za uređivanje ostalog građevinskog zemljišta zbog toga što se KBM gasi. Ovoga puta sklapa se ugovor sa firmom KBM PLUS d.o.o. Beograd, a u novom ugovoru više se ne pominje izgradnja kanalizacionog kolektora i sistema za prečišćavanje.

Sedam godina kasnije, 24. februara 2016. godine pravi se aneks broj 1 Ugovora o zakupu u koji se stavlja da je firma KBM PLUS d.o.o. „izvršila sve obaveze prema opštini Brus i Direkciji za građevinsko zemljište Brusa", što apsolutno nije tačno. KBM PLUS-u je tako oprošteno sve na šta se obavezala a nije uradila.

Umesto svega navedenog, opštini Brus predata je samo tzv. Bruska kuća i urađena je kanalizacija, ali samo za potrebe firme KBM Plus, koja je priključena na opštinu Raška. Sve druge obaveze su zanemarene.

U aneksu se čak navodi da troškove komunalnih priključaka Bruske kuće plaća opština Javnom preduzeću Raška, i to 463.440 dinara plus 72.000 dinara EPS Raška za priključak na elektrodistributivnu mrežu.

Opština Brus pokušala je u dva navrata da proda Brusku kuću za 756.000 evra, ali nije bilo zainteresovanih, zbog čega se očekuje dalje snižavanje cene. Opštinski čelnici ostali su dužni odgovor na pitanje zašto je KBM PLUS dobila potvrdu da je infrastrukturno opremila TC Jaram iako to nije istina. Stravičan gubitak tek sledi budući da firma „Frans konstrakšn divelopment" treba da gradi 24.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora gde je cena po kvadratu 10.000 dinara, ali kako KBM PLUS nije infrastrukturno opremila TC Jaram, što je ugovorom bilo predviđeno, opština Brus izgubiće još dva miliona evra.

Jeličić je sklapanjem niza štetnih ugovora sa firmom KBM Beograd naneo veliku štetu opštini na čijem je čelu.

Kolika je moć glumice Bojane Maljević svedoči i razgovor koji je sa Boškom Obradovićem vodila novinar TV N! Minja Miletić 25. marta u emisji Novi dan. Ova bivša novinarka PINK televizije i bivša metresa Branislava Prostrana, zamenika direktora SDPR Jugoimport, visokog funkcionera SNS-a, koja je bila istaknuta dama za podvođenje od Željka Mitrovića, samo što nije tukla Obradovića. Nazivala ga je fašistom, jer tako misli i Bojana Maljević. Pomenuta je s gađenjem govorila o građanskim protesima, o Vučiću kao legalnom diktatoru, pokušavajući da Obradovića posvađa sa ostalima iz Saveza za Srbiju, tvrdeći da od protesta nema ništa. Takvo prljanje građana ne ume da izvede ni Vučić. Pomenuta Minja je sada konkubina jednog oženjenog službenika Bezbednosno informativne agencije!

Obradović je odgovarao na sva ova provokatorska pitanja, što je dovelo do besa Miletićku. Upućeni tvrde da je Maljevićka tražila ispomoć, jer je Brent Sadler, direktor uređivačkog kolekijuma TV N1, bivši dopisnik CNN iz Beograda, zet Gordane Aničić, a ona je kućni prijatelj Draškovića, koji su Bojani poklonili stan u centru Beograda. Uzimajući Bojanu Maljević kao dokaz da je Obradović fašista, a građani u protestu njegovi sledbenici, bivša PINK-ova kurtizana je pokazala kakvo nam je novinarstvo.

TV N1 celodnevno najavljuje emisiju Olje Bećković Utisak nedelje. Zaista, ništa gadnije na srpskim ekranima nije viđeno, osim njene emisije, koja je u ravni Upitnika Olivere Jovićević ili Ćirlice Milomira Marića. Sada će, opet, kulturni model i junak naši dana postati i glumica Olja Bećković. Samo 52. ličnosti su gostovale u njenoj emisiji, za bezmalo 20 godina trajanja. Pozivani su strogo podobni, koji nisu izgovarali ''teške reči'', niti iznosili podatke. Samo je bilo važno da se glavni ljudi na vlasti ne dovode u pitanje.

Opet će isplivati i Gordana Suša, koja je za velike pare, kao penzionerka, pet godina u nekom regulatornom telu.

Šta, zar će ona da nam sada drži lekcije iz morala?

Godine 2003. tačnije 4. aprila, uhapšen sam u zloglasnoj akciji ''Sablja''. Javnosti je saopšteno da sam bio idejni vođa surčinskog klana! Bez imalo stida i srama, svrstali su me u klan koji me je 1996. godine skoro do smrti tukao u servisu Kotobanja u Surčinu. Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Tijanić izrazio je žaljenje što me on lično nije tukao! To je zaprepastilo javnost, a i tadašnjeg šefa američke misije u Beogradu g. Ričarda Majlsa, što je i naveo u pismu koje mi je tim povodom uputio. (http://www.milovanbrkic.com/pismoambasada.jpg).

Nekoliko sati pre mog hapšenja, sastao se Upravni odbor Nezavisnog udruženja novinara Srbije, čiji sam bio osnivač i isključilo me iz članstva. I vest o isključenju i o hapšenje danima su bile udarne vesti u vreme vanrednog stanja.

Kolumnista nedeljnika Vreme Bogoljub Pančić, poznat kao Teofil Pančić, javio se po potrebi službe, da objasni zašto od njega ne treba tražiti da me brani! Tekst je pun gadosti, mada čoveku ništa dobro nisam učinio.

Opšte iznenadjenje je nastalo kada sam posle samo 11 dana pušten na slobodu, što nikom od 13.000 uhapšenih nije prošlom za rukom. Naime, tadašnji američki ambasador Montgomeri i izraelska ambasadorka su dobili direktive da me posete u zatvoru, jer su vesti da sam predvodio grupu koja me je pretukla skoro do smrti, bile nepojmljive. Da bi izbegli da me dvoje ambasadora posete, izveli su me u zoru iz zatvora i tek uveče mi uručili rešenje kojim mi je ukinut pritvor, zbog krivičnog dela UVREDE!

Dan po izlasku sreo sam glavnog urednika Vremena Žarkovića, koji se obradovao susretu. Pitao sam ga kako je mogao pustiti Bogoljubov tekst. Pravdao se da ga nije, zbog zauzetosti, čitao i predložio mi je da odmah napišem odgovor, koji je u prvom broju i objavio, a koji možete pročitati u ovom tekstu.

Dugo sam se pitao šta je nateralo g. Pančića da se javno pravda zašto ''jednog barabu'', kakvim me je opisao, ne može da brani. U to vreme, i za vreme ''Sablje'', jedini novinar koji je opisivao Đinđićevu vladavinu i ubistvo stranim medijima bio sam - ja! Izveštavao sam u podgoričkom Danu o neviđenom nasilju nad građanima i opozicijom.

Kasnije sam se osvetio na podoban način gospodi iz NUNS-a. Objavio sam dokumenta koji potvrđuje da je tadašnja predsednica NUNS-a Milica Lučić Čavić primila novac za moje isključenje iz članstva tri sata pred moje hapšenje!

I kada je završena ''Sablja'' i promenjena vlast, ove hulje su ostale kao značajni kreatori javnog mnjenja. Bogoljuba Pančića sam poštedeo neprilika, jer je reč o siromašnom čoveku, koji, po svojoj prilici tako i misli, kao što piše, a to treba poštovati.

U danima koji su pred nama, dok čekamo obaranje diktature, pojavljivaće se ''spavači'' i oni koji su sve što se moglo uzimali od svake vlasti, služeći joj, koji će se predstaviti kao naši novi spasioci, miljenici Soroša i belosvetskih hohštaplera. Oni će nastaviti da nas grde, a udvaraće se maloj grupi na vlasti.

U vremenu koje dolazi, moramo sve te pacove vratiti u kanalizaciju, tamo gde im je mesto.

Na TV N 1 najčešće gostuju novinari Blica, od kojih većina ni pismo majci ne ume da napiše. To je omiljeni Vučićev list, za koji i on piše tekstove kojima nam šalje poruke.

Direktorke ove kuće Jelena Drakulić Petrović i Tijana Bajović tražile su od suda da mi zabrani da objavljujem njihove fotografije sa bahanalija u PINK-u i grupnom seksu, jer su one duže od deset godina na čelu ove kuće, sa platom većom od po 10 hiljada evra mesečno. Jelena je bila omiljena gejša Atile Mihoka, čoveka u vrhu menadžmenta ove švajcarsko-nemnačke kuće. Nekoliko stotina novinara dobilo je otkaze, uprljano je i poniženo od strane ovih lakih dama.

Pomoćićemo novoj vlasti dokazima o njima, da nas ovi ne uče o slobodi i poslušnosti i odanosti prema ljudima na vlasti. Njihovo pokazivanje javnosti, odvratiće, verujemo, druge da se nekažnjeno ponašaju, blate i sunarodnike i za velike pare i privilegije služi vlasti.

A1. VREME BR. 641 17. APRIL 2003.

Kolumna

Nuspojave

Teofil Pančić

O granicama solidarnosti

Od demokratskog poretka u nastajanju želim i zahtevam da me zauvek oslobodi ucenjivačke potrebe za iznuđenom Solidarnošću Opresiranih sa "kolegama" koje su to samo po tome što mrče papir

Stari dobri Marks - ne Karl nego onaj lucidniji, Gručo - govorio je da se nikada ne bi učlanio u džentlmenski klub koji bi pristao da ga primi u svoje redove. Građanin Milovan Brkić, slobodni medijski poslenik širokog dijapazona iz Beograda, nije sklon da pati od tih ekstremno samokritičnih nedoumica, niti mu je neprijatno društvo kojem on sam nije neprijatan, pa se otoič bez femkanja i prenemaganja učlanio u Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). I nije čoveku za zameriti: zašto i da se ne učlani, ako već postoji neko ko će da ga primi?! A niko, poznato je, ne može postati članom ovog cehovskog društva bez aferima nadležne Komisije, formirane u svrhu kompetentnog razlučivanja profesionalnih novinara od onih građana koji samo nekim čudom nešto pišu za novine - ili barem tiskovine koje imaju taj oblik - a da to ne izlazi u rubrici "Pisma čitalaca".

Autor ovog teksta takođe je Drug Član NUNS-a, ima tome već iha-haj godinica; građanin Brkić, sveže uhićen u sklopu kampanje protiv organizovanog kriminala i njegovih multidisciplinarnih jataka, i moja malenkost, sve su te godine, dakle, u istom klubu. Nije baš za diku i ponos, ali ne treba prećutati ni to da se protiv tog antiekološkog prisustva najbizarnijih subnovinarskih primeraka u respektabilnom Cehovskom Društvu nikada nisam glasno pobunio, sve nekako mrljavo smatrajući, hajde-de, da je u vreme histerične miloševićevske represije valjda ipak nedolično zakerati zbog lika i dela nekoga ko je Protiv - pa ma o kakvoj se tračerskoj zamlati ili analfabetskoj suklati inače radilo - da ne ispadne da ga, sve u ime kontekstu nepriličnog "elitizma", puštam na milost i nemilost Ubičinih kerbera... I nije M. B., uostalom, jedini isuviše živopisan karakter sa paranovinarske subscene koji se motao po ovoj cehovski (traljavo) omeđenoj Grupi Građana - o, ima tu svakakvih likova, od stanovitog Piroćanca, neumornog Patriote Opšte Prakse, do raznih drugih tabloidnih i paranormalnih likova za multinamensku upotrebu, samo pod uslovom da je žuto (ili kaki) i da se nekako plaća. Balkan li je, Ekspres li je, Balkan Ekspres li je - sve može, a vožnja, burazere, strogo po taksimetru! Samo je, eto, baš malerozni Milovan B. - a ne neko drugi, podjednako kreativan - ovih dana dopao pržuna zbogradi svojih najrecentnijih profesionalnih postignuća, ostvarenih u neobično uglednom dnevniku "Dan" iz Podgorice, oficijelnom glasilu neutešnih Miloševićevih i Šešeljevih siročića sa Brda i Primorja. Ako ste dovoljno perverzno radoznali i radoznalo perverzni da ste pratili web-site "Dana" - jedno od omiljenih zabavnih štiva u Srbiji od uvođenja vanrednog stanja - mogli ste da uživate u brojnim Brkićevim haripoterovskim egzibicijama, među kojima je valjda ipak najupečatljivija bila ona antologijska tačka u kojoj je "ubio" Milorada Lukovića Legiju, važno i konspirativno saopštivši svojim retardiranim i vaspitno-socijalno zapuštenim konzumentima - ovde mislim na one Ovisnike koji ovakva štivca iz bazdećih (post)miloševićevskih đubretara uzimaju za ozbiljno - da će Zla Vlada Srbije "tokom dana ili najkasnije sutra" saopštiti da je Legija nesrećno nastradao, samo da smisli odgovarajući izgovor, to jest lažni scenario njegove pogibije (uklonili ga zlikovci kao nezgodnog svedoka, svašta bre taj zna!). Bilo je to, inače, još pre dve-tri nedelje, a iz odgovarajućih Kabineta jošte ni mukajet: sporo smišlja ta Vlada, sačuvaj Bože!

Nego, nije sve to mnogo važno. Pravo pitanje koje me muči je šta sad ja da radim, sad kad mi je kolega u zatvoru?! Pa još član istog kluba, lele majke?! Doduše, NUNS ga je sada navrat-nanos izbacio iz svojih redova, no bolje bi bilo da nije ni sad, kad već nije dosad: u pravu je Gordana Suša da je baš ovakav odocneli "pilatovski" potez u baš ovakvom "vanrednom" trenutku nešto što, u najmanju ruku, pati od manjka elegancije. Nije li, dakle, red da se solidarišem sa kolegom koji čami u zatvoru zbog Slobodne Reči, nije li trenutak da široko razvijem Barjak Slobode i gromko osudim dušmane koji Zavode Diktaturu i Guše Kritičke Tonove (uz ove uzvišene reči ide odgovarajuća orkestarska špica, možda nešto od Vangelisa, ili ipak duboko mračni, pompezni Vagner)? Žao mi je, moraće neko drugi to da učini: ja sam malko preumoran od solidarisanja-po-defaultu sa ama baš svakom budalom (ne bilo Brkiću rečeno) koja je negde izvalila neku budalaštinu, pa zbog toga - a ne zbog nečega suvislog, pametnog, principijelnog i tačnog - upala u nekakve nevolje, ponajčešće od istih takvih kakav je i on sam. Otuda me i slučaj ovog tužnog diletanta i doživotne univerzalne prišipetlje odmah podsetio na ono kada su, pred kraj Miloševićevog vakta, 'apsili i sudili stanovitom Bapsiju iz Knjaževca, nesrećnom piscu mahom nebuloznih i dozlaboga prostačkih "aforizama". S jedne strane, trebalo je osuditi represiju, jer je zaista samo rasnom sudijskom Idiotu, zastupniku jednog autentično Nitkovskog Poretka, moglo pasti na pamet da sudski proganja čoveka zbog takvih stvari, a s druge strane, svi smo već bili rezignirani i zgađeni vazda iznova vaskrsavanom opasnošću da od seoskih lucprda pravimo uzor-mučenike i korifeje Slobode. Sećam se kako smo se jednom Biljana Srbljanović i ja - nadam se da mi neće zameriti na ovoj maloj indiskreciji - na nekoj sesiji Foruma pisaca zezali kako moramo da u ime FP napišemo Saopštenje u kojem ćemo osuditi hapšenje tog knjaževačkog jadnička "uprkos tome što su mu aforizmi žešće odvratni i antologijski glupi", ili tako nekako...

Ne znam i ne pada mi na pamet da sudim i presuđujem da li je građanin Brkić Milovan "kriv" za nešto što se kažnjava po Zakonu; lično sam, doduše, skloniji da verujem da je njegova "krivica" sasvim metafizičke prirode, i otuda neizlečiva, ali i od ljudske pravde nekažnjiva: "kriv" je što je to što jeste, i nizašta drugo... Ono što želim i zahtevam od demokratskog poretka u (mučnom) nastajanju jeste samo to da me zauvek oslobodi od ucenjivačke potrebe za iznuđenom Solidarnošću Opresiranih sa "kolegama" koji su to samo po tome što mrče i muče papir. Jer u demokratskom poretku i novinar - ili biće novinaru slično - može sasvim legitimno i legalno da dospe u zatvor, ali samo ako se svesno i namerno sukobilo sa nekim suvislim Zakonom. A takve nećeš onda ni "napadati" ni "braniti" - zapravo, nećeš ni znati za njih: tek crtica pri dnu crne hronike, i to je sve, kako to već biva sa životnim i radnim pričama svih šibicara ovoga sveta.

A 2.

VREME BR 642-643 23. APRIL 2003.

Milovan Brkić

Strašno lice ništavila

"O granicama solidarnosti"; "Vreme" br. 641

Verujem u slobodu, i ne sporim gospodinu Pančiću pravo da slobodno, i bez ustručavanja, komentariše moj novinarski rad.

Ali, u svojoj kolumni, punoj šifrantskih izraza, onoliko koliko sam mogao da razumem, gospodin Pančić je izneo o mom radu mnogo netačnih tvrdnji. Čak i ako su zlonamerne, meni to ne smeta. Ipak, očekujem da zbog dobrih običaja objavite moje reagovanje, kojim te neistine ispravljam, i pojašnjavam.

Član Nezavisnog udruženja novinara Srbije postao sam kao jedan od njegovih osnivača. Dva puta sam na izbornim skupštinama biran i za predsednika Nadzornog odbora NUNS-a. U teška vremena, kada je režim gospodina Miloševića bio u punoj snazi, sa malom grupom članova, održao sam udruženje, od mogućeg gašenja. Gospodina Pančića tada nije bilo.

Tačno je da sam kratko vreme bio odgovorni urednik lista "Balkan ekspres" i da je pisanje tog lista užasavalo ljude iz okruženja tadašnjeg predsednika Miloševića. Protiv mene su vođeni sudski postupci, mnogi sporovi, koje sam na kraju dobio. Gospodina Pančića nema ko da tuži. Takvo je njegovo pisanje.

Smatram se nepozvanim da komentarišem svoj novinarski rad. Ono što je ostalo iza mene, može se videti na mom sajtu (www.milovanbrkic.com). Nažalost, samo deo tekstova je tu. Da je g. Pančić pažljiv kritičar, video bi na mom sajtu da je moje autorske tekstove objavljivalo i "Vreme". Očekujem da g. Pančić napiše oštar tekst, protiv svoje redakcije.

Podsetio bih vaše čitaoce da je u produkciji Radija B92 snimljen dokumentarni film autora Janka Baljka - Novinar Brkić: Sam protiv svih. Stotine intervjua stranim listovima i televizijama dao sam minulih godina.

G. Pančić uvek napada one koji mu ne mogu odgovoriti. Mada mi se čini da se u mom slučaju preračunao. Uzradovao se da ću, nakon hapšenja u akciji "Sablja", barem nekoliko godina biti na odmoru. Verujem da će on žestoko napasti sudije koje su mi ukinule pritvor, po policijskoj prijavi da sam oklevetao ministra unutrašnjih poslova.

Moji tekstovi su jasni, uvek se zna ime i prezime onih koje kritikujem. Možda sam i grešan. Ali, ne šiljim olovku na one koji su nemoćni i koji na plećima imaju teret neopravdanih optužbi. I lisice na rukama.

Opraštam sve teške reči g. Pančiću. Jer, prvi zakon sveta glasi - od nečeg biva nešto, od ničega ništa. Zato molim "Vreme" da g. Pančića oslobodi obaveze da brani one s kojima se ne slaže. Po raznim osnovima.

Glosa

Boban Skerlić, suprug Bojane Maljević, bio je predsednik komisije Filmskog centra Srbije, koja je dodelila 40 miliona dinara Lazi Ristovskom za snimanje filma "Čarape kralja Petra".

Aleksandra Martinović, sestra Minje Miletić, vlasnica je firme Srbija Danas d.o.o, koja ima istoimeni sajt. Ona je 2015. kupila novosadsku gradsku televiziju Apolo za 174.950 evra, a prethodne, 2014, godine imala je profit manji od 3.000 evra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane