Napred-nazad

Svet, EU, SAD, Kina i Ruska Federacija -društveni proizvod sveta, EU, SAD i Rusije u periodu 2000 do 2018. godine

Neka raste i treba da raste

Pred dvadesetgodišnjicu vladavine Vladimira Putina, analizirali smo razvoj Ruske Federacije u poređenju sa rastom bruto društvenog proizvoda te Federacije, Sveta, Evropske unije, Kine i SAD i utvrdili da je svetska ekonomija, u tom periodu, porasla za 105,2 %, Ruske Federacije za 99,5, EU za 37,6 %, Kina za 431% a SAD za 47,6 odsto, tvrdi ekonomski istraživač Magazina Tabloid Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Bruto društveni proizvod (BDP) je referentna cifra koja pokriva celinu nacionalne ekonomije i njenu putanju razvoja, odnosno zastajanja u razvoju, ako je prikazano njeno kretanje po pojedinim vremenskim periodima. Svetska banka i MMF BDP izražavaju u vrednosti američkog tekućeg dolara.

Od 1990. godine ove dve institucije objavljuju za svaku zemlju posebno, i za svet u celini, i bruto društveni proizvod - BDP (PPP), koji se iskazuje u tekućem međunardonom dolaru, koji za svaku zemlju uzima u obzir i kupovnu moć, tj. domaće cene dobara usluga i istovremeno, pored toga, isključuje uticaj inflacije.

Taj BDP (PPP) je znatno realniji pokazatelj razvoja pojedinih nacionalnih ekonomija. U narednom teklstu obuhvaćen je bruto društveni proizvod sveta, EU, SAD, Kine i Ruske Federacije, u period od 2000 do 2018. godine, i po jednoj i po drugoj vrednosti.

Evropska unija nastala je iz Evropske zajednice za ugalj i čelik koju je 1951 godine formiralo šest zemalja (Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg), 1973. godine Zajednici su pristipile tri nove članice (Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska, Irska). Grčka je Zajednici pristupila 1981. godine, dok su 1986. godine pristupile dve nove članice (Španija i Portugalija). Devet godina kasnije Uniji su pristupile tri nove članice (Austrija, Švedska i Finska). Najveći prijem novih članica dogodio se 2004. godine kada je u Uniju primljeno deset novih članica (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Litvanija, Letonija, Estonija, Kipar i Malta). Godine 2007. primljene su dve nove članice (Rumija i Bugarska), da bi šest godina kasnije bila primljena Hrvatska. Ali, nažalost po Uniju Uhjedinjeno Kraljevstvo je 2018. godine pokrenulo postupak za istupanje iz Unije. Sa Ujedinjenim Kraljevstvom Unija ima više od 512 miliona stanovnika, koji žive na površini nešto manjoj od 4,5 miliona km2, što predstavlja 4,68 odsto ukupne kopnene površinu planete, uz učešće 6,89 odsto u ukupnom broju stanovnika sveta.

Evropska unija danas ima brojne probleme, ali muči je sledećih sedam; zastoj u razvoju; bregzit; migranti; pad vrednosti evra; sankcije Ruskoj Federaciji; ekonomske arogancije i carinske takse SAD i Kosovski čvor.

Evropska unija je zaostala u razvoju, što pokazuje činjenica da je 1990. godine u svetskom bruto društvenom proizvodu (BDP) učestvovala sa 31,51 odsto, a u 2018. godini sa samo 22,13 odsto. Taj pad od čitavih 30 odsto, Unija ne može preživeti bez ozbiljnijih poremećaja. Ako se posmatra period od 2000 godine, kada je učešće bilo 26,37 odsto u BDP sveta, a 2010. godine 25,80 odsto, jasno se vidi ubrzani pad. Za to vreme SAD su imale rast od 2010. godine 47,6 odsto, a EU u tom period 37,6 odsto.

Tom padu nije samo razlog bregzit, već, na drugoj strain, i francuski žuti prsluci, njihov izlazak na ulice Pariza i drugih većih francuskih gradova.

Posebno ne treba obrazlagati problem migranata iz azijskih i afričkih zemalja, koji je u direktnoj vezi sa ponašanjem Amerike i njenim uticajem na Evropu, preko NATO-pakta.

Pad vrednosti evra izazvala je sama Evropska centralna banka, koja je postal finansijer oko šest hiljada banaka na teritoriji Unije, Ta Centralna banka je objavila da postaje, u neku ruku, kao Federalne rezerve SAD, sa programom kvantitativnog labavljenja, koje je omogućilo doštampavanje 2,6 hiljada milijardi evra, dodatnog novca, ubrizganog u novčane tokove od januara 2015 do decembra 2018 godine, da bi se spasio bankarski sistem Unije, koja u evrozoni ima 19 od 28 država.

Sankcije Evropske unije Ruskoj Federaciji predstavljaju sečenje grane na kojoj se nalazi sama Unija, šteta koju trpi Unija, je dvostruko veća od štete nanete Ruskoj Fedferaciji. Pretnja Sjedinjenih Država da Ruska Federacija preti i ugrožava Evropu, tačnije Evropsku uniju, je obična izmišljotina, jer Ruska Federacija ima 17,1 milion kvadratnih kilometara kopnene teritorije planete, šro čini 17,81 odsto ukupne kopnene površine planete, na kojoj danas živi manje od 147 miliona stanovnika Ruske Federacije, ili manje od dva osto stanovnika sveta, potvrđuje činjenicu da Ruskoj Fedferaciji više ne treba nikakva teritorija, već, hvala Bogu, što su uspeli da sačuvaju ono što su im pradedovi ostavili.

Ruski sinovi uspeli su, čak i u komunizmu, a pogotu danas, da na bazi sopstvenih naučnih dostignuća, stvore sisteme teritorijilane zaštite svih 17,1 milion kvadratnih kilometara na kopnu, na vodi i iz vazduha, i da stvore zaštitni kišobran nad svojom Federacijom.

Ruskom narodu ne treba ni pedalj tuđe teritorije, on nikog ne ugrožava, već čuva svoje na svome. Zar bi Rusi dali stvaranje 14 novih država na svetu, da im je potrebna tuđa teritorije. Najbolja potvrda tome je teranje država Unije da ne mogu uvoziti prirodni gas iz Rusije, iako taj gas ima znatno nižu cenu od američkog.

Kosovski čvor je nerešivo pitanje za Uniju, pre svega, Unija po njenim propisima, i nebi mogla da deluje, po tom pitanju, izvan svojih članica, jer pet od njih 28 nisu priznale Kosovo i Metohiju, kao državu pod nazvom Republika Kosovo.

Kako je moguće da Ujedinjeno Kraljevstvo upućuje svoje ratne brodove 5,5 hiljada milja na daleka Foklandska ostrva, da zaštite teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva, kao da je danas važeči kolonijalni sistem, a da Srbiji oduzmu teritoriju na kojoj je nastala stara srpska Nemanjićka država, prvo kraljevina, a onda carevina.

Albance su na tu teritoriju doveli turski osvajači, što potvrđuju njihovi spomenici kulture koji su nastali tek posle turskih osvajanja. U Turskim defterima iz 1455 godine popisana je Oblast Brankovića (tj. Kosovski vilajet - sandžak) i tada od Kačanika do Vučitrna i Ibra, nije bila nijedna šiptarska porodica, a Srbi su imali više od 16,5 hiljada domaćinstava vlasnika i obrađivača zemlje, tačno popisane, uz navođenje godišnjeg prinosa preračunatog u akčama.

Ruska Federacija danas se prostire na 17,1 milion km2, dok je Sovjetski Savez imao više od 22,3 miliona km2, i nakon njegovog raspada nastale su pored Ruske Federacije još 14 drugih samostalnih država, svaka je ranije bila republika (Ukrajina, Belorusija, Litvanija, Letonija, Estonija, Gruzija, Jermenija, Moldavija, Azerbejdžan, Kazastan - evropske države i Kirgistan, Tadžikistan, Turkmestan i Uzbekistan - četiri azijske zemlje).

Ovih 14 novonastalih država obuhvata površinu od oko 5,2 miliona km2 na kojoj živi više od 135 miliona stanovnika. Dakle, Sovjetski Savez je obuhvatao više od 22,3 miliona km2 i na toj površini živi oko 282,5 miliona stanovnika, što predstavlja 23,23 odsto ukupne kopnene površine naše planete (96.011.000 km2) sa oko 3,8 odsto ukupnog broja stanovnika sveta, danas.

Ruska Federacija nakon osamostaljenja 14 novih država obuhvata površinu 17,81 odsto ukupne kopnene površine naše planete, na kojoj živi samo 1,98 odsto ukupnog broja stanovnika sveta.

Sjedinjene Američke Države obuhvataju površinu od 9,8 miliona km2 na kojoj živi više od 325 miliona stanovnika, što predstavlja 10,23 odsto ukupne kopnene površine ove planete, sa 4,40 odsto stanovnika sveta.

Svet danas ima priznate 193 države, članice Organizacije Ujedinjenih nacija i dve države sa statustom posmatrača (Palestina i Vatikan). U svetu danas ima 18 spornih teritorija, od kojih su neke proglasile svoju samostalnost, odnosno nezavisnost, ali nisu priznate od UN (dve u Evropi, osam u Aziji, pet u Africi i tri u Severnoj Americi). U svetu danas živi više od 7,5 milijardi ljudi.

Kretanje BDP u poslednjih 20 godina i njegovo učešće u BDP sveta, pouzdan su pokazatelj

KO SE RAZVIJA, A KO ZAOSTAJE U RAZVOJU

Bruto društveni proizvcod sveta je svodni pokazatelj rasta i razvoja ukupne ekonomije sveta, a posebno svake države i njene ekonomije. Imajući u vidu da je Vladimir Putin na čelu Ruske Federacije skoro dvadeset godina, pristupili smo prikazu kretanja bruto društvenog proizvoda Rusije, Evropske unije, SAD, Kine i zemalja BRIKS-a, pojedinačno u periodu od 2000. do zaključno sa 2018. godinom i njihovog učesća u savetskom BDP-u.

Zaključak do koga smo došli je da Ruska Federacija ne zaostaje u razvoju za Evropskom unijom, ali da Amerika sprečava u razvoju i jednu i drugu, da bi sebi obezbedila povoljniji položaj na ovoj planeti.

Rast Ruske Federacije u ovom period 23,3 puta veći

Analizirajući rast bruto društvenog proizvoda Ruske Federacije, u tom periodu, može se jasno uočiti period ubrzanog rasta od 2000 do 2008. godine, u tom devetogodišnjem periodu BDP je rastao po godišnjoj stopi od 10,0 do 5,2 osto, što je kumulirano iznosilo rast od 82,7 odsto. U tom istom period Evropska unija je imala kumulirani rast 23,9 odsto, što je niže skoro tri puta.

U isto to vreme SAD su imale kumulirani rast od samo 23,8 odsto. Opšta ekonomska kriza iz 2009. godine pogodila je Rusku Federaciju negativnom stopom od 7,8 odsto, Unija 4,2 odsto, a SAD 2,5 odsto u toj godini, ali i 0,1 odsto u prethodnoj godini, jer je kriza na to tržište došla nešto ranije.

Opšta svetska kriza u kojoj je ukupna svetska ekonomija u 2009. godini imala pad od samo 0,1 odsto, kojem minimalnom nivou je doprineo rast ekonomije Kine, koja je i u toj 2009. godini imala rast ukupne svoje privrede od, čak, 9,2 odsto. Rast privrede Ruske Federacije u tim godinama bio je 4,5 odsto (2010), 5,1 odsto naredne godine i 3,7 odsto u 2012. godini.

Mere koje preduzimaju Sjedinjene Države, sa svojim EU-satelitima, i na njihov teret, zaustavile su razvoj ruske privrede jer u 2013. godini rast je sveden na samo 1,8 odsto, u narednoj godini 0,7 odsto, da bi u 2015. godini došlo do negativne stope od 2,5 odsto, koje godine u svetu i ekonomijama drugih zemalja nema negativnih stopa. To je direktna posledica ekonomskih blokada donetih na političkom nivou.

U naredne dve godine stope rasta ukupne privrede Ruske Federacije pale su na 0,2 odsto u 2016. i na 1,6 odsto u narednoj godini, da bi u 2018. godini došlo do blagog povećanja na nivou od 2,3 odsto, kada je na svetskom nivou stopa bila 3,6 odsto.

Ruska Federacija je 2000 godine imala učešće svog u ukupnom bruto društvenom proizvodu svih zemalja sveta od 0,82 odsto, da bi pod vlašću Vladimira Putina u narednih deset godina to učešće podigla na 2,47 odsto, koje je zbog sankcija i drugih neekonomskih mera, na kraju 2018. godine palo na 1,92 odsto.

Ali Evropska unija je u 2000 godini imala učešće od 26,37 odsto, deset godina kasnije 25,80 odsto, a na kraju prošle samo 22,13 odsto. Dakle Ruska Federacija je na kraju ovih 19 godina imala učešće u ukupnom BDP sveta veće nego 2000 godine za 2,4 puta, a EU manje za 16 odsto.

Evropska unija je 2012 godine imala negativnu stopu rasta od 0,3 odsto i u odnosu na svet njena ekonomija je znatno zaostala. Evo tog pregleda:

Stope rast ukupne svetske ekonomije i ekonomije EU u periodu 2010 do 2018 godine

Kina je u ovom periodu zabeležila 4,4 puta veći rast.

Impresivan rast ekonomije Kine zasenjuje sve druge razvijene i zemlje u razvoju. U pomenutom 19-esto godišnjem periodu kineska privreda je imala kumuliranu stopu rasta od 431 odsto. To je uzrokovalo podizanje učešća kineske ekonomije u ukupnoj ekonomiji svih zemalja sveta od 3,59 odsto u 2000. godini, preko 9,19 odsto u 2010. godini, na 15,82 odsto u 2018. godini. Ukupan rast kinske privrede u ovom period bio je 4,4 puta veći od prosečnog rasta svih zemalja sveta.

U Evropskoj uniji u tom periodu učešće u svetskom BDP opalo je za 16 odsto.

Evropska unija je u 2000 godini učestvovala u svetskom BDP sa 26,37 odsto, obuhvaćen obračun svih 28 zemalja članica Unije, od 2000 do 2018. godine, dok je na kraju 2010. godine, to učešće svedeno na 25,80 odsto, a do kraja 2018. godine opalo na 22,13 odsto. To je pad učešća EU u bruto društvenom proizvodu svih zemalja sveta u odnosu na 2000. godinu za 14 odsto.

I učešće SAD u tom periodu u svetskom BDP opalo je za 20 odsto

Sjedinjene Države učestvovale su u bruto društvenom proizvodu svih zemalja sveta u 2000 godini sa 30,29 odsto, da bi u 2010 bruto nacionalni dohodak u t. godini to učešće bilo smanjeno na 22,71 odsto, a nakon opšte ekonomske krize u SAD došlo je do blagog rasta BDP, pa je on na kraju prošle godine dostigao nivo od 24,18 odsto. To je pad u ovom period od, čak 20,17 odsto.

Nakon iznošenja ovih činjenica sada je sasvim jasno da Tramp i njegov protekcionizam, sa rušenjem svih do sada postignutih sporazuma o tržištu i ekonomiji sveta, nisu slučajno došli na vlast, već da ih je proizvela svetska ekonomska kriza u SAD i EU u prvoj dekadi dvadesetprvog veka.

BDP svih zemalja sveta, po cenama koje uključuju uticaj kupovne moći cena u svakoj zemlji sveta

MMF i Svetska banka od 1990. godine objavljuju za svaku zemlju i za svet u celini, kretanje bruto nacionalnog dohotka ne samo u američkim dolarima, već i BDP po tekućim međunarodnim cenama - BDP (PPP). Taj BDP (PPP) iskazuje se u tekućem međunarodnom dolaru i on podrazumeva smanjenje pristrasnosti u proceni kvalileta ekonomije svake konkretne zemlje, pošto on uzima u obzir relativne troškove lokalnih dobara i usluga i inflaciju u zemlji, odnosno konkretnu kupovnu moć te nacionalne ekonomije.

Ako se uzmu podaci MMF za kretanje BDP (PPP) za sve zemlje sveta od 1990, od kada se objavljuju, a u našem slučaju od 2000 godine do 2018. godine, jedini se za Sjedinjene Države prikazuje ista vrednost, jer je kupovna moć ista vrednosti BDP SAD-a.

Treća na rang listi zemalja sveta, po pokazatelju bruto društvenog proizvoda po kupovnoj moći - BDP (PPP), izraženoj u međunarodnom tekućem dolaru, u 2018. godini, je Kina, sa 13.407 milijardi međunarodnih tekućih dolara, što predstavlja 9,92 odsto, ukupnog svetskog BDP po toj vrednosti.

Sjedinjene Države imaju istu vrednost po međunarodnom tekućem dolaru i njihovo učešće je u toj godini iznosilo 20.494 milijarde međunarodnih dolara, ili 15,16 odsto ukupnog svetskog bruto drušrtvenog proizvoda, obračunatog po međunarodnoj tekućoj vrednosti dolara.

Odmah iza SAD-a je Evropska unija sa 22.023 milijarde BDP po tekućem međunarodnom dolaru, što predstavlja 16,29 odsto BDP sveta po toj vrednosti. Ruska Federacija sa 4.213 milijardi vrednosti BDP izaženog po kupovnoj moći učestvuje sa 3,12 odsto u svetskom BDP po toj vrednosti.

Učešće Ruske Federacije u svetskom BDP po tekućem međunarodnom dolaru bilo je u 2000 godini 3,26 odsto, a 2010. godine 3,61 odsto, dok je u prošloj godini, kao što je napred istaknuto to iznosilo 3,12 odsto, što govori o blagom usporavanju kupovne moći ruskog nacionalnog dohotka, ali znatno nižoj od Evropske unije u kojoj je ovo učešće iznosilo 23,55 odsto u 2000 godini, 18,89 odsto u 2010 godini i 16,29 odsto u prošloj godini.,

Ako bi se ovoj seriji podataka dodali podaci o zaduženosti pojedinih zemalja sveta, izraženi u učešću javnog duga u bruto društvenom proizvodu svake od navedenih zemalja, ili unije zemalja, rezultati u odnosu na neke od njih bili bi poražavajući obzirom da Ruska Federacija ima javni dug manji od 13 odsto vrednosti njenog bruto društvenog proizvoda, a pojedine Sjedinjene Države i pojedine zemlje Evropske unije, više od sto odsto, rezultati, tek tada, postaju poražavajući, a izgledi za budućnost pojedinih ekonomija katastrofalni.

Ruska Federacija uvedenim sankacijama zbog njenog odnosa sa Ukrajinom i vraćanja neosnovano ustupljenog čisto ruskog Krima od Ukrajine, je time pokazala čvrstinu i hrabrost preživljavanja, a tek prestoji period međusobnog trvenja Sjedinjenih Država i Evropske unije, koje mere treba izdržati od strane ekonomija zemalja koje su uvek bile povlašćene u međunarodnim odnosima.