Natrag

Raspleti

Dikatura Aleksandra Vučića se urušava, a opozicija mu podilazi

Nema mu spasa

Kraj se bliži, Aleksandar Vučić je svestan da mu nema spasa, ali ne odustaje od borbe protiv Srbije. Opljačkao je mnogo i uništio još više, porušio je skoro sve mostove, a s njima i šanse za miran odlazak s vlasti. Ostale su mu samo dve opcije kojima će pokušati da odloži pad s trona. Obe mirišu na barut i tuđu krv.

Predrag Popović

Da bi izbegao odgovornost za počinjene zločine, Vučić je smislio i već počeo da primenjuje strategiju s dve izlazne varijante. Iako se obe zasnivaju na nezakonitim, prevarnim i nasilnim radnjama, prva opcija ne predviđa upotrebu oružane sile, bar ne u širim razmerama. Druga, čiji je koautor Vladimir Popović, zvani Beba, podrazumeva uvođenje vanrednog stanja i novu "Sablju". Kojim putem će krenuti, Vučić neće odlučiti na osnovu razumne procene, nego pod pritiskom vlastitog karaktera.

Za uspeh prve izlazne manipulacije neophodno mu je da postigne određeni nivo nezvanične kohabitacije s opozicijom. Osnovni uslovi postoje. Višemesečni protesti, koji su zimus ogrejali Srbiju, završeni su mitingom u Beogradu 13. aprila.

Pred Domom Narodne skupštine okupilo se oko 80.000 nezadovoljnih građana, spremnih da se izbore za slobodu. Postojala je kritična masa, ali joj niko nije dao ubrzanje i pretvorio u silu pred kojom bi se raspršila naprednjačka diktatura. Kad je Savez za Srbiju pred Skupštinom razapeo šator i tih 50 kvadrata proglasio "slobodnom zonom" u kojoj se igra šah, izlažu muzejski eksponati i prikazuju dokumentarni filmovi, Vučiću je laknulo.

Opušten, promenio je pelene i proglasio još jednu pobedu nad žrtvama svog svevlašća.

Nažalost, Vučić ima razloga za sreću. One noći kad su protestanti upali u zgradu RTS-a, on je nokautiran. Sutradan, kad je mucao i kukao pred režimskim novinarima u opkoljenom Predsedništvu, bio je na kolenima. U nekoliko sledećih dana, kad je poturao jurodive naprednjačke guske da ga brane od Boška Obradovića i Marka Bastaća, Vučić je shvatio da se ne može odupreti vaninstitucionalnim pritiscima. Upotrebio je državnu, stranačku i medijsku silu i opet džabe, nikoga nije uplašio i obeshrabrio.

Za izlaz iz krize bilo mu je potrebno smirivanje situacije i totalna pacifikacija protesta. Imao je sreće. Odnosno, Dragana Đilasa. Za ovu temu nije bitno da li je Đilas dao diktatoru veštačko disanje zbog straha od hapšenja ili zbog vlastite procene da nije vreme za radikalnije metode borbe. Kako god bilo, Vučić je pregurao najteže, sad ''uživa'' u međusobnom optuživanju opozicionih lidera i razočaranih građana, koji na društvenim mrežama targetuju odgovorne za neuspeh protesta.

Opozicija je propustila šansu, sad će morati da trpi osvetu. Za sve strahove, nervne slomove i kolerične ispade, Vučić je već počeo da traži satisfakciju na najpodliji način, ponižavanjem političkih protivnika.

Funkcioneri Đilasove Stranke slobode i pravde sad moraju da građanima objašnjavaju da radikalizacija protesta nema smisla. Kad vozilo Zorana Babića ubije majku četvoro dece, nema potrebe da opozicija blokira naplatnu rampu na kojoj se dogodio taj zločin, sa zahtevom da se objave snimci sigurnosnih kamera i hitno utvrdi ko je odgovoran. Od toga nema nikakve koristi, kaže Marinika Tepić, potpredsednica SSP. Nije potrebno ni da se organizuje protest pred državnom rezidencijom koju je nezakonito prisvojio Tomislav Nikolić. Za SSP dovoljno je da se čeka dijalog s naprednjacima, koji će, jednog lepog dana, dovesti do oslobađanja medija i usvajanja uslova za fer i poštene izbore. Pa, u to ne veruje ni Borko Stefanović.

Tek sad se razotkrilo zašto su pojedini naprednjaci svojevremeno plasirali informacije o Đilasovim tajnim sastancima s Andrejem Vučićem u restoranu "Pastuv". Sad, kad je status predvodnika opozicije iskoristio da amortizuje nezadovoljstvo građana, teško je poverovati da Đilas ne radi u interesu svog starog političkog i poslovnog partnera Aleksandra Vučića.

istom trošku stradale su i Dveri. Zbog saradnje sa "žutim tajkunom", Dveri su ostale bez značajnog broja glasača s jačim nacionalnim i patriotskim nervom, pa i bez svog poslaničkog kluba u Narodnoj skupštini, a ništa korisno nisu dobile u Savezu za Srbiju. Zloupotrebom policije i pravosudnih organa, Vučić je i dosad progonio funkcionere i članove Dveri. U osvetničkom besu, tek sad će nasrnuti svom snagom.

Kako to u praksi izgleda vidi se na primeru pokreta Dosta je bilo. Saša Radulović je pokušao da se suprotstavi Vučiću, s ograničenim mogućnostima napravio je odličan rezultat na prošlim parlamentarnim izborima i naprasno propao.

Na prvi udar, svi su se razbežali, u DJB ostali su samo Radulović i nekoliko entuzijasta, Mohikanaca osuđenih na nestanak s političke scene. Iz restlova s poslaničkim mandatima formirana je Stranka moderne Srbije, poslednji ornament na lažnoj opozicionoj sceni.

- Razgovarali smo direktno sa evropskim faktorima. Ne podržavaju bojkot Skupštine - objasnio je Vladimir Đurić odluku četvoro poslanika SMS da učestvuju u radu parlamenta.

Članovi stranke koja je osnovana dve godine posle izbora, nemaju birače i moral, ali imaju poslaničke mandate. Dovoljno da budu korisni Vučiću.

Na istu udicu diktator vabi i Vuka Jeremića, samo što je umesto "evropskih faktora" za mamac upotrebio skupštinsku debatu o Kosovu i Metohiji.

Već sedam godina Vučić vodi pregovore o Kosmetu, a da nijednom nije obavestio narodne poslanike i srpsku javnost o temama koje su na stolu, šta ko traži i nudi. To neće uraditi ni sad, skupštinsku raspravu pretvoriće u medijski spektakl, koji će mu poslužiti da vređa opozicione poslanike i glupi narod koji ne shvata njegovu nepostojeću viziju. To ionako radi svaki dan, pa će ovu predstavu iskoristiti da prinudi opoziciju da prekine bojkot Skupštine. Svi znaju da je posredi još jedan Vučićev trik, ali ne mogu da ga izbegnu.

- Narodna stranka razmotriće odluku o učešću na sednici Skupštine Srbije o Kosovu, ali pod uslovom da na vreme dobijemo sve izveštaje i materijal kako bismo se adekvatno pripremili. Narodna stranka je odgovorna i državotvorna stranka, koja je svesna važnosti ove teme, ali nećemo učestvovati u fingiranju rasprave. Ako će to biti samo još jedan rijaliti šou u kojem će se voditi monolog, kao i o svemu drugom u državi, naravno da nismo spremni da učestvujemo - rekao je Vuk Jeremić, koji je naglasio da bi trebalo da Vučić podnese izveštaj ne samo o briselskim pregovorima, već i o svim drugim razgovorima koje je vodio sa Hašimom Tačijem.

Naravno, o temama koje Jeremić pominje Vučić će govoriti tek kad padne s vlasti, kad završi na optuženičkoj klupi. Do tada, praviće ovakve zamke za opoziciju, kako bi imao povod da je kompromituje u svojim medijima.

Za uvlačenje Jeremića u svoju iluzionističku predstavu, Vučić se poslužio Kosovom. Oko pojedinih poslanika Demokratske stranke nije morao ni da se potrude, sami se nude. - Zbog svoje a i druge dece svakako ću ići na sednicu parlamenta kako bih glasao za "Tijanin zakon", to je obaveza prema svoj deci u Srbiji - napisao je na Tviteru Radoslav Milojičić Kena, poslanik s liste DS-a. Pri tom treba imati u vidu da je Evropska Unija i Savet Evrope žestoko reagovala na promenu Krivičnog zakona Srbije, ističući da su nove odredbe u suprotnosti sa Konevncijom o ljudskim pravima i slobodama.

Na stranu Milojičićevo krajnje licemerno isticanje "Tijaninog zakona" kao razlog za prekid bojkota, mnogo veći problem predstavlja to što niko iz vrha njegove stranke nije smeo i hteo da mu se suprotstavi. Zaokupljeni pokušajem ujedinjavanja raznih žutih derivata, Demokratska stranka je ćutke prihvatila odluku svog funkcionera da pogazi odluku Saveza za Srbiju i jedne od najvažnijih tačaka "Sporazuma sa narodom".

Po tom modelu, Vučić će izvesti celu opoziciju na sledeće izbore. Ako traže pet minuta u Dnevniku RTS-a, dobiće. Ako traže promenu izbornih uslova, pre svega sređivanje biračkog spiska, može i to, ništa ga ne košta.

Posle sedmogodišnje medijske torture većina običnog sveta veruje da je Obradović fašista, a Đilas i Jeremić lopovi. Takav utisak ne može da se promeni petominutnim televizijskim izveštajima. Isto tako, Vučić može galantno da dozvoli da većinu članova Republičke izborne komisije delegiraju opozicione stranke.

To neće sprečiti naprednjački predizborni mehanizam da kupuje glasove, preti i progoni birače, i svoje i opozicione. Dok policija štiti Vučićeve batinaške eskadrone, a tužilaštvo ne reaguje na očigledne, svedocima i dokumentima potkrepljene dokaze nezakonitosti, rezultati izbora su unapred određeni. Sve ostalo što prati izbornu proceduru nije bitno. Kad se toga odrekne, Vučić će opoziciji iz ruku izbiti argumente, koje je ona sama izabrala i na protestima istakla kao uslove.

Građani su već platili cenu učešća na prostestima. Mnogi su hapšeni i pritvarani, prebijani na ulici, najureni s posla, satanizovani u medijima, a većina ih je gorko razočarana... Nije za utehu, ali još gore će proći opozicioni lideri. Nije bitno da li su svesno, po dogovoru, napravili uslugu diktatoru ili samo nisu znali šta da rade, čekaju ih teški dani.

- Zver saterana u ćošak je najopasnija. Vođa čopora je jako nervozan. Pritiskaju ga iz celog sveta da obavi ono što je obećao. Kasni. On se nećka, opire se, duri se. On bi sada da se vadi na majku Rusiju, koja odlično sarađuje sa Evropom. Podsmevaju mu se - kaže Nikola Kojo, koji još nije izgubio buntovnički entuzijazam, pa se čak nada da će se narod samoorganizovati bez "cenzusolovaca i raznog polusveta, koji su od početka iz prikrajka vodili proteste".

Vučić će učiniti sve što može da se to ne dogodi. Više ništa ne prepušta slučaju, zateže po svim nivoima. Policija legitimiše, privodi i hapsi građane koji lepe opozicione plakate, pa čak s ljudi skida i otima majice s napisom "VČĆ PDR", da se ne sazna da je Vučić peder. Bezbednosno-informativna agencija priprema logistiku za naprednjačke razbojnike, koji progone sve nepodobne pojedince, organizacije, stranke i redakcije. Vučić ne namerava da stane na tome. Naprotiv, tera do kraja.

Za razliku od svojih političkih protivnika, Vučić se dobro seća svoje prošlosti. Iz nje izvlači i primenjuje najcrnje metode borbe protiv zdravog razuma. Kad je prvi put bio na vlasti nametnuo je zakon protiv informisanja, koji je drakonskim kaznama uništio nekoliko redakcija i pripremio Slavka Ćuruviju za odstrel. "Tog zakona treba da se plaše samo neprijatelji Srbije, a ne pravi, objektivni novinari", govorio je Vučić dok je bio ministar u crno-crvenoj vladi SPS-JUL-SRS.

Postupajući po tom zakonu, po besmislenim tužbama kojekakvih režimskih patriota, sudije poput Mirka Đorđevića i Vesna Dabetić Trogrlić izricale su kazne od po 2,4 miliona nemačkih maraka urednicima i novinarima Dnevnog telegrafa i magazina Evropljanin. Navode iz novinskih tekstova, o tome da je tokom ratova više od 9.000 građana Srbije emigriralo u Kanadu, sudovi su tretirali kao poziv na nasilno kršenje Ustava.

Na tragu te ideje, Vučić sad na mala vrata u Krivični zakonik uvodi drakonske kazne, kojima preti političkim protivnicima. Monstruoznu nameru sakrio je iza "Tijaninog zakona", kojim se predviđa doživotna kazna zatvora za ubistvo maloletnika, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Uz taj predlog, Vlada Srbije je iste kaznene mere proširila i na druga krivična dela, kao što je ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, terorizam i slično.

Sudska praksa je već pokazala šta može da se očekuje. Stotine građana su i dosad optuživani za ugrožavanje bezbednosti predsednika, premijerke i raznih ministara i to samo zbog vulgarnih ili budalastih objava na društvenim mrežama.

Psovanje Vučića i članova njegove porodice tretirano je kao poziv na ubistvo ili nasilno rušenje ustavnog poretka. Sa izmenom Krivičnog zakonika, vođa će moći na doživotnu robiju da šalje svakoga ko mu se zameri. Kao Dnevni telegraf, ugasiće svaki nepodobni medij. Kao Ćuruviju, pokrenuće smrtonosnu hajku na sve urednike i vlasnike nezavisnih medija.

- Zloupotrebili su "Tijanin zakon" da bi obezbedili da život i bezbednost naprednjaka vrede više nego životi drugih. Šljam. Štite "elitu" krijući se iza lažne brige o deci - tvrdi Bojan Pajtić, profesor obligacionog prava, a advokat Vladan Gajić ističe da novi zakon ne bi trebalo da se zove "Tijanin", nego "Aleksandrov".

Kad je zloupotrebljavao svoj zakon o informisanju, Vučić je koristio usluge Bratislave Bube Morine i izvesnog Milorada Radevića, predsednika Patriotskog saveza Beograda. I sad ima takve saradnike, spremne za svaku nepodobštinu.

Vođa "srpske desnice" Miša Vacić i Stevan Đokić, predsednik Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA, najavili su osnivanje parapolicijskog odreda "Zaštitne narodne straže". Inicijatori te ideje tvrde da će se "Straža" boriti protiv maloletničkog kriminala. Koliko im treba verovati najbolje ilustruju njihove biografije. Vacić je osuđivan zbog remećenja javnog reda i nelegalnog posedovanja oružja, a Đokić ima impozantnu seriju krivičnih dela, od lažnog predstavljanja i pronevere, do uništavanja deokumenata s biračkih mesta.

U toj grupi je i Nemanja Ristić, koji je nedavno u Crnoj Gori osuđen na sedam godina zatvora zbog terorizma u pokušaju putem pomaganja i stvaranja kriminalne organizacije. Iako se nalazi na Interpolovoj poternici, Specijalni sud u Beogradu odbio je molbu za njegovo izručenje kao neosnovanu.

Pre 25 godina, Ristić je bio osuđen za ubistvo, a pre četiri godine Viši sud u Beogradu mu je odredio meru obaveznog psihijatrijskog lečenja zbog pretnji koje je upućivao američkom ambasadoru Majklu Kirbiju, tužiteljki Zagorki Dolovac i Veranu Matiću. Zatvorski staž, takođe zbog pretnji ubistvom, ima i "stražar" Tomislav Lovreković. "Stražari" imaju uniforme, značke i džipove sa oznakama vrlo sličnim policijskim.

Zasad, samo šire strah među normalnim ljudima, ali niko neće biti iznenađen kad počnu da izazivaju incidente koje će njihov rodonačelnik Aleksandar Vučić iskoristiti da nepodobnim građanima montira hapšenja, suđenja i visoke zatvorske kazne, čak i doživotne.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane