Natrag

Veterani

Uoči donošenja nacrta Zakona o pravima srpskih veterana

Ne izjednačavati nas sa plaćenicima

Pri kraju je procedura donošenja novog zakona o pravima srpskih ratnih veterana, ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca i moramo istaći da je u odnosu na predhodne, ona zaista bolje osmišljena, sprovedena sa mnogo više učesnika zainteresovanih za raspravu. Ovih dana je objavljen zaključak sa javne rasprave i sam zaključak je verna slika zahteva učesnika rasprave a to što u njoj ima i potpuno neprihvatljivih predloga greška je predlagača, njihovog neznanja ili loše namere, zaključuje Željko Vasiljević, predsednik pokreta veterana

Željko Vasiljević

Ono što zameram priređivačima izveštaja je što ipak nisu ubacili sve predloge, a tako ni predlog da se našim vojnicima, koji su dobrovoljno otišli u misije u inostranstvu, jasnije rečeno da ratuju za pare, nikako ne može priznati pravo da u slučaju stradanja mogu ostvariti status ranog vojnog invalida.

To verovatno znači da naše ministarstvo, a rekli bismo i neki drugi državni organi, žele da sakriju ovu diskusiju od šire javnosti i da izbegne raspravu o suštini celog projekta učešća u vojnim misijama u inostranstvu. Pre svega, za nas ratne vojne invalide je ovo moralni problem, jer su naša prava zasnovana na principima nacionalnog priznanja i nadoknade štete, a ovo nikako ne može biti osnov za priznavanje tog časnog statusa onima koji su otišli da vojni poziv obavljaju za novac i ko zna kakve i čije interese.

Ako se oni ponašaju kao i strani vojnici prema Srbima u BiH do 1995. ili na KiM od 1999. do danas bolje da nisu otišli ni u jednu misiju, jer su samo bruka i sramota za svakog Srbina.

Kaže se u predlogu zakona da status RVI može ostvariti svaki vojnik koji je upućen u misiju u inostranstvu, bez obzira kada je nastradao, kako je nastradao i od koga je nastradao, a za onog vojnika koji je nastradao braneći svoju zemlju i svoj narod propisani su strogi vremenski okviri kada je proglašeno ratno stanje, strogi uslovi dokazivanja načina stradanja i jasno opredeljenog neprijatelja od koga je zadobio povrede.

Znači da oni koji budu ratovali za interese drugih, uglavnom istih onih koji su i našem narodu nanosili patnju, bol i zlo, imaju mnogo povoljniji položaj i status od onih koji su stradali u borbi za naše interese.

Nismo protiv da ti ljudi koji su stradali u tim misijama budu obezbeđeni i zaštićeni, ali smo protiv da nas izjednačavaju u statusu sa onima koji su plaćenici i stradali za tuđe interese. Njihovo zbrinjavanje rešite na način kako to rešavaju zemlje čije vojske ratuju u inostranstvu za interese pojedinaca, ili grupa. Svakog učesnika misije osigurajte kod osiguravajućih kuća i u slučaju stradanja neka naplate štetu od njih, jer tako rade sve zemlje koje imaju vojnike u drugim zemljama.

Zamislite naše vojnike koji dobrovoljno odlaze u misije zajedno sa vojnicima iz zemalja EU, uglavnom onih koji su nas bombardovale 1994.-1995. i 1999. godine, sa ciljem da uvode pravdu i bezbednost za nesrećne narode koje su uglavnom isti ti i zavadili u cilju ostvarivanja sopstvenih interesa. Da li se naši vojnici mogu smatrati okupatorom u tim zemljama kao što i mi smatramao okupatorima pripadnike NATO vojske na KiM i u BiH? Da li neko od naših građana zaista te trupe doživljava kao mirovnjake i nešto dobro ili ih smatramo silom koja nastavlja ciljeve bombardovanja našeg naroda i stvaranja nezavisne države Kosovo?

Bez želje da se u ovom tekstu bavimo problemom slanja naših vojnika u strane misije, naročito one u okviru vojske EU koja ima za cilj okupaciju pre svega desetak afričkih zemalja u cilju jačanja uticaja EU i određenih grupa koje bi da eksplatišu ove zemlje i ove narode. Kolonijalno doba u kojima su se pojedine zemlje i narodi obogatili eksplatacijom drugih realno nije ni prestajalo, samo su se metode eksplatacije menjale ali su sada i vojnom okupacijom ponovo postale neophodne.

Da li su naši vladari svesni da će se na tom prostoru i u tim zemljama sukobiti a u mnogima se taj sukob već odvija sa interesima naših dokazanih prijatelja rusa i kineza koji u ovim zemljama imaju svoje državne i ekonomske ciljeve? Da li mogu da zamisle situaciju da sutra naši vojnici u okviru vojske EU a njeni ciljevi su isti oni koji je imao Drugi i Treći Rajh kao vojnici Četvrtog Rajha bore za ostvarivanje tih ciljeva?

Da li znaju kakva je sudbina namenjena nama Srbima u slučaju ostvarenja tih ciljeva? Kome nije jasno da Nemačka dominira u tom savezu i da su ciljevi tog saveza isti kao i ciljevi Prvog i Drugog svetskog rata a kakva nam je sudbina bila namenjena samo budale ne znaju? Da li vidite da EU odnosno Četvrti rajh podržave sve saveznike iz predhodnih ratova, Hrvatska, Slovenija, Albanija, Bugarska, Rumunija, baltičke zemlje, a nas koji smo bili na suprotnoj strani, žestoko kažnjava i razbija nam zemlju na param parčad?

Još jednom pitamo sve vas da li podržavate učešće naših vojnika u stranim misijama i da li mislite da ukoliko stradaju u njima treba da ih izjednačite u statusu sa nama koji smo branili Srbiju i srpski narod? Da li mislite da ogromne troškove lečenja i zbrinjavanja ovih stradalnika treba da na sebe preuzme ovaj napaćeni srpski narod?

Prijatna vest koja može da ima i pozitivnih odjeka šire u svetu i rasvetljavanja mračne tajne zapadnih laži o srbima i njihovom stradanju na svojoj vekovnoj zemlji KiM je reportaža u francuskom listu Figaro na 10 strana.

Prava je retkost da se u zapadnim medijima, naročito onih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i koje rade na zaokruživanju i jačanju te nezavisnosti, pojave tekstovi koji realno, znači blisko srpskom stavu, predstavljaju situaciju na terenu i bacaju svetlo na stradanje srpskog naroda na KiM, koje se može nazvati aparhejdom jer ima sve karakteristike zločinačkog odnosa prema jednom narodu, njegovoj istoriji, veri i kulturi.

Ovaj tekst u najtiražnijem a verovatno i najuticajnijem listu u Francuskoj je dokaz promene svesti i shvatanja stradanja Srba hrišćana na svojoj vekovnoj zemlji od strane većinski muslimana Albanaca o uništavanju hrišćanske baštine, a uz paljenje katedrale Notr dam može izazvati promenu politike koju će ova još uvek pretežno hrišćanska zemlja voditi u budućnosti.

Kada pogledamo rezultate majskih izbora za EU parlament, kada vidimo pobedu stranke koju vodi Mari Le Pen i kada znamo njene stavove o pitanju KiM koji su 100% na strani Srba i Srbije imamo pravo da gajimo nadu da će se pozitivne promene ubrzano dešavati. Valjda će i poseta francuskog predsednika Makrona Srbiji sredinom jula biti prilika da ga upoznamo sa realnim stanjem i izvršimo pritisak na njega da Francuska svoje stavove u politici prema celom regionu približi našim stavovima pod uslovom da naš predsednik nema interse suprotnim srpskim nacionalnim interesima a u to smo se mnogo puta do sada uverili.

Ovu kampanju koju je pokrenuo Figaro svakako treba nastaviti i pronaći novinare koji će ako ne iz ljubavi prema nama ono iz ličnog interesa to jest zbog para pisati istinu o srpskom stradanju. I ranije smo tražili od srpskih političara koji su prema stranim procenama učestvovali u proneverama oko 100 milijardi dolara od 2000. godine da izdvoje po nekoliko miliona dolara za finansiranje ovih novinara i zakupa medijskog prostora. Valjda imate toliko srpskog u sebi ili smo u zabludi?

Dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD-a, mnoge stvari su se promenile, a naročito odnos prema onima koji su hteli da vlasništvom nad kapitalom zavladaju svetom. Jasna je ta borba i izgleda nam da je Tramp sve bliži drugom mandatu na čelu SAD-a, a u drugom mandatu će se rezultati te borbe jasnije videti jer će "duboka država" imati manje mogućnosti za borbu protiv Trampove politike.

Zato možemo konstatovati da su Albanci na KiM dali sebi autogol ili da su pucali u sopstvenu nogu dovođenjem Bila Klintona i Medlin Olbrajt na KiM povodom 20 godina od završetka zločinačke akcije bombardovanja Srbije i otimanja dela teritorije.

Ovu akciju možemo uporediti sa glupošću našeg predsednika Aleksandra Vučića koji je finansijski pomogao izbornu kampanju naših neprijatelja - Klintonovih, i u čijoj kampanji je učestvovao iako su brojni analitičari ukazivali na Trampovu pobedu.

Srbija mora da iskoristi sve resurse i sve veze koje ima u svetu a pre svega u USA da ispravi tu Vučićevu grešku a on i njegovi saradnici moraju da deo opljačkanog novca vrate u fond za spas Srbije i da se tim novcem plate lobisti i mediski radnici da sadašnju istinu predstave svetu. Možda će neko pomisliti da je Metju Palmer ogoljeni neprijatelj Srba i srpskih interesa eksponent američke politike, ali to nije tačno, jer on prenosi stavove koji nisu definasini u vrhu američke politike i svoje stavove prilagođava željama lokalnih diktatora sa kojima ima kriminalne dilove.

Vrlo brzo će i njegova karijera biti okončana a onda će doći političari koji će sprovoditi politiku vrha američke države. Zato Srbija nema gde da žuri sa rešenjem pitanja oko KiM jer bez obzira šta nam govorili Srbi dobro osećaju i raste broj onih koji žele da se rešenje ovog za nas bolnog pitanja odloži za neka kasnija vremena i drugačije uslove.

Više niko ne veruje našem predsedniku, sem neznalica i njemu vernih slugu da je u našem interesu rešenje ovog vekovnog problema, sada a razloge za njegovo insistirnje da se ovaj problem reši sada možemo samo da naslućujemo jer dobijamo informacije da je prodaja i lični interes osnovni motiv za takve stavove.

Najmiliji rode moj dvadeset godina pakla i torture si preživeo zato što si bio na strani pravde i istine, dvadeset godina su nas lagali da smo najgori na svetu, da smo gednocidni i da smo terorisali sve oko sebe, sve to smo junački izdržali i većina nas je ostala čvrsta u uverenju da smo se borili za ispravne ciljeve i pravdu.

To nam danas sve više ljudi u svetu priznaje i u sve većem broju zemalja se javljaju intelektualci, obični građani ali i političari koji vode akcije i kampanje i cilju obelodanjivanja istine i našeg stradanja za istu. Sve više ljudi ali medija objavljuje istinu o lažima na kojima je zasnovana politika stradanja našeg naroda i države, sve više je priča o izmišljenim vestima poput Markala, Račka, ali i Srebrenice.

Za naš napaćeni narod koji je na kraju snage i želje za borbom svaki dan je ko godina ali nema nam druge nego istrajati u toj borbi za istinom i pravdom, u borbi za obelodanjivanjem svih zločina koji su nam učinjeni u ime satanskih ciljeva potpunom kontrolom nad svima i nad svime od strane pojedinaca.

Mi smo prvi stradalnici u toj borbi, mi smo podneli najveće žrtve i toga ne treba da se stidimo ali ceo svet to mora da zna i da zna da je naša žrtva ukazala na ciljeve porobljavanja celog sveta i da je naša žrtva probudila iz sna mnoge narode, države i njihove lidere da se odupru tim ciljevima i da započnu borbu za slobodu.

Ta borba će trajati u njoj će biti još žrtava, verovatno i naših ali je pobeda u toj borbi sve izvesnija i vreme naplate za patnje, razaranja i stradnje će doći ali ne smemo se predati i odustati od te borbe jer će se na kraju samo pobednici radovati i odlučivati o sudbini novog sveta a mi svakako zaslužujemo da budemo za stolom pobednika koji će odlučivati i o satisfakcijama za podnete žrtve.

Molimo se bogu i nadajmo se da nas "naši" lideri neće zbog ličnih interesa skrenuti sa puta pobede i udaljiti od onih zemalja i naroda koji će na kraju biti pobednici, a koji znaju i vrednuju naše žrtve.

Vreme slobode se neumitno približava a to vide i naši neprijatelji koji će sigurno svoju borbu intezivirati i proširiti tako da treba očekivati nove sukobe i krvavije obračune. Moramo biti spremni da kroz njih prođemo sa što manje žrtava jer smo ih imali isuviše u dvodecenijskoj borbi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane