Natrag

Telekom

I JP Telekom Srbija je Vučićeva krava muzara

Alo, Ćulibrk, šalji džakove

Od osnivanja, Telekom je bio zlatni rudnik za svaku vlast. Za stranačke i lične interese koristili su ga Slobodan Milošević, Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, ali niko kao Aleksandar Vučić.

Igor Milanović

Pre nego što je došao na vlast, Vučić je optuživao pojedince iz vrha Tadićevog režima za zloupotrebe u Telekomu. Javno je ukazivao na sporne načine na koje su koristili to državno preduzeće za širenje svog političkog i medijskog uticaja. Tajno ih je ucenjivao informacijama o njihovoj sprezi s krupnim kriminalom. Kad je Srpska napredna stranka preuzela vlast, Vučić je nasleđeni sistem korupcije razvio do kraja, do nivoa koji je ugrozio poslovanje Telekoma.

Najteža Vučićeva optužba odnosila se na poslovnu saradnju pojedinaca iz vrha Telekoma s Darkom Šarićem. Da nije govorio bez argumenata, potvrđuju navodi u kojima je pominjao konkretne račune i cifre, pa i sudske presude.

Početkom 2011, pa sve do ulaska u vlast, Vučić je kao primer nezakonitog poslovanja Telekoma, a u interesu Šarićevog narko klana, navodio kupoprodaju preduzeća Mitrosrem. Prema njegovim tvrdnjama, dokumentovanim s računima od aprila do novembra 2009. godine, Telekom je dopustio da dug Future, tada u vlasništvu Šarića, naraste do 509.576.143 dinara, odnosno 5.480.000 evra. Vučić je isticao da je rukovodstvo Telekoma namerno dopustilo da nastane toliki minius i da, u Šarićevom interesu, nije aktiviralo bankarske garancije, nego je podnelo tužbu. Novcem, koji je "uštedeo" od Telekoma, Šarić je kupio preduzeće DPP Mitrosrem iz Sremske Mitrovice.

Tačnost tih navoda dokazana je presudom Specijalnog suda za organizovani kriminal K-P01 br.306/10, kojom je usvojen sporazum o priznanju krivice s Nikolom Dimitrijevićem, koji je osuđen jer je u drugoj polovini 2009. godine, preko svog preduzeća DTM Relations u više navrata izvršio konverziju i prenos novca organizovane kriminalne grupe oko Darka Šarića, u ukupnom iznosu od najmanje 2.350.000 evra. Dimitrijević je priznao da je novcem, za koji je znao da je pribavljen krivičnim delima, u saradnji sa Zoranom Ćopićem, kupio DPP Mitrosrem da bi prikrio stvarnog vlasnika Šarića i poreklo novca. Postupajući po uputstvima Ćopića, Dimitrijević je putem javnog tendera kupio Mitrosrem. U dogovoru s takođe okrivljenim Srđanom Petrovićem, prinudnim upravnikom Metals banke iz Novog Sada, Šarićevi saradnici Ćopić i Andrija Krlović su 5. avgusta 2009. godine u ime DTM Relations zaključili ugovor sa Metals bankom o izdavanju bankarske garancije na iznos od milion evra, radi garantovanja ispunjenja ugovorne obaveze investiranja u privatizovani Mitrosrem. Šarićeva firma Mat Kompani iz Pljevalja sredinom septembra 2009. dala je bespovratnu pozajmicu Dimitrijevićevom DTM Relationsu od osam miliona evra, da bi taj prljavi novac ubacio u legalne tokove kupovinom razne robe. U istom sudskom postupku utvrđene su i druge kriminalne aktivnosti Darka Šarića, ali Aleksandar Vučić se fokusirao na Mitrosrem, za koji je tvrdio da je kupljen novcem stečenim prodajom elektronskih dopuna Telekoma.

Ne laje ker zbog sela, nego zbog sebe. Ni Vučić nije dizao galamu jer mu je stalo da se suzbije kriminal, nego da se i sam uključi u podelu plena. Uostalom, svi osumnjičeni likovi u ovom skandalu bili su Vučićevi poslovni partneri. S rukovodstvom Metals banke sređivao je višemilionske kredite svojim saradnicima, Šarić je bio generalni distributer njegovog dnevnog lista Pravda, a Branko Radujko je redovno i skupo plaćao oglašavanje Telekoma u tim novinama. Svaki put kad bi Vučiću ponestalo para, pitao bi da li je podneta krivična prijava protiv lica koja su oštetila Telekom i omogućila Šariću da zadrži 5,48 miliona evra, kao i da li je tim novcem plaćen Mitrosrem. Od pravosuđa bi zahtevao da "proveri osnovanu sumnju" da su rukovodioci Telekoma učestvovali u pranju novca Šarićevog narko kartela. Takođe, tvrdio je da je policijska akcija "Balkanski ratnik" kasnila nekoliko meseci, jer je Telekomu trebalo mnogo vremena da uništi i prikrije tragove saradnje sa Šarićem. Ujutro bi pustio te glasine po određenim redakcijama, a uveče bi u vinskom podrumu dočekivao ortake iz vlasti, koji nisu dolazili praznih ruku.

Vučić je optuživao pojedince iz Telekoma i za, po njega, još ozbiljniji kriminal. Iako nije imao materijalnih dokaza, vrlo temperamentno je tvrdio da su nabavili i upotrebljavali sistem za prisluškivanje telefonskih razgovora. Prema njegovim rečima, određeni moćni ljudi iz Telekoma na redovnim merama imali su oko dve hiljade političara, tajkuna, kriminalaca, sudija, novinara i drugih građana. Prikupljene informacije koristili su za ostvarivanje svojih lukrativnih interesa. Ucenjivali su političare i tajkune. S nekoliko stotina hiljada snimljenih razgovora godišnje mogli su da traže šta hoće. Novac, funkcije, udeo u unosnim poslovima...

U vrhu Vučićeve liste sumnjivih lica nalazili su se Vladimir Lučić, direktor u Telekomu, i Milorad Veljović, direktor policije. Da te optužbe nisu bile potpuno neosnovane pokazale su istrage koje su pokrenute 2009. godine, kao što je ona koja se odnosila na program "Lojaliti", u okviru koga je nestala ogromna količina tehničke opreme. I ta afera je gurnuta pod tepih kad je Vučić preuzeo apsolutnu vlast i nagodio se s onima koje je prozivao za kriminal. Veljovića je postavio za svog savetnika za bezbednost, a Lučića vratio na najznačajniju funkciju u Telekomu, koordinatora za internet i multimediju.

Lučić je pristao na saradnju. Kako i ne bi kad su u tom okruženju njegovi stari drugari Nenad Kovač i Nikola Petrović. Rešio se nekoliko krivičnih prijava i prihvatio se posla. U Vučićevom interesu, Lučić je organizovao kupovinu nekoliko provajdera. Telekom je ofšor kompaniju Kopernikus Tehnology platio 195 miliona evra, Radijus Vektor 108 miliona evra i AVcom 12,5 miliona evra. Srđan Milovanović, osnivač Kopernikusa i Vučićev poslovni partner, dobijenim novcem odmah je kupio televizije Prva i O2, kao i beogradski hotel Prag.

Ponosan na način na koji je izvršio zadatak, Lučić se hvalio kako je Telekom ovim kupovinama opet postao dominantan na srpskom tržištu multimedijalnih usluga. Zasad, on ne brine o tome što će jednog dana morati da na sudu objašnjava zašto je 195 miliona evra platio provajdera koji ima oko 20.000 korisnika.

Jedna tužba je već stigla do suda. Pokret Dosta je bilo u decembru prošle godine podneli su Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv Vučića, ministra finansija Siniše Malog, generalnog direktora Telekoma Predraga Ćulibrka, Srđana Milovanovića i više NN lica zbog postojanja osnovane sumnje da su delujući kao organizovana kriminalna grupa zloupotrebili svoje položaje odgovornih lica i naneli štetu građanima Srbije u iznosu od 180 miliona evra kupovinom Kopernikusa, čija vrednost je desetostruko manja od one po kojoj je plaćen. Dok je naprednjački kartel na vlasti, Lučić ne mora da brine, može opušteno da nastavi sa mešetarenjem u medijima, o čemu govore i pojedini lideri opozicionih stranaka.

- Danas na Banovom Brdu ekipa Telekoma ide po zgradama i bez pitanja da li stanari uopšte žele ili ne, ulaze, buše, postavljaju, ugrađuju svoj sistem. Da slučajno ne gledate SBB. Jer, tamo je Sotonin N1. Šta kažeš, Lučiću, gazda dao neograničeni budžet? - napisao je na Tviteru Sergej Trifunović, lider Pokreta slobodnih građana.

Za Ćulibrka i Lečića izvlačenje para iz Telekoma nije nikakav problem. Čim je preuzeo vlast, Vučić je tamo udomio svoje opskurne kadrove. Janu Ljubičić, državnog sekretara u MUP-u, postavio je na mesto direktora za privatne korisnike, a Draška Markovića, bivšeg Arkanovog saborca i pripadnika Crvenih beretki, za direktora za ljudske resurse. Predsednik Nadzornog odbora je Milan Božić, bivši potpredsednik SPO, koji već 20 godina uspešno sarađuje s Vučićem. Čerupanje su počeli na skroman način, preuzimajući na Telekom dug Jorgovanke Tabaković od skoro 78.000 evra.

U maju 2000. godine Tabakovićka je od JP PTT Srbija potpisala ugovor o otkupu stana od 144 kvadratna metra. Tada je platila 8.822 nemačke marke za 94 kvadrata, a ostalih 92.170 maraka, po ugovoru, trebalo je da isplati u sledećih 30 godina. Pošto 12 godina nije otplatila nijednu ratu, tri meseca nakon što je postavljena na mesto guvernera Narodne banke Srbije, Telekom je njen dug preuzeo na sebe.

Od tada, apetiti su porasli. Vučić je izvlačio novac iz Telekoma, kao što se vidi iz primera Kopernikusa, toliko bahato da ove godine neće biti isplaćene dividende za oko četiri miliona građana, akcionara Telekoma.

S jedne strane, novcem građana plaćao je firme svojih političkih i poslovnih partnera, a s druge uvlačio Telekom u ogromna kreditna zaduženja.

Kad sve dođe na naplatu, pred nadležni sud, Vučić će se izvući, a odgovaraće izvršioci njegovih naloga i saučesnici u pljački Telekoma i svih građana Srbije

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane