Natrag

Dežurna

Kako se osloboditi mraka koji se nadvio nad Srbijom dolaskom naprednjačkog kartela

Upalimo svetlo

Redakcija Magazina Tabloid skoro dva meseca čeka odgovor od Policijske stanice Savski venac, da nam dostavi imena lica koja su 6. maja ove godine (na Đurđevdan) ušla u prostorije lista, praćeni jakim policijskim snagama, odnevši personalne računare novinara, stolove, stolice i inventar, a po nalogu Nikole Petrovića, Vučićevog kuma. Mrak je nad Srbijom. Šizofreni predsednik o svemu odlučuje - optužuje, presuđuje, amnestira, kažnjava, preti. Njegov put vodi i njega i kartel u prokletu avliju

Milovan Brkić

Privredno društvo koje izdaje magazin nije dužnik, ali je po nalogu, sada već bivše državne sekretarke MUP-a Srbije Dijane Hrkalović, policija PS Savski venac punih pet sati asistirala gomili advokata i javnih izvršitelja, koji su nas opelješili. Pogledajte link https://www.youtube.com/watch?v=rb57N3s6w-0

Teško je naći u istoriji slučaj ovakvog nasilja nad jednom nezavisnom redakcijom. Vučićev kum Nikola Petrović, koji ne zna ni koji je fakuktet završio, jer mu je bila dovoljna reč da ga kum Aleksandar Vučić, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije imenuje za v.d. direktora Javnog preduzeća Elektromreže, ustupio je policiji i pomenutoj Dijani Hrkalović da ''izlistaju'' naše personalne računare, mada na to nisu imali nikakvo pravo a i kažnjivo je po krivičnom zakonu.

Ni narodni poslanik Srđan Nogo, do zaključenja ovog broja, nije dobio nikakav odgovor na poslaničko pitanje koje je uputio ministru policije i ministarki pravde, tražeći odgovor ko je omogućio ulazak u prostorije izdavača ovog magazina, a da policija nije imala nalog za asistenciju. Da podsetimo, policija se tog dana, sa izvršiteljima, prvo povukla iz prostorija redakcije, jer nije imala nalog za asistenciju, dok ga nije, svojim autoritetom, obezbedila Dijana Hrkalović.

Nakon što smo ostali sami u ispražnjenoj redakciji, obratili smo se za pomoć Uduženju novinara Srbije, Nezavisnom udruženju novinara Srbije, opozicionim strankama, narodnim poslanicima, medijima...

Niko od njih nije nas pozvao, niko nam nije ponudio pomoć. Jedino su članovi pokreta Dveri i njihov dosadašnji funkcioner Srđan Nogo izrazili žaljenje zbog tog događaja, a gospodin Nogo je tražio da mu se o ovom događaju dostavi odgovor na poslaničko pitanje.

Možda smo mi loši momci. Ali čovku u nevolji, u svakom društvu, priskače se u pomoć.

Podržali su nas iz inostranstva oni kojima je stalo do demokratskog poretka u Srbiji. Dva dana od pomenutog događaja, ambasadori nekoliko zemalja tražili su od srpskog diktatora objašnjenje o 117. napadu na redakciju Magazina Tabloid.

Deset dana kasnije ministar unutrašnjih poslova Srbije, koji je predhodno primljen u Všingtonu od najuticajnijh predstavnika obaveštajno-bezbednosne zajednice, smenio je Dijanu Hrkalović. Nije je priveo sudiji, kao što je obećao. Pravdao se da Više tužilaštvo u Beogradu nije odobrilo ni istragu protiv Nikole Petrovića i javnog izvršitelja Jelene Aleksić

Da li se u srpske novinare uvukao strah, ili osećanje da su oni, koji su ''čelnici'' novinarskih udruženja tu da čuvaju poredak, a ne da štite radno-pravna, socjalna i profesionala prava kolega.

Vučićeva šizofrena vladavina ne želi poverenje građana i glasača, nego je uspela da ih ubedi da ne veruju ni u šta. I da se plaše svega, pa i sami sebe.

Iz Brisela i Vašingtona su, nakon napada na redakciju Magazina Tabloid oštro osudili nasilje nad medijima i osudstvo vladavine prava, ali se srpska uduženja nisu oglasila.

Vučiću je pošlo za rukom da formira i Komisiju za ispitivanja ubistava novinara, u koju je smestio Ljiljanu Smajlović, bivšu glavnu urednicu Politike u dva mandata i predsednicu Udruženja novinara Srbije, zatim Verana Matića, nekadašnju zvedzu B 92, koji se obogatio ćuteći na sve napade na srpske novinare i još nekoliko njihovih satelita.

Ove skupo plaćene Vučićeve sluge formirale su nekakav Savet za štampu, koji, takođe, po prijavama građana, sudi srpskim medijima. Redakcija Magazina Tabloid nije se priključila ovoj parapolicijskoj novinarskoj organizaciji. I ako srpski novinari za svoje tekstove odgovaraju prekršajno, krivično, obligaciono, pa i pred Sudom časti novinarskog udruženja, Vučićeva grupa svakodnevno osuđuje medije za povredu Kodeksa novinara. Pa i nas, koji nismo članovi tog udruženja.

Koliko nam je poznato, do sada je 5 puta i našem magazinu izrečena javna opomena. Sve te ''osude'' oni koji su se na nas žalili, priložili su uz tužbe Višem sudu u Beogradu za naknadu štete. U svih pet slučajeva sud je, pravnosažnim odlukama, odbio njihove tužbene zahteve, ali nas je osudio Savet za štampu!

Tako je i u slučaju pritužbe Velibora Vukašinovića, bivšeg direktora JAT-a Savet za štampu nas ''kaznio'' javnom opomenom, zbog, navodnog, neobjavljivanja njegovog odgovora, a Viši sud u Beogradu je odbacio njegovu tužbu kojom je tražio da sud naloži da njegov odgovor objavimo, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Iz sastava Komisije videćete da su tu bivši i sadašnji predsednik NUNS-a, uvek prisutna Ljiljana Smajlović i grupa manje poznatih žurnalista, koji se ovim poslom bave samo zato što je profesija spala na najniže grane.

Zaista je jadno da je na čelu NUNS-a Željko Bodrožić, novinar iz Kikinde, urednik Kikindskih novina koje se prodaju u tiražu od 300 primeraka. Kakav je to on autoritet da se isprsi ispred organa javne vlasti i traži prava za svoje kolege. Bolje reći, ovim udruženjem rukovodi genralani sekretar Svetozar Raković, priučeni novinar nekadašnjeg sindikalnog lista. Ako ne znaš da pišeš tekstove, možeš dojave. Tako članovi NUNS-a i UNS-a plaćaju članarinu da bih bili potkazivani, napadani i blaćeni od svog esnafskog udruženja!

Srbija je u punom mraku!

''Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego da je to pobeda nad njim. Hrabar čovek nije onaj koji se ne oseća uplašeno, nego onaj koji nadvlada taj strah '' rekao je Nelson Mandela.

Zašto smo mi, koji dižemo dževu i pišemo o kriminalu i zločinima vlasti, prezreni od potlačenih građana i kolega koji bi trebali, po prirodi stvari, da nas brane?

''Ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera drugim su ljudima uvek neugodni.'' tvrdio je Herman Hese

Moć je data samo onima koji se usude da se sagnu i podignu je.

Još su na slobodi oni koji su nas na Đurđevdan opljačkali. Ovaj razbojnički događaj nije dotakao ni gospođu Natašu Krivokapić koja je na čelu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ona je krivičnu prijavu koju smo podneli protiv aktera nasilničkog, ili bolje reći razbojničkog upada u našu redakciju, pročitala Nikoli Petroviću i saradnicima iz Vučićevog kartela. Ona se nada da kada po nju ruka pravde dođe, da će uteći u Podgoricu. Kako se osloboditi mraka koji je nadvio Srbiju dolaskom naprednjačkog kartela.

Uspeh je dobiti ono što želimo. Sreća je želeti ono što dobijemo. -

Delovanje neće uvek doneti sreću - ali sreća sigurno neće doći bez delovanja - tvrdio je Bendžamin Dizraeli.

Iako smo prezreni od prezrenih koje mori glad, jer nismo kao oni, nismo se sagnuli, nismo se pokrili ušima, mi se ne predajemo.

Onima koji su uz nas, koji prate naš rad i uče na onom što mi pišemo, poručujemo da je stari dobri Marks tvrdio da je sreća-boriti se!

Može li se od nule napraviti jedinica?Večno je pitanje

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane