Natrag

Tragom vesti

Braća Kostić iz Čačka uspešno sa Vučićem trguju automobilima

Vozi Miško, plaćeno je!

Preduzeća, čiji su vlasnici spremni da sa Srpskom naprednom strankom dele svoju dobit, obavezno pobeđuju na tenderima koje raspisuju budžetski korisnici, čak i kada prodaju robu sa tehničkim nedostacima. Ovo je odavno shvatio Milenko Kostić koji je sa mlađim bratom Milijom osnovao „Auto Čačak" u kome je danas jedini vlasnik, pa je tako, pod zaštitom različitih vlasti, državi prodao desetine hiljada vozila čiji je ekskluzivni uvoznik.

Igor Milanović

U Srbiji je privrednicima veoma isplativo da budu bliski partiji na vlasti. To je bio shvatio i Milenko Kostić, jedan od osnivača i danas jedini vlasnik preduzeća „Auto Čačak" doo, koji otvoreno priznaje da je 1998. JUL-u pristupio samo da bi lakše dobio uvozne kvote. Od tada on se ne odvaja od vlasti, bez obzira koja je partija vrši. Jedina ideologija koju priznaje je profit, a kako prihvata bez pogovora da isti deli sa vlastodršcima poslednjih 20 godina nema problema sa poslovanjem.

„Auto Čačak" osnovali su 1991. braća Milenko i Milija Kostić. Pet godina kasnije preduzeće postaje generalni uvoznik češke „Škode" koja je tada već bila deo konglomerata nemačkog „Volkswagena" iz Volfsburga. Pravi uzlet među zvezde, međutim, dešava se tek posle 1998. i pristupanja Kostića partiji Mire Marković. Samo te godine on dobija čak tri priznanja: nagradu za najprodavaniji auto, nagradu za najbolji automobil Sajma automobila u Beogradu i nagradu za uvoznika godine.

Posle petooktobarskog puča „Auto Čačak" pravi kratku pauzu u svom razvoju, ali već 2002. uspon se nastavlja. Poučen iskustvom Kostić se od tada trudio da bude blizak i sa pozicijom i sa opozicijom. Zbog toga je luksuzna vozila poklanjao kako funkcionerima na vlasti, tako isto i onima koji su se tek spremali za dolazak na vlast. Po osnivanju Srpske napredne stranke dve „Škode" modela „Super b" dobijaju njeni lideri: Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Međutim, ne ostaje se na tim „sitnim" poklonima, već se ubrzo kreće u podelu plena iz opština i regiona gde su naprednjaci bili na vlasti. Lokalni funkcioneri dobijaju naređenje iz centrale da za službene potrebe uzimaju isključivo „Škodine" autiomobile, a tako ostvarenu zaradu Kostić deli sa SNS-om, kasnije isključivo sa Vučićem i njegovim najbližim saradnicima. Nisu u to vreme, međutim, bili uskraćeni ni činioci vlasti iz drugih stranaka - para je uvek bilo dovoljno za sve.

Najviši državni funkcioneri prešli su na luksuznije automobile marki „Audi", „BMW" ili „Mercedes", ali su „Škode" ostale službeni automobili srednjeg nivoa vlasti kao i javnih preduzeća, državnih agencija i preduzeća, kao i ministarstava.

Najveći posao sa državom „Auto Čačak" je obavio krajem 2017. godine kada je Ministarstvu unutrašnjih poslova uručeno 710 automobila „Škode" plaćenih iz republičkog budžeta. Ni do danas javnost nije uspela da sazna kolika je bila ukupna cena ovih vozila, ali se zna da su pregovori o kupovini išli preko ogranka kompanije na Novom Beogradu, navodno zbog toga što je na toj opštini bilo sedište naručioca, MUP-a.

Generalni direktor „Auto Čačka" tada je bio Milun Todorović koji upravo u vreme pregovora sa ministrom Nebojšom Stefanovićem pravi munjevitu karijeru u Srpskoj naprednoj stranci: 28. maja 2016. biva izabran za člana Predsedništva stranke, a već 20. juna iste godine postaje gradonačelnik Čačka, ispred naprednjačke izborne liste. Očigledno su ga prepoznali kao perspektivnog čoveka koji ume da deli uzetu proviziju.

U julu iste te godine Todorović daje ostavku na mesto generalnog direktora „Auto Čačka", ali ostaje direktor novobeogradskog ogranka sve do 22. septembra 2016. godine, odnosno dok nije bilo sve dogovoreno oko nabavke vozila za MUP i podelu tako zarađenih para.

Mlađi brat, Milija Kostić, poslovno se odvojio još 1992. godine kada je osnovao preduzeće „Interauto" doo, takođe sa sedištem u Čačku. Ono što propusti Milenkov „Auto Čačak" dočeka Milijin „Interauto", pa pare ostaju u porodici.

„Auto Čačak" snabdeva vozilima policiju, dok je „Interauto" ekskluzivni snabdevač vatrogasnih službi (takođe u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova). „Auto Čačak" je monopolista kada su u pitanju službeni automobili za srednji i niži nivo vlasti, „Interauto" je skoro monopolista kod nabavke blindiranih vozila za najviše državne funkcionere.

Već po finansijskim izveštajima se vidi ko je u porodici stariji brat i čija je firma dominantna: „Auto Čačak" je na kraju 2017. prijavio stalnu imovinu u vrednosti od 1.549.477.000 dinara, a „Interauto" od „samo" 29.162.000 dinara. Ovo, međutim, ne treba nikoga da zavara, jer se braća Milenko i Milija Kostić savršeno poslovno uklapaju i dopunjuju.

Kako funkcioniše kupovina automobila od unapred poznatog dobavljača putem javne nabavke objašnjava Institut za javne nabavke i to upravo na primeru preduzeća „Auto Čačak" koje je, očigledno, sa tržišta potpuno istislo ostale ponuđače.

„Obrazac pod kojim se odvijaju nabavke automobila u gradskim i opštinskim upravnim organima izgleda se ne menja. Usko postavljene tehničke specifikacije, sa rasponima koji su okvirni i minimalni već jasno same kažu koje su automobile predsednici opština imali na umu pre objavljivanja nabavke. Čini se da je to i jedan od osnovnih razloga zašto na ovakvim nabavkama nema drugih ponuđača osim jednog, ujedno uvek i najpovoljnijeg, a koji je bez tehničkih i bilo kakvih drugih nedostataka u ponudi."

Ovo je zaključio Institut 8. juna ove godine, uoči objavljivanja u javnosti da je gradska uprava Beograda od „Auto Čačka" nabavila 300 vozila za svoje i potrebe komunalnih preduzeća i institucija, zbog čega je za ilustraciju uzet jedan drugi primer.

Beogradska opština Surčin raspisala je 7. maja javni tender za nabavku službenih vozila ukupne vrednosti 4.160.000 dinara. Jedino preduzeće koje je uzelo učešće na tenderu bio je „Auto Čačak". Ostali se nisu ni interesovali, niko čak nije uputio ni upit opštinskim organima, iako je oglas bio objavljen u rubrici „javne nabavke".

Institut za javne nabavke konstatuje da je naručilac mogao, pa čak i trebalo da odbije prispelu ponudu, jer je ona bila iznad procenjene vrednosti. Umesto toga opština Surčin je potpisala ugovor sa „Auto Čačkom" za koga je tender i bio namešten.

U međuvremenu je „Auto Čačak" sklopio dogovor sa gradskim vlastima u Beogradu o isporuci 300 automobila za potrebe uprave, javnih preduzeća i institucija. Vozila se uzimaju u trajni zakup, odnosno lizing. Isporučilac vozila je konzorcijum koji predvodi „Auto Čačak", a u kome su još „Porsche Mobility" doo, „Aks Fleet Solution" doo, „Fleet Partner" doo i „Raiffeisen Rent" doo.

„Porsche Mobility" doo ima sedište u Beogradu, a vlasnik mu je „Porsche Bank AD" iz Austrije i registrovan je za iznajmljivanje automobila i lakih vozila (šifra 7711). Istu šifru delatnosti ima i „Aks Fleet Solution"doo iz Šapca, čiji je vlasnik, međutim, „Bavaria Team" doo iz Čačka. U kojoj vezi stoji pomenuto čačansko preduzeće sa skoro istoimenim „Fleet Partner" doo (u vlasništvu Radomira Tajsića iz Kraljeva) sa identičnom šifrom delatnosti, nismo utvrdili. I poslednji član konzorcijuma, „Raiffeisen Rent" doo iz Beograda (u vlasništvu „Raiffeisen-International GmbH" iz Beča) takođe je registrovan za lizing motornih vozila, pa se postavlja pitanje zbog čega je Kostić odlučio da distribuciju 300 automobila obavi preko četiri različita preduzeća. Moguće da je u pitanju vraćanje nekih ranijih usluga.

Uprava grada Beograda je na osnovu pomenutog tendera sa ovim konzorcijumom već zaključila nekoliko ugovora. Tri se odnose na vozila koja će koristiti „Gradsko saobraćajno preduzeće" u Beogradu koje je pupčanom vrpcom povezano sa gradskim budžetom. Iako ovom prevozniku nedostaju vozila za obavljanje osnovne delatnosti, grad je zaposlenima u ovom preduzeću poklonio 32 putnička automobila.

Već su potpisani ugovori za tri partije za koje će samo na osnovu lizinga narednih 36 meseci biti plaćeno 46 miliona dinara, odnosno skoro 15.000 evra po vozilu i to samo za zakup. Uz to, grad je uplatio 30 odsto ukupne vrednosti kola i obavezao se da po isteku ugovora doplatom do pune cene otkupi sva vozila.

Za nešto više od 2,5 miliona dinara (samo za zakup) nova kola dobio je i „Centar beogradskih festivala" (CEBEF) na čije je čelo u julu prošle godine postavljen Damir Handanović, čija je jedina zasluga to što je bio producent i muzički urednik „Cityrecordsa" i TV „Pinka" u vlasništvu svakoj vlasti bliskog Željka Mitrovića.

Po istom modelu ugovor o operativnom lizingu sa „Auto Čačkom" sklopili su i JKP „Gradska čistoća" (8,44 miliona dinara dinara), „Beograd-Put" (25,97 miliona dinara), „Infostan" (7,2 miliona dinara), Gradska uprava Grada Beograda (136,7 miliona dinara)... Ukupno će samo na ime mesečnog najma gradska kasa u naredne tri godine biti olakšana za skoro 4,5 miliona evra, plus troškovi konačnog otkupa. Ovo, međutim, nije osnovica za izračunavanje zarade koju je ostvario „Auto Čačak" na ovom poslu. Daleko veće pare su u pitanju.

Upravo u vreme kada je uprava Beograda raspisala tender za koji se unapred znao pobednik, firma „Škoda" je na pojedinim svojim modelima otkrila izvesne nedostatke od kojih većina nije bila opasna po bezbednost, ali jesu predstavljali veliki minus u očima kupaca na zahtevnom zapadno-evropskom tržištu.

Najveći nedostatak su činile felne proizvođača „Alcar Wheels" koje su mogle da dovedu do pada pritiska u gumama i čiju je besplatnu zamenu firma najavila. Po izveštajima nemačkih stručnih medija oko 900 ovih vozila je ostalo sa nezamenjenim točkovima. Ona su, kako se pretpostavlja, isporučena zemljama trećeg sveta (u koje spada i Srbija), gde zbog nižih tehničkih standarda nije neophodna besplatna zamena. Zbog ovog nedostatka automobili su lokalnim uvoznicima prodavani daleko ispod uobičajene cene.

Među kupcima ovih vozila nalazi se i „Auto Čačak" koji će sa partnerima na kraju imati čistu zaradu od preko 1,5 miliona evra i to samo od posla sa Beogradom. Te pare će se, kao i obično, deliti sa državnim funkcionerima koji su omogućili ovaj posao.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane