Povodom

Te-ve Bastilja još nije pala ...

Još laju za istog gazdu

Radio televizija Srbije (RTS), gubitaš na državnom budžetu, oslonac je u surovoj vladavini Aleksandra Vučića i njegovog kartela. I najnovijom odlukom su na istim funkcijama ostali oni koji sprovode tu mračnu propagandu, na kojoj bi im i Gebels pozavideo. Emituju laži, pljačkaju građane

Milica Grabež

Upravni odbor RTS-a saopštio je 15. aprila da je ''potrebnom većinom glasova'' odlučio da sadašnji v.d. direktora Dragan Bujošević na toj dužnosti ostane do isteka mandata! U januaru ove godine Bujošević je navršio 65 godina života i morao je u penziju, po sili zakona, jer je zaposlen u javnom preduzeću, koje se finansira iz budžeta Srbije.

Za generalnog direktora RTS Bujošević je izabran maja 2015. godine, a mandat generalnog direktora je pet godina.

Upravni odbor je, na predlog Bujoševića, Vladimira Kecmanovića imenovao za glavnog i odgovornog urednika Kulturno-umetničkog programa, a Oliveru Kovačević za glavnog i odgovornog urednika Zabavnog programa.

Ilija Cerović je imenovan za glavnog i odgovornog urednika Obrazovno-naučnog programa.

Nenad Lj. Stefanović je imenovan za vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa, a Predrag Šarčevića za vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika Trećeg programa Radio Beograda.

Konkurs za urednike informativnog, kulturnog i zabavnog programa raspisan je 17. maja.

Za urednika informativnog programa opet je konkurisao Nenad Lj. Stefanović. On je na ovoj poziciji duže od 12 godina. Za njega se u RTS tvrdi da ima lažnu fakultetsku diplomu. Statut RTS insistira na VSS ili masteru za kanditata na toj funkciji.

Akademik Dušan Teodorović javno je zahtevao lustraciju Nenada Lj. Stefanovića.

Olivera Kovačević je bila jedini kandidat za urednika zabavnog programa, kojoj se funkciji i nalazila.

Dragan Bujovišević je vodio ozbiljan rat protiv svojih drugara Zorana Panovića i Vladimira Vuletića, članova Upravnog odbora RTS-a, koji nisu ni glasali za produženje njegovog mandata, jer Vuletić želi da bude njegov naslednik. Vuletić je bio protiv toga da se Bujoševiću produži mandat, ali džabe. Kad se odlučivalo o tome, Vučić je lično zvao sve članove Upravnog odbora i svakome je ponavljao istu rečenicu - "Ne mislim dobro o žutom Bujketu, ali, da znate, nemam ništa protiv toga da mu se produži mandat do juna". Svi su to shvatili kao njegovo naređenje.

Ipak, od tada je Vuletić otvoreno sabotirao Bujoševića u Upravnom odboru. Odbijao je ili odugovlačio s potpisom raznih odluka i dokumenata, što je značajno ometalo rad celog RTS-a.

Vuletić, Panović i Nebojša Krstić, kao članovi UO RTS-a, uz pomoć Dragana Karadžića (nedavno postavljenog na mesto glavnog urednika TV O2), vodili su i kadrovsku politiku, smenjivali urednike i novinare u Informativnom programu, a N.LJ. Stefanović je samo izvršavao sve što mu narede.

Ista klika koja je zavladala RTS-om i dalje će zamračivati medijski prostor nad Srbijom.

Za urednika zabavnog programa pre četiri godine bilo je čak 14 prijava, a sada niko nije smeo na crtu Oliveri Kovačević. Među kandidatima tada su bili Danijela Pantić, nekadašnja voditeljka "Slagalice", Lea Kiš Jokić, Vladimir Đurić Đura (i "Mornari"), filmski urednik Ivan Karl, novinarka Verica Bradić, reditelj Mihajlo Vukobratović...

Olivera Kovačević je tokom svog mandata ostavila dubok trag. Njena pomada će se dugo osećati.

Ova promiskuitetna dama iz harema pokojnog Aleksandra Tijanića podvođena je ljudima na položajima, do čije podrške je Tijaniću bilo stalo. Magazin Tabloid je detaljno opisao njene bahanalije i šenlučenja. Ona je, trenutno, u vezi sa Borkom Stefanovićem. Svakodnevno se opija, a pije kao šveđanka, zaradila je tri stana, ima platu koliko hoće. Sve slaveći Aleksandra Vučića i njegov zločinački režim!

Sradanike iz sektora za koji je nadležna gospođa Kovačević maltretira svakodnevno, bez ikakvog razloga i povoda. Pokazuje svoj moć.

Pre nekoliko meseci u poslastičarnici, koja se nalazi preko putaškole, u koju po kolače dolaze đaci, u stanju teškog pijanstva ''vaćarila'' se sa jednim vremešnim glumcem.

TV Bastilja je ''fabrika za pranje i sušenje para''. Dok je bio direktor, sada već pokojni Aleksandar Tijanić je uzimao i šakom i kapom. Na njegovoj sahrani njegova kćera je zahvalila ocu ''što im je ostavio sve šta im treba do kraja života!''

Dolaskom naprednjaka na vlast Vučić se brzo dogovorio sa Tijanićem. Sada će da kradu za njega, a on će pokrivati dotadašnje pljačke Aleksandra i njegovog društva.

Kada je preminuo, iza Tijanića je ostao dug od preko 140 miliona evra, koji je nadoknađen iz budžeta Srbije.

Koliko je novca od te svote otišlo u džepove srpskog diktatora?

Generalni direktor RTS Dragan Bujošević Buljke poslao je Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala Policijske uprave grada Beogradu 18. februara ove godine odgovor povodom istražnih radnji koje sprovodi ovo policijsko odeljenje, a u vezi krivične prijave podnete protiv Dragana Đilasa, a po naređenju Aleksandra Vučića.

Evo kako se Bujošević izvukao iz ove zamke koja mu je podmetnuta.

''Ministarstvo unutrašnjih poslova Odeljenje za suzbijanje privrednog kriminaliteta

Izjašnjavanje na zahtev Odeljenja za suzbijanje privrednog krimišliteta

Službenici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta Policijske uprave grada Beograda zatražili su od mene 12. februara 2019. godine da u pisanoj formi odgovorim na pitanje da li je RTS pretrpeo štetu u ugovorima sa „Dajrekt medijom" u finansiranju ''Lige šampioia" i serija „Moj rođak sa sela" i „Nepobedivo srce" koji su sklapani i važili 2009, 2011, 2012 i 2013. godnne.

Na žalost, moj odgovor ne može uopšte da bude jednoznačno „da" ili „ne". Četiri su osnovna razloga za to.

Prvi je, što nisam takav forenzički finansijsko-marketinško- knjigovodstveni stručnjak da bih se usudio da presuđujem u ovoj stvari.

Drugi je, što se i ja u svom poslu kada su u pitanju ove stvari oslaljam pre svega na mišljenje službi RTS-a ili spoljnih savetnika koji imaju ugovor sa našom kućom i što ne donosim odluku bez konsultacije svih njih.

Treći je, što mislim da u ovoj stvari mora da presuđuje sud, a ne bilo ko drugi, uključujući i RTS i „Dajrekt mediju".

Četvrti je, što mislim da zbilja nebi bilo i korektno ni kolegijalno da se ja na bilo koji način izjašnjavam, a pogotovo da presuđujem, o stvarnma koje su se desile godinama pre mog dolaska na čelo RTS-a.

Konačno, mogu da kažem i da sam tražio, pre svega od Marketinga RTS, ali i od ostalih službi, da se izjasne o ovim pitanjima. U najkraćem, oni smatraju da RTS nije pretrpeo štetu u pomenutim ugovorima.''

Dakle, Đilasovo poslovanje kao gradonačelnika, preko svoje fimre „Dajrekt medija", kako tvrdi Bujošević nije bilo protivpravno, niti štetno, tako da kada ne postoji odštetni zahtev, onda nema ni krivičnog dela. Đilas je, dakle, čist!

Finansijska direktorka RTS-a je prošlog meseca podnela ostavku i napustila ovu javnu kuću, ponevši sa sobom mnoge tajne, a naročio o pljačkanju koje su izvršili Tijanić i Vučić.

Kako je poslovala Radiodifuzna ustanova Radio Televizija Srbije u 2013. godine najbolje govore podaci iz njihovih godišnjih obračuna za tu godinu: poslovna imovina - 12.503.751.000, kapital je minus 334.842.000, a obaveze su 12.983.762.000

Prema tim podacima obaveze koje je Radio Televizija Srbije prenela iz 2013. u 2014. godinu iznosile su 113 miliona evra. Radio Televizija Srbije je u 2013. godini izgubila ceo ostatak sopstvenog i državnog kapitala. Samo u toj godini iskazala je gubitak u poslovanju u iznosu od 1.541.511.000 dinara, ili 13,5 miliona evra. Deo tog gubitka pokriven je iz preostalog kapitala 1,16 milijardi dinara, a deo u iznosu od 335 miliona dinara predstavlja gubitak veći od kapitala. Sa kumuliranim ukupnim gubicima od 2,96 milijardi dinara, ili 26 miliona evra Radio Televizija Srbije, od 1. januara 2014. godine postaje jedan od učesnika u rashodima republičkog budžeta. Samo u budžetu za 2014. godinu, u republičkom budžetu planirana je subvencija ovoj javnom radiodifuznom servisu u iznosu od 5,8 milijardi dinara, ili 50,5 miliona evra.

Ukupni poslovni prihodi ostvareni u 2013. godini Radio Televizije Srbije, sa 3.521 zaposlenih, su 6.266.070.000 dinara, neto gubitak je 1.541.511.000 dinara, što je 24,66 odsto od prihoda

Radio Televizija Srbije iskazala je fakturisane prihode 14,9 milijardi dinara, ali je u 2013. godini otpisala nenaplative prihode od građana 8,6 milijardi dinara. Vučić je obećao širokim narodnim masama, a time i bogatoj klasi građana, da ne moraju da plaćaju radio-televizijsku mesečnu pretplatu. Zato je vidljivo da sama RTS ubere u 2013. godini 6,3 milijarde svojih prihoda, kako onih od pretplate, tako i onih od prodaje minutaže za televizijske reklame. Ali je iz republičkog budžeta za 2014 godinu RTS je odobreno 5,8 milijardi dinara. Kako su naglo padali prihodi od pretplate u 2014. godini, budžetski prihodi zamenili su prihode od pretplate. Građani treba da znaju ko izdržava RTS, taj mu i formira programsku šemu.

Radio Televizija Srbije (RTS) prenela je u prošlu, 2018. godinu gubitak 93,7 miliona evra (iz prethodne godine). Dakle skoro 100 miliona evra manjka! Normalno poslovanje može se odvijati u uslovima kada RTS ima ukupne obaveze ne veće od 50 miliona evra. Dakle, Radiotelevizija Srbije je prezadužena je za 44 milion evra, ili oko pet milijardi dinara. Sve dok se iz Budžeta Republike ne obezbedi taj iznos bespovratnih sredstava, RTS neće moći normalno da obavlja zakonom utvrđenu delatnost. Ali, kao što se vidi, svakog dana u svakom trenutku, ova sramna kuća služi vladajućem režimu (kao i svim prethodnim), troši novac građana i vrši propagandu na štetu građana.

Radiotelevizija Srbije, kao javni medijski servis, u funkciji je ostvarivanja javnog interesa definisanog zakonom, a podrazumeva proizvodnju, kupovinu, obradu i objavljivanje radio, televizijskih i multimedijalnih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno - umetničkih, dečjih, zabavnih, sportskih, verskih i drugih, koji su od javnog interesa za građane, kaže se u članu 3. zakona. Javni medijski servis je nezavisan i samostalan pravni subjekt, kojim upravlja Upravni odbor od devet članova, dok programske sadržaje, finansijske i druge planove utvrđuje i prati Programski savet, koji ima 15 članova.

Sredstva za rad javnog medijskog servisa, prema članu 33 zakona, su sredstva osnivača, sredstva stečena pružanjem usluga i prodajom proizvoda, ili pribavljena iz drugih izvora. Osnivač RTS-a je Republika Srbija. O poslovanju Radiodifuzne ustanove Radio Televizija Srbije u 2017. godini najbolje govori sledeći podatak iz godišnjeg obračuna za tu godinu:

Radio Televizija Srbije je u 2017. godini poslovala je sa minimalnim sopstvenim kapitalom, tj. državnim kapitalom, ali je u prethodne tri godine poslovala bez dinara sopstvenog kapitala, već naprotiv tuđim sredstvima je finansirala gubitak veći od kapitala, što se jasno vidi iz sledećeg pregleda:

U 2017. godini posle niza godina poslovanja bez dinara sopstvenog kapitala RTS je u toj godini poslovao sa sopstvenim kapitalom većim od milijardu dinara. Obzirom da je u 2016. godini RTS imala nedostatak kapitala, iskazan gubitkom iznad kapitala u iznosu od 1,7 milijardi dinara, u samo jednoj tj. u 2017. godini nastala je razlika od više od 2,8 milijardi dinara. Tako je umesto gubitka iznad kapitala, formiran sopstveni kapital u iznosu od više od milijardu dinara, ili, čak, više od 23 miliona evra.

Toliki veliki iznos rezultira iz dve pozicije, prva je ostvarena neto dobit u poslovanju 2017. godine u iznosu od više od 1,5 milijardi dinara, a druga unos dodatnog državnog kapitala sadržan u vrednosti zgrade Radio Beograda u iznosu od 1,2 milijarde dinara. Na taj način prvi put posle više godina RTS se vratio poslovanju sa delom sopstvenog kapitala. Taj iznos čini samo 16,26 odsto finansiranja ukupnih poslovnih sredstava koje RTS koristi, što je nedovoljno, čak se može reći minimalno. Da je u tom iznosu većem od deset miliona evra kapital umesto u zgradi uplaćen u novcu, kao dodatni državni kapital, Vlada Republike Srbije, tom uplatom bi i kvalitativno poboljšala finansijsku strukturu RTS-a, ili, pak da je otpisano potraživanje Vlade od RTS-a, po osnovu ranije datog kredita, u iznosu od 4,3 milijarde dinara.

Zaključkom Vlade Republike Srbije, 05 broj 464-4938/2017 od 29.05.2017. godine, preneto je pravo korišćenja zgrade Radio Beograda, koja je procenjena na 1.214.400.000 dinara, u čemu vrednost zemljišta pod objektom 303.600.000 dinara, a zgrade 910.800.000 dinara. Dakle, zemljište (gradsko građevinsko, centar Beograda, najskuplje na Balkanu) je procenjeno na 2,55 a zgrada 7,7 miliona evra!

Jasno se ukazuje da je od 2016. godine, nakon uvođenja taksi koje građani plaćaju za gledanje televizijskih programa na Javnom medijskom servisu RTS-a, subvencije su smanjene sa skoro sedam milijardi dinara. Ono što posebno ukazuje na negativno poslovanje RTS-a pre 2016. godine, je činjenica da je u 2015. i 2014. godini iskazivan veoma nizak nivo sopstvenih prihoda. Tako je sopstveni prihod u 2015. godini bio nešto veći od 1,8 milijardi dinara, da bi u narednoj 2016. godini iznosio 7,2 milijarde dinara, ili skoro četiri puta veći.

Osnovni uticaj na iskazivanje pozitivnog rezultata u poslovanju RTS u 2017. i 2016. godini ima povećanje sopstvenog prihoda RTS-a, koje potiče iz naplate RTV-takse. Evo pregleda kretanja gubitka u period od 2009. do zaključno 2014. godine i prelaska u 2015. i naredne dve godine u poslovanje sa dobitkom:

Samo u 2014. godini iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 2,23 milijarde dinara, ili oko 18 miliona evra. Na kraju te godine gubitak iznad kapitala iskazan je u iznosu od 3,4 milijarde dinara, ili, čak 28 miliona evra. Treba posebno istaći da je još 19. aprila 2011. godine doneta odluka o pokriću gubitka na teret kapitala, u iznosu od 4 milijarde i 117.511 dinara. Nakon tog smanjenja kapitala, preostalo je još državnog kapitala 2,7 milijardi dinara, koji je u celini "pojeden" iskazanim gubicima do 2013. godine.

Iznos subvencije Republike u 2014. godine je 54 miliona evra, dok su subvencije u 2017 i 2016 godini iznosile oko 26 miliona evra. U 2014. godini naplaćeni prihod od samo 11,3 milijarde dinara, u kome su državne subvencije bile 6,5 milijardi dinara, iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 2.156.611.000 dinara. U budžetu za 2014. godinu planirana je subvencija, ovom javnom radiodifuznom servisu, u iznosu od 5,8 milijardi dinara, ili 50,5 miliona evra, a rebalansom budžeta dodat je iznos od još 690 miliona dinara, ili nešto manje od šest miliona evra. Sa tim sredstvima su isplaćene zaostale zarade zaposlenih i spoljnih saradnika, isplaćene zaostale obaveze prema dobavljačima i neke druge kratkoročne obaveze.

Radio Televizija Srbije u 2017. godini iskazala neto dobitak od 18 miliona evra, uz primljene subvencija iz republičkog budžeta od 26,4 miliona evra. RTS, kao Javni servis na kraju 2017. godine raspolaže sa 71,2 miliona evra vrednosti stalne imovine i 31,1 milion evra vrednosti obrtne imovine, odnosno sa ukupnom imovinom od 102,3 miliona evra, pošto je formirao deo sopstvenog kapitala od oko 8,6 miliona evra, RTS koristi tuđa sredstva u iznosu od 93,7 miliona evra. To je obaveza koju na godišnjem sopstvenom prihodu, ne računajući u tome državne subvencije, od 64 miliona evra ne može se održati tekuća likvidnost. U tom prihodu od 64 miliona evra, samo prihodi po osnovu TV-takse, odnosno TV-naknade iznose 42 miliona evra, a prihodi od prodaje sopstvenih proizvoda i usluga razliku od 22 miliona evra koji uglavnom čine prihodi od prodaje minutaže za reklamu i druge oblike propagande.

Podsetimo samo na činjenicu da je Radio televizija Srbije pre četiri godine (2014.) izgubila ceo ostatak sopstvenog, tj. državnog kapitala. Godinu dana ranije, iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 1.541.511.000 dinara, ili 13,5 miliona evra. Deo tog gubitka pokriven je iz preostalog kapitala 1,16 milijardi dinara, a deo u iznosu od 335 miliona dinara predstavlja gubitak veći od kapitala. Treba posebno istaći da je još davnog 19. aprila 2011. godine doneta odluka o pokriću gubitka na teret kapitala, u iznosu od 4.117.511 hiljada dinara. Nakon tog smanjenja kapitala, preostalo je još državnog kapitala 2,7 milijardi dinara, koji je u celini "pojeden" iskazanim gubicima do 2013. godine, da bi se formirao gubitak iznad kapitala u iznosu od 3,3 milijarde dinara, na kraju sledeće godine. Prema tome, samo na pokrivanje gubitaka u poslovanju u ovih nekoliko godina otišlo je oko 57 miliona evra, a pored toga ostalo je nepokriveno još 3,3 milijarde dinara, ili još 28 miliona evra.

Važno je i ovo istaći: za ovo stanje u Radioteleviziji Srbije kriva je Srpska napredna stranka, koja je preuzela vlast u Republici, a da nije utvrdila odgovornost prethodne vlade za ukupno stanje u privredi Srbije, a s tim u vezi i u samom Javnom servisu Radio televizija Srbije.

Podsetimo, ukupne obaveze RTS-a na kraju 2017. godine iznosile su 11,1 milijardu dinara, ili više od 90 miliona evra. Visoki nivo zaduženosti RTS-a je najnegativniji ekonomski pokazatelj, jer RTS posluje sa minimalnim sopstvenim kapitalom. I pored toga, RTS je uspeo da iskazuje u poslednje tri godine pozitivan rezultat. Dugovanje od 11,1 milijardu dinara, odnosno više od 90 miliona evra sadržano je u sledećem pregledu obaveza RTS-a, na kraju te 2017. godine

Sa tim nivoom obaveza teško je održavati ukupnu likvidnost, zato su obaveze prema dobavljačima iz zemlje dostigle, na kraju 2017. godine, čak, 1,2 milijarde dinara, odnosno deset miliona evra, a prema dobavljačima iz inostranstva 389 miliona dinara, ili 3,2 miliona evra, a obaveze za PDV, druge poreze, doprinose i ostale javne dadžbine ukupno su na kraju te godine dostigle 1,65 milijardi dinara, ili 13,5 miliona evra. Imajući u vidu da su ukupni rashodi RTS-a u toj godini za ove izdatke, ne računajući rashode za zarade i amortizaciju, iznosile 3,3 milijarde dinara, odnosno oko 30 miliona evra, dugovanja iz gore navedene tabele jasno potvrđuju visok nivo zaduženosti i nemogućnost RTS-a da u roku od 60 dana izmire svaku nastalu obavezu.

Kreditna zaduženost RTS-a. po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita, koji su na kraju 2017. godine, dostigli iznos od 5 milijardi dinara, odnosno više od 53 miliona evra, omogućuje održavanje bilo kakve likvidnosti. A da je ta visoka zaduženost skupa potvrđuje, i pored niskog nivoa kamata, dostignutost finansijskih rashoda, većih od finansijskih prihoda, u 2017. godini od 2,5 miliona evra u toj godini. U tom ukupnom iznosu obaveza po osnovu kredita, treba imati u vidu da RTS duguje Ministarstvu finansija Vlade Republike Srbije, na kraju 2017. godine iznos od 4,3 milijarde dinara, ili više od 35 miliona evra. Toliki iznos novčanih sredstva, u vidu kredita, država je pozajmila zbog kontinuiranog nedostatka finansijskih sredstava iz perioda budžetskog finansiranja i po prelasku na finansiranje iz RTV-pretplate i RTV-takse.

Javni servis tajno posluje, a vodi mračnu urđeivačku politiku.

Stotinak zaposlenih imaju plate od po nekoliko hiljada evra. Nenad Lj. Stefanović se ponaša kao upravnik harema. Podvodi novinarke, upučuje ih na višednevna službena putovanja, koja su u stvari letovanja, a veliki broj zaposlnih novinarki i službenica služe kao konkubine glavarima iz SNS-a koji nisu homoskesualci, a i takvih ima.

Istraga, kada padne vlast i u TV Bastilju nuđe svetlo, rsvetliće nestanak stotina miliona evra.